Dame i gospodo poštovani narodni poslanici, naravno, mislim da je veoma važno, posebno kada imamo veliki broj tragično nastradalih građana Srbije, da se ustanovi svačija odgovornost. Kada je reč o krivičnoj odgovornosti, to je posao nadležnih državnih organa koji svoj posao rade.
Što se politike tiče, neće mi biti teško da odgovorim gospodinu Živkoviću, a na neka pitanja dobićete iznenađujuće odgovore.
Pokušaću da vam odgovorim na nešto što, vidite, do sada nismo saopštavali u javnosti, a nismo želeli iz nekoliko razloga. Prvi je taj da pokušamo da izvučemo šta možemo novca za našu zemlju zbog različitih vrsta reosiguranja koja smo uspeli da pokrijemo. Ali, zašto nisu osigurani od poplava i „Kolubara“ i TENT? Nije osigurano zato što vaša politička stranka, odnosno lista pomoću koje ste izabrani na mesto narodnog poslanika, vaš direktor nije želeo da potpiše polisu osiguranja i tražio je da se izbaci, inače se to dogodilo 1. marta 2012. godine, zaštita od poplava, odnosno nadoknada štete od poplava i zato danas imamo veliki problem da naplatimo štetu. Taj problem pokušavamo da rešimo, pokušavamo da rešimo na sve druge načine. Nadam se da će i to lice biti ispitano. Nemam nameru da ga okrivim za to da je želeo ovakvu nesreću, ali svakako mi smo zbog takvog neodgovornog ponašanja izgubili nesumnjivih desetine miliona evra. Dakle, to se dogodilo 1. marta 2012. godine.
Takođe, želim da vam saopštim da smo se zaista trudili i borili da uradimo u skladu sa zakonom sve što možemo. Nijednog sekunda nismo ulazili ni u kakve, apsolutno ni u kakve političke priče. Ne znam ko je čovek kog ste pomenuli u Šapcu, niti ikakve veze ima sa odlukama Vlade Republike Srbije, baš nikakve. Možda ima nešto na lokalu, ali ja to stvarno ne znam. Smenjivali smo i ljude koji su bili izabrani na listi SNS i ljude koji su bili izabrani na listama drugih političkih stranaka i nikoga to, čini mi se, naročito nije interesovalo, sem onih koji nisu imali pametnija posla već da kritikuju one koji su nešto radili.
Danas imam obavezu, kako sam i rekao da saopštim broj i imena stradalih. Nadamo se da je to konačno zato što imamo još nekih 8% teritorije Obrenovca pod vodom, ali ću vam reći koliki je broj prijavljenih nestalih lica, pa ćete moći da zaključite tačno o kome se i kako i na koji način radi.
Dakle, pošto su sva lica, na svim licima izvršena obdukcija, tačan broj je utopljenika 24 uključujući i našeg pripadnika naših vatrogasnih službi. Od pokretanja klizišta stradalo je jedno lice, nestalih lica je još četiri, pročitaću vam sva imena onih koji su prirodnom smrću na teritoriji osam opština preminuli je ukupno 26.
Dakle, utopljenici su Ćućus Danka rođena 1931. godine, lice je pronađeno u ulici Stahinjića Bana u Obrenovcu; Đorđević Leposava rođena 1946. godine, lice je pronađeno u ulici Braća Golubović u Obrenovcu; Đorđević Radivoje lice rođeno 1938. godine, takođe pronađeno u ulici Braće Golubović; Malić Đuro, lice rođeno 1938. godine, pronađeno u Vašarištu, Obrenovac; Jovanović Nikola, rođeno 1954 godine, pronađeno u Piromanu, Svetozara Stankovića 3; Timotić Živanka, godište 1932, Vuka Karadžića 38, Obrenovac; Drača Svetlana, rođena 1970. godine, Majora Nebojše Tepovca; Đokić Radosava, Majora Nebojše Tepovca; Đokić Slavko, Majora Nebojše Tepovca; Ivanović Stanija, ulica Doktora Arčibalda Rajsa, Obrenovac; Trajilović Danica, rođena 1928. godine, Belo Polje, Obrenovac; Mitrović Milica, rođena 1934. godine, Zabrežje; Urošević Borivoje, rođen 1936. godine, Kninska 38, Obrenovac; Rističević Ljiljana, rođena 1931. godine, Raje Popovića 6; Birčanin Tijosav, rođen 1933. godine, Kneza Sime Markovića Obrenovac;
Govorim sada o utopljenju. Sada imamo Joksić Stanojku, godište 1951. Vreoci Lazarevac. Mitrović Sofija, godište 1934, pronađena u koritu reke Kolubare, opština Lajkovac, takođe utopljenje. Milosavljević Mileta, pronađen u Ubu, okrug Valjevo, utopljenje. Vojvodić Milenko, reka Obnica, rođen 1961. godine. Milojković Živorad, Veliki Popovići, okrug Jagodina, opština Svilajnac. Dejan Lazarević, vatrogasac, kao što smo rekli, reka Jasenica, Kragujevac, Topola. Stojadinović Bosiljka, Predvorica, okrug Šabac i Veličko Divljačković, Krupanj, takođe utopljenje. I Simunović Milan, rođen 1942. godine, pokretanje klizišta, Brštica, takođe, okrug Šabac.
Prijavljena nestala lica koja nismo uspeli da pronađena do sada su: Svetislav Stamenović, godište 1952, Vukosava Obradović, godište 1949, Milina Ristić, godište 1943, Vladeta Milanović, godište 1975. Za njima se naravno traga, što ne znači da su to nastradala lica. Imali smo ukupno 809 prijava nestalih lica i kao što vidite sem 18 lica koja su stradala imamo još samo četiri lica koja nismo uspeli da pronađemo.
Mi smo dali zaista sve od sebe i naravno uvek je, šta god da kažete u ovom trenutku, uvek ste u problemu, jer ne možete da objasnite gubitak ljudskih života. Postavlja se pitanje da li smo mogli nešto više da učinimo ili da li smo mogli nešto bolje da uradimo?
Što se tiče Vlade Republike Srbije koja je uvela vanrednu situaciju na celoj teritoriji naše zemlje, mi smo dali sve od sebe, spasili hiljade ljudi, živote hiljade ljudi, to je naš posao, to je naša obaveza, ali sam ponosan na posvećenost ljudi koji su taj posao radili. Ponosan na njihovu spremnost da rade i noću i dalju, da se bore za svoje građane iako znam da je uvek lako bilo kakvom dezinformacijom ili poluinformacijom dovesti do nezadovoljstva bilo kog od tih građana ili bilo koga drugog u Srbiji, pošto to kod nas, u našoj zemlji najbolje uspeva.
Što se tiče, posledica da li su mogle da budu manje, kako vi kažete, možda jesu, ali ne znam kako. Možda da je neko predvideo i da je rekao da će Tamnava da udari u vrh Kolubare i da će Kolubara da se vrati uzvodno, to niko nije predvideo. Drugačije nije bilo moguće.
Kada govorite o odbrani Obrenovca, mi smo imali najave da će biti Sava povećana kod mesta Duboka, preduzeli sve mere, doneli džakove, doveli čamce, pripremili sve. Ali, već depešom 161-745/14 od 12. maja, preko operativnih centara, Sektora za vanredne situacije je preneo preliminarnom upozorenje svim komandantima štabova za vanredne situacije i o očekivanim količinama padavina.
Dakle, Sektor za vanredne situacija MUP-a, Vlade Republike Srbije reagovao je apsolutno pravovremeno, tačno, na vreme i kada je to bilo moguće, 12. maja 2014. godine. Obilne padavine na teritoriji Republike Srbije počele su u noći između 13. i 14. maja 2014. godine. Od tog trenutka Sektor je počeo praćenje događaja na teritoriji Republike Srbije tokom svih 24 sata. Aktiviran je kompletan operativni sastav vatrogasno-spasilačkih jedinica kao i svih specijalističkih timova za spasavanje i rad na vodi. Dešavanja na terenu uslovila su potrebu za dislociranjem ekipa tih jedinica rukovođen od strane Sektora za vanredne situacije. Oni su 13. maja svi stavljeni u stanje pripravnosti, a njihova mobilizacija i preventivnom dislociranjem na područja na kojima se realno očekivalo da će biti prvo zahvaćena poplavom izvršeno je 14. maja.
Beogradski tim sa sedam pripadnika upućen je u Loznicu, a deo tima od pet članova u Osečinu. U navedene lokacije upućen je i tim iz Niša. Zatim se krenulo u spašavanje lica na području opštine Ljig i Lajkovac, a potom i Valjeva. Novosadski tim vatrogasaca i spasilaca sa tri vozila i tri čamca upućen je u Čačak, a deo Kraljevačkog tima u Valjevo. Tim uprave za civilnu zaštitu je 14. i 15. maja učestvovao u spasilačkim aktivnostima u Lazarevcu.
Sve snage koje smo imali do trenutka, do noći u kojoj je došlo do do sada nezabeleženog, i kako stručnjaci kažu za one koji to ne znaju to nije činjenica da je neko proveravao šta je i kako bilo pre hiljadu godina niti je to moguće, već stručnjaci to nazivaju hiljadugodišnjim vodama zato što je mogućnost da se takve poplave dogode jednom u hiljadu godina. Dakle, suočili smo se na teritoriji, pre svega, opštine Obrenovac.
Mi smo izvršili punu mobilizaciju svih specijalizovanih jedinica i rekao bih sve svoje snage i Beograda, i Srbije, svih jedinica policije, Vojske Srbije uputili u Obrenovac. Doneli smo čak, rekao bih, i pravovremenu odluku na Štabu da se uzimaju čamci iz Beogradske marine koje je bilo moguće koristiti. Naravno, nije bilo moguće koristiti sve, nije bilo moguće koristiti jahte zbog gaza, ali ono što je bilo moguće da se iskoristi i koliko smo imali obučenih ljudi za sve to, apsolutno je sve bilo angažovano.
Dužan sam da iznesem ogromnu zahvalnost ljudima koji su spasili hiljade lica, ljudima koji su neretko trpeli neprijatnosti, psovke, udarce, iz razumljivih razloga nezadovoljstva ljudi, ali koji su znali da je njihov zadatak i njihov posao, da spašavaju živote i da to urade na najbolji mogući način.
Mi smo samo u toku dve noći izvukli preko 4.500 ljudi iz Obrenovca, preko 4.500 ljudi iz Obrenovca u najtežim mogućim uslovima sve vreme rukovođeni onim što je saopštavao Hidrometeorološki zavod, Srbija vode i Beograd vode.
Tu imamo jedan nesrećni problem koji nam stoji već decenijama a to je mešanje ingerencija sa Srbija voda, Beograd voda, Vojvodina voda zato što smo se trudili da sve podelimo kako bismo što više, što partijski, što nekih drugih kadrova na neka mesta zapošljavali iako su na čelu uglavnom bili stručni ljudi. To moram da kažem za sve tri institucije i Srbija vode i Vojvodina vode i Beograd vode. Slušali njihova uputstva, ponašali se odgovorno, ponašali se veoma, veoma posvećeno, borili se za svoj narod, za svaku kuću i za svakog čoveka.
Kada je formiran krizni štab u Šapcu, za rukovodioca odbrane od poplava, imenovan je general Ljubiša Diković, načelnik Generalštaba, lice koje ste pomenuli uopšte mi nije poznato.
Što se tiče jedinog mogućeg pitanja, kada su u pitanju ljudski životi, što se štete tiče o tome ćemo imati još vremena da pričamo, još mnogo stvari, iznenadićete se kakvih sve podataka ima.
Ali što se tiče ljudskih života postojao je jedan objektivan problem za koji mora da se snosi odgovornost, ali želim takođe da vam kažem da za to može da snosi odgovornost cela Srbija da budemo potpuno pošteni. Mi danas imamo svega 17% ispravnih sirena u Srbiji, tako i u Obrenovcu nisu radile sve sirene. Radila je jedna sirena, neki kažu dve, potvrđeno je da je radila jedna, nije bilo dovoljno.
Ako sada analizirate situaciju u Srbiji u svega 17% opština radi i jedna sirena, tek toliko da imate u vidu u kakvom se stanju nalazi naša zemlja i koliko smo o tome svi brinuli u prethodnih i 10, i 15 i 20 i ne znam koliko godina.
Dakle, to je bio ključni problem. Inače se reagovalo najhitnije moguće, u 3,15 časova je voda počela da plavi, pre svega naselja Šljivice, Belo Polje i ovamo Rvate, govorim o ovom ključnom danu ne pričam o prvom danu kada su bile ugrožene neka druga naselja i tu su se organi države Srbije pojavili u roku od ne dužem od 90 minuta, sa svim svojim raspoloživim snagama i počeli da spasavaju stanovništvo. Što se toga tiče, to je sve što mogu da vam kažem.
Što se tiče Kolubare i TENT-a, nadao sam se da neću morati danas da vam odgovorim, ja ću vam u toku ove rasprave dostaviti i polisu osiguranja da možete lično da se uverite, dakle tada je 1.03.2012. godine precrtano osiguranje od poplave kao elementarne nepogode, veoma neodgovoran čin, ali ne želim ni da pomislim i siguran sam odnosno mislim da su finansijski razlozi bili motiv tog lica a ne neki drugi, ali naravno Srbija je zbog toga ili će Srbija zbog toga nesumnjivo izgubiti desetine miliona evra.
Slučajno se pogodilo da je to bilo u vreme nekih drugih vlasti, nekih drugih ljudi, moglo je da bude i u ovo vreme, nikakve razlike ne mislim da bi bilo. Mislim da je to pitanje do čoveka a ne do pripadnosti nekoj političkoj stranci.
Želim da se zahvalim svim građanima Srbije koji su pokazali ogromnu ljubav prema svojoj zemlji, nesebično podržavali napore cele zemlje i celokupnog stanovništva da se pomogne ugroženim područjima, mislim da u najtežim mogućim uslovima smo uspeli, pošto sam analizirao i poplave u Nemačkoj i poplave u Francuskoj, žrtve i broj mrtvih i u jednoj i u drugoj zemlji koje su neuporedivo razvijenije i neuporedivo ispred nas, naravno šta god da kažete u problemu ste, ali ono što mislim da niko ne može da kaže nijednog trenutka u sve što je moglo da bude problem niko ne može da kaže da nismo dali sve od sebe i da se nismo borili za svoj narod svim srcem i svom snagom.
Hoću da se zahvalim svima iz inostranstva koji su nam… ministri, ako možete samo malo pažnje, molim vas. Želim da se zahvalim svim ljudima iz inostranstva koji su nam poslali ogromnu pomoć i podršku, želim da se zahvalim onima koji su rizikovali svoje živote a slika iz Obrenovca u trenutku kada dvojica naših spasilaca nosi bujica ka Savi, u kojima vidite da ne možete da pomognete, ruski spasilac skače i spasava obojicu, slika u kojoj Slovenci, Crnogorci, Makedonci i svi ostali zajedničkim snagama se bore sa našim specijalcima da bi našim ljudima pomogli je nešto što treba da zapamtimo i da tim ljudima kada budu ugroženi na bilo koji način pomognemo.
Takođe, želim da se zahvalim svim vladama na velikoj podršci i hoću da zamolim neke koji su valjda zbog političkih razloga uvek želeli da omalovažavaju neke zemlje i neke narode, da ih zamolim, da uvek uvažimo one koji su nam najviše podrške pružili, a sada vam kažem u finansijskom smislu, dobili smo uz EU, kao organizaciju, ubedljivo najveću podršku od Ujedinjenih Arapskih Emirata, a želim da se posebno zahvalim Norveškoj i želim posebno da se zahvalim Alžiru, ali naravno i svim drugim zemljama koje su učinile, jer je ovde reč o ogromnim iznosima novca koje su oni uplatili na račun Vlade Republike Srbije.
Želim da građani Republike Srbije to znaju i da tim zemljama i tim narodima, ukoliko oni budu u nekakvoj nevolji, nedaj Bože, budemo zahvalni.
Još jedna rečenica, mi bismo verovatno bili suočeni i sa većom katastrofom, bez obzira na naš trud i rad i veliki uspeh koji su ljudi i dobrovoljci i Mitrovčani i Šapčani postigli, u odbrani svojih gradova, da nije bilo i to malo sreće, teško da bismo odbranili Mitrovicu i Šabac, zato što to nije bilo pitanje samo vodostaja, već je bilo pitanje pritiska i snage vode. Nama je voda na džakovima stajala sedam dana. Da nije bilo iskakanja Save iz korita na teritoriji Republike Hrvatske, pre svega, mi to, otvoreno pred vama mogu da kažem, bez obzira na sve to što smo uradili i kako smo uradili, ne bismo mogli da odbranimo.
Mi jesmo uradili sve što smo mogli, mi jesmo napravili sve što smo mogli, sačuvali smo i Šabac i Mitrovicu, sačuvali smo, ne računajući Jamen koje je stradalo od poplava i sva šidska sela, ali nikoga ne želim da obmanjujem, jer to smo sačuvali, neko bi rekao uz malo sreće, a neko bi rekao uz Božiju pomoć, uz šta god hoćete, to nije bio rezultat samo našeg rada, već i te vrste pomoći koja nam je neočekivano došla.
Još jedanput želim svim porodicama nastradalih, a tu ima i članova porodica narodnih poslanika da izrazim saučešće, da kažem da nadležni državni organi i to nema veze sa Vladom Republike Srbije, ispituju moguću krivičnu odgovornost svakog lica u lancu koje je učestvovalo u odbrani od poplava i niko takvu odgovornost ne želi da izbegne ni na koji način. Ono što je nesumnjivo, nemojte da od prirodne katastrofe i elementarne nepogode, bilo ko pokušava da pravi političko pitanje, pogotovo u trenutku, kada sam potpuno siguran da je ova Vlada uradila najbolje i najviše što je mogla, borila se za svoj narod, borila se za svaki život.
Da li je nešto moglo bolje? Pa, sigurno da jeste. Da li je negde stiglo više pomoći, a negde manje? Sigurno da jeste. Ali, znate, pogledajte analize događaja posle cunamija, posle poplava na Elbi u Nemačkoj, što nam je mnogo bliže, videćete da je situacija u našoj zemlji bila takva da smo se ponašali u datim uslovima bila takva da smo se ponašali u datim uslovima najbolje moguće.
Istovremeno želim još jedanput da vam ukažem na to, pošto se nekad pozivate na evropska merila, svi predstavnici EU, svi predstavnici UN izrazili su divljenje i bili su impresionirani reakcijom države Srbije na katastrofalne posledice koje su poplave u Srbiji izazvale.
Reagovali smo brzo, reagovali smo ozbiljno i reagovali smo odgovorno. Nažalost, nismo uspeli sve ljudske živote da spasemo, hiljade jesmo. Sve drugo smo organizovali kako je bilo u datim uslovima moguće.
Nadam se da ćemo iz ove krize izaći kao ljudi koji imamo viziju i znamo kako zemlju da obnovimo, kao ljudi koji znamo kako da ne stanemo na putu koji smo započeli, već kao ljudi koji dobro vidimo budućnost Srbije, dobro razumemo šta su naši zadaci u budućnosti i da ćemo, na kraju krajeva, umeti više da poštujemo jedni druge nego što smo to do juče činili. Hvala vam najlepše.
