Javljam se po amandmanu, a može i replika da bude, pošto je više puta pomenuta SNS. Kako god, ali vrlo kulturno, kao i sve što je do sada bilo.
Žao mi je što ovde u Domu Narodne skupštine promovišemo neke vrednosti koje se graniče sa vidovnjaštvom i to šta će biti, kako će biti. Voleo bih da se je to vidovnjaštvo kolega koristio pre dve-tri godine kada su participirali i bili stožerna stranka vlasti, pa da je mogao tada da vidi kakva će politička sudbina biti te stranke sa stotinama i stotinama hiljada ljudi koji su ostali bez posla, ali merljivo sa 13,1, a preko 26% za samo četiri godine i za vreme jedne Vlade je ostalo bez posla. Tada ste trebali da budete vidoviti pa da predvidite mere i da tako nešto sprečite, a ne sada novim nekim strahovima i nekim novim najavama.
Uostalom, da SNS radi nešto loše, ne bi doživela pobedu i ne bi imala pobedu na svim izborima gde god da smo se pojavili. I danas po istraživanjima javnog mnjenja jedne renomirane kuće prednost i poverenje koje građani imaju u SNS je 46,1%. To ne može nijedan strah, nijedna neistina, nijedna najava kataklizme u Srbiji da promeni, zato što je neiskrena.
Ovaj amandman je neprihvatljiv za SNS kao predlagača zakona. Neprihvatljiv je zato što je to mešanje pojmova, sitno politikanstvo, jer postoji jasan Zakon o štrajku. Ukoliko svako u Srbiji iskaže želju i ima razloga za štrajk, odnose se odredbe Zakona o štrajku, i gde će se on održavati, kako će se održavati i šta će se raditi, i po tim pravilima i sada i u budućnosti, ukoliko bude bilo potrebe, ljudi u Srbiji će moći da izraze svoje mišljenje i svoje zahteve.
Target ovih izmena Krivičnog zakonika su oni ljudi koji su u 11.000 napada, slobodno mogu da kažem napada, na „Železnice Srbije“ napravili direktnu materijalnu štetu od milijardu i po dinara, prouzrokovali iskakanja iz šina teretnih vozova, a da je pre tog teretnog s pukom srećom prošao putnički voz bez oštećenja.
Priznajem, nismo vidovnjaci. Voleo bih kada bih predvideo neke stvari u budućnosti, lakše bi se za neke stvari odlučili i činili bi više za građane Srbije. Nisam vidovit da predvidim šta će u budućnosti biti i da li ćemo uspeti ovim zakonom da svedemo na nulu štetu koju javni sektor i naši telekomunikacioni sistemi i energetski i saobraćajni trpe zbog toga, ali nemojte prizivati sušu, nemojte prizivati loše u našem društvu. Jer, ako je loše građanima Srbije, džabe je što će jedna politička opcija ili dve ili ne znam koliko skakati.
Nemojmo da gledamo interese političke stranke, ako se građani Srbije dave. Valjda treba da radimo, a ne samo verbalno da radimo u njihovom interesu i ne da predviđamo kataklizme, ne da šaljemo poruke – građani, kupite hleb, ulje, gotovo je, kraj sveta. Nemojte to da radite. Dve godine to radite i dve godine vas građani kažnjavaju, a vi i dalje nastavljate. Stalno mora da se ponavlja ista stvar.
Hoćete da vidite kakvi su efekti krađa na „Železnicama“? Da li ovo rade štrajkači? Ovo su uradili oni koji nisu bili kažnjeni zakonom jer su krali šine i spojnice. Pogledajte prugu. Da li je ovo pruga koju zaslužuje Srbija u 21. veku? Nije. Njima je namenjen ovaj zakon, onima koji su ovakve stvari uradili. Pogledajte pragove bez ikakvog fiksiranja za šine. Šta ćemo sa njima? Hoćemo li da dopustimo da se to dalje radi? Mislim da nećemo.
Vi ćete imati svo pravo ovog sveta, imaćete ovu Skupštinu, pa ćete u budućnosti, ukoliko neko u Srbiji po ovom zakonu odgovara zato što je štrajkovao na pruzi, moći da izađete i da kažete – e, desilo se. Ali, nemojte unapred sejati strah i teror. Nemojte sejati nešto čega nema u Srbiji. Dajte kreativnost. Ono što je došlo kao kreativnost, rekao sam, spreman sam da radim, kao što sam spreman i da podržim ono što ste rekli malopre, da u sudu u Novom Sadu ne rade bezbednosna vrata. To je skandalozno, priznajem. I trebamo takve stvari da radimo i na takve stvari da ukazujemo. To je u redu, ali nemojte strah, nemojte neistine. Mnogo su jeftini politički poeni ako se oni zarade strahom i ako se zarade neistinom.
