Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, tema ovog mog amandmana je bila da sva sredstva oduzeta od kriminalaca budu usmerena za lečenje dece.
Kada se kaže lečenje dece, to je širok pojam. Ja sam precizirao u amandmanu da bude za lečenje dece koja nisu pokrivena važećim i postojećim Pravilnikom Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, a za decu koja su vrlo često u žiži javnosti, gde se sa SMS porukama sakupljaju donacije kako bi ta deca bila lečena.
Smatram da na početku rada ove Vlade, a i u prethodnom sazivu parlamenta su postojale brojne ideje kako rešiti problem lečenja ove dece? Kako rešiti problem da više nikada u Srbiji nemamo roditelje bolesne dece koji mole i prose za lečenje svog deteta, nego da imamo ili jedan univerzalni, humanitarni fond koji bi bio usmeren jedino za pokrivanje lečenja dece u inostranstvu koja nisu u mogućnosti da se leče ovde u Srbiji, ili da Republički fond zdravstvenog osiguranja pokrije lečenje kompletno sve naše dece, što i Ustav Republike Srbije predviđa.
Mislim da pored dobre volje koja postoji od blogera B92, od Sergeja Trifunovića, od brojnih humanih građana Srbije, sve te inicijative još uvek nisu dale onaj rezultat da mi imamo pokrivenu decu, da svako dete ima pravo da bude lečeno, da svako dete ima pravo da mu bude postavljena dijagnoza.
Ovim amandmanom sam želeo da sva sredstva koja budu oduzeta od kriminala budu usmerena ka lečenju upravo dece koja nemaju pomoć i podršku države, koja su nevidljiva za republički fond i koji vrlo često udaraju jedan zid administracije koja nema sluha za njihove probleme.
Kao lekar, mogu vam reći da u ovom parlamentu vrlo retko diskutujem kao političar i najčešće kao lekar. Mislim da moramo konačno da nađemo rešenje i da je ova tema koja je jako važna, tema koja je od borbe humane Srbije za lečenje male Tijane pokrenula tu jednu humanu Srbiju koja je na različitim humanim akcijama sakupljala i prikupljala novac za Tijanu. Nažalost, bilo je kasno. Brojna neka deca su isto izgubila borbu za život, zato što ih je administracija odbacila, zato što ih administracija nije videla. Humana Srbija, ti građani koji su i danas i na nasipima, ti građani koji se bore za neku normalnu civilizovanu, pristojnu državu Srbiju su se borili i slali te poruke.
Ovim amandmanom sam smatrao da je moguće da usmerimo taj novac koji je od kriminala, najverovatnije ne bi bilo dovoljno, ali da kažemo, sve to što oduzmemo od kriminalaca biće usmereno za lečenje dece koja nemaju podršku države, koja nemaju podršku aktuelnog pravilnika o slanju dece i lečenje dece u inostranstvu. To je jedan veliki problem koji ja ponavljam i ponavljaću i ovaj mandat narodnog poslanika upravo i posvećujem u toj jednoj borbi da konačno dođemo do tog jednog stepena razumevanja, da shvatimo da moramo da koliko god bili siromašni da nađemo načina da svu tu decu sagledamo i da imamo mogućnosti da ih lečimo.
Tema koja, nadam se da će biti u narednim mesecima uzeta u razmatranje, mislim da je i predsednik Republičke Vlade to u jednom ekspozeu ovde i napomenuo da će se napraviti jedan humanitarni fond. Samo što ja od tih reči ne vidim ta neka konkretna dela. Ovo je moglo da se usmeri i da se taj novac, kaže – biće u humanitarnom fondu, biće pri Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu pravde i da Ministarstvo zdravlja daje prioritete za lečenje dece kaže – ovo dete bi trebalo da ima prioritet i da se leči.
Moram da vam kažem da sam i kao lekar i kao roditelj jako tužan kada brojne situacije malih pacijenata vidim da se oni i dalje nalaze u jednom začaranom krugu, jednom lavirintu. Ne kažem da to potiče u proteklih godinu, godinu i po dana, znači, sistem zdravstva se urušava zadnjih 20 godina i doživeo je jedan kolaps u zadnjih nekoliko godina koji je katastrofa i gde svakodnevno roditelji nemaju mogućnosti da leče decu.
Želja je upravo ta da se pokuša i ja evo koristim i ovu priliku, iako su set pravosudnih zakona da pričamo o problemima nekih običnih malih ljudi koji ne mogu da dođu do Niša, Beograda i Novog Sada da ukažu na svoje probleme, da svoju decu leče. Onda u toj borbi sa jednom administracijom koja je takva kakva je nema trenutno mnogo para iako je otuđena praktično od naroda, ne vidite njihove probleme i jednostavno kažem mi nemamo dovoljno para ili po važećem Pravilniku vaša dijagnoza nije predviđena da se finansira.
Smatram da svaka dijagnoza, svaka bolest mora da ima podršku države i da svaka Republička Vlada nebitno ko vodi tu Vladu, da je to prioritet da omogući svakom građaninu dostojanstveno postavljanje dijagnoze, dostojanstveno lečenje svog deteta ili njega samog.
Ovo je jedan moj apel da pokušamo u narednim danima da što pre rešimo ovaj problem. Poplave jesu sada najaktuelniji problem, ali po meni je ovo problem koji traje već više godina, gde mnoga deca gube borbu sa životom, sa bolešću i gube živote, samo zato što nemaju para da se leče u inostranstvu, a ujedno plaćaju zdravstveno osiguranje i oni to ne bi ni trebali da plaćaju nego to zdravstveno osiguranje da im pokrije. Ako to već nije moguće, onda da napravimo jedan humanitarni fond, da napravimo mogućnost da svako dete ima pravo da se leči.
Reći ću da se u mnogim situacijama susreću roditelji sa pozicijama da ne mogu lepo da postave dijagnozu. Mnogo se čeka za postavljanjem te dijagnoze, da se gubi vreme. Mala, pokojna Nađa iz Vranja je izgubila puno vremena u tom jednom krugu odbijanja prvostepene komisije…
(Predsedavajući: Molim vas da se vratite na amandman)
Da, to je tema.