Reč ima Milan Krkobabić.

Gospođo Gojković, gospodine Vučiću, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite danas naš rad, ekspoze koji smo danas čuli i ciljevi proizilaze iz tog ekspozea zadovoljavaju one osnovne kriterijume. Mislim da su jasni, da su konkretni. Nadam se da će ispuniti onaj neophodni treći elemenat, a to je da budu ostvarljivi. To je na mandataru, to je na budućoj Vladi i to je na nama svima ovde.
Najveći deo ekspozea posvećen je ekonomiji, mislim s pravom. Ekonomska pitanja, pokretanje privredne aktivnosti, to su ključne stvari. Naravno, ali pre tih ekonomskih pitanja okrenuo bih se jednoj bitnoj temi koja se tiče naše partije, koji se tiče velikog broja građana Srbije.
Danas puno ljudi gleda ovaj prenos. Ubeđen sam da, gotovo, 1.700.000 penzionera prati rad ove Skupštine. Sa pravom. Bilo je zebnji. Oni su čekali možda i najavu koja je za njih sudbonosna da će penzije biti smanjene. Trebala je velika hrabrost, poštovana gospodo, da se kaže – smanjujemo ionako male penzije. Ali naravno, za mene je možda čak i veća hrabrost da se kaže – ne, nećemo ih smanjiti. Ostaće takve. Ali ćemo učiniti neke druge stvari. Učinićemo da pokrenemo privrednu aktivnost, učinićemo da onu prihodnu stranu bilansa uvećamo i da svima nama, a onda i tim ljudima koji najteže žive u Srbiji, bude bolje.
Sa tog stanovišta, poslanička grupa PUPS i ja lično, dajemo punu podršku i zahvalni smo mandataru na iskazanoj hrabrosti. Ponavljam, na ovoj hrabrosti koja se tiče ovog drugog dela.
U svom izlaganju upotrebio je jednu reč i apostrofirao je. Rekao je najteže je pokrenuti se, i mislim da je u ovoj zemlji najteže pokrenuti se. I tu treba uključiti sve naše potencijale.
Što se tiče ovog ekonomskog dela programa, u potpunosti podržavam razvoj privatnog sektora, ja ga zovem i realnim sektorom, naravno da javni sektor moramo transformisati, moramo ga dovesti u realne okvire. Imam i neko moralno pravo da progovorim kako danas funkcioniše javni sektor.
Vodim jedno od velikih javnih preduzeća i moram da vam kažem da ono iz godine u godinu je i profitabilno i investira i daje punu satisfakciju zaposlenima. Neto dobit tog preduzeća, to su Pošte Srbije, prošle godine bila je dva i po puta veća, vi koji se bavite privredom to znate, od prošle godine. U ovoj godini rezultati prva tri meseca su, neto dobit je uvećana za preko 50%. Mislim da spadamo u jedno, dva ili tri javna preduzeća o kojima je mandatar govorio. To ne znači da su sva javna preduzeća uspešna i da funkcionišu na pravi način. Naravno da ovo što ste izneli za mene je bitno. Ja često ističem da stanje iščekivanja nije dobro. Stanje očekivanja je prava stvar.
Definisali ste šta mislite sa EPS-om, definisali ste šta mislite sa Telekomom, definisali ste šta mislite sa većinom javnih preduzeća. Čak ste dali i rokove. I to je dobro. To ostavlja mogućnost menadžmentu tih preduzeća da preduzima adekvatne mere, naravno da se usmerava i da poštuje te rokove.
Ako dozvolite, uz sve ovo dao bih jednu sugestiju. Pored tzv. javnog sektora i realnog privatnog sektora u Zapadnoj Evropi postoji tzv. treći sektor – sektor socijalnog preduzetništva.
Za one koji nisu upućeni u tu materiju razvijene zemlje Zapadne Evrope u sektoru socijalnog preduzetništva ostvaruju do 10% društvenog bruto proizvoda. Slovenija 7,5%. Evo, ovo je moj mali prilog budućoj Vladi da se razmotri mogućnost. Ne moramo 7,5 kao Slovenci, dajmo jedan, dva ili tri, pa tri postotka u okviru nacionalnog društvenog bruto proizvoda nas izvlače iz ovih problema.
Sektor socijalnog preduzetništva je namenjen upravo onim ljudima koji su nekonkurentni na tržištu rada i koji su korisnici i u najvećem broju slučajeva upravo konzumiraju tu socijalnu pomoć i socijalna davanja na nivou Republike i na nivou lokalnih zajednica. Razvojem tog sektora mislim da bismo išli u pravcu pokretanja privredne aktivnosti.
Ima jedna stvar, da ne ispadne da se sve ovde shvata sa nekom dozom pohvala, nešto što me interesuje, nisam možda do kraja dobro shvatio. Najavili ste formiranje jednog fonda investicionog koji će preuzeti loše plasmane od nekih poslovnih banaka. Naravno da to zahteva posebno pojašnjenje.
Poslovne banke u Srbiji su uglavnom u stranom vlasništvu i kao što znate one su u nekoliko prethodnih godina imale neto dobit u ukupnom iznosu od blizu 300 miliona evra. Znači, tu negde, negde malo više, negde malo manje, iz zemlje je izlazilo oko 300 miliona evra. Sad vidim da su one u problemu.
Ako sam vas dobro pratio, 20% plasmana tih banaka su već kritični, bez obzira na ono utvrđivanje rizičnosti, kod stanovništva je to 9%, to je bolja slika. Interesuje me, hajde da budem krajnje otvoren, da li će to poreske obveznike Srbije koštati, ulaganje u taj fond, taj investicioni fond koji će preduzeti te plasmane, ili računate na sredstva koja će biti donirana spolja? Jedno pojašnjenje jer iz onog što sam čuo, imam pravo, a mislim i većina narodnih poslanika da pojasnimo neke stvari.
Što se tiče programa u celini on zahteva punu aktivnost Vlade Srbije, svih njenih članova. Da Vlada deluje kao tim, to je nešto što ćemo svi pozdraviti.
I opet bih imao neku vrstu sugestije. Mi smo imali sastanak sa budućim premijerom, direktori velikih javnih preduzeća, i ja bih ga molio da tu praksu nastavi. On će imati puno obaveza, ali na način kako se sreće sa ministrima bilo bi nužno, uz sve uvažavanje budućeg ministra privrede, da u tim početnim etapama se sreće i sa direktorima javnih preduzeća. Na takav način oni bi apsolutno ušli da tako kažemo, u određen red, a ovo izvlačenje iz ministarstava znači i novi način funkcionisanja tih preduzeća.
Ja sam tada dao neke sugestije za rad tih javnih preduzeća i mislim da su one upotrebljive, vi ste ih i izneli i imate svoje viđenje, ali ta koordinacija ne da se svodi na to da direktori javnih preduzeća popunjavaju obrasce.
To smo imali slučaj prethodnog ministra koji se nije pojavio ni u jednom javnom preduzeću, i to je slučaj, nego je slao obrasce. I slao je da mu popunjavamo i dajemo podatke. Ne moraš sa tim ljudima dnevno da se srećeš, moraš da čuješ njihove izveštaje, da im daješ direktive i na onom sastanku je ono bilo posebno, što mi se svidelo, evo otkriću i za javnost, o kej ljudi, radite u javnom sektoru, kažite koliko će to preduzeće na kontu godine dati u budžet Republike Srbije.
Mislim da su to neki novi pravci uz ova pojašnjenja. Poslanička grupa PUPS će podržati ovaj program bez ikakvih uslovljavanja, jednostavno smatramo da je ona ključna, opredeljujuća misija koju mi imamo, a to je zaštita penzionera u ovom slučaju je u potpunosti sprovedena.
Što se tiče Zakona o radu, biću otvoren, ne želim da uzimam na sebe prerogative kolega iz SDP i Socijalističke partije, oni su tu i uvek će dati prava rešenja koja se tiču Zakona o radu.
Vama gospodine budući premijeru, članovima Vlade, želim zaista puno sreće, neko će reći da će vam i trebati, ali ljudi su kovači sami svoje sreće. Želim vam pun uspeh. Živeli.

Poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani mandataru, kandidati za ministre, kolege poslanici, ja bih hteo na početku da zamolim predsednicu, a i mandatara, kao šefa najjače političke stranke u Srbiji, da isprave jednu stvar koja je loša i nije u duhu ekspozea koji smo čuli. Naime, neće  svim medijima biti dozvoljeno da budu u sali, drago mi je da je to ispravljeno…
(Predsednik: Dozvoljeno je.)
… hvala vam.
Bilo bi loše da se takve stvari ili najave takvih stvari uopšte u budućnosti dešavaju.
Ekspoze mandatara stvarno je bio izuzetno iscrpan i detaljan iako se mogao, na nekoliko puta su se čule neke iste stvari, na kraju, negde pri kraju, mandatar je rekao da ovo nije samo spisak lepih želja. Nažalost, mi ne delimo to uverenje i iz tog uverenja poslanici poslaničke grupe Boris Tadić – Nova demokratska stranka – Zajedno za Srbiju – Zeleni Srbije neće glasati za izbor ove vlade, odnosno glasaće protiv.
Činjenica je da će u novu Vladu Srbije koja će, ja pretpostavljam danas, biti izabrana, biti izabrano osam novih ministara. A 11 starih ministara. U svom govoru mandatar se osvrnuo na neke stvari koje su loše danas u našem društvu pa je recimo naveo da je pad, odnosno razlog za mali rast bruto nacionalnog dohotka ogroman pad u građevinskoj industriji. Pa ko je bio ministar građevinstva u prethodnoj Vladi Srbije, u poslednjih godinu, odnosno dve, dana? Da li ta osoba, čime ona onda zaslužuje da ponovo dobije poverenje i da bude član Vlade?
Kakvo je stanje bezbednosti građana danas na ulicama gradova i opštinama u Srbiji? Imali smo u toku predizborne kampanje skupove u nekoliko gradova, najveći su bili u Nišu ako se sećate, spontane skupove građana koji su protestvovali zato što bezbednost njihove dece i njihova, na ulicama nije garantovana ničim, zato što policija nije radila svoj posao zato što godinama unazad nisu bili imenovani vodeći ljudi policija u mnogim gradovima i opštinama u Srbiji. šta je sa energetikom kao šansom Srbije?
Slušam o tome jako dugo, šta je urađeno i zašto osoba, ministarka koja je vodila taj resor, sada možemo da računamo da će se u nekom drugom pokazati kao bolje. Šta je sa kulturom? Ministar kulture za osam meseci koliko je u mandatu ne znam da li se jednom obratio parlamentu ili građanima Srbije sa svojim idejama ili planom. I u raznim drugim oblastima možemo da postavimo pitanje ljudi koji su do sada bili u Vladi – šta je urađeno za vreme njihovog mandata.
Ova Vlada nije nova za nas, formirana je pre nešto više od 500 dana, ja sam računao čini mi se 505 dana kada je prvi put izabrana Vlada u kojoj je većina vas bila.
To je pet puta po 100 dana. Moje pitanje je zašto makar u jednoj od tih petina nije urađeno ono što ste danas najavili da će se uraditi za prvih 100 dana? Mi verujemo da je to potrebno Srbiji.
Kao što ste nas pozvali ovde da budemo, da spavamo, da se kupamo, da jedemo, ja pozivam i vas da budete sa nama, kao i kolege ministre koji će biti tu da obrazlažu pojedine zakone, jer nažalost parlament u prethodnom periodu nekad nije mogao da radi, jer nije bilo ministara koji su trebali da brane zakone, pa se gubilo dragoceno vreme koga, ja se slažem sa vama, danas više nemamo.
Ja vas pozivam, takođe, da budete češće u parlamentu, jer mislim da je to jedino mesto gde ćete moći da čujete drugačije mišljenje. Kada ste na vlasti, kada ste premijer, kada radite koliko vi radite, ljudi koji vas okružuju obično imaju tendenciju da izbegavaju da vam kažu loše stvari ili možda ono što se dešava u stvarnosti u životu Srbije, tako da vas pozivam da često budete ovde naš gost, da možemo da razmenimo mišljenja. Mislim da će vam to koristiti u vašem radu i da ćete biti uspešniji.
Govorili ste dosta o tome šta je problem budžetskog deficita koji danas postoji u Srbiji. Kao glavni razlog naveli ste povećanje penzija sa kraja 2008. godine. Rekli ste kako je tadašnji premijer Mirko Cvetković bio protiv toga, ali da je to ipak urađeno da bi se stekla veća popularnost i da bi neko bio voljen od ljudi.
Znate i sami da je ta odluka koja, sada kada gledamo unazad, možda nije bila ekonomski racionalna i tu možemo da se složimo, ali bila je deo političkog dogovora. One stranke koje su insistirale na tom dogovoru, danas su deo vladajuće većine, danas su članovi vaše Vlade, iako vi to niste morali da uradite.
Jedan od razloga zbog kojih smo mi odlučili da ne učestvujemo u radu nove Vlade, iako smo razgovarali o toj mogućnosti i posle izbora, iako vi po izbornom rezultatu niste trebali ničiju podršku da bi formirali Vladu, je bio upravo taj što smo verovali da sa tim ljudima ne može da se ostvare sve ove ideje i želje koje ste danas predložili nama, a koje su čuli svi građani Srbije.
Ali, i pored te odluke, manjak i budžetski deficit do 2012. godine nije bio onoliki koliki je danas. Jedan od razloga i glavni razlog za to jeste zato što do 2011. godine, odnosno do kraja mandata gospodina Mirka Cvetkovića, u poslednjoj godini, 2011. godini, direktnih stranih investicija bilo je dve milijarde evra, a u prethodne dve godine, koliko ste vi, odnosno sada neki članovi vaše Vlade vodili ovu Vladu, direktne strane investicije bile su manje od milijardu. Bez tih investicija naravno da je budžetski deficit porastao i naravno da sada, bez rebalansa, kako ste sami rekli, postoji opasnost da on u ovoj godini dođe do 8% i zato ste najavili taj rebalans u narednih, čini mi se, mesec dana.
Mi smo vas upozoravali kada je budžet donošen krajem prošle godine da on nije realan i da će upravo dovesti do toga, budžetskog deficita i do problema u funkcionisanju industrije.
Puno puta ste govorili kako ćete prekinuti sa praksom feudalizacije ministarstava, javnih preduzeća i kao jednu od mera kojom će to biti sprečeno naveli ste da će Ministarstvo privrede, odnosno ministar privrede sada kontrolisati rad svih javnih preduzeća.
Mi smo prethodnih dana u diskusiji koju smo ovde vodili povodom Zakona o ministarstvima kritikovali to rešenje. Naravno da je potrebna jača kontrola rada javnih preduzeća, ali ne verujemo da jedna osoba može to na najkvalitetniji način da uradi. Bojim se da će se stvoriti jedno usko grlo koje će ona javna preduzeća koja danas dobro rade dovesti do problema.
Ima nekoliko stvari o kojima niste rekli ništa, a mi mislimo da su vrlo važne i da bez rešavanja tih problema ne možemo imati ni uspešno zdravo društvo kako svi želimo.
Prva stvar je reforma političkog sistema. Ona možda vama na prvi pogled ne deluje kao veliki problem, ali mislim da je upravo tu problem feudalizacije i odnosa političara prema državi, prema javnim preduzećima, onakav kakav je bio poslednjih decenija i da bi se to promenilo naše mišljenje je da moramo da izmenimo politički sistem, da moramo da izmenimo izborne zakone, da moramo da uvedemo veću odgovornost političara jer, složićete se, vi ste vodili vašu listu, gospodin Dačić svoju listu, gospodin Boris Tadić našu listu i Dragan Đilas je vodio listu DS i najveći broj glasova je dobijen na osnovu ličnog poverenja koje su građani imali prema vama, vama četvorici. Svi mi drugi smo se negde sakrili iza i imamo mnogo manju odgovornost. Mislim da zbog manjka te odgovornosti ne možemo da damo svoj doprinos na pravi način i dešavaju se greške.
Druga izuzetno važna stvar, ništa konkretno nismo čuli o tome, možda ako budu donošeni pojedini zakoni, a to je reindustrijalizacija Srbije. Mislim da je potrebno ulagati. Ako će ova ulaganja kroz taj investicioni fond, mislim da pre svega treba u industriju ulagati. Mislim da je to problem i Evrope. Evropa je pala na nekih 12% stvaranja nacionalnog dohotka iz industrije, a i sama Evropska komisija je postavila cilj da do 2020. godine 20% BDP u EU se stvara iz industrije, znači iz proizvodnje nekih dobara. U svetu je to išlo tako da se sva proizvodnja iselila u Kinu i daleku Aziju i naravno da je to kroz određeno vreme dalo problem.
Još jedan problem, to je detabloidizacija našeg društva. Nažalost, mi smo svedoci da su praktično tabloidi bez bilo kakve kontrole, da mogu da sude, da osuđuju, zatvaraju koga god hoće. Služe se dezinformacija bez ikakve odgovornosti i mislim da je veliki zadatak starog ministra kulture i informisanja da sprovede ono što ste vi najavili, a to je donošenje zakona iz oblasti medijske sfere u najkraćem mogućem roku.
Na kraju, vi ste izlaganje završili da sve ovo radite zato što volite Srbiju i da verujete da svi oni koji vas podržavaju će iz te ljubavi dati svoj maksimum. Ja želim da vam kažem da i mi koji smo u opoziciji takođe volimo Srbiju i nemojte da imate sumnju u to. Ono što mi radimo nije protiv Srbije, nije ni protiv vas. Upravo je naša želja da nam svima bude bolje, samo što put kojim ćemo doći do tog boljeg života vidimo različito.
Mi ćemo, naravno, glasati protiv. Bićemo tu na sve ove zakone koje ste samo naveli da ćemo u ovih sto dana, do kraja godine i u naredne tri godine imati na dnevnom redu. Kada budemo videli konkretna rešenja, govorićemo o njima. Negde ćemo se slagati, negde se nećemo slagati, ali želim da verujem da će jedna rečenica Ive Andrića, koja mi je poslednjih dana u glavi, prestati da opisuje stanje u Srbiji. Ivo Andrić je rekao: „Zaraziti nekog čekanjem je najsigurniji način vladanja nad njim“. Želim da danas prestanemo da čekamo, da je čekanju došao kraj i da ćemo krenuti da radimo. Hvala.

Narodni poslanik Dijana Vukomanović, povreda Poslovnika. Izvolite.

  Poštovane dame i gospodo, ja se javljam zbog povrede Poslovnika pošto mislim da je moj uvaženi prethodni govornik povredio Poslovnik u tački 106. koja kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Takođe i tačka 101. stav 1. kojom se povređuje dostojanstvo Narodne skupštine. Na posletku i član 104. stav 2. jer smo implicitno prepoznali pominjanje naše poslaničke grupe.
Naime, mislim da svi danas okupljeni u Skupštini treba da budemo svesni značaja ovog trenutka i značaja posla koji je pred nama, premda je i svečan trenutak. Dakle, reč je o formiranju Vlade Srbije.
Danas jeste nedelja, ali danas nije nikakav pijačni dan na kome se trguje i na kome se reklamira svoja politička prošlost ili plasira svoje nezadovoljstvo zbog izgubljenih izbora.
Molila bih zaista da se u ovom danu koncentrišemo na ono što jeste ključna tema, a to je ekspoze mandatara za sastav nove Vlade Republike Srbije. Reč je o državnom pitanju, a ne o lečenju nečijih političkih kompleksa, tako da vas molim da se fokusiramo na ono što jeste tema i što jeste zadatak pred očima svih građana Republike Srbije.
Zaista izražavam i napominjem, samo ću pomenuti brojčani podatak da je naša koalicija, posle naših uvaženih partnera iz SNS, dobila legitimitet na ovim izborima da vodi i da kreira politiku i jednostavno mislimo da nije vreme za ovakvu vrstu pisanja naknadnih političkih memoara.

Smatram da nisam povredila Poslovnik, član 106, ne želim da cenzurišem poslanike kada govore o ekspozeu mandatara.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni o ovoj povredi?

Ne.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Đilas.

Poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, budući predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, u svom govoru ću se osvrnuti na ono što je danas govorio budući premijer, ali i na sve ono što se govorilo i poslednjih meseci, da ne kažem i godina, u ovoj zemlji.
Jedno od rečenica je bila da će ovo biti zaista Vlada kakvu Srbija nikada nije imala. Danas kada pogledam ovu Vladu moram da kažem da je ovo zaista Vlada kakvu Srbija nikad nije imala. Istina, ovo nije nova Vlada, ovo je u stvari, drugi put rekonstruisana ista Vlada koju smo dobili u julu mesecu pre dve godine, jer u njoj sede predstavnici istih stranaka, sedi dosta i ministara koji su sedeli u prošloj Vladi i imamo neke nove ljude koji su se tu pojavili.
Dozvolite mi da iznesem svoje mišljenje da ovo neće biti poslednja rekonstrukcija ove Vlade i da će već u sledećih 12 meseci biti i nove rekonstrukcije, da će neki koji su danas srećni zbog toga što su ušli u Vladu ili ostali sačuvali, što bi narod rekao, živu glavu i iz nje izaći, a neki koji su napravljeni zbog toga da bi bili u Vladi sa te rezervne klupe utrčati na teren.
Iste stranke su činile Vladu. Postavlja se pitanje – što smo onda imali izbore u Srbiji? Slušao sam više puta tadašnjeg premijera koji je govorio da je spreman da ustupi svoje mesto predsednika Vlade, da ne postoje problemi. Mi smo nekoliko meseci izgubili u ovoj zemlji na izbore, nekoliko milijardi potrošili na to da bismo dobili ono što smo mogli dobiti i pre nekoliko meseci, još jednu rekonstrukciju.
Istina, u međuvremenu je deo opozicije nestao iz ovog parlamenta, neki su pretekli, kao što vidite. Videćemo kako će dalje izgledati, ali siguran sam da to nije bio glavni motiv da se ovi izbori u Srbiji održe.
Pre nego što pređem na konkretna i kadrovska rešenja i programska o kojima se danas govorilo, moram da vas podsetim na jednu stvar. Već 10 dana čitamo u medijima kako je ovo Vlada koja će biti strašno uspešna i zbog toga što ima najmanji broj ministara u istoriji, maltene. Podsetiću vas da je Vlada gospodina Mirka Cvetkovića, koja je od vaše strane ocenjena kao najneuspešnija, imala jedno
ministarstvo više i to je Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Logično, danas kada Kosovo i Metohija suštinski više nije deo Srbije, nema ni potrebe za tim ministarstvom, jer bi bilo potpuno besmisleno da ono danas postoji. Danas više nema institucija države…