Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević.

Poštovana predsednice, poštovana ministarka, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas razmatramo nekoliko sporazuma koje država Srbija sklapa sa stranim državama.
Danas ću pričati samo o Predlogu zakona o potvrđivanju Amandmana na član 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena. Na samom startu želim da kažem da kao narodni poslanik DS ću glasati za ovaj predlog Amandmana, a u svojoj diskusiji ću opet u ulozi lekara neke aspekte diskriminacije žena u našoj zemlji reći.
Ja sam ORL specijalista i hirurg glave i vrata i mogu vam reći da dolazim iz jednog hirurškog sveta, gde i dalje žena u Srbiji je pod znakom pitanja da li je ona bolji hirurg ili je to muškarac. I dalje smo mi muškarci nekako sujetniji da kažemo da je hirurgija ta grana koja pripada više muškarcima. Na ovom mestu ću u ime mojih koleginica reći da su one i te kako dobri hirurzi i sa mnogo više pažnje i sigurnosti obavljaju te obavezne hirurške zahvate na svojim pacijentima.
Danas želim nekoliko stvari da kažem, a to je o nasilju nad ženama. Želim da vam kažem kao ORL specijalista koji je u prilici, u tim teškim trenucima kada žena preživljava svoje najteže trenutke, kada doživi nasilje i kada doživi povredu od svog muža ili momka i dođe na kliniku, s obzirom da su uglavnom povrede na glavi i na vratu, a ORL specijalnost tretira povrede nosa, uva, povrede usne, povrede brade, ti trenuci su jako teški. Reći ću vam da su jako teški zato što ogroman broj žena prvo se stidi te situacije u koju je zapala, plaši se za svoju budućnost, plaši se za sudbinu svoje dece, u nemogućnosti da napusti nasilnika koji je podigao ruku na nju, ona uglavnom u prijemnim ambulantama naših bolnica ne iznosi podatak da je te povrede dobila od nasilnika nego da je slučajno pala na stepeniku, da je slučajno pala u kadi, da se okliznula i negira postojanje jednog krivičnog dela, praktično agresije muškarca, muža ili momka nad slabijim polom.
Moram da vam kažem i ovim putem upućujem apel građankama Srbije da ako slučajno budete u takvoj situaciji, nemojte da se plašite, zajedno moramo da pobedimo strah. Izveštaj lekara specijaliste je dovoljan sudski dokument na osnovu koga možete pokrenuti postupak protiv nasilnika i time zaštititi vaša elementarna ljudska prava i dostojanstvo. Uglavnom, u pratnji žena koje su povređene, u većini slučajeva sam imao prilike da vidim i muža koji je to učinio, ženu koja negira, muža koji se kao brine za nju da dokle god ja ispravljam njen nos, prelom nosa ili perforaciju bubne opne, s obzirom da je desna ruka muža leva bubna opna žene i velika briga tog muža i njena uplašenost zato što je on tu, moram da vam kažem da su to trenuci koje lekar kao svedok jedne porodične drame preživljava zajedno sa ženom koja je pretrpela to nasilje. Uvek kada posumnjam na tako nešto, a to apelujem i svojim kolegama, zamolim supruga da izađe iz ordinacije i u četiri oka da lekar obavi razgovor sa ženom koja je bila pod fizičkim nasiljem, da joj objasnimo mogućnost, odnosno da ima mogućnost da se odvoji od tog nasilnika, da sa izveštajem lekara ima pravo da zatraži pomoć države i ovog društva i da se više ne nađe u takvoj situaciji.
Nažalost, koleginice i kolege narodni poslanici, u 99% slučajeva žene koje su pretrpele nasilje ne smeju da priznaju da su žrtve nasilja. U želji da nastave svoj brak i brigu o svojoj deci, one opraštaju nasilniku, nadajući se da više nikada neće dići ruku na njih. Kažem vam da sam kao lekar koji već 20 godina radi na ORL klinici u Nišu imao brojne povratnice i brojne brižne supruge, koji su sa njima ponovo dolazili, a ja ih nakon toga prijavljivao policiji. Ne mogu da shvatim nijednog, ne mogu da kažem da su to muškarci. Osoba koja digne ruku na ženu jedanput, dići će i drugi, i treći i peti put i to nasilje neće stati.
Nijedna žena više nema pravo ni potrebe da se žrtvuje za porodicu tako što će trpeti nasilje i trpeti maltretiranje od momka ili od svoga muža. O tim stvarima se u Srbiji malo priča. Mi smo i dalje balkanska konzervativna zemlja koja muškarce ističe u prvi plan i kada čujete negde da je neka žena dobila batine, manje-više ljudi kažu – pa, možda je i zaslužila, da je bila dobra, ne bi dobila te batine.
Dragi moji, moramo to da menjamo. To nisu situacije koje mogu da budu na ponos nama i mi moramo da žigošemo te nasilnike koji nisu hrabri da se suprotstave muškarcu, kolegi na poslu i svoje frustracije ispoljavaju nad slabijim polom, nad ženom. Kada sam rekao – slabiji pol, žene nisu slabiji pol. Opet kao lekar vam kažem da su žene mnogo hrabriji pol nego muškarci. Pre svake operacije, mnogi muškarci u strahu kako će se završiti operacija, pa da li će me to boleti, da li će ovo ili ono, nijedna žena se nije požalila niti je ijedna žena uplašena ušla u operacionu salu, za razliku od nas, velikih muškaraca koji smo izražavali taj svoj strah pre samog operativnog zahvata.
Još jednu temu kao lekar hoću da kažem, a vezano je za diskriminaciju žena. Puna su nam usta o zaštiti žena i dece, a mogu vam reći da naše žene još uvek nisu dovoljno zaštićene što se tiče mnogih bolesti, a prevashodno bolesti koje su opasne, a to su karcinomi dojke, karcinomi grlića materice i preventivnih pregleda. U državi Srbiji postoji izglasana inicijativa da se rade skrining programi karcinoma grlića materice i karcinoma dojke. Međutim, da bi vam preventivni skrining program uspeo, potrebno je da više od 80% žena se odazove takvom jednom programu. Nažalost, u Srbiji to nije slučaj. U Srbiji odziv žena je ispod 40%, što onemogućava uspešnost zaštite žena. Reći ću vam takođe da je u mnogim gradovima Srbije nemoguće žena da uradi mamografiju zato što mnogi mamografi ili su u kvaru ili nemaju dovoljno radioterapeuta koji će raditi sa tim mamografima.
Briga o zdravstvu i briga o ženama je jako bitna, ta dostupnost koja piše u ovoj deklaraciji o diskriminaciji žena, a upravo piše da treba da bude dostupnost zdravstvene zaštite za žene, nije na zavidnom nivou u Srbiji i mi moramo zajedno da nađemo načina kako da poboljšamo to. U nekoliko navrata sam inicirao i pričali smo, ponoviću još jedanput. Hajde da napravimo zakonsku osnovu da žene, ne samo žene nego i muškarci, da imamo, ako smo jedno od najbolesnijih nacija u Srbiji, da napravimo te skrining programe, te preventivne programe kao zakonska regulativa. Kao što deca primaju pozive za vakcinaciju tako da žene dobijaju poziv preko 45. godine za ginekološki pregled, za papanikolau grlića materice, za eventualnu biopsiju grlica materice ako je nešto sumnjivo i za mamografiju i ultrazvuk dojke. Kod muškaraca preko 45 godine za skrining program za debelo crevo, za pluća, to su najčešće organi gde naši pacijenti oboljevaju. Tako da, zakonska regulacija ovog problema bi sigurno poboljšala zdravstveno stanje žena, i ne samo žena nego i cele naše nacije i ovo je jedna od ideja i predloga koje upućujem na ovom zasedanju.
Polako ću završiti, još jedanput ću ponoviti da ja kao narodni poslanik ću podržati ovaj Amandman i ovu Deklaraciju zato što je ona više nego jasna i podržava prava i ljudske slobode žena. Završiću time što bih pozvao sve medije, hajde da jedanput na nekoj od naslovnih strana nekog štampanog medija vidimo nekog uhapšenog nasilnika koji je prebio ženu.
Hajde da počnemo da etiketiramo te jake muškarce koji su toliko jaki, koji biju žene. Hajde da ih stavljamo na naslovne strane. Hajdemo malo o njima, a ne o nekim starletama i o nekim nebitnim temama da pričamo. Hajdemo da branimo dostojanstvo žena i da ih jasno izvrgnemo stubu srama, da ih zakonski kažnjavamo i da taj tabu koji postoji u Srbiji, nezaštićenost žena, polako svi zajedno razbijemo. Hvala vam puno.

Reč ima Vanja Vukić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u okviru ovog drugog zajedničkog jedinstvenog pretresa posebnu pažnju usmerim na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije, odnosno između Republike Srbije i Europola, jer smatram da je ovaj sporazum izuzetno bitan, kako za Republiku Srbiju, tako i za njene građane.
Naime, pre potpisivanja ovog sporazuma 2008. godine, Republika Srbija je potpisala, a 2009. godine Narodna skupština Republike Srbije je ratifikovala Sporazum o strateškoj saradnji između Republike Srbije i Europola, čime je Republika Srbija postala strateški partner Europola, što danas predstavlja Ruska Federacija. Nakon toga, formirana je i Uprava za međunarodnu operativnu saradnju u okviru MUP, odnosno Direkcije policije, u okviru koga su bila dva odeljenja, Odeljenje Interpola i Odeljenje Europola. Zatim je izrađena mapa puta za izradu ovog sporazuma o kome danas raspravljamo.
Ovim sporazumom o kojem danas raspravljamo Republika Srbija postaje operativni partner Europola, kao i sve zemlje EU i mnoge druge zemlje van EU, kao što su SAD, Kolumbija i mnoge druge zemlje. Ovim sporazumom saradnja između Republike Srbije i Europola se diže na jedan viši nivo, putem kojeg ćemo razmenjivati operativne informacije sa Europolom i učestvovati u zajedničkim akcijama, i to u sprečavanju i borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i drugih oblika međunarodnog kriminala.
Ovim sporazumom, potpisanim 16. januara 2014. godine od strane tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, gospodina Ivice Dačića, i direktora Europola, gospodina Roba Vanrajta, a koji danas Narodna skupština potvrđuje, pravi se još jedan krupan korak ka pristupanju Republike Srbije EU, jer ovakva vrsta sporazuma predstavlja jedan od uslova za pristupanje, odnosno pridruživanje EU.
Najveći deo izveštaja Evropske komisije sa analitičkog pregleda usklađenosti pravnih propisa Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU, tzv. skrininga održanog u decembru i oktobru 2013. godine, odnosiće se na međusobnu saradnju Republike Srbije i Europola. Samim tim, potvrđivanjem ovog sporazuma pravimo veliki korak napred u vezi sa poglavljem 24 – pravda, sloboda i bezbednost, koje predstavlja jedno od najznačajnijih, ali i najlsloženijih pregovaračkih poglavlja u procesu pristupanja EU. Ovo poglavlje, kao što svi znate, biće otvoreno tokom čitavog procesa pridruživanja i, ukoliko to želimo, a znam da svi u ovoj sali žele, da što pre uđemo u EU, moramo prihvatati pravne propise i pravne tekovine EU i da što spremniji sačekamo merila za otvaranje ovog poglavlja, kako bi što pre počeli da pregovaramo u ovom poglavlju.
Ovim poglavljem nije obuhvaćena samo saradnja sa Europolom, to moram da naznačim, već i mnoge druge oblasti, kao što su pravosudna saradnja u krivičnim stvarima, pravosudna saradnja u građanskim stvarima, zatim azil, legalne i iregularne migracije, pranje novca, falsifikovanje itd. Ministarstvo unutrašnjih poslova je napravilo veliki korak ka približavanju EU, odnosno usklađivanju pravnih propisa sa propisima EU, ali dosta posla tek predstoji.
Moram da naglasim da ovim sporazumom, tačnije članom devet ovog sporazuma će doći do razmene oficira za vezu između Republike Srbije i Europola, odnosno između MUP i Europola, što otvara mogućnost direktne i neposredne komunikacije, koja će ubrzati razmenu informacija i na taj način poboljšati borbu protiv kriminala i obezbediti veću efikasnost u otkrivanju počinioca raznih krivičnih dela.
Takođe, članom 18. ovog sporazuma predviđeno je i formiranje zajedničkih istražnih timova, koji će omogućiti zajedničke akcije Europola i nadležnih državnih organa Republike Srbije. Ovim sporazumom razmatra se i pitanje razmene podataka i to celo jedno poglavlje, poglavlje tri. Takođe se i jedno drugo poglavlje bavi zaštitom tih razmenjenih podataka, na osnovu koga je u februaru mesecu 2014. godine potpisan Memorandum o razumevanju o tajnosti i bezbednosti podataka.
Naravno, moram da naglasim izuzetno bitan podatak da je saglasnost, odnosno pozitivno mišljenje na ovaj sporazum dao i Poverenik za informacije od javnog značaja.
Na kraju, želim da kažem da će poslanička grupa SPS podržati predloženi paket zakona iz ovog pretresa, a pozivam i ostale poslaničke grupe i sve narodne poslanike da podrže ovaj zakon, jer je to za dobrobit građana Srbije. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Ninoslav Girić. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovana ministarka sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, s obzirom da je ovlašćena predstavnica SNS, koleginica Marija Obradović zaista iscrpno i lepo govorila o svim tačkama dnevnog reda, daću samo kratak komentar na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije.
Ovo je zapravo jedan u nizu institucionalnih mehanizama u borbi protiv terorizma, organizovanog kriminala i drugih oblika međunarodnog kriminala. Zakon na veoma jasan i precizan način definiše saradnju naših nadležnih organa sa institucijama EU, u ovom slučaju sa Europolom.
Svi smo već svesni činjenice da akteri kriminogenog miljea nemaju nikakvih barijera u međusobnim komunikacijama, razmeni informacija, planova i dogovaranja. Disperzija različitih vidova komunikacija omogućava da nesmetano komuniciraju i da često svoje aktivnosti podignu i na interkontinentalni nivo. Na drugoj strani interna zakonodavstva brojnih zemalja zabranjuju raspolaganje i ustupanje obrađenih podataka trećoj strani ili stranama, što samo ide u prilog kriminalnim strukturama, a na štetu poštovanja zakona i sprečavanja planiranih protivzakonitih aktivnosti.
Navedenim predlogom zakona uspostavlja se puna i sveobuhvatna saradnja između naših nadležnih organa i Europola, sa ciljem da se blagovremenom razmenom informacija spreči izvršenje najtežih krivičnih dela od strane kriminogenih struktura. Takođe, zakonom je predviđen način i uslovi za razmenu podataka, način postupanja sa već obrađenim podacima, kao i njihovo arhiviranje i naknadno uništenje.
Pored ovoga, akcenat je stavljen i na zaštitu podataka o ličnosti svakog građanina i predviđeni su mehanizmi zaštite navedenih podataka. Istovremeno, osim razmene podataka, zakon predviđa mogućnost zajedničke obuke, rada analitičkih timova, ali i određene rezerve kojih se svaka ugovorna strana može pridržavati, a sve u skladu sa svojim bezbednosnim procenama.
Na kraju, procenjujući da je ovaj zakon i set zakona koji je na dnevnom redu od značaja za Srbiju, pogotovo zakon o kome pričam, SNS će u danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Stefana Miladinović. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsednice, uvažena ministarka, drage kolege, danas ću svoju diskusiju bazirati na Predlog zakona o potvrđivanju amandmana na član 20. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacija žena.
Ova konvencija jeste međunarodno pravni instrument o ljudskim pravima legislativnog karaktera. Kao što je ovde govoreno, ona je usvojena 1979. godine, a 1981. godine je stupila na snagu. Tadašnja SFRJ je jedna od prvih država koja je ovu konvenciju potpisala. Ovaj amandman je čekao na ratifikaciju nacionalnog parlamenta još od 1995. godine, zbog gašenja državne zajednice Srbije i Crne Gore i formiranja Republike Srbije kao suverene države, čije su institucije bile u fazi konstituisanja.
Sama konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena oslanja se na Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima koja potvrđuje princip nedopustivosti diskriminacija i proglašava da su sva ljudska bića jednaka u pogledu dostojanstva i prava i da svakom pripadaju sva prava i slobode bez pravljenje razlike uključujući naravno i razlike po osnovu pola. Odredbama Konvencije utvrđena je ravnopravnost muškaraca i žena u pogledu svih ekonomskih, društvenih, kulturnih građanskih i političkih prava.
Amandman na član 20. koji treba da ratifikujemo sutra, prihvatila je do sada 68 država članica ujedinjenih nacija. Ovaj amandman se odnosi na rad Komiteta za eliminaciju diskriminacija žena koji vrši nadzor nad primenom Konvencije i čijom izmenom je zapravo omogućen efikasniji rad komiteta. Izmena se odnosi, i o tome su moje koleginice govorile, na dužinu trajanja zasedanja Komiteta koje je bilo ograničeno na dve nedelje, a zbog obimnosti dnevnog reda predviđeno je da se na sastanku država članica ove konvencije donese odluka o trajanju zasedanja. Sve države članice predviđeno odredbama ove konvencije dužne su tj. podležu obavezi podnošenja periodičnih izveštaja.
Kada smo već kod izveštaja, iako su kolege i koleginice govorile već o našim izveštajima, smatram da je važno da ponovimo, da je Republika Srbija u dva navrata podnosila izveštaj pred Komitetom 2005. godine za period od 1992. do 2003. godine i kombinovani izveštaj drugi, treći periodični izveštaj za period od 2009. godine koji je bio razmatran prošle godine u julu.
U zaključnim zapažanjima ovog kombinovanog izveštaja, Komitet je istakao pozitivne korake usvajanjem niz zakona koji su usmereni na eliminisanje diskriminacija žena. To su zakoni o zabrani diskriminacije iz 2009. godine, zatim Zakon o ravnopravnosti polova, Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o lokalnim izborima kada su i uvedene rodne kvote.
Naravno, moram da istaknem kada pominjemo ove izborne zakone da Republika Srbija može da bude ponosna što je njen parlament kada su u pitanju procenti zastupljenosti žena u predstavničkim telima u vrhu Evrope. Takođe, važna je istaknut da je Komitet pozdravio i usvajanje važnih strateških dokumenata, Strategija za prevenciju i zaštitu od diskriminacije, Nacionalne strategije za sprečavanje suzbijanje nasilja nad ženama, Nacionalnog akcionog plana za implementaciju Rezolucije 13, 25 Saveta bezbednosti UN poznata Rezolucija žene, mir i bezbednost. Takođe, Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i Nacionalne strategije za unapređenje položaja roba. Naravno, pozdravljeni su i ratifikacije brojnih međunarodnih sporazuma i regionalnih kao što je Konvencija o pravima, osoba sa invaliditetom, Međunarodna konvencija o zaštiti svih lica od prisebnih nestanaka i Evropska konvencija o borbi protiv trgovine ljudima.
Pored navedenih zakona i strateških dokumenata koje smo usvajali, u zaključcima je izražena i zabrinutost zbog kako se navodi nedostatka adekvatnog budžetskog finansiranja za sprovođenje tih strategija i akcionih planova čiji je cilj eliminisanje svih oblika diskriminacija žena. Na osnovu izveštaja ocenjeno je da je neophodno preduzeti mere za donošenje što je pre moguće Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći kako bi žene mogle da traže zaštitu svojih prava, kao i da se preduzmu mere za poboljšanje vidljivosti, dostupnosti i transparentnosti rada Zaštitnika građana i Poverenice za rodnu ravnopravnost.
Preporuke Komiteta za poboljšanje položaja žena se odnose na sve oblasti društvenog života, počevši od tržišta rada preko zdravstvene zaštite osnaživanja žena u političkom javnom životu, naravno, ekonomskog osnaživanja žena, položaja žena na selu i zaštite ugroženih grupa žena. Za Republiku Srbiju od dragocene je važnosti da se drži datih preporuka Komiteta kako zbog ugleda zemlje, tako i zbog njenih građana. Srbija u prethodnim godinama uradila je mnogo na promociji jednakosti žena i muškaraca. Zakoni koje smo usvojili, međunarodni ugovori i standardi nas obavezuju da menjamo svest u zemlji koja može se reći da je vekovima bila jedna vrsta tradicionalističkog zatvora za žene.
Iako Vlada ima primarnu odgovornost za potpuno sprovođenje Konvencije potrebno je sprovoditi Konvenciju na svim nivoima vlasti. Tako i Narodna skupština treba da preduzme neophodne mere u vezi sa primenom zaključaka i zapažanja u okviru svojih nadležnosti i da zajedno sa drugim institucijama radi na promociji prava žena što možemo reći da Ženska parlamentarna mreža, resorni odbori, kolege uspešno rade u prethodnim godinama. U nadi da ćemo ovaj četvrti, periodični izveštaj koji Srbija treba da podnese 2007. godine još bolje biti ocenjen, zaključujem svoje izlaganje i kao član SPS glasaću sutra za sve zakone koji su predviđeni ovim pretresom. Hvala.

Reč ima Violeta Lutovac. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, javljam se prvenstveno kao žena, kao žena koja do sada nije osetila šta znači diskriminisana, a u cilju zaštite svih žena koje su se bilo kada našle u situaciji da su se osetile diskriminisanom.
Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije rešava probleme diskriminacije žena, a ujedno štiti i njihova prava kako socijalna, tako politička, kulturna i ekonomska pitanja i prava žena i njihovo ponašanje u svim aspektima života. Pored neposredne diskriminacije koja jasno govori da je žena diskriminisana jer je jednostavno inferiorna u odnosu na muškarca, osvrnula bih se na pojam prikrivene diskriminacije, odnosno posredne diskriminacije gde poslodavac pre zapošljava muškarca. Ne zato što smatra da je on mnogo efikasniji i skoncentrisaniji u svom poslu, već zato što žena ima ili će pak imati obaveze svoje u društvenoj ulozi, kao majka, kao porodični čovek ili obavezu u domaćinstvu. Verovatno smatra da će manje bitit skoncentrisan od muškarca u obavljanju obaveza vezanih za posao ili da će pak manje vremena provoditi na poslu.
Krajnje je neopravdano, po meni, moralno neprihvatljivo i zakonski neosnovano da se društvena uloga žene zapravo stavlja u takvu situaciju da joj se onemogući da se aktivno takmiči u svim aspektima života, da bude podjednaka sa muškarcima, a u mom izlaganju na poslovnom nivou. Tako da želim da napomenem da je Konvencija o zabrani diskriminacije žena koja je prvi put usvojena na Generalnoj skupštini UN 1979. godine u Njujorku, obuhvatila i zaštitu od diskriminacije žena u neposrednom i posrednom smislu. Pozivam svoje kolege narodne poslanike da podrže ovaj predlog amandmana što ću i lično učiniti. Zahvaljuje.