Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 123 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Na osnovu člana 27. određujem pauzu od sat vremena.
Sa radom nastavljamo u 12,15 časova.
Zahvaljujem.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Dijana Vukomanović, Stefana Miladinović, Miletić Mihajlović, Dubravka Filipovski, Čedomir Protić, Gordana Čomić, Olena Papuga.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave, pozvao da sednici prisustvuju i: dr Danilo Nikolić i Neđo Jovanović, državni sekretari u Ministarstvu pravde i državne uprave, Ljiljana Blagojević, Jovan Ćosić i Zlatko Petrović, pomoćnik ministra, šef Odseka i viši savetnik u Ministarstvu pravde i državne uprave.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima 1. tačke dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O SEDIŠTIMA I PODRUČJIMA SUDOVA I JAVNIH TUŽILAŠTAVA.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Mujo Muković, Srđan Miković, Riza Halimi, Čedomir Protić, Stefan Zankov, Zoran Anđelković, Bojana Đorđević, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Slobodan Veličković, Slobodan Jeremić, Ljubica Milošević, prim. dr Ninoslav Girić, Bajro Gegić, Enis Imamović, Radoslav Komlenović, Mirna Kosanović, Biljana Hasanović Korać, Teodora Vlahović, Dragan Marković, Petar Petrović, Nevena Stojanović, Vojislav Vujić, Zoran Vasić, mr Đorđe Kosanić, Zlata Đerić, Aleksandar Senić, Dubravka Filipovski, Konstantin Arsenović, Miroslav Markićević, Velimir Stanojević, Miodrag Đidić, Milica Drobnjak, Srđan Spasojević, Zoltan Pek, Arpan Fremond, Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik, Dragan Andrić, Mirko Čikiriz, Olgica Batić, Đorđe Milićević, Miroljub Stojčić, Milanka Karić, Dragomir J. Karić, prof. dr Janko Veselinović, Borislav Stefanović, Radoslav Milovanović, Srđan Milivojević, Dejan Nikolić, Nenad Konstantinović, Nebojša Zelenović, Branislav Krekić, Mladen Grujić, Snežana Paunović, Miletić Mihajlović, Slavoljub Vlajković, Milanka Jevtović Vukojičić, Tanja Radovanović, Milan Kovačević, Suzana Spasojević, Zvonimir Stević, Saša Dujović, Ivana Dinić, Mirjana Dragaš, Stefana Miladinović, Vesna Stepić, prof. dr Petar Škundrić, Vesna Kovač, Rajko Stevanović, Nikola Jovanović, mr Vladimir Ilić, Jelena Travar Miljević, Ana Novković, Branislav Mitrović, Nenad Kitanović, dr Aleksandar Radojević, Vesna Jovicki, Snežana Stojanović Plavšić, Aleksandar Pejčić, Živojin Stanković, prof. dr Miodrag Stojković, Milisav Petronijević, Zoran Kasalović, doc. dr Zoran Radovanović, Dejan Radenković, Dejan Mihajlov, Slobodan Samardžić, Milica Radović, Marko Milutinović, Miloš Aligrudić, Sanda Rašković Ivić, Petar Petković, Siniša Kovačević, Bojana Božanić, Gorica Gajić, Milica Vojić Marković, Milan Lapčević, Jovan Palalić, Dušica Morčev, Miroslav Petković, Donka Banović, Judita Popović, Radmila Gerov, Nataša Mićić, Kenan Hajdarević, Srđan Dragojević i Slavica Saveljić, kao i amandmane Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Kasalović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Andrić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Riza Halimi.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vidim da i Vlada i odbori nisu prihvatili moje amandmane, čime se dovode u prilično težak položaj građani opštine Bujanovac, a naročito opštine Preševo.
Ovim se nastavlja sa diskriminacijom Albanaca na ovom području, u Preševu, u Bujanovcu i u Medveđi.
Opština Bujanovac je imala sud za prekršaje. Ona je sada postavljena u rangu već velikog broja opština koje imaju odeljenje prekršajnih sudova, a koje su manje od opštine Bujanovac čak do četiri puta. Ima opština sa 10-12 hiljada stanovnika, a u istom su rangu sa opštinom Bujanovac.
Čak i prekršajne sudove, sudove za prekršaje imaju opštine koje su duplo manje. Na primer, opština Raška sa otprilike duplo manjem broja stanovnika od opštine Bujanovac. Uz to, opština Bujanovac je pogranična koja ima dva veoma prometna prelaza. Jedan je integrisani prelaz kod Končulja sa Kosovom, a drugi je granični prelaz sa Makedonijom kod Prohora Pčinjskog. Zatim, kroz Bujanovac prolazi Koridor 10 i sve su to faktori koji povećavaju priliv sudskih predmeta, a sve to nije uzeto u obzir.
S druge strane, uopšte nije uzet u obzir specifičan faktor da je to multietnička opština sa većinskim albanskim stanovništvom i da i onako katastrofalno učešće Albanaca u pravosudni sistem i konkretno u sudu za prekršaje u Vranju, gde ima samo jednog sudije, nema prevodica, čak nema ni pripravnika i šta to govori?

Vreme, gospodine Halimi.

    Mislim da imam vremena, onih pet minuta, pa jedan deo ću sada da iskoristim.
Završiću sa ovim da ovakav način sa dosadašnjom, trogodišnjom praksom pokazuje da s jedne strane se pogoršava učešće Albanaca, i to drastično u sudskom pravosudnom sistemu, a s druge strane se ne preduzimaju nikakve aktivnosti da se poboljša ta situacija. Tako da ne govorimo o ustavnom pravu da i Albanci imaju pravo da sudski predmeti budu na njihovom jeziku, od toga je samo slovo na papiru. O ovom amandmanu toliko. Hvala vam.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Da li neko želi reč?
Na član 2. amandman u istovetnom tekstu su podneli narodni poslanik Mujo Muković, zajedno, narodni poslanici Barjo Gegić i Enis Imamović, i narodni poslanik Srđan Dragojević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Mujo Muković. Izvolite.

Gospodine predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u načelnoj raspravi rekao glavne razloge zbog čega sam podneo na ovaj predlog zakona dva amandmana.
Prvi amandman se odnosi na vraćanje Prekršajnog suda opštini Tutin koji je ona imala do 1. januara 2010. godine, kada je neuspelom reformom pravosuđa za vreme bivše Vlade taj prekršajni sud pretvoren u odeljenje Prekršajnog suda sa sedištem u Novom Pazaru.
Ima mnogo argumenata koji idu u prilog ovome amandmanu. Po meni najvažnije to što je opština Tutin velika po površini, po broju stanovnika. Oko 37 hiljada stanovnika pre ispunjava uslove od mnogih opština koje su ovim predlogom zakona dobile prekršajni sud. Zatim, što je pogranična opština i što, ako već predlagač ovog zakona nije predvideo povraćaj osnovnog suda u opštinu Tutin, čini mi se da je trebalo imati više senzibiliteta prema ovom kraju i vratiti makar prekršajni sud u opštinu Tutin, obzirom da na teritoriji opštine Tutin postoji i zvanični granični prelaz Špiljani, da je veliki broj prekršaja čiji su počinioci zapravo često i strani državljani i da je tu vrlo često potrebno hitno postupanje.
Zatim, opština Tutin se graniči osim sa Crnom Gorom u dužini od nekih 60 kilometara, ima i administrativnu liniju i sa Autonomnom pokrajinom Kosovo i Metohija oko 40 kilometara, takođe su tu prisutni brojni prekršaji.
Ako tome dodamo i zvanične podatke o broju nerešenih predmeta, prosečnom broju predmeta u radu po sudu, zatim činjenicu da postoji adekvatna sudska zgrada, itd. Ako opštinu Tutin uporedimo sa nekoliko opština koje su dobile po Predlogu zakona prekršajni sud, a po svim kriterijumima ne ispunjavaju uslove koje opština Tutin ispunjava, ja smatram da je ovaj amandman opravdan, i nadam se još uvek da može biti prihvaćen.
Istina, treba reći da postoji nekih pedesetak opština koje po ovom Predlogu zakona nisu dobili ni sudsku jedinicu, moram da budem pošten i da to kažem, i nemaju ni odeljenje Prekršajnog suda, ali ipak apelujem na ministra i predlagača zakona još jednom razmotre mogućnost da prihvate ovaj amandman. Hvala vam.

Na član 2. amandman je zajedno podnela grupa od sedam narodnih poslanika poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije.           
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Ovo je priča o kojoj smo već razgovarali u načelnoj raspravi, ali konkretnih stvari.
Dakle, mi smo ovim amandmanom tražili da se vrati prekršajni sud u Kosovskoj Mitrovici. Vi ste u Predlogu zakona izbacili iz ovog dela zakona sud u Kosovskoj Mitrovici i osnovni, i prekršajni itd.
Šta ste vi uradi? Vi ste u prelaznim i završnim odredbama vašeg zakona koji ste predložili naveli da će ovi sudovi funkcionisati još do donošenja posebno zakona iz člana 12. Objasnili ste nam u načelnoj raspravi da ste time premostili jedan period, od momenta stupanja na snagu ovog zakona do donošenja posebnog zakona koji će regulisati način funkcionisanja sudova na teritoriji KiM. Ako se ne varam to je tako rečeno.
Međutim, ozbiljan problem tog vašeg rešenja u tome što on sadrži ključnu neustavnost. Naime, u članu 182 Ustava Republike Srbije, u drugom stavu stoji – Republika Srbija ima AP Vojvodinu i AP KiM, suštinska autonomija AP KiM će se urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenim za promenu Ustava.
U članu 183. Ustava Srbije stoje koje su nadležnosti autonomnih pokrajina. U nadležnostima autonomnih pokrajina se nigde ne vidi mogućnost uređivanja sudova ili određivanja mreže sudova. To je isključivo u nadležnosti Republike Srbije prema rešenju iz člana 183.
Zašto je predviđeno rešenje o suštinskoj autonomiji u članu 182? Zbog toga da bi možda jednog dana nekada, mogla i da se derogiraju rešenja ostala iz Ustava Srbije. Ali ona nisu derogirana, ne postoji način da vi u zakonu koji danas predlažete, da se pozivate na buduću normu, pretpostavljenu normu koja će možda jednog dana biti usvojena u Narodnoj skupštini, pa da iz toga crpite mogućnost da uređujete drugačije materiju sudova nego što to Ustav predviđa.
Dakle, ako smo se ovde razumeli, a mislim da je ovo kristalno jasno, potpuno je jasno da nemožete izbaciti iz navođenja sudova Prekršajni sud u Kosovskoj Mitrovici, jer ako vam je stvarno namera da čekate neki zakon, u ovom slučaju to mora biti zakon koji se donosi po proceduri za promenu Ustava, da bi se ova materija eventualno drugačije rešila, onda ne vidimo smetnje da svi pobrojani sudovi ostanu u sadašnjem zakonu. Ako vam je to namera. Jer, svejedno jednog dana, ako se bude donosio poseban zakon koji reguliše suštinsku autonomiju, svejedno tada tim zakonom mogu biti derogirane pojedine odredbe sadašnjeg Ustava, jer njegov smisao i jeste u tome da je specijalna norma.
Ako se to ne dogodi i ako je to ne izvesna buduća okolnost, ne znamo ni kada će biti, ni u kom obimu, ni na koji način, ne možete unapred ovo činiti. Nas ste onda grdili kada ste govorili o tome da je u pitanju refleksija na Briselski sporazum i rekli ste – nisam nigde spominjao Briselski sporazum, ne znam zašto pominjete Briselski sporazum. Sada ću vam reči zbog čega pominjemo sporazum iako ga vi niste pominjali.
Vi ga ministre niste pominjali zbog toga što vam to ne odgovara, a u tački 10. prvog Sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine stoji sledeće – sudke vlasti biće integrisane i funkcionisaće u okviru pravnog sistema Kosova. Apelacioni sud u Prištini će uspostaviti veće koje će biti sastavljeno od većine sudija kosovskih Srba koje će biti nadležno za sve opštine u kojima su Srbi većinsko stanovništvo itd.
Dakle, predviđa se integrisanje sudova u sistem Kosova. Vi ste, ne vi nego vlast SNS je izjavila i do sadašnja koalicija, a inače je Ivica Dačić kao premijer bio najotvoreniji do sada jer je rekao pred svima nama da je Kosovo izgubljeno i šta imamo oko toga da se bavimo, na određeni način.
U diskusijama, o predlozima koje dajete ne dajete dovoljno jasna i prirodno logična obrazloženja za građane Srbije i za nas narodne poslanike zbog čega neka rešenja nalaze mesto ili ne nalaze mesto u ovom zakonu. Vi ste iz popisa sudova izbacili kosovske sudove u prethodnom delu zakona. Napravili ste kaučuk prelaznu normu zato što hoćete da budete prema Briselskom sporazumu koji je za vas očigledno veći od zakona i Ustava ove zemlje. To je ono na šta vam mi ukazujemo sve vreme i gde vi izvrćete činjenice i ono što govorimo za onom govornicom i u svom odgovoru, za koji mislite i imate prava po Poslovniku da ga beskrajno obrazlažete, pokušavate da zavrtite mozak onima koji su ušli u ovu raspravu i da prikažete kako mi pričamo nešto što nema veze.
Ovo očigledno ima veze i očigledno je u pitanju protivustavnost na koju smo vam ukazali. Ako imate imalo političkog i profesionalnog poštenja ovo treba da sklonite.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović.