Reč ima ministar Selaković, izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, da ne bismo došli u situaciju da moje reči budu netačno protumačene, upravo sam govorio, čak sam pomenuo i druge nacionalne zajednice, ne isključivo i samo albansku nacionalnu zajednicu, dakle, i druge nacionalne zajednice koje žive u drugim delovima Srbije, ne samo u Pčinjskom okrugu, da nam jeste cilj da dođe do uključivanja svih pripadnika. I ono što nam je mnogo bitnije, da se i pripadnicima nacionalnih manjina vraća poverenje u pravosudni sistem i organe države Srbije.
Jedna stvar je malopre zaboravljena, ako pričamo o ilegalnom prelasku granice koji može da se kvalifikuje kao prekršaj, u Preševu postoji Prekršajni sud, bitan granični prelaz, mnogi carinski prekršaji. U Preševu postoji, po zakonu, Prekršajni sud.
Ono što se dešava u tom delu Srbije, što nikako nije ni za pohvalu ni za primer državi Srbiji, jesu mnogobrojni slučajevi, presretnuti slučajevi trgovine ljudima, što potpada pod krivična dela organizovanog kriminala, za koje je nadležno posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu i Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal. O tome je reč.
Šta mislim da treba da nam bude cilj i na čemu treba zajednički da radimo? Da li treba da zainteresujemo i motivišemo mlade i zrelije ljude, pripadnike drugih nacionalnih zajednica da se uključuju u rad pravosuđa? Na nama je da stvorimo uslov za to. Rekli ste – nisu primani pripravnici. Stvorićemo uslov da budu primani pripravnici i o tome možemo da sednemo i da se dogovorimo, da to uradimo. Mislim da je to veoma važno i da to treba uraditi. Ali, ne možemo da dođemo u situaciju, zamislite da postoje uslovi da se formira osnovni sud u Preševu, recimo, i treba izvršiti izbor ili premeštaj sudija iz Vranja i nemate dovoljno sudija Albanaca i onda izaberete dole, odnosno premestite sudije Srbe. Verujem da bi to izazvalo veliko negodovanje od strane samih Preševljana. Sigurno da bi. Dajte da stvorimo uslove, da obrazujemo mlade ljude, da ih zainteresujemo da rade u pravosuđu i kad ispune uslov za izbor u zvanje sudije ili zamenika javnog tužioca, da tada zaista do toga izbora i dođe. I ja sam za to. Ne sad, znate da kažete paušalno – to se ne radi, neko sprovodi ne znam šta.
Znate, 2012. godine sam bio prvi ministar pravde Srbije koji je ikada otišao u Albaniju zvanično. U Albaniji živi srpska nacionalna zajednica koja nije imala pravo ni na sopstveno ime, ni na prezime, ni na jezik, ni na ništa, sve vreme komunističke strahovlade u toj zemlji. Predložio sam svojim albanskim kolegama – mi u Srbiji imamo albansku nacionalnu zajednicu, kako u centralnoj, tako i na Kosovu i Metohiji, u Albaniji postoji srpska nacionalna zajednica, pa dajte da rešavamo na recipročnim osnovama probleme koji postoje. Da li je to oblast obrazovanja, da li je to oblast zdravstva, da li je to oblast kulture, da li je to oblast pravosuđa, vrlo rado. Nije bilo nekih zvaničnih reakcija na to, ali je eto dobre prilike da i o tome razgovaramo. Sa strane države Srbije postoji apsolutna volja i spremnost da na rešavanju ovih problema radimo. Hvala.

Za repliku se javio narodni poslanik Riza Halimi.

Gospodine ministre, prvo o ovom poslednjem. Mislim da je poslanik Čotrić bio u Albaniji i u povratku sa delegacijom Skupštine hvalio se da su u jednom selu kod opštine Fijeri posetili školu gde se vijorila srpska zastava zajedno sa albanskom i da su odneli priličan broj knjiga toj školi. Tada sam postavljao pitanje – zašto taj reciprocitet, neka bude samo sa jednom tom seoskom školom, se ovde ne ostvaruje? Ovde treba godinu ili dve procedure da se obavljaju da bi se jedan udžbenik odobrio.
Opet govorim o temi. Govorili ste da nije bilo nijednog prijema. Bilo ga je. Prošle godine je primljeno šestoro pripravnika u Osnovnom sudu u Vranju, a nijedan Albanac. Doduše, dve godine je trajala ta procedura. Ali, u području gde najmanje 25% čine Albanci nijedan pripravnik nije primljen. Nije uopšte bilo sluha da je potrebno da Albance treba uključiti u pravosudne institucije.
Vi ste rekli – prelasci su prekršaj. U redu, ali dosta imate incidenata koji se kvalifikuju u okviru krivičnih dela kod graničnih prelaza, a ja rekoh da je Preševo verovatno najopterećeniji i najprometniji granični prelaz i prema Makedoniji, a imamo i prelaz integrisani sa Kosovom, kao što ga ima i Bujanovac.
Baš kad ste prekršaje spomenuli, pa ja sam maločas govorio o tome da treba Bujanovac da ima prekršajni sud, jer stvarno ima dosta tih predmeta ove prirode. Tako da, mislim da apsolutno prilikom sačinjenja ovog predloga nije bilo spremnosti da se sagleda ta specifičnost na ovom području i ja je doživljavam kao diskriminaciju prema albanskom stanovništvu. Hvala vam.

Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Hvala na onoj informaciji koja je malo pre izdata. Pre sigurno više od godinu i po dana moguće da je bio neki prijem. Proveriću, pa ću i da potvrdim da li je bilo ili nije. U svakom slučaju, otkako sam ja na ovoj funkciji koju obavljam već 16 mesec za redom, znam da tog prijema nije bilo.
S druge strane, hvala zaista jer je ovo izvanredan uvod u ono što mi predlažemo izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova. Kako drugačije regulisati, odnosno definisati mogućnost prijema ako postoji potreba za prijemom pripravnika ili saradnika koji je pripadnik nekog manjinskog naroda ili manjinske zajednice, ako vam je osnovni kriterijum isključivo prosečna ocena studija?
Dakle, ono što smo mi predvideli izmenom i dopunom Zakona o uređenju sudova i Zakona o javnom tužilaštvu upravo ide u prilog da se omogući ovo o čemu govorimo obojica. Mislim da je to dobro. To što pre godinu i po ili dve godine do toga nije došlo, eto dobrog primera loše posledice loše greške koja je načinjena i dajte da uradimo da se to više ne ponavlja.
Ali, kada se pokušava nešto da se brani, nezgodno je malo jednu stvar braniti jednim, a drugu drugim kriterijumom. Valjda je postignut neki balans upravo time što će u Preševu i dalje nastaviti da postoji prekršajni sud, a u Bujanovcu biti uspostavljen osnovni sud, u Bujanovcu u kome postoji odeljenje prekršajnog suda. Da čisto podvučemo, gde ne postoji razlika između sedište prekršajnog suda i odeljenja šta će se gde suditi. Nema razlike u materijama. To je upravo negde ono što se čini sada sa sudskom jedinicom, jer će se u njoj moći da sudi i krivični i parnični predmeti.
Mislim da sa ovim rešenjem koje smo predložili uspostavlja jedan dobar balans. Da li je to rešenje zbog koga će svi biti srećni, zadovoljni? Ne. Ovaj zakon i jeste rezultat jedne vrste kompromisa gde mi kao društvo i država u mnogim njegovim segmentima više nemamo izbora, jer nam treba sistem koji će dobro da funkcioniše, onoliko koliko možemo da ga izdržavamo. Mislim da ovaj Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava upravo pruža tu mogućnost, a na nama je da radimo na uključivanju svih nacionalnih zajednica širom Srbije što više u javni politički život u svim njegovim segmentima, u javnom životu od obrazovanja, zdravstva i kulture, pa do učešća u radu državnih institucija. Zahvaljujem.

Gospodine Riza, mislim da smo problem učinili jasnim, tako da nema svrhe više da se javljate.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, da je gospodin Riza predložio viši sud, ja bih za to glasao. Dakle, da je predložio da viši sud bude, recimo, sa sedištem u Velikom Trnovcu, to bih veoma rado prihvatio, s obzirom na broj krivičnih dela i na vrstu krivičnih dela koji se vrše u pograničnom mestu. Javna je tajna da je trgovina narkoticima posebno izražena u tom delu Srbije.
Zato kažem, da je predložio da imamo viši sud, ili da imamo viši sud za organizovani kriminal, ili odeljenje višeg suda, ili pola odeljenja višeg suda za organizovani kriminal u Velikom Trnovcu, to bih veoma rado prihvatio zato što se radi o trgovini ljudima, zato što se radi o trgovini narkoticima, zato što se radi o trgovini oružjem. Nije tajna da je svojevremeno prilikom predaje oružja nađeno nekoliko kamiona pušaka. Hoću da verujem da je to sve od oružja što je tamo nelegalno bilo i da je sve prodato i da ništa nije skriveno i prikriveno.
Bilo kako bilo, da je predloženo da bude taj viši sud koji se bavi kriminalom koji sam označio i koji je najopasnija vrsta kriminala, ne samo u Srbiji, već koji se progoni širom sveta, odnosno širom Evrope, verujem da ne samo da bih ja podržao takvu vrstu amandmana, već verujem da bi imali podršku i EU i međunarodne zajednice, s obzirom da je svima u interesu da se ti lanci preseku. Neću da kažem da je izvor u Preševu. Verujem da je izvor na Bliskom Istoku itd, ali da putevi vode preko Preševa i Bujanovca, odnosno preko te osetljive zone.
Takođe, hoću da verujem da se ona zastava vije i da ta škola nije žute boje u Albaniji. Bilo kako bilo, mi treba da se ugledamo na sebe i da damo uvek više prava nacionalnim manjinama nego što to rade drugi, jer to je u interesu stabilnosti države. Ne možemo se ugledati na najgore, već na najbolje.
Što se tumača tiče, nemam ništa protiv da se uvede. S obzirom na vrstu kriminala, treba nam tamo i za arapski i za iranski i za još kojekakve vrste jezika, i za svahili i za romski i za albanski, ali se bojim da će nam uskoro tamo trebati tumač i za srpski jezik. To je ono čega se ja pribojavam. Hvala vam.

Za repliku se javio narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Ja sam zapravo tražio viši sud i pošto su Bujanovac i Trnovac spojeni, nije uopšte problem da to bude i u Trnovcu. Ja bih se složio.
Ali, ona priča o kamionima oružja ista vam je, iste prirode kao o tonama droge koja je pre jedno dve, tri nedelje bila u štampi. To su senzacionalističke novine koje radi prođe i prodaje izdaju sve i svašta, ali u parlamentu bi ipak trebali da budemo ozbiljniji kada iznosimo podatke.
Iskoristio bih repliku da iznesem, da je sigurno za vreme aktuelnog ministra primljeno šestoro pripravnika u Osnovnom sudu u Vranju, a konkurs je obavljen pre toga, jedno dve godine ranije. Još da dovršim ono što sam malo čas hteo da kažem, da nije problem, gospodine ministre, Albanci su navikli da budu širokogrudi i da nemaju, nikakav problem nisu pravili kada u prekršajnom sudu trenutno ima jedan Albanac i jedan Srbin. Ali, kada su ranije bila tri Srbina i jedan Albanac, niko nije pravio problem. Ako nema stručnog kadra, nema.
Ali, to nije razlog da građani ispaštaju i da putuju, do Vranja ima 60 km. Zapravo, svi učesnici, svedoci, direktni akteri, policija, svi oni su trebali da putuju do Vranja, a sada će i za Bujanovac. A to košta. Građani ispaštaju zbog toga. Oni zaslužuju veću pažnju i od ove Vlade i od ministarstva. Hvala vam.