Pre nego što izložim o izveštajima, a to je meni danas prioritet i svakako, kolegama iz SNS, neophodno je da i javnost upoznamo sa značajem ovih izveštaja, a svakako, htela sam da i javnost vidi da smo ovde u ovoj skupštini svi raspoloženi da jedni drugima pružimo ruku, mi ispred vladajuće stranke, odnosno svi poslanici u ovom parlamentu, kao neko ko može da kontroliše rad Vlade i naravno, predstavnici ovih nezavisnih regulatornih tela i da negde na pola puta svi uložimo maksimalne napore i da se naprave pomaci u srpskom društvu, pre svega, u svesti građana.
Pre tih izveštaja, moram da se osvrnem na neke od navoda koji su se čuli tokom ovog prepodneva u Narodnoj skupštini, jer ne mogu da dozvolim da se ovde čuju ocene, da su bile neprimerene reakcije premijera nakon reakcija, dopisa određenih međunarodnih uticajnih organizacija.
Koji su kriterijumi da odredite da je neprimerena određena reakcija? Da li je neprimereno kada čovek koji je na čelu države, optužen za određene radnje, i da li je neprimereno da kažemo, zaista ne stojimo iza toga, Vlada ne stoji iza toga?
Da li je neprimereno da kaže – nemate argumente, dajete bez dokaza određene tvrdnje i upoznajete javnost na taj način sa određenim procesima u zemlji? Vrlo je teško reći šta je neprimereno u tom trenutku. Najmanje što mogu reći jeste da je njegova obaveza bila da reaguje na optužbe u tom trenutku saopštenja OEBS-a.
Naravno, ne zaboravite onaj nastavak priče – dogovoren je vrlo brz susret na kome se očekuje konstruktivni dogovor, kako i šta dalje i da li zaista postoji razlog za takvu vrstu reakcije te međunarodne organizacije i da li zaista jeste neko od članova Vlade nešto uradio za šta je optužen.
Dakle, pružili smo ruku, hajde da razgovaramo, u čemu je problem? To je bila prva reakcija u kojoj je premijer, po mom ličnom mišljenju, možete da me osudite, imao tu obavezu da reaguje u trenutku kada smo osuđeni za nešto za šta nije bilo argumenata.
Kada govorimo o nedovoljnom prisustvu poslanika SNS, i to se moglo čuti u ovom izlaganju, to je poslednje što je trebalo reći danas. Barem u svakom trenutku u ovoj sali mislim da ima 80, 90 do 100 poslanika SNS.
Jako je neozbiljno i nepristojno govoriti da nas nema dovoljno. Možda je bolje preko snimka proveriti kako su se poslanici nekih drugih opozicionih stranaka pojavili u sali isključivo kada je njih ovlašćeni govorio. Pre toga ih nije zanimalo ni ko prati, ni ko govori. Sve vreme smo ovde, kažem, nas stotinak koji pratimo sva izlaganja, i ovlašćenih i predstavnika nezavisnih regulatornih tela. Treba reći i to javnosti, jer, kada se nešto odavde izgovori, građani su ubeđeni da je to istina, a ponekad posebno poslanici imaju moć lepog govora i manipulisanja rečima, pa može neko od građana da se zbuni.
U nastavku diskusije gospodina Babića, koji je govorio o različitim aršinima koje određene opozicione stranke i poslanici koriste u zavisnosti od dnevno političkih poteza i poena je upravo i to - ja ću vas kritikovati za sve što mi padne na pamet i što dobro zvuči, pri tome, nadam se da ti to isto nećeš vratiti istom merom ili nećeš da primetiš.
Primer medijskog linča, o tome najradije govore opozicioni poslanici, ali uvek navodeći isključivo primere za opozicione političare. Nisam čula da su naveli primer medijskog linča u kojem se spominje neko od ljudi na vlasti, a svakako su ljudi koji su preuzeli odgovornost da u Srbiji pomere stvari na bolje ljudi koji su izloženi medijskom linču i o tome se manje govori.
Kada smo slušali studiju o nemuštom jeziku, moram reći da to apsolutno nije bilo pravilno predstavljanje. To je još jedan sitan primer, i neću se više zadržavati oko toga, kako se zloupotrebljava pozicija poslanika o tome kako se interpretira jedno književno delo, u ovom slučaju „Nemušti jezik“, u našim obrazovnim institucijama. Isključivo zavisi od predavača, učitelja, nastavnika, profesora. Njemu je ostavljeno na slobodu da odredi koju vrstu interpretacije će da koristi, a odgovori koje ste vi postavljali, pitanja i odgovori koje ste davali, govoreći da su oni unapred tačni ili netačni, nisu tačni.
Svi ti primeri o kojima ste govorili meni nisu pomogli da bolje razumem ove izveštaje i da se negde nađemo na pola puta kako zaista i realizovati ove preporuke iz izveštaja, već ih vidim isključivo kao dnevno-politički sukob u parlamentu Srbije.
Htela bih još jednu stvar da spomenem, jer zaista je neophodno, pre svega zbog ljudi koji su zaista prisutni na internet sceni i u svim našim medijima. Komentarisanje na blogovima i na sajtovima je postao deo naše svakodnevnice, posebno velikog broja mladih ljudi u Srbiji. Neozbiljno je to što ste stavili u kontekst da veliki broj ljudi iz SNS, mladih ljudi, to tako komentariše.
Opet ste izmanipulisali celu situaciju. Ne zaboravite da 49% ljudi u Srbiji podržava SNS, da premijer Aleksandar Vučić ima podršku od gotovo 70% i kada uzmete te brojke u obzir, onda vidite da je sasvim normalno da polovina tih ljudi koji komentariše na mrežama, komentariše onako kako razmišljaju ljudi iz SNS i obrnuto, da ima i ona druga polovina koja razmišlja drugačije ili osuđuje određenu stvar. Dakle, imamo različite stavove. To je sasvim normalno nakon ovih brojki o popularnosti.
Ovo je uzelo isuviše vremena. Želim da govorim o ovim izveštajima za koje mislim da su zavredeli izuzetnu pažnju javnosti i institucija koje treba dalje da pomažu rad ovih nezavisnih tela.
U Izveštaju Zaštitnika građana stoji da poštovanje ljudskih i manjinskih prava u Srbiji nije bilo zadovoljavajuće 2013. godine. Najranjivije grupe građana i dalje su ekstremno siromašni, deca, žene, osobe sa invaliditetom, pripadnici nacionalnih manjina, osobe lišene slobode, izbegli i raseljeni i LGBT populacija.
Kao najveće prepreke i izazove u ostvarivanju prava građana je navedeno: neefikasno pravosuđe, premoć političke volje nad vladavinom prava, slabe institucije, atrofirana ekonomija, ne reformisana administracija i tabloidizacija medija. Sve ovo stoji. Ne možemo reći da ništa od ovoga nije tačno i da je ovo neko izmislio sedeći uz kaficu kod kuće, ali želim da istaknem još jednu stvar.
Janković je istakao da je prošle godine bilo i značajnog napretka, kao što je unapređivanje prava na zdravstvenu zaštitu i obezbeđivanje ličnih dokumenata pripadnicima nacionalnih manjina. On je pohvalio i donošenje Konvencije o borbi protiv nasilja nad ženama i posebnih protokola za postupanje na osnovu kojih je olakšana kontrola, odnosno da li je nasilje u porodici moglo da se spreči i ko je za njega odgovoran.
Mi u SNS zaista pozdravljamo sve aktivnosti i napore Zaštitnika građana u zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih sloboda i prava.
Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina stvoreni su uslovi da se obezbedi zakonitost i pravilnost izbora za ove savete, ali svakako pozivamo Vladu da nastavi sa izmenama neophodnih odredbi ovog zakona kako bi se otklonili uočeni nedostaci. Istovremeno podržavamo i nastavak donošenja odgovarajućih propisa i mera za ostvarivanje ciljeva iz Strategije za unapređenje položaja Roma.
Kada je u pitanju napredak u zašiti žena od nasilja, potvrđivanjem Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i u porodici, stvoreni su vrlo bitni preduslovi i pokazana snažna politička volja da se u ovom segmentu ugroženih ljudskih prava da prioritet.
Neophodno je da važeće propise uskladimo sa ovim međunarodnim dokumentom, a u tom cilju pozivamo MUP i kao predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove zalagaću se za to da jednom u tri meseca ovo ministarstvo Odboru za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine, a svakako i našem Odboru, dostave izveštaj o preduzimanju mera u skladu sa Posebnim protokolom o postupanju u slučajevima nasilja nad ženama, u porodici i u partnerskim odnosima.
Veoma je važno da Vlada i nadležno ministarstvo, u skladu sa Zakonom o ravnopravnosti polova, obezbede funkcionisanje mehanizama rodne ravnopravnosti i u jedinicama lokalne samouprave kako bi se izbegla nejednaka primena zakona.
Ostvarivanje i zaštita prava LGBT osoba, posebno obezbeđivanje mehanizama za primenu postojećih zakona i promociju tolerancije prema LGBT populaciji, teme su na kojima moramo svi da radimo veoma posvećeno, ali i u okviru državnih institucija.
Reforma pravosuđa nije dovela do osetnog poboljšanja u državnom sektoru, naveo je Zaštitnik građana Janković. Svi ćemo se složiti da je jedan od glavnih problema neujednačena sudska praksa. Osnovni ciljevi reforme javne uprave, citiram, depolitizacija i profesionalizacija javne uprave nisu još uvek postignuti. Više od 40% pritužbi građana odnosi se na lošu administraciju, besmislene procedure i njihovo odlaganje u nedogled. Sa tim ćemo se svi složiti. To je nešto na čemu moramo zajedno da radimo.
Opravdano očekujemo da će ovaj nedavno doneti set pravosudnih zakona upravo obezbediti bolju organizaciju rada pravosudnih organa, lakši pristup pravdi i poštovanje prava na pravično suđenje i u razumnom roku.
Podržavamo predlog za što raniju izgradnju normativnog okvira za zaštitu uzbunjivača. I dalje moramo da radimo intenzivno na sistemskim promenama kroz izgradnju i jačanje institucija u cilju unapređenja vladavine prava, a da bismo zaista i ostvarili značajne pomake u reformi državne uprave, veoma je važno da donesemo odgovarajuće propise i druge neposredne mere kako bismo zaista i realizovali i ostvarili one ciljeve iz Strategije reforme javne uprave iz januara ove godine.
Jedan od najvažnijih prioriteta Republike Srbije je povezivanje procesa javne uprave sa evropskim integracijama, ali tako da to budu dva međusobno uslovljena procesa.
Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2013. godinu, koju je podneo poverenik Šabić, sadrži radnje koje su preuzeli organi vlasti u primeni zakona, ali i podatke o radnjama i izdacima poverenika.
Lično želim da čestitam povereniku na stepenu demokratske kontrole vlasti od strane javnosti, kao i zaštiti prava građana na privatnost. To je do skora u Srbiji zaista bilo nemoguće i zamisliti, ali i stvari i Srbija idu na bolje. Iako ovaj izveštaj nije najsjajniji, primetni su pomaci napred, pre svega u svesti društva, svesti građana, a to je negde najveći pomak. To je najteže promeniti u Srbiji. Tu ste zaista obavili pionirski zadatak.
Poslanici Srpske napredne stranke su svesni da i dalje postoji prostor za unapređivanje propisa o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i propisa o zaštiti podataka o ličnosti, pa je neophodno da pristupimo i pripremi propisa, iako to do sada nije učinjeno, bez obzira na vaše prethodne i dosadašnje preporuke za primenu Zakona o tajnosti podataka.
Posebno je važno da unapredimo poštovanje prava na privatnost u sektoru bezbednosti, elektronskih komunikacija. Tu je neophodan akcioni plan za sprovođenje Strategije zaštite podataka o ličnosti u što kraćem roku i naravno, pozivamo Vladu da to i učini.
Ocenjen je u izveštaju poverenika značajan napredak na polju zaštite i afirmacije prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti. Ali, zaista ključan uslov daljeg napretka bi bila promena prakse, sporog i pasivnog odnosa nadležnih organa prema zahtevima građana. Zato podržavamo svesrdno ove preporuke Poverenika, posebno u delu gde se sugeriše potreba da Vlada izvrši prinudno izvršavanje konačnih rešenja Poverenika i da preko nadležnih ministarstava pokreće postupak za utvrđivanje odgovornosti za propuste u radu, kako pojedinih organa, tako i funkcionera pojedinačno.
Kao što se i navodi u Predlogu zaključka, povodom razmatranja ovog izveštaja, Skupština se obavezuje, odnosno predložili smo da se Skupština obaveže da će u cilju stvara konzistentnog pravnog sistema u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti u svojoj zakonodavnoj aktivnosti nastojati da se obezbedi poštovanje osnovnih načela u svim oblastima, posebno kada na to ukazuje Poverenik.
Treba da naglasimo da Vlada ima obavezu da što pre stvori uslove za punu samostalnost u radu poverenika, obezbeđivanjem odgovarajućih prostornih i drugih materijalnih uslova, kako bi poverenik mogao da radi u punom kapacitetu i to je tema koja se provlači već duži period. Neki su pomaci napravljeni, ali svakako da i ti tehnički materijalni preduslovi moraju da budu obezbeđeni.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić navela je u svom izveštaju da je broj pritužbi građana povećan za 25%, da se kao osnov diskriminacije najčešće javlja zdravstveno stanje, a kao najčešća oblast diskriminacije rad i zapošljavanje. Ukazala je i na neophodnost uspostavljanja jedinstvenog sistema prikupljanja podataka o slučajevima diskriminacije i ovaj godišnji izveštaj poverenice je zaista sveobuhvatan. Podaci ukazuju na potrebu stalne edukacije iz oblasti antidiskriminacionih propisa.
Takođe, želim snažno da podržim sve aktivnosti poverenice na suzbijanju diskriminacije i unapređivanju ravnopravnosti. To nije lak posao, posebno u Srbiji, gde robujemo patrijarhalnim i nekim tradicionalnim stereotipima.
Konstatovala bih da je unapređen zakonodavni okvir za ostvarivanje ravnopravnosti i zabranu diskriminacije u oblasti rada, profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom, zatim, lica sa mentalnih smetnjama i zaštite prava pacijenata.
Još jednom da ponovim, uprkos zabeleženim pozitivnim pomacima, u sva tri izveštaja o kojima danas razgovaramo i dalje postoji veliki prostor za dalje unapređenje propisa, posebno u delu usaglašavanja naših zakona sa regulativom EU. I ovde nedostaje akcioni plan za sprovođenje Strategije o prevenciji i zaštiti od diskriminacije, uz obezbeđivanje sredstava za njegovo sprovođenje. Ne treba zaboraviti ni blagovremenu pripremu strateških dokumenata iz ove oblasti, koji ističu 2015. godine. To je nešto što nas čeka, uz već veliku količinu posla ne treba na to zaboraviti.
Pomenuću, iako to svi dobro znamo, da su i dalje najviše diskriminisani Romi, žene, lica sa invaliditetom i seksualne manjine, koji se suočavaju sa govorom mržnje. Zato, zajedno sa Vladom moramo da radimo na stvaranju preduslova za što potpuniju realizaciju preporuka poverenice, posebno kod grupa gde su višestruko diskriminisana lica.
Kada je u pitanju ravnomerna zastupljenost polova, ne treba da naglašavamo da ćemo se kao poslanici snažno zalagati da se to ostvari na svim nivoima, a posebno imajući u vidu da je Skupština Srbije svetao primer rodne ravnopravnosti.
Podržavam formiranje regionalnih kancelarija poverenika. Važno je ojačati te aktivnosti. To, između ostalog, zahteva i nove prostorne kapacitete za rad stručne službe poverenice. Ovaj nezavisni organ je zbog nedostatka adekvatnog prostora za rad prijemne kancelarije u Beogradu tražio da se bez odlaganja obezbedi odgovarajući prostor, kako bi poverenik mogao da ostvaruje neposredni kontakt sa građankama i građanima i pruža pravne informacije i savete.
Posećujući lično prostorije poverenice u Beogradu, odnosno ovog tela, svesna sam hitnosti ovog zahteva i ovim putem upućujem apel Vladi Srbije, kako bi se prevazišli problemi vezani za nedostatak prostora Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Svi poslanici SNS, a posebno kroz rad skupštinskih odbora, vršiće svoju kontrolnu ulogu i pratiti rad organa u smislu poštovanja preporuka koje su date u ovim izveštajima. Moram da naglasim da bez obzira što su izveštaji puni preporuka za korigovanje i beleže neke negativne ocene određenih oblasti državnog sistema, sva tri izveštaja sadrže i pohvalu u značajnim pomacima i napretku Srbije u oblastima u kojima su tretirane.
Podsetiću da i najrazvijenije države, evropski lideri, se suočavaju sa sličnim kritikama na putu pune demokratizacije i unapređenja sistema uprave koji treba da bude servis svojih građana, izgradnja sistema novih moralnih i etičkih vrednosti. Srbija zaista želi da se promeni na bolje. Svest građana se menja. To je dugotrajan proces i tu moraju da pomognu i mediji. Neko od kolega poslanika je rekao – i obrazovni sistem, ali pre svega, promocijom aktivnosti ove tri institucije koje danas podnose izveštaje, odnosno koje razmatramo.
Poverenicima i gospođi Petrušić i gospodinu Šabiću i gospodinu Jankoviću sa saradnicima želim mnogo i strpljenja i dobre volje u poslu koji je pred njihovim institucijama, ali ne zaboravimo, i pred svima nama. Hvala.
