Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre.
Hvala gospodu Bogu pa sam mnogo puta bio u Bačkom Petrovcu. Video sam da su ljudi divni domaćini. Mnoge od njih sam ugostio u Kruševcu, video sam da su i dobri gosti i voleo bih da svi oni koji kažu da Bački Petrovac ne treba da ima sudsku jedinicu, zato što se nalazi blizu Novog Sada, izađu pred građane Bačkog Petrovca i da to njima kažu u lice. Da organizuju skup i da kažu – evo, vi građani Bačkog Petrovca, vi imate autobusku stanicu ne treba vam još jedna, ali ne treba vam ni sud. Ne treba vam sudska jedinica. Vi lepo dođite u Bački Petrovac, na predizborni skup svoje stranke i kažite im – mi vama Slovacima smatramo da ne treba da imate pravo da imate sudsku jedinicu ovde u Bačkom Petrovcu, nego putujte do Novog Sada, to nema ni 30 kilometara, 10, 20 kilometara, i za one koji kažu da mi nešto radimo napamet.
Mi smo ljudi koji smo vrlo temeljni, i vrlo se temeljno pripremamo za ove rasprave. Svako od vas narodnih poslanika ko je imao prilike da pročita ovaj materijal nigde nije mogao da pročita ni broj predmeta u Bačkom Petrovcu koliko ih je bilo, koliko ih nije bilo. Nigde nije mogao da nađe parametre na osnovu kojih Bački Petrovac ostaje bez sudske jedinice, nigde nije mogao da nađe čak ni broj stanovnika koliko je opao, koliko nije, koliko traju prosečni postupci u Bačkom Petrovcu, jer se ova stvar radi po političkom diktatu i napamet. Kada radite nešto napamet, onda morate da imate neko predznanje.
S druge strane, kada govorimo o tome da se Srbija ravnomerno razvija, kao što je kazao predsednik Odbora, i da u Srbiji treba ljudi da ostanu, dobro je što je ostao Osnovni sud u Trsteniku.
Ja to pozdravljam, zato što je u tom Osnovnom sudu predata krivična prijava protiv ministra Bačevića, zato što im pravi rudnik nikla u Trsteniku, pa će lepo da dođe u Trstenik i da objasni kako hoće da zatre poljoprivrednu proizvodnju pred Osnovnim sudom u Trsteniku.
Ali, znate, kad neko nešto uradi napamet, kad neko nešto pokušava da sakrije, on onda uopšte, političke parole za dnevno političku upotrebu, uopšte floskule malo zadojen mržnjom, više ljubomorom, zato što ga grize savest, jer ne zna kako da stane pred lice međunarodnih organizacija i da im objasni zašto radi ovako traljavu reformu pravosuđa kada dobije mišljenje Venecijanske komisije koja kaže da je ovo tehničke prirode izmena, nego ko je svoju kapmanju gradio na navodno lošoj reformi pravosuđa. Sada suočen sa činjenicom da to baš i nije bilo tako loše radi ono za šta je nas optuživao, onemogućava pristup građanima Srbije sudskim jedinicama.
Matematika je jedna imanentna nauka tu je dva i dva uvek bilo dva, ne može da kažete da je 96 manje od 66. Devedeset šest sudskih jedinica nikada broj 96 ne može da bude manji od broja 66. Ako dodate tome 22 osnovna suda to je zbir 88 sa 34 ne možete to nikako da sabirate i da oduzimate, jer jezik brojeva vas najbolje demantuje.
Prema tome, u matematici je 96 uvek bilo veće o 66, možda će SNS doneti zakon gde je 96 manje od 66. Vi imate većinu koja može sve. Može u Beogradu da sastavi gradsko veće mimo zakona, možete da radite šta god hoćete, ali ne možete dokle hoćete.

Na član 3. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Miodrag Đidić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman sa ispravkom.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Đidić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, uvažene kolege poslanici.
Odavno se nije desilo da na jedan zakon bude podneto ovoliko amandmana i čini mi se da su amandmane podjednako podnosili i poslanici iz opozicionih klupa, ali i iz pozicionih klupa.
Dakle, ogroman broj amandmana što govori odmah da zakon nije dobar, jer ako imate na jedan zakon 180 amandmana podnetih i sa jedne i sa druge strane, znači, čini mi se, da sa zakonom nešto nije u redu, i ovde se jasno pokazuje narodna volja.
Pošto su narodni poslanici, predstavnici naroda, a svi se mi ovde vrlo često pozivamo na narod kada govorimo o zakonima i u ime naroda onda vam gospodine ministre, savetujem da ovaj zakon povučete, da ga još jednom dobro proučite i ovo što su poslanici kroz amandmane kazali i da donesete nov zakon o sedištu sudova i čini mi se da bi broj sedišta osnovnih sudova morao biti dupliran. Da umesto 66 sudova bude minimum 120 sudova i čini mi se da nam nisu potrebne sudske jedinice, jer sam i u materijalu pročitao da je to i vaša konstatacija da sudske jedince u prethodnom periodu nisu opravdale očekivanja koja smo svi mi imali.
Dakle, ne trebaju nam sudske jedinice, treba nam veliki broj osnovnih sudova.
Vi ste kada ste govorili u načelu rekli, da je to otprilike nemoguće i da sudija u Beogradu ima neuporedivo veći broj predmeta, nego neki sudija u nekom manjem mestu, što je naravno tačno. Ali, to sigurno može da se reši i da to nije problem.
Po meni je problem druge prirode. Ukoliko se ovako nastavi mi vrlo brzo nećemo imati potrebu ni za sudskim jedinicama, ni za osnovnim sudovima u mnogim gradovima u Srbiji, jer će se svi ljudi preseliti severno od Save i Dunava, dakle Beograd-Vojvodina.
Ljudi jednostavno nemaju mogućnosti da ostvare neka svoja prava, nemaju mogućnosti da rade i oni idu trbuhom za kruhom. Vi na ovaj način potpomažete tim ljudima da se iseljavaju iz svojih krajeva. Mi sada imamo već primer da u Srbiji nema mnogo sela, da jednostavno više sela koja su do pre nekoliko godina postojala, više ne postoje.
Bojim se da će u budućnosti početi da govorimo ne o selima, nego o gradovima. Zato vas molim da još jednom ovo proučite, vratite osnovne sudove, pružite ljudima mogućnost da imaju pravdu blizu i pravdu dostižnu.
Neko je ovde postavio pitanje, a ko će sve to da plaća? Plaćaće oni koji se zalažu za ovo da bude što više osnovnih sudova, to su građani Srbije.
Dakle, nedvosmislena je volja građana Srbije izražena kroz narodne poslanike da žele da u skoro svakoj opštini imaju svoj sud, i mislim da mi nemamo pravo da u tu volju, u tu želju da se oglušimo. Omogućimo ljudima da imaju pravdu blizu i dostižnu.
Hoću još sa jednog aspekta o ovome da govorim.
U moje vreme, ja sam inače iz Kruševca, ljudi su dolazili u Beograd da studiraju i 80% tih ljudi se vraćalo u svoje gradove. Osamdeset posto nas koji smo upisali prava davnih 70-ih godina se vratilo u Kruševac, našli posao u gradu, neki u tužilaštvu, neki u sudu, neki u privredi.
Na ovaj način vi mlade ljude koje dolaze iz opština kojima ukidate sudove bivaju destimulisani da se vraćaju u svoje gradove. U stvari ne mogu ni da se vrate, ne mogu naći svoj posao. Neće biti osnovnih sudova, neće biti tužilaštava, privreda je u katastrofalnom stanju, nema zapošljavanja pravnika.
Dakle, mi zajedno svi potpomažemo da Srbija južno od Save i Dunava bude u velikim problemima, da se ljudi iseljavaju i da na kraju krajeva kažem neće biti ni potrebe za sudovima.
Ja sam konkretno podneo amandman koji se odnosi na Osnovni sud u Aleksandrovcu i Osnovi sud u Varvarinu, prvi za područje teritorije opštine Aleksandrovac, a drugi za teritoriju dve opštine Ćićevac i Varvarin, i jedan i drugi sud bi otprilike pokrivali stanovništvo 30.000.
I jedno i drugo mesto i Aleksandrovac i Varvarin imaju odlične zgrade u kojima može normalno da se odvija suđenje. Imaju tradiciju i ono što je po meni jako važno, imaju stručne kadrove koji mogu jako dobro da rade svoj posao i koji su taj posao obavljali jako dobro do reforme pravosuđa.
Dakle, vratimo sudove tamo gde narod misli da treba da budu. Na naj način zaustavimo migracije prema severu. Pomozimo našem narodu da ostane tamo gde je rođen, jer oni žele tu da žive, ali država mora da im pruži uslove. Jedan od uslova jeste da imaju pravdu blizu, dostižnu, brzu i efikasnu.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Kasalović.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam ispred SPS poslaničkog kluba SPS podneo tri amandmana i da bi se razumeo jedan sled amandmana, a pre svega u kontekstu izmene ovog člana 3.
Želim da kažem da smo mi podneli i amandman na izmene u članu 2. stav 1. tačka 1) gde smo predvideli da se Prekršajni sud u Apatinu za teritoriju opštine Apatin osniva, a takođe u istom članu da se postojeća tačka 38. menja i glasi – da Prekršajni sud u Somboru za teritoriju opštine Kula i Odžaci za Sombor sa odeljenjima suda u Kuli i Odžacima osniva.
Kada je u pitanju, konkretno ovaj amandman, u članu 3. stav 1. posle tačke 1) dodaje se nova tačka 1) koja glasi – osnovni sud u Apadinu za teritoriju opštine Apatin, a u istom članu tačka 56) menja se i glasi – osnovni sud u Somboru za teritoriju opštine Odžaci i Sombor.
Mislim da je ideja ovih amandmana potpuno u skladu sa značajem opštine Apatin, kao jedne podunavske, turističke, pogranične i vrlo važne privredne opštine za ovaj deo Republike, odnosno za APV i da situacija u kojoj opština Apatin ostaje i bez osnovnog suda i sudske jedinice, ove činjenice nisu najbolji mogući način vrednovani i zbog toga je opština Apatin, još 1956. godine imala svoj samostalan sud, sve do poslednje reforme prevosuđa. Naravno, nakon te reforme, celokupna krivična referada , istražne radnje prelaze u Osnovni sud u Somboru i pojavili su se i određeni problemi kada je u pitanju, pre svega uviđaj, koji se vrši u Somboru, prevoz svedoka, prevoz okrivljenih prema Somboru. To je ono što predstavlja neku vrstu vidljivih problema sa ovakvim predlogom i rešenjem.
S druge strane evidentan je i po mojim informacija nedovoljan prostor u zgradi Osnovnog suda u Somboru, gde sada i sudije iz Apatina putuju, sa određenim troškovima. To u neku ruku može uticati na efikasnost i kvalitet rada. Nasuprot tome u opštini Apatin, odnosno u Apatinu, postoji jedna funkcionalna grada, od skoro 1.000 kvadrata, u kojoj bi se moglo vrlo efikasno i kvalitetno raditi i gde bi svaki sudija imao svoj kabinet. U prilog toj tezi, stoji činjenica da je 2006. godine Osnovni sud u Apatinu samo sa još dva suda iz Srbije učestvovao u jednom projektu modernizacije sudske uprave, bazirane na savremenoj informacionoj tehnologiji.
U obrazloženju predlagača za odbijanje ovog amandmana stoji da je u Predlogu zakona celishodnije rešenje da Apatin ostane i bez osnovnog suda i bez sudske jedinice, i da je tom prilikom vršena analiza kada su u pitanju geografski faktori, broj stanovnika, privredni ambijent i drugo.
Želim da kažem da opština Apatin ima više od 30.000 stanovnika, da se ona nalazi, kao što je poznato, na samoj granici sa Hrvatskom i da je to prva međunarodna luka na Dunavu i zbog toga svakako blizina granice može da opravdava postojanje osnovnog suda u Apatinu i da svi ti pogranični, da kažemo, pogranična pitanja i problemi bi mogli da budu u nadležnosti osnovnog suda u Apatinu i sva krivična dela koja se vrše u tom pojasu.
S druge strane situacija je trenutno takva da se vrši utvrđivanje državne granice i da utvrđivanje zemljišta, odnosno zemljišnih knjiga, koje se vodilo u Republici Hrvatskoj, tačnije u Belom Manastiru, sada prelaze i prebacuju se u nadležnost našeg katastra, odnosno u Apatinu. Sve to govori o značaju opštine Apatin, o njenom geografskom položaju, o privrednom, o kulturnom i zbog toga cenimo da su sve to odlike, odnosno karakteristike zbog kojih bi trebalo prihvatiti predlog ovog našeg amandmana, jer bi se na ovaj način došlo do bržeg i efikasnijeg suđenja i pre svega do ponovnog uspostavljanja nadležnosti u oblasti krivične materije, naravno i do određenih ušteda kada su u pitanju troškovi, što bi bilo vrlo značajno i za budžet Republike Srbije.
Mislimo da bi zakonodavac, odnosno resorni ministar i predlagač trebao da razmisli i da uvaži ovaj predlog za osnivanje osnovnog suda u opštini Apatin. Želim da kažem još, da se ne bi javljao po amandmanu i članu 9. u kome smo, takođe sledeći ovu ideju i predlog amandmana, predložili da se u članu 9. osnovno javno tužilaštvo osniva u opštini Apatin za područje osnovnog suda u Apatinu. Na taj način bi u potpunosti bili uvaženi ovi kriterijumi opštine Apatin. Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Nikolić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić.

Poštovani predsedavajući, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, teško je prihvatljivo obrazloženje kojim ste odbili amandman koji sam podneo, jer obrazloženje koje je ministarstvo napisalo demantuje realnost i stanje na terenu.
Da budem potpuno iskren, čitajući ove amandmane, slušajući narodne poslanike, ne prepoznajem političku borbu za jeftine poene, prepoznajem ozbiljnu borbu za prava građana iz mesta iz kojih dolazimo. Takav amandman je i moj, kojim želim da vratimo Osnovni sud u Soko Banji.
Naime, mrežom iz 2009. godine Soko Banja je dobila sudsku jedinicu u kojoj su građani ostvarivali svoja prava pred sudom i ta sudska jedinica je jedna od najefikasnijih sudskih jedinica u Srbiji. Nije predviđeno da se u toj sudskoj jedinici obavlja suđenje po krivičnoj materiji, već je to predviđeno da se radi u sedištu Osnovnog suda u Zaječaru, što je predvidelo određene probleme i proizvelo određene probleme koji ovaj predlog zakona neće da reši, a svakako hoće usvajanje amandmana koji sam ja podneo.
Naime, put od 70 kilometara do sedišta osnovnog suda je proizvodio određene troškove, ne tako male, kako za građane koji su morali da putuju i da ostvare svoja prava u Zaječaru, tako i za državu jer su i sudije morale da putuju. To je jedna vrsta problema.
Druga vrsta problema su te geografske specifičnosti opštine Soko Banja, jer je put do sedišta Zaječara vodio preko planine jedan, preko klisure drugi, pa je u zimskom periodu taj put ne samo bio teško prohodan, već često i neprohodan pa ostvarivanje prava građana pred sudom nije bilo samo otežano, već je bilo nedostupno. Ovaj predlog zakona taj problem neće rešiti, prebacivanje sedišta Osnovnog suda u Aleksincu, jer su problemi slični.
Dakle, sa jedne strane imamo negativne efekte koji idu u prilog ovog amandmana, mislim na geografski specifikum opštine Soko Banja, mislim na troškove koji će i dalje ostati i sa druge strane, imamo veliki broj predmeta, sudsku jedinicu u Soko Banji, imamo povećanje broja građana, stanovnika opštine Soko Banja, jer je Soko Banja lider banjskog turizma u Srbiji, kao pozitivna faktografija sa druge strane i sve to ukazuje da Soko Banja treba da ima osnovni sud. To je bio moj stav i 2009. godine, to je moj stav na osnovu činjenica i 2013. godine.
Isto onako kako je, recimo, Boljevcu potrebna makar sudska jedinica, tamo se i to ukida i oni neće imati ni sudsku jedinicu ni osnovni sud. Znam Boljevac i znam kako se privredno razvija. I ovo se shvata kao institucionalno propadanje jedne opštine koje možemo amandmanima da zaustavimo.
Ministre, pozivam vas da imate sluha za amandmane koji dolaze od narodnih poslanika jer zapravo oni proizilaze iz prava građana i interesa građana, onog prava za jednakost i za dostupnost pravde koja je, uostalom, i Ustavom zagarantovana. Hvala lepo.

Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, trudio sam se da zaista pažljivo saslušam obrazloženje amandmana, iako je rečeno da je naše obrazloženje za odbijanje amandmana bilo teško prihvatljivo.
Naime, upravo imajući u vidu činjenicu da je Soko Banja mesto koje je nakon Vrnjačke Banje jedno od najvažnijih banjskih središta u Srbiji i da razvoj banjskog turizma upravo u ovom mestu jeste perspektiva za čitav kraj, i sam sam imao prilike da nekoliko puta boravim u Soko Banji, još od detinjstva a i kasnije, i moram da kažem da amandman nije prihvaćen iz potpuno racionalnih i realnih razloga.
Prvi razlog jeste činjenica da se populacija Soko Banje povećava. To je bio samo jedan od dodatnih argumenata da u Soko Banji bude uspostavljena sudska jedinica. Rečeno je da se neće rešiti problemi. Činjenice su da se više krivični predmeti nisu sudili u Soko Banji - rešiće se.
Mislim da je vrlo jasno rečeno, čak i u predlogu izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova za koje je neko rekao da su kozmetičke, a ne bih rekao da su kozmetičke, ako do 1. januara jedne godine ne mogu da se sude krivični predmeti u jednom mestu, kao što je Soko Banja, a od 1. januara naredne godine, ako ovaj set zakona bude usvojen, moći će da se sude. Ne vidim kako problem nije rešen.
Takođe, napomenuću, recimo, podatak da je do 1975. godine Soko Banja, kao opština, bila u području suda u Nišu. Sada se vraća u područje Višeg suda u Nišu. Znatno je dostupnije građanima Soko Banje da idu u Aleksinac, ali neće imati više potrebe da idu u Aleksinac kada je u pitanju osnovni sud, zato što su za sve, ne nešto može, nešto ne može, do juče morali da idu u Zaječar, a delimično da ostvaruju u Soko Banji. Sada će sve moći da ostvaruju u Soko Banji, apsolutno sve.
Ovo je jedna od retkih opština gde postoji tendencija porasta broja predmeta, ali nekada dođe do stečaja nekog preduzeća, pa potraživanja radnika, ali to je već materija privrednog, ali recimo neisplaćenih zarada, pa zahteva radnika da se te zarade isplate ili neke druge vrste radnih sporova, pa zbog toga u jednoj godini se poveća broj predmeta, a u narednoj ih već nema. Ne. Kao i mnoga druga mesta, a imajući u vidu lošu putnu infrastrukturu u Soko Banji će biti sudska jedinica.
Voleo bih da napravimo razliku. Da li se zove isto sudska jedinica u ovom sistemu koji trenutno postoji i u ovom sistemu koji težimo da uspostavimo nakon usvajanja ovakvog zakona? Da, zove se isto sudska jedinica. Da li je ona suštinski isto? Nije, jer će u Soko Banji sudska jedinica moći da postupa kao sud. U svakom mestu gde je predviđeno da postoji sudska jedinica, gde može da se sudi i krivica i parnica, ona faktički u postupanju sudije jeste sud. To je vrlo bitna, kvalitativno bitna razlika.
Dakle, sve ono što su narodni poslanici tražili da se osnuje osnovni sud u Soko Banji, a što se tiče građana, sve ono što dobijaju tim amandmanom, oni već imaju ovim predlogom koji je dat u zakonu. Jedina razlika jeste u tome što, da bi se zvalo sud, jer je razlika u tabli koju ćete eventualno promeniti, on mora da ima svoje prateće službe, da ima svom predsednika suda, a to povećava troškove.
Jednostavno, za takvo mesto, mislimo da je mnogo bolje da sudska jedinica kao sudska jedinica funkcioniše u svom punom kapacitetu, bez dodatnih velikih troškova, a na mnogo efikasniji, dostupniji i bolji način građanima. Zahvaljujem.