Reč ima predsednik Vlade.

Dakle, želim pre svega da vam se zahvalim na svemu što ste rekli pošto je to tačno, i kao što rekoste, gospodin Nikolić je bio veoma stručan i naša, vaša, svakakva vlast uradila je dobar posao u Mitrovici i pre svega Mitrovčani su napravili veliki posao, ali i mnogi koji su dolazili da im pomažu iz Novog Sada, Beograda i drugih mesta, ali, naravno pre svega Mitrovčani.
Napravljeno je 760.000 džakova. Zamislite tu silu koju su Mitrovčani sa obe strane, sremske i mačvanske, uspeli da urade. U Šapcu je i više. To je pokazalo koliko smo sposobni da napravimo kada smo jedinstveni i ujedinjeni dobar posao za našu zemlju. Pri svemu tome, kao što znate, mnogi ne vole kada se to kaže, i Mitrovica i svi mi bili smo i po malo srećni. Mogli smo da branimo, rekli bi stručnjaci, Mitrovicu na 917. Nije bilo realno. Već na 880, 890 nema sumnje da bi nam popustili džakovi i da bi voda probila. Srećom, to se nije dogodilo iz nekih drugih razloga i još jedanput čestitam na velikoj hrabrosti Mitrovčanima, kao i Šapčanima i mnogima drugima. To je bio izvanredan primer za budućnost koji pokazuje da kada želimo i hoćemo da zajedno možemo mnogo toga da uradimo i napravimo.
Što se tiče vašeg predloga, to je jedan od predloga koji razmatramo i u narednim mesecima takav predlog pojaviće se pred vama narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Danas sam razgovarao sa Romanom Jakičem, ministrom odbrane Republike Slovenije koji mi je govorio o njihovim iskustvima iz civilne zaštite i o tome da moramo da potpišemo sporazum sa njima da bi mogli da nam upućuju na konto civilne zaštite ovakvu vrstu pomoći i podrške. To je jedna od stvari koje ćemo morati da rešimo u narednom periodu.
Ono što nam predstavlja veći problem, i neću to da krijem od vas da ne bi bilo pošto kažu – uložićemo, pa uložićemo i sada i odmah vam kažem neće biti dovoljno. Neće biti dovoljno zato što nam je potrebno desetine miliona, da ne kažem stotine miliona evra da bismo odbranili našu zemlju od izlivanja iz korita reka vode. Mi taj novac nemamo.
Ono što nam je hitno u ovom trenutku je da obnovimo nasipe pre svega na onim bujičnim vodama koje su izazvale veliku katastrofu, kao što su ove četiri reke – Zmajevac, Kržava, Bogoštica i Likodra u Krupnju. Da to isto uradimo u slivu Kolubare, da to isto uradimo u slivu Tamnave, da to isto napravimo u kompletnom moravskom slivu i već posle toga, da vam iskreno kažem, ne znam gde ćemo da nađemo novac. Mi svi moramo da budemo i odgovorniji i nije to sad naučili smo se, znamo, nemamo para. Sada izađem pred narod i kažem – sada smo naučili i sada ćemo sve da ispravimo. Teško.
Imaćemo požare već u avgustu, da ne kažem julu. Klima se menja. Imaćemo sve više elementarnih nepogoda i ljudi koji misle da se to neće dogoditi… Ništa nas od toga neće iznenaditi i zato ćemo pokušati da jačamo ovaj centar u Nišu, da dovučemo više aviona i helikoptera, da imamo više snage za odbranu od požara. Da li će to biti perfektno i da li će biti idealno? Neće. Ako imate neku dodatnu ideju kako i na koji način da ne potrošimo novac iz nekog razdela, da ga uložimo u ovo, molim vas kažite nam. Mislim da je to pošten i odgovoran odnos, kao što smatram da se tako i ponašate.
Imamo velike probleme. Imaćemo sve više problema sa elementarnim nepogodama, ne manje nego više. Pošto sam se raspitao kod Nemaca i Austrijanaca koliko koštaju ti nasipi, nasipi koje oni imaju i posle poplave recimo u gradu Pasau od 55.000 stanovnika koji je doživeo katastrofu, oni su podigli nasipe koje mi ne možemo da platimo u narednih 50 godina.
To zavisi od stanja naše ekonomije. Zavisi od toga koliko ćemo da radimo u drugim oblastima, koliko će država moći da prihoduje. Ako budemo podigli našu ekonomiju, moći ćemo da uložimo više. Ako to ne budemo uradili, nećemo moći. Ostaje nam da krpimo rupe koje su trenutno napravljene, da gledamo gde još ponešto možemo da dodamo da bismo bili nešto više zaštićeni nego danas, a više od toga da vam neko obeća niti je moguće niti je realno, iako znam kako svaki put to ide kada se desi nešto – sada ćemo da nabavimo to i to. Hoćemo da kupimo helikopter, a nemamo pare.
Kada sam rekao i kada sam vas zamolio, znam da ima poslanika koji znaju šta je država i molim sve poslanike koji to dobro znaju, a to je najveći broj, da samo ne napadamo one koji nam najviše pomažu jer smo od nekih dobili, oprostite, po 10 miliona. Vi znate koliko je to ogroman novac. Neki bi nam za 200.000 do sada se pokazali petsto puta na konferencijama za novinare itd. Mi za to možemo da kupimo jedan bolji helikopter. Molićemo za te helikoptere da dobijemo na poklon.
Šta da vam kažem? To vam je ogroman novac koji mi nemamo. Zato sam zadovoljan i nisam se slučajno na početku zahvalio svima koji su nam toliko pomogli u novcu i na sve druge načine zato što znam koliko mi nemamo, zato što znam stanje naših finansija, znam stanje naše kase. Zato vam ovo na odgovoran način i govorim. Zato je važno da ovo šta god možemo da popravimo, popravimo što pre.
Mi ćemo da vas molimo za podršku i tražićemo, to je naša ideja, da predstavnik bilo koje opozicione stranke koji želi da se uveri i da kontroliše novac kako se troši u obnovi zemlje bude dobro došao. Mislim da je to fer ponuda i da je to korektna ideja zato što hoćemo da svako ima uvid kako se novac troši, da vidite za šta smo te pare dali.
Danas mogu da se pohvalim da danas sa presekom u 12,00 časova imamo mnogo više novca nego juče. To je zahvaljujući dvema velikim donacijama iz prijateljskih zemalja. Taj novac nam nije dovoljan da pokrije ni polovinu putne infrastrukture, a onda možete da mislite sa kakvom smo katastrofom suočeni. Sem preko Zavlaka vi iz Krupnja nemate gde da izađete. Nije zbog vode nego zbog klizišta. Imamo 300 klizišta ovde, 300 klizišta onde. U Bajinoj Bašti kažu i 1.000. Ne znamo šta ćemo.
Pošto sam tamo bio pre dva dana, imamo 25 kuća koje nisu oštećene, a došlo im je klizište do četiri metra do kuće. Nemamo novac da sve te ljude smestimo. Nemamo lako novca da sve te ljude hranimo. Oni žive normalno. Ne možete ni da ih isterate iz njihovih kuća jer su vezani za svoje kuće, a bilo šta sutra da se desi neko će da kaže – što niste reagovali na vreme i kako niste reagovali ranije.
Uvek ste suočeni sa bezbroj problema. Na neke možete da pružite odgovor. Na neke ne možete da pružite odgovor i nemojte da zaboravite da se neretko igramo sa prirodom i zaboravljamo šta priroda može da učini zato što nam je uvek najlakše da u svojoj okolini pronađemo krivca, onog na kome možemo da iskalimo bes.
Za ovo, uz sve naše greške, svu našu poslovičnu jalovost, probleme, dezorganizovanost, šta god hoćete država je zaista u pojedinim segmentima bolje reagovala nego neke zapadne zemlje. Ali, mi ćemo se sa prirodnim nepogodama tek suočavati i već ovog leta imaćemo probleme. Da li ćemo moći sve da rešimo? Nećemo.
Ako možete i idejama i na bilo koji drugi način, pomozite, a dobro došli ste i vi gospodine Stojšiću i svako drugi ko želi da stekne uvid i da pomogne svojoj zemlji na ovakav način, i kontrolom novca i na sve drugo. Ponosan sam na činjenicu što sam svojoj zemlji malo doprineo jer neki ljudi sa kojima smo ostvarivali prijateljstvo dali su najveći doprinos finansijski u obnovi naše lepe zemlje.
Vama hvala na korektnosti i na svemu tome što ste zajedno sa ostalim Mitrovčanima činili za svoj grad i svoju zemlju.

Reč ima narodni poslanik Žika Gojković.

Hvala poštovana predsednice.
Poštovani premijeru, dame i gospodo ministri i kolege poslanici, SPO nikada nije ovakvu situaciju koristio da bi pokušao da dođe do jeftinih političkih poena. Tako ćemo pokušati i danas da govorimo i da vreme koje imamo posvetimo isključivo tome da bi građani mogli da dobiju konkretne odgovore na pitanja koje očekuju danima. Nažalost, u poslednjih nekoliko dana, usudio bih se reći i nedelja smo svi svedoci, pa čak i poslanici koji sede ovde, za koje građani misle da imaju dovoljan broj informacija, svi smo na neki način bombardovani nekim dezinformacijama ili poluinformacijama koje smo imali prilike da vidimo u medijima.
Zbog toga smatram da je više nego korisno što je ovoliki broj ministara danas prisutan, da bi građani, na prvom mestu, a naravno i mi narodni poslanici, tj. ljudi koje su građani birali imale prilike da čujemo konkretne odgovore.
Prvo bih postavio pitanje gospodinu Stefanoviću, pošto se nažalost uvek bavimo posledicama, a ne preventivom. To je čini mi se slučaj danas. Kada kod se desi neka katastrofa, mi uvek govorimo o posledicama, a preventiva uvek ostane nekako po strani. Znamo svi da je najkritičnija situacija tokom elementarnih nepogoda koje su zahvatile Srbiju bila u Obrenovcu.
Zanima me na koje su sve probleme u tom gradu nailazili pripadnici MUP-a prilikom spasavanja građana i pripadnici Vojske Republike Srbije?
Želim ovo da kažem iz jednog razloga, pošto u ovakvim situacija vrlo često su građani skloni da diskvalifikuju i pripadnike MUP-a i pripadnike vojske. Smatram da na ovaj način gospodine ministre imate priliku upravo da odgovorite na takve insinuacije.
Moje drugo pitanje je da li su posledice elementarnih nepogoda mogle da budu manje da su spasilačke ekipe imale bogatiju i bolju opremu, ili od ovakve katastrofe ne bi mogle bolje da se odbrane ni mnogo opremljenije države? Tačnije, šta je to što nemamo, a mogli smo da imamo da smo radili i razmišljali preventivno?
Iskoristio bih priliku da prilikom mog prvog obraćanja, a drugo će biti usmereno ka gospodinu Vučiću, da pozdravim predlog vašeg ministarstva, gospodine Stefanoviću, da građani koji su ostali bez ličnih dokumenata nove dobiju potpuno besplatno. Mislim da su takve informacije više nego korisne da se čuju danas da bi građani znali šta je potrebno da urade kako bi što pre dobili dokumenta. Nekome ovo izgleda smešno kada su u pitanju ovakve teme, ali mislim da su ove teme mnogo važnije od toga ko je kada bio na vlasti, ko je šta učinio, a nije mogao da učini. Mislim da će biti prilike da i o tome razgovaramo, a ovaj put da ipak te teme spustimo na nivo građana, tj. na nivo onih ljudi koji očekuju da dobiju objašnjenje. Hvala za sada.

Reč ima ministar Nebojša Stefanović, izvolite.

Hvala vam u ime pripadnika MUP-a za ove zaista lepe reči. Mogu da vam kažem da smo svi, i predsednik Vlade je to istakao, ponosni na to šta su radili ljudi iz Sektora za vanredne situacije. Izgubili smo život jednog našeg pripadnika, Dejana Lazarevića, koji je izgubio svoj život kao pripadnik vatrogasno-spasilačke spašavajući drugog čoveka. Imali smo ogroman broj ljudi, prosečno preko 7,5 hiljada ljudi dnevno angažovanih iz MUP-a.
Što se tiče Obrenovca, zaista je bila specifična situacija zato što je bilo veoma teško predvideti da će i Tamnava i Kolubara i Sava plaviti isti grad u jako kratkom vremenu. Ono što je dobro je što je država pokazala ozbiljnu odgovornost, ono što je pokazano da možemo zajedno brzo i efikasno da radimo i mislim da su jedinice i policije i vojske i dobrovoljaca i svih drugih, kasnije i spasilaca koji su se uključivali iz drugih zemalja pokazali jednu ogromnu posvećenost. Bio sam sa tim ljudima i sa drugim ministrima koji su učestvovali u tim noćima i danima u Obrenovcu spašavajući ljude, bodreći ih, vodeći na različite načine računa da ljudi ne osete da su sami. Mislim da je to bio naš veliki doprinos u tom smislu. Mislim da su potezi koji su rađeni bili naravno maksimum koji smo mi mogli da pružimo.
Što se tiče problema, problemi su bili raznorazni, od kada pogledate onih tehničkih, da se dok vozite čamcima po noći u ulicama koje nemaju svetla morate da izbegavate automobile koje ne vidite da su poplavljeni, ograde, traktore, svega što se nalazilo na tim putevima, do naravno suštinskih, više bih voleo da smo imali savremene helikoptere kojima smo mogli da letimo i noću, da se spuštamo. To nažalost ne možemo, jer kao što ste čuli predsednika Vlade, na savremeni helikopter koji je u klasi Bel helikoptera, kakve koristi policija, koji ima do šest do sedam sedišta pored pilota košta gotovo 10 miliona evra. To su sredstva koja Republika Srbija prosto nema. Zamislite da recimo, imamo 20 takvih helikoptera, sigurno da bi mogli više i brže.
Ono što hoću da vas uverim da su ljudi iz redova MUP-a i Specijalnih jedinica, to moram posebno da istaknem, ulogu koju je imao komandant našeg štaba, gospodin Milenko Božović, komandant Žandarmerije, da su ti ljudi zajedno sa pripadnicima SAJ-a i PTJ-a, policijske brigade iz Beograda danonoćno radili uopšte ne razmišljajući o tome da li je mrak, da li je svetlo, da li ima opasnosti, da li je struja jaka, da li je voda hladna. Imali smo situaciju da nam se nekoliko pripadnika brigade našlo u Urgentnom centru upravo zato što su bili promrzli, jer su satima hodali u vodi iznoseći ljude iz kuća. To su zaista bili istinski heroji, podvig ljudi koji ja nikada neću zaboraviti.
Što se tiče te bolje opreme, nadam se da ćemo u narednim godinama kako se ekonomija zemlje bude poboljšavala, jer to je suštinsko pitanje naše zemlje, da ćemo moći postepeno da odvajamo više novca i za Sektor za vanredne situacije, ali i za sve druge linije rada, i MUP i vojske, i da ćemo moći da imamo savremenija sredstva koja će moći da pomognu da brže i efikasnije obavljamo ovaj posao.
Nas čekaju izazovi sa sušom i mogućim požarima na koje moramo takođe da obratimo pažnju. Naš posao da je u strateškoj saradnji u regionu i u svetu pokušamo da obezbedimo da naši centri se ne oslanjaju samo na sopstvene snage, kojih nemamo uvek dovoljno, već i na tehniku kojom raspolažu druge zemlje i naravno da pokušavamo da u narednom periodu budemo brži i efikasniji. Ono što mislim je da su ovi ljudi kojima zaista dugujemo ogromnu zahvalnost pokazali neverovatnu snagu, pokazali su neverovatnu hrabrost i u ovom periodu mislim da su snažnim i dobrim delovanjem uspeli da spasu ogroman broj života i u Obrenovcu, a i u drugim opštinama.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.
Izvinjavam se, narodni poslanik Žika Gojković, dopuna. Izvolite, tri minuta.

Hvala gospodine ministre.
Drugi deo izlaganja bih posvetio, odnosno uputio premijeru Vučiću. Trudiću se da kažem nešto što je deo mog zapažanja kada je u pitanju ova katastrofa koja nas je zadesila, pokušavajući da ne postavim baš konkretno pitanje, ali nadam se da ćete imati bar neki komentar na ono što ću sada reći.
Sami ste rekli da se vrlo često igramo sa prirodom. To je tačno. Mi uvek o tome govorimo, ali vrlo često činimo nešto konkretno da do toga ne dođe, da se ne igramo sa prirodom. Smatram da je jedna neodgovornost prema prirodi jedan od glavnih razloga zbog čega nam se ovo danas desilo. Upravo stvaranje sistema je nešto što može da pomogne da ako se već desi ovakva katastrofa, bar da se minimiziraju posledice tako nečega. Mislim da je više nego neophodno da izmenimo jedan kompletan sistem, jedan sistem gde će se žestoko kažnjavati svako ko se bude oglušio, odnosno ugrožavao prirodu na bilo koji način, da ćemo žestoko kažnjavati takođe one koji i dalje nelegalno grade, kao i one koji na nivou lokalnih samouprava im omogućavaju da se takve situacije dešavaju, gde posle imamo prilike da je cela Srbija, odnosno u svakoj opštini postoji jedan deo gde je nelegalna gradnja. Nažalost, onda nije ni čudno kakve sve posledice imamo kada se desi ovakva katastrofa.
Smatram takođe da smo u ovim danima puno pričali o tome kako treba da budemo jedinstveni. Nažalost, mi kao političari vrlo često ne dajemo pravi primer. Smatram da ne možemo ni od građana da tražimo da budu jedinstveni dokle god mi ovde nismo i dokle god svaku priliku, pa čak i ovakvu, koristimo da bi isključivo politički poentirali da bi stranke dobile jeftine političke poene.
Ono što je takođe važno i što je pokazala ova katastrofa po mom ličnom i skromnom mišljenju je da stranačka trgovina prilikom izbora gradonačelnika može da donese samo loše, da kompromisi koji se tada prave su isključivo truli kompromisi zasnovani na interesima građana i da kada nemamo situaciju gde je na čelu grada stvarno pravi lider, čovek koji ima hrabrosti da se uhvati u koštac i da donese odluku čak i kada ta odluka nije do njega, da takav čovek može da spasi na stotine, na hiljade života, a da onaj koji je postavljen isključivo nakon neke političke vrteške nema te mogućnosti, nema hrabrosti da kada dođe do problema da problem rešava.
Nažalost, mislim da se to pokazalo i u ovim situacijama i zato bih uputio apel svim predsednicima stranaka, pogotovo vama, gospodine Vučiću, koji ste danas politička figura na koju se svi ugledaju i koja je najveći autoritet u ovoj državi, da ubuduće i vi i svi ostali znaju da iza vašeg imena ima mnogo ljudi koji ne zaslužuju da se nalaze na nivou lokalnih samouprava na određenim funkcijama i da je tako bilo u prošlosti kod svih političkih stranaka i da bi to trebalo u budućnosti da se ispravi.

Hvala.
Reč ima predsednik Vlade. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodinu Gojkoviću. Sa vama sam u potpunosti saglasan, posebno što se tiče ovog poslednjeg dela. Zato nijednog trenutka nismo ni govorili o političkim strankama i nismo delili ljude po opštinama na one iz ove ili iz one stranke. Zato sam pre svega pohvalio neke ljude iz nekih drugih stranaka ili koji nisu ni u jednoj političkoj organizaciji. Bilo je ljudi koji pripadaju SNS koji su dobri i brzo obavljaju svoj posao, a bilo je i onih koji su loše obavljali svoj posao. Bilo je nekih iz drugih političkih stranaka koji su bili nikakvi i bolje da nisu bili predsednici opština i bilo je onih koji su primereno svoj zadatak obavljali. Nije to jednostavna situacija i ne snađu se svi ljudi na isti način. Nimalo laka situacija, ali ste u pravu i ako budem imao mogućnosti, kao predsednik stranke baviću se time, ali nemojte me držati za reč, pošto imam mnogo drugih obaveza. Nadam se da će i neki drugi stranački organi time da se bave.
Ponosan sam na činjenicu što se nijednog trenutka ni na koji način nismo ophodili loše prema onima koji drugačije misle po nekim drugim pitanjima. Žao mi je što su mnogi zloupotrebljavali tešku situaciju u kojoj se Srbija nalazi, računajući da će ih to politički uzdignuti, što su obmanjivali javnost, ne pod svojim imenom, već pod imenima drugih ljudi, o broju žrtava, o tome kako u hladnjačama držimo mrtve ljude i krijemo, o tome kako ih spaljujemo u visokim pećima u Lazarevcu, uzgred, u Lazarevcu nemamo visoke peći, izmišljajući najgore i najstrašnije moguće stvari bez ikakve odgovornosti, nanoseći ogromnu štetu državi Srbiji, čak pišući pismo u vreme vanredne situacije na teritoriji cele naše zemlje kako su ugrožena ljudska prava i slobode jer se cenzurišu „Pink Music“ i „Fox Life“. Zamislite, čuveni antirežimski kanali „Pink Music“ i „Fox Life“. Ali, šta da radite, nažalost, to je deo našeg folklora. Sebi zameram što sam danas samo u jednoj rečenici, doduše, samo u jednoj rečenici sebi dozvolio da na politički način odgovorim jednom poslaniku i žao mi je zbog toga.
Naravno, gospodine Živkoviću, obezbedio sam za vas, pošto ste rekli da vam nisam dao ništa konkretno nego sam nešto rekao, da vam ne bih čitao sada, reč je o velikim problemima koji su za nas stvoreni, o brojnim rotornim bagerima iz Polja „B“, Polja „D“, Tamnave Istočnog polja, Tamnave Zapadnog polja. Tačan sam vam datum rekao. Važilo je od 1. marta, a inače je odluka doneta 6. februara. Mogu vam reći i koja su lica, dvostruki je potpis. Dakle, potpuno sam vam proverenu i tačnu informaciju dao. Čim završimo sa današnjom raspravom, dostaviću vam kompletan papir.
Dakle, gospodine Gojkoviću, mislim da mi svi, ja uvek tu od sebe polazim i nije mi teško da to priznam, moramo sebe da menjamo i moramo da pokušamo da uradimo nešto što nam nije najčešće u prirodi. Kada ste pitali Nebojšu Stefanovića malopre o tome s kakvim smo se stvarima suočavali, bilo je mnogo neprijatnih i teških situacija, koje mnogi od nas, a koje pogotovo spasioci nisu zasluživali, ali to je stvar kroz koju morate da prođete. Zato nisam slučajno rekao bio i ministru Selakoviću – zamislite krivicu ministra pravde zbog bujičnih poplava u Krupnju. Naravno da nema nikakvu ni odgovornost ni krivicu. Napadnut je, ali to je njegov posao. Njegov posao je da bude napadnut i kad nije kriv i kad je kriv i da na to odgovara, da se ponaša ozbiljno, da se ponaša civilizovano i da se nikada ne spusti na taj nivo da drugačije, sem rečima odgovori onima koji ga napadnu. To nije nikakva sramota. Sramota je eventualno za neke koji su takvu reakciju imali, ali i to je razumljivo imajući u vidu činjenicu kroz šta su i kroz kakve su sve patnje ljudi prošli i kroz kakve sve muke.
U svakom slučaju, ovo je za nas, tačno je, veliko iskustvo. Sutra ćemo biti pametniji samo utoliko što nam, verujem, niko neće praviti probleme prilikom evakuacije. Reći ću vam, samo tri dana kasnije kada je Barič evakuisan, evakuisali smo ga u roku od dva sata. Veliki Barič, dakle, reč je o velikom mestu, nekoliko hiljada ljudi, u roku od dva sata je evakuisan. Svi su ljudi slušali. Nažalost, morala je da nam se dogodi velika tragedija da bi svi ljudi razumeli da je potrebno da slušamo odluke i naloge državnih organa u takvoj situaciji.
Hoću i Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima da se zahvalim i za izdvojena finansijska sredstva i za podršku i pomoć koju su pružali svom narodu na svakom mestu, a rekao bih i svojoj državi.
Što se tiče tereta, jedan čovek je rekao – znam ko će da bude u ovoj zemlji kriv i za kiše. Ja nemam problem sa tim da budem kriv i za kišu i za sneg i za ne znam šta sve, ali bih voleo da mi oni koji pokazuju takvu mržnju, ne odnosi se pre svega na političare, pokažu član zakona ili bilo kojeg podzakonskog akta koji Vlada nije poštovala u potpunosti ili da Vlada Srbije nešto nije uradila što joj je bila obaveza. Pošto sam prošao kroz sve zakonske akte, sve podzakonske akte znam, Vlada je zaista napravila sve što je mogla, pokazala veliku posvećenost i ljubav prema svojoj zemlji. Da li su to svi u lancu uradili ili ne, to nadležni državni organi ispituju. Kao što vidite, to rade temeljno, to rade ozbiljno i to rade odgovorno.
Još jedanput molim sve one, nadam se da su i oni, jer neću da verujem da su to radili zlonamerno i da su želeli da bude veći broj mrtvih nego što jeste, niko u ovoj zemlji nije ni lud, ni bolestan, ni nenormalan, nemojte, kao Boga vas molim, da izmišljate hladnjače, visoke peći i ne znam kakve već gluposti. Kao Boga vas molim, time se samo nanosi šteta Srbiji, ogromna šteta se nanosi Srbiji, time niko ne dobija ništa, samo se unosi mržnja i bes. Ne razumem šta je cilj i šta je smisao svih tih priča. Evo, vi ste danas dobili poimence sve ljude, a možete da dobijete poimence i sva preminula lica. Prosečno 1,75 lica dnevno umre u Obrenovcu u najnormalnijim uslovima, a ne u uslovima velikog stresa i velikih problema sa kojima se grad suočava.
Dakle, svaki podatak ćete dobiti. Dobićete kompletan izveštaj i moći ćete da kažete sa čim se slažete, a sa čim se ne slažete. Ono što je za nas najvažnije u ovom trenutku, to je da pokušamo da uz veliki elan, uz veliku snagu i uz veliku nadu da zemlju možemo da izvučemo iz situacije u kojoj se nalazi, krenemo u obnovu. Od osporavanja, kuknjave, posebno od neargumentovanih napada, a ja sam vam spremio danas da pročitam, ali ću pokušati da izbegnem, šta su sve razni stručnjaci pisali i kakve izjave davali i kakve reči izgovarali, za koje se nadam da nikada više nikom normalnom u ovoj zemlji neće pasti na pamet da izgovori. Hvala vam najlepše.