Hteo sam o ovome što smo upravo čuli. To su podaci koji su bili u prošloj godini i zato je došlo do promene menadžmenta u „Koridorima“, jer je bila mala ispunjenost realizacije projekata. Sada se to drastično povećalo.
Mi smo sa azerbejdžanskim kreditom počeli znatno kasnije, skoro pola godine smo kasnili. Sada smo stigli tu dinamiku i prebacili je za 7%. Nadoknadili smo izgubljeno i još prebacili 7%, kao da smo počeli na vreme, tako da ispada da je izvedeno 150% u efektivnom vremenu rada.
Hteo sam da kažem da su se uslovi znatno popravili i ovo je taj rezultat koliko je kilometara izgrađeno i koliko će se izgraditi. Zato i jeste interes banaka da finansiraju projekte ako se brzo radi i ako se brzo gradi. Ja očekujem da će znatno ranije biti završen auto-put na Koridoru 11 nego što je predviđeno samom dokumentacijom i ugovorom.
Drugo, priča se o srpskim firmama, putarskim, građevinskim. Nažalost, mi imamo danas, na današnji rad, za to nije kriva ova Vlada, mi smo takvo stanje zatekli, stanje se malo popravlja kroz ove investicije, danas imamo dve firme u Srbiji kreditno sposobne, koje mogu da daju bankarske garancije i da dobiju jedan veliki posao, na primer na Koridoru 11, na Koridoru 10. Ostale ne mogu, ušli su u probleme u nekom prethodnom periodu. Kada sam ja bio ministar u prošloj Vladi, nijedna putarska firma nije bila u stečaju, ni približno u stečaju i nijedna nije bila blokirana. Sada mi nemamo s čime. Mi dajemo šansu našim putarima, ali oni ne mogu da izađu jer nemaju sa čim. Zato mi želimo kroz partnerstvo sa spoljnim firmama da ih dignemo ponovo, da dobiju reference i da počnu da rade. Neke se već izuzetno dižu, jačaju i kreću ubrzano napred.
Što se tiče koncesije, nisam ja radio proračun. To je radila nezavisna kuća, izabrana po međunarodnom tenderu. Zašto? Takav je Zakon o koncesijama. I koncesioni ugovor će raditi najverovatnije Svetska banka, biće međunarodni tender. Šta je cena ovih 50 km koji treba da se izgrade? To su najskuplji objekti. Skuplji je most na Savi i Surčinska petlja nego, na primer, 50 km auto-puta. Tako ispada po dokumentaciji. I prolazak kroz najtežu deonicu – Ovčarsko-Kablarska klisura, gde imate 3.700 metara tunela i 3.500 metara mostova koji idu i spajaju s brda na brdo. To su najskuplji objekti i neće niko da uzme da ih radi. Te dve male deonice su skuplje nego ovih 108 km. Izvođač je skuplji. Da li razumete?
Ja bih voleo da to bude jeftinije, ali, to je raspisano, ljudi su se javili, dali ponude i banke preračunavaju i ne možemo mi sad naterati nekoga da radi ispod cene, to je nemoguće. To što ima kod ovih banaka koje su dale bez ovih subvencionisanih kredita i bez uslova da uđu njihovi radnici, oni jesu ušli, ali samo zato što naše firme nisu imale mogućnosti da konkurišu i da dobiju te poslove.
Vi ste iz Niša. Imali ste jednu od najjačih putarskih firmi u Srbiji, posle PZP „Beograd“ imali smo „Puteve Niš“. Jel tako? Nismo mi krivi što je ona u stečaju. Bankrotirala je. PZP „Beograd“ je bankrotirao. To nije za vreme ove Vlade. Mi smo sve putare iz tih firmi zaposlili da danas rade, da li kod Azerbedžanaca, da li kod „Energoprojekta“, ali 2.000 ljudi radi danas iz tih firmi koje su propale. Na ovom kreditu koji je u pitanju, zaposliće se još 3.000 ljudi.
Mi danas ne možemo da nađemo tesara i armirača u Srbiji. Nema ih. Evo, varioca nemamo. Znači, sve ljude koji se bave tim poslom, sve mašiniste, vozače kamiona, svi su zaposleni i svi rade. Otiđite na gradilište, hiljade vozila rade, kao i mašine.
Kažete – uvozimo mašine. To je tačno, ali nisam ja kriv što mi u državi nemamo nijednu mašinu koja može da buši npr. tunel od 900 metara. Moramo od nekog da kupimo. Naravno, ako je od Kineza duplo jeftinija nego od Nemaca, onda ćemo uzeti kod Kineza gde je duplo jeftinija.
Naša operativa je zastarela sa tehnologijom. Imali smo sankcije, imali smo rat, imali smo stečaje firmi itd. i prevaziđena je, ne možemo da postignemo efekte koji treba da se postignu u izgradnji i zato će se naše firme kroz ove poslove tehnički opremiti i mehanizacijom i referencama, da će moći u budućnosti da konkurišu da samostalno posluju. Ako mi radimo stotine mostova, odjednom osam tunela velikih, onda imamo mogućnost da oporavimo te naše firme. Sve tunele rade naše firme. Sve velike mostove rade naše domaće firme.
Prema tome, mnogo se materijala troši i pogledajte koliko je porasla kupovna moć u opštinama gde je prošao autoput i gde se sada izvode radovi. Iz toga se puni budžet, kroz porez na zarade. Naravno, tu se jede, pije, koriste određeni objekti za spavanje, za hranu i piće, servisne stanice, kupuje se gorivo, mazivo itd. To su velike stavke u izgradnji puta. Niko nije dovezao naftu iz druge zemlje, već kupuje ovde. Kupiće se bitumen ovde. Kupiće se mnoge stvari. To su najveće stavke. Kamenolomi svi rade punim kapacitetom. Otvaraju se i novi.
Prema tome, ovo je veliki podsticaj za razvoj. Mi nismo krivi što su mnoge firme otišle u stečaj, što su ušle u probleme. Sada kada bi počeli priču, nekad sam kao ministar upozorio - Miškoviću, prikoči, povuci ručnu, nemoj putnu privredu da diraš. Svi su me napadali zbog toga. Potpuno sam bio u pravu i znao sam tačno kad on kupi sve ove firme da će biti ovo što je i bilo.
Zato ponavljam, mi se borimo da to sada vratimo na noge, da možemo kroz strane investicije, kroz strane kompanije koje prosto šlepaju te naše firme da stanu na noge. Nisam ja „Mostogradnju“ doveo u ove probleme. Jeste bila nekad gigant, ali danas nije. Danas je na kolenima. Treba joj snage da se podigne ponovo. Meni je drago da smo podigli do maksimuma sada „Energoprojekt“ kroz ove investicije. To je sada ponovo srpski gigant. Nadam se da će biti i „Planum“, da će biti mnogi, da će se izdići i krenuti da budu ono što su nekada bili. Ali, moramo kroz posao, ne možemo da im damo iz budžeta. Kako da ih vratimo ponovo? Evo, sada imate firme koje duguju, po 20 do 30 miliona evra su u blokadi. Političke investicije su uništile Srbiju.
Neću sada da vam ponavljam. Ovde je bilo reči da je kao porastao čelik i na mostu na Adi. Jeste, ali nije 300%, nego 35%. Neću sada da vam objasnim ko su podizvođači bili na mnogim projektima i uništili velike firme, naše gigante, politički podizvođači. Neću sada da vam objasnim da je nekoliko ministara iz prethodnih mandata imalo privatne firme koje su radile na ovim projektima i sahranile naše firme koje su bile elitne u Srbiji.
Prema tome, to je sve jedna politika koja je bila u jednom vremenu i treba što pre da je prevaziđemo. Nama je bitno da ove ljude zaposlimo da danas rade. Da stanu na noge i da rade. To jeste teško. Da bi stali na noge, moramo da se zadužimo. Ali, moramo od prijatelja uzeti dobre kredite i stati na noge. Oni koji hoće da nam daju, da ulože u Srbiju, dolaze. Oni hoće da ulože i traže projekte da nam pomognu.
Dobro je sad reći – mi možemo sami. Ne možemo. Videli ste da ne možemo sami. Znači, mora neko da nam pomogne. Zato su nam pomogli prijatelji iz zemalja koje nas izuzetno cene i poštuju, povoljnim kreditima da se vratimo ponovo na tržište.
Da li vi verujete, doneo sam iz Iraka tri ugovora, blanko, bez tendera? Doneo ih i dao našim firmama. Cene su odlične i u niskogradnji i u građevinarstvu, stanogradnji. Šta mislite, da li se neko javio? Niko. Znate šta su mi rekli? „Ministre, mi nemamo sa čim da odemo do Iraka, a kamo li da radimo.“ To pokazuje stanje. Znači, treba im snage da budu jaki, da stanu.
Evo, npr. u Nišu, lično sam se potrudio da dobijete sredstva za stanove za socijalno ugrožene stanovnike. Vi godinu dana u Nišu nemate nijednu firmu da napravi stanove. Godinu dana se borite sa tenderom i ne možete da to pitanje rešite. Pare vam stoje od decembra prošle godine. Razumete? Još niste završili tender. Zašto? Nema. Znate ko vam je konkurisao? Beogradske firme i razne firme sa strane, a nijedna iz Niša, koja će da dobije posao. Šta je tu problem? Što nemate firmu? Gde su vam firme? Uništile se kroz razne poslove koji nisu plaćeni, kroz razne fondove.
Videli ste koliko duguju pojedine banke izvođačima. Samo uzmite Razvojna banka Vojvodine koliko duguje miliona – 150 miliona evra. Kako sada da ih vratimo u igru kada ne mogu da plate gorivo? Još kupe bure nafte, a kamoli da izvedu radove, da poprave mašinu itd.
Prema tome, molim vas da ne potežemo neke teške teme. Mi jesmo u problemu, ali polako stajemo na noge jednom dobrom organizacijom i nadam se da ćemo prevazići ove krize koje su nas zahvatile, kroz investicije, kroz poslove, kroz zapošljavanje i evo šanse da to pokrenemo. Zato vas molim da podržite kredit.
Ovo je direktno rasprava o kreditu, ratifikacija ugovora o kreditu. Nemojmo sada da otvaramo temu koncesije. Pričaćemo o tome drugom prilikom, kada donesemo ovde činjenice, kada vam damo materijal. Kada nam uradi najverovatnije Svetska banka predlog ugovora, možda to ne bude tako, možda to bude potpuno drugačije. Mi taj ugovor još nismo ni napravili, nismo uzeli parametre.
Prema tome, kada to dođe na red, o Južnom toku ćemo pričati nekom drugom prilikom, kada to krene. O svemu ćemo razgovarati, a sada da se skoncentrišemo i da završimo ovaj posao ratifikacije ovog ugovora koji je za Srbiju u ovom momentu neophodan. Nemoj da se desi da uložimo i napravimo pola autoputa, izlazimo u njive i tu stanemo. To je najgora situacija, da ostanemo i stojimo godinama i sve to zaraste u koprive. Nego da napravimo realizaciju, da to stavimo u funkciju i da kroz naplatu putarine počnemo da vraćamo novac.