Ali niste pomenuti. Ministarka ima pravo da obrazlaže.

Ali, odnosi se na moju diskusiju.

Odnosi se na amandman.

Amandman koji sam ja podneo i diskusiju koju sam dao na osnovu toga.

Ministarka je govorila o amandmanu.

Dobro, ako vi kažete da nemam pravo, onda nemam pravo.

Vi znate da po Poslovniku predsedavajući ima pravo da daje repliku i ocenjuje da li je to nužno.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović i Aida Ćorović.
Vlada i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovana ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, u ime moje dve koleginice narodne poslanice, ja ću obrazložiti njihova dva amandmana.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim saveta nacionalnih manjina, član 1, član 3, stav 2. reči: „pet dana“ zamenjuju se rečima: „15 dana“.
Koleginice su htele da skrene pažnju da Vlada i ministarstvo nemaju pravo da ograniče vremenski rok nacionalnim savetima kako će oni predavati svoju aplikaciju i da jedino vi imate pravo i treba da date rokove administraciji, a da nacionalnim savetima ostavite mogućnost i da ih ne ograničavate na pet dana, a u drugom amandmanu ih ograničavate na 10 dana. Koleginice traže, i u jednom i u drugom amandmanu, da taj rok bude minimum 15 dana za podnošenje dokumentacije i registraciju nacionalnih saveta.
Iskoristio bih priliku da vam ukažem na neke probleme koje ima nacionalni savet Bugara. Imao sam neke razgovore sa njima, pa upravo u tom svojstvu i govorim, da vam prenesem neke njihove probleme. Konkretno, Nacionalni savet Bugara traži da ima neko glasilo na nacionalnom nivou na bugarskom jeziku. Mi smo to ranije imali na jugu Srbije, što se tiče Radio Niša, nacionalni informativni program, međutim, on je ukinut. Jedina televizija koja prenosi informativni program na bugarskom jeziku je niška gradska televizija i sve pohvale na rad te gradske tv kuće. Međutim, oni mole Vladu i vas, ako postoji mogućnost, kao što pokrajinska televizija ima informativne programe na jezicima svih nacionalnih zajednica, da i Bugari imaju pravo da informativne emisije imaju na nekom od nacionalnih medija.
Problem je i sa štampanim medijem. Godine 1949. je osnovan list „Bratstvo“, sa sedištem u Nišu. Do skoro je on izlazio. Međutim, republička Vlada je prebacila osnivačka prava na Nacionalni savet Bugara i nakon toga dolazi do problema, i u finansiranju i do problema izlaženja ovog lista nacionalnog saveta.
To bi bile neke dve molbe koje sam iskoristio u ovom terminu da vam ukažem i da obrazložim ova dva amandmana koji su koleginice Vesna Martinović i Aida Ćorović uložile.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin i Enis Imamović.
Vlada i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima Enis Imamović.

Hvala, gospođo predsednice.
Amandmanom koji smo podneli na ovaj član predviđa se brisanje odredbe koja omogućava brisanje nacionalnih saveta iz registra. Dakle, ukoliko dođe do brisanja nacionalnih saveta iz registra, smatramo da može doći do zaustavljanja određenih procesa u ostvarivanju individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina, a koji su započeti.
Dakle, neprihvatljivo je postojanje ovakve odredbe, a naročito je neprihvatljivo zbog argumenta koje je Vlada dala u obrazloženju za odbijanje ovog amandmana, a koji kaže i koji koristi jednu jako neozbiljnu formulaciju – da nezainteresovanost nacionalne manjine može da utiče na postojanje samog nacionalnog saveta. Upravo ovakva formulacija „nezainteresovanost“ nas veže za amandman koji smo podneli na član 1, koji je Vlada odbila, a o kojem smo malo pre govorili.
Iz ovoga se može shvatiti da upravo kod države ne postoji zainteresovanost da nacionalnim savetima omogući povećanje ingerencija kojim će afirmisati postojanje nacionalnih saveta i po automatizmu povećati suštinsku potrebu pripadnika nacionalnih manjina za postojanjem tih nacionalnih saveta.
Primera radi, ukoliko bi ovaj zakon predvideo ovlašćenje Bošnjačkom nacionalnom veću da utiče na rešavanje problema jednakosti pred zakonom, i te kako bi se povećala zainteresovanost kod Bošnjaka za postojanjem Bošnjačkog nacionalnog veća, jer bi oni preko te institucije mogli da rešavaju problem neusaglašene strukture zaposlenih u sudstvu, policiji, tužilaštvu i drugim organima sa javnim ovlašćenjima. Kroz ovu instituciju bi visoko obrazovani Bošnjaci mogli da osiguraju mesto u ovim organima, koji su često mnogo kvalifikovaniji i spremniji od kandidata koji se nameću često iz vladajućih partija i partija koje su lojalne partijama na vlasti.
Na ovaj način, nacionalne savete bi mi zaštitili od izloženosti političkim napadima od strane partija koje posmatraju kao plen koji treba da se podeli i u koje treba instalirati politički podobne Bošnjake i dati im povlašćeni položaj, a sve ostale proglasiti državnim krivcima i državnim neprijateljima.
Dakle, zainteresovanost i te kako postoji, a postoji i podsticanje, odnosno postoji i gušenje te zainteresovanosti. Hvala.