Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović Plavšić. Izvolite.

Ja mogu da se složim sa vama da prethodni ministri nisu sve probleme u zdravstvu rešili. Nemam nikakav problem sa tim, ali vas pitam ko kaže to što ste vi rekli? Ko to tumači?
Dovoljno sam dugo u Skupštini da umem da čitam zakone i ne može mi niko ubediti u suprotno, osim možda nekog suda koji je nadležan da da ovo tumačenje, a tumačenja je u stvari nadležna da daje Skupština.
Član 22 kaže da se osiguranicima smatraju oni koji nisu osigurani na drugi način i piše deca… Ko kaže da oni nemaju prava? Ko kaže da dete nekog ko je zaposlen, a nisu mu uplaćivani doprinosi, ne može po članu 22. da bude osiguran samo zato što je dete? Ko to kaže? Taj ko to kaže, taj pogrešno tumači zakon.
Hajde da suočimo ta tumačenja. Da se razumemo, često se zakoni pogrešno tumače. Da li zbog pogrešnog tumačenja zakona treba da se donosi novi zakon? Pa, mi ćemo onda imati pet milijardi zakona. Znači, ko vam je protumačio na taj način? Da li to imate u pisanoj formi?

Reč ima gospodin Nebojša Stefanović. Izvolite.

Pa, kao što ni vi nemate u pisanoj formi, ne moram da imam ni ja, ali samo ako iz razloga zbog pogrešnog tumačenja ima osnova da ovaj zakon danas donesemo, da takvog tumačenja više nikad ne bude. Evo, sada ću tačno i precizno pročitati, evo, da ljudi čuju kako glasi član zakona.
Član 22. stav 1: „… ako ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika iz člana 17. ovog zakona gde se definišu zaposlena lica“.
Oni koji su zaposleni, ispunjavaju uslove iz člana 17. zakona. Oni ispunjavaju uslove. To što poslodavac ne uplaćuje doprinose, njih ne svrstava u sledeću kategoriju. On samo ne ispunjava ono što mu član zakona propisuje. U tom trenutku vi pripadate kategoriji zaposlenih, koji ima određena prava definisana članom 17. i član 30. koji govori da vi morate da imate uplaćene doprinose, a s druge strane, ne možete da ih koristite, jer vam poslodavac ne uplaćuje te doprinose i vi ste tamo negde između. Niste nezaposleni, niste dete, niste posebno zaštićena kategorija žena, žena koja je zaposlena.
Žena koja je zaposlena je dužna da ima overenu zdravstvenu knjižicu. Tako kaže zakon. Ako je nema, ne može da koristi svoja prava. To je vrlo precizna definicija.
Žena poljoprivredni proizvođač, koja radi celog života u poljoprivredi, dođe, nema overenu zdravstvenu knjižicu, dođe kod lekara i oni kažu – izvinite, zašto vam zdravstvena knjižica nije overena, vi ste zaposleni? Vi niste nezaposleni. Ona kaže – izvinite, nisam imala novca da uplaćujem doprinose ili - nisam znala, ja sam mislila da mi poslodavac uredno uplaćuje doprinose. U tom trenutku vas ni jedan drugi član zakona, i pokažite mi gde piše da je suprotno, ne prebacuje u sledeću kategoriju, jer zakon jasno kaže – ko nije stekao pravo iz člana 17. Ona je stekla prava time što je zaposlena. Ona može da da otkaz na poslu, da postane nezaposlena, da ide na biro i onda stiče pravo iz člana 22. Ali, ako hoće žena, što je normalno, da ostane zaposlena, ona mora da koristi prava iz člana 17. U trenutku kad poslodavac nije platio doprinose, ona de fakto ta prava ne može da koristi. Sada, usvajanjem ovog zakona, mi rešavamo taj problem i taj slučaj, čak i ako je razlog lošeg tumačenja, imamo problem koji ćemo da rešimo.

Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović Plavšić. Izvolite.

  Zahvaljujem.
Zaista je ovo poslednji put, jer cenim to što i gospodin Stefanović zaista argumentima razgovara i želim tu diskusiju da zadržim u tom smislu.
Mogu da se složim sa delom obrazloženja gospodina Stefanovića. Moguće je takvo tumačenje. To je tačno. Verovatno ste u pravu da je takvo tumačenje moguće.
Smatram da takvo tumačenje nije tačno i da nije dobro, a tako smatra i Zaštitnik prava građana, koji je protumačio da se deci narušava pravo. Pretpostavimo da i on zna nešto o zakonima.
U svakom slučaju, možemo da se složimo da postoji dilema oko tumačenja ovih zakona i sigurna sam da se to pitanje može rešiti i moglo rešiti time što bi se eventualno doneo neki pravilnik ili odluka, ili neki pravni akt nižeg ranga koji bi to precizno definisao i dao tumačenje ovog zakona i time omogućio sve ovo. Dakle, prosto ako neko pogrešno tumači zakon, a ja mislim da ga pogrešno tumači, mislim da se to moglo prevazići i na drugi način. Ali, kao što sam rekla, u redu je, nemamo ništa protiv, glasaćemo i za ovaj zakon. Drago mi je da diskusija ostane na ovom nivou.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović.

Hoću samo jednu ispravku vezanu za poljoprivredne proizvođače. Njima se knjižice overavaju kada plate porez, ali ista je stvar. Ako ne plate porez, oni do usvajanja ovog zakona nisu imali pravo na zdravstveno osiguranje.
Što se tiče ovog zakona, evo, držim pred sobom jednu zdravstvenu knjižicu. Ovde ima jedna rubrika, pošto ste dužni da imate zdravstvenu knjižicu, osim onih kategorija stanovništva koji ima drugačiju vrstu legitimacije, odnosno isprave s kojom dolaze u zdravstvene ustanove – osnov osiguranja. Ovde piše 1010 zaposlena lica.
Vi kada dođete sa ovom zdravstvenom knjižicom, oni kažu 1010 zaposlena lica. Koji član zakona se primenjuje na vas, 17. ili 22, za zaposlena lica? Član 17. Piše 1010 – zaposlena lica. Ne piše - zaposlena lica, ali kojima poslodavac možda u ovom trenutku nije uplatio, pa su prešli u 22, ali možda ako im uplati ponovo, prelaze… Ne, jasno piše 1010 – zaposlena lica, član 17. Oni pogledaju ovde i kažu: „Nema markice. Izvinite, nije vam overena zdravstvena knjižica. Hvala lepo i doviđenja.“ To je slučaj koji se dešavao.
Usvajanjem ovog zakona, bez obzira šta vam pisalo ovde, bez obzira kakva markica ili ne markica, imali je ili nemali, vi imate pravo da imate zdravstvenu zaštitu i time rešavamo problem za jedan veliki ili mali broj stanovnika ove zemlje koji to pravo nisu mogli da ostvare.
Kažem vam jasno, ovde piše: osnov osiguranja - zaposlena lica. Od tog trenutka na vas se odnosi član 17. i ne može nikako da se odnosi član 22. Možete da se postavite na glavu i da tumačite kako god hoćete, član 17. zaposlena lica. Zaposleno lice ne može da ostvari svoje pravo u skladu sa članom 30. ako zdravstveno osiguranje nije plaćeno. To je bila ta kvaka i taj problem koji je bio problematičan. To je ono što je bilo problematično u donošenju ovog zakona.
Spreman sam do sutra ujutru da se javljam, nije mi teško. Dakle, koliko god sati trebalo da diskutujemo da ovo objašnjavam, da ponovim još 1.000 puta, 20.000 puta ponoviću, jer ovo je ono što je istina i ovo je jedino tumačenje zakona, jer kada piše osnov osiguranja 1010 - zaposlena lica, vi u skladu sa zakonom ne možete da primenjujete na zaposlena lica nešto što se na zaposlena lica ne primenjuje, jer ste stekli osnov osiguranja samo na ovnovu toga što ste zaposleni.
(Snežana Stojanović Plavšić, s mesta: Replika.)

Gospođo Plavšić, mislim da vi vaša neslaganja ovde nećete moći rešiti. Ta neslaganja će se rešiti glasanjem, ali, evo, daću vam još ovom prilikom pravo na repliku. Zaista gubi više smisao. Izvolite.

Pa i ja mislim. Zato sam i dala ovaj doprinos rekavši da se neću više javljati, ali vi sad gledajte kome ćete poslednjem dati reč i dokle to može da traje. Zaista ne bih dalje da u tome učestvujem, ali gospodin Stefanović kaže da do ujutro hoće da se javlja. Zaista ne bih želela da na taj način razgovaramo i nije mi cilj da se javljam do ujutru.
Ali, gospodine zar vi tumačite zakon na osnovu zdravstvene knjižice?
Dakle, to šta piše na zdravstvenoj knjižici, to govori o tome kako zakon tumači Republički fond zdravstvenog osiguranja. Tumači ga pogrešno. To kakva je knjižica, da li je crvena, plava ili bela, ne govori ništa o zakonu koji stoji iza nje, molim vas. Znači, ne mogu da prihvatim taj argument. Na toj knjižici može da piše i nešto drugo. To šta će pisati na knjižici zavisi i od toga kako se tumači zakon, a zakon se tumači pogrešno, iza toga stojim i ne možete me ubediti da je to drugačije.
Ako postoji pogrešno tumačenje zakona, to se mora menjati na nižim nivoima. Nije Skupština mesto gde treba da se donosi novi zakon o tumačenju zakona. Neću se više javljati.