Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada nešto ne znam, ja to obično i pitam ili se raspitam, pa tako i kada su u pitanju rezultati nečijeg rada.
Još jednom ponavljam, mi ne možemo da kažemo da je stanje u našem pravosuđu sjajno, nažalost, daleko je od toga, ali koga interesovalo i ko je dobro čitao štampu, pratio sredstva javnog informisanja, on može recimo da vidi da je prvi put posle više od 20 godina Vrhovni kasacioni sud sproveo delegaciju nadležnosti, da su mnogi drugostepeni parnični predmeti koji su čekali na presuđenje 15,16,17 do 20 godina počeli da se rešavaju upravo tom delegacijom nadležnosti iz Višeg suda Beogradu, raspoređivanjem određenog broja predmeta u druge više sudove u Republici Srbiji koji su bili manje opterećeni.
Iz informacije koju sam dobio od predsednika Vrhovnog kasacionog suda, ako se ne varam, negde oko 3.000 takvih predmeta je već rešeno, a čekali su skoro dve decenije na presuđenje. Koliko mi je poznato iz razgovora sa vršiocem funkcije predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu, takva delegacija se predviđa i za Viši sud u Novom Sadu koji je takođe preopterećen tom vrstom predmeta. U planu je da se na takav način u narednih nekoliko meseci reše predmeti koji su, kažem, neki i više od dve decenije čekali na presuđenje, da se reše zaključno sa krajem proleća naredne godine. Mislim da je to veliki pomak, dobra organizacija rada, dobro rukovođenje jednim sudom republičkog nivoa, pokazuje da i te kako dobro može da se radi. Uveren sam da će takav recept dobre organizacije posla biti primenjen i u budućnosti.
Prošli put sam u raspravi u načelu pročitao rezultate rada Apelacionog suda u Nišu, upoređivanje devetomesečnih izveštaja za 2010, 2011, 2012. i 2013. godinu. U 2010. godini rešeno je oko 4.000 predmeta, u 2013. godini u prvih devet meseci rešeno je 11.107 predmeta. Možemo da čitamo i po nekim materijama gde je bilo rešeno 2010. četiri predmeta, a danas oko 560. Apelacioni sud u Nišu je dobio svog predsednika, taj predsednik je dobro organizovao rad sudija i ostvario zaista zavidne rezultate i ja se ponosim što je to učinjeno.
Da li je to primer izvanrednog stanja? Opet ponavljam stanje nije izvanredno, ali onaj koga zanima i te kako može da se upozna sa činjenicom da se u samim sudovima neka pozitivna promena dešava, da ne pričam o problemima, recimo, koji su zatečeni u Osnovnom i u Višem sudu u Pančevu, katastrofalni primeri. Imate primer sudije koji u Pančevu u nekom prethodnom periodu nijedan dan nije došao na posao pre 11,00 sati prepodne. Prethodni vršilac funkcije predsednika suda, apsolutno mu nije padalo na pamet da bilo šta promeni. Dakle, sudija koji ne zakazuje nijedno ročište pre 11,00 časova.
Imate užasavajućih primera, neke stvari su, kao što rekoh, počele da se menjaju. Da li možemo da kažemo da nešto od toga treba da se radi brže, da se radi bolje? Znate, kada sam stupio na funkciju, svaki vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda žalio se na nepopunjeni broj sudija prema odluci o broju sudija.
Nedavno su Apelacioni sudovi dobili i taj nedostajući broj sudija. Uveren sam da poput primera Apelacionog suda u Nišu koji je pokazao da i sa osam sudija manje može da utrostruči rezultate svog rada, da će sada sa punim brojem sudija ti rezultati rada biti još bolji. Želim da verujem u to jer sam video da neko i sa manje sredstava, sa manje stručnih i kadrovskih kapaciteta može da iznese jedan težak posao, imam razlog da u budućnosti verujem da će to raditi još bolje, a vreme kao što vidimo i sami pokazuje. Hvala.