Hvala, gospodine predsedavajući.
Uvažena gospođo Mihajlović, poštovani predstavniče ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poslanice i poslanici SPO i DHSS u danu za glasanje podržaće predloge zakona o potvrđivanju sporazuma naše zemlje sa međunarodnim finansijskim institucijama koji su nam odobreni za rehabilitaciju puteva i za povećanje bezbednosti saobraćaja na njima.
Dobijamo značajna finansijska sredstva za opravku i održavanje naših puteva jer je to izuzetno značajno, s obzirom na to da su putevi krvotok jedne države, a oni važniji putni pravci su žile kucavice. Ako su dobri putevi na jednoj teritoriji u jednoj zemlji, onda nema zaostalih, nema, kako mi to kažemo, zabačenih, nema nerazvijenih krajeva.
Posebno sam zadovoljan što će izvođač radova na našim putnim pravcima biti domaća firma, državno javno preduzeće „Putevi Srbije“. Uslovi ovih zajmova su relativno povoljni. Postoji značajan grejs period, dugačak je rok otplate. Uz standardne kamate i druge uslove ovog zajma, mi dobijamo uz zajmove, uz sredstva koja moramo da vratimo i ne baš tako neznatna sredstva za donacije, tako da će biti angažovana domaća radna snaga, pre svega i mladi stručnjaci.
Ono što je posebno značajno i što mi iz SPO i DHSS podržavamo, jer je u skladu sa našim programskim opredeljenjem, jeste što će radovima na putnoj mreži biti obuhvaćena teritorija čitave Srbije. To doprinosi ravnomernom regionalnom razvoju. To je doprinos decentralizaciji i to je veoma bitno zato što usled dugogodišnjeg nedovoljnog ulaganja u održavanje i rekonstrukciju, putna mreža danas nije u zadovoljavajućem stanju.
Loši putevi su kočnica privrednog razvoja, a to usporava i ponekad i onemogućava i razmenu ljudi i usluga. To je brana integracijama naše zemlje povezivanju sa zemljama iz okruženja. Loši putevi dovode do povećanja troškova transporta, do oštećenja transportnih sredstava, do većeg broja saobraćajnih nezgoda.
Imao sam prilike da putujem. U skoro svim delovima Srbije sam bio i bio sam u zemljama u okruženju i samo Albanija, čini mi se, ima lošiju putnu mrežu od nas, ali i oni sada ubrzano rade na izgradnji autoputa koji povezuje albansko-jadransku obalu sa unutrašnjošću kontinenta. Izgrađen je i relativno dobar put koji povezuje Skadar i Tiranu. Zaista se oseti razlika, na našu štetu, kada se, recimo, iz Mađarske, iz Hrvatske, Republike Srpske, uđe na teritoriju Srbije, odmah osetite da su putevi lošijeg kvaliteta, da se vozi sporije i ne bezbednije.
Zbog takvog stanja puteva dešava se veliki broj saobraćajnih nesreća u kojima se gube ljudski životi, naročito u poslednje vreme strada i veliki broj mladih ljudi. Mi smo imali jedno vreme trend, posle donošenja Zakona o bezbednosti saobraćaja, smanjenje broja saobraćajnih nesreća i poginulih. Međutim, u poslednje dve godine taj trend se ponovo preokreće i ponovo se povećava broj stradalih.
Ova sredstava u iznosu od preko 270 miliona evra su značajna. Smatram da je potrebna mnogo veća kontrola kvaliteta izvedenih radova, utrošenih sredstava.
Ministarku Mihajlović zaista karakterišu aktivizam, dinamizam i odlično je što je odmah po preuzimanju mandata obišla brojne deonice na kojima se izvode radovi, gde ti radovi kasne, da su probijeni rokovi. Naročito bih istakao vaše angažovanje posle ovih katastrofalnih poplava, kada ste obišli sve one kritične tačke, gde je bilo brojnih oštećenja puteva, nadvožnjaka, mostova, već su pripremljeni ili se radi na planovima za obnovu ovih putnih pravaca. Siguran sam da za vreme vašeg mandata neće biti izvesnih zloupotreba koje su karakterisale prethodni period da se radi na određenim putevima pred izbore, a pogotovo ako se u nekom mestu održavaju lokalni izbori. Tada se u toj sredini izdvajaju sredstva, pa se ubrzano radi na putevima. Dakle, ne prema stvarnoj potrebi, ne prema prioritetima, nego gde se održavaju neki prevremeni izbori, pa ako su u tom mestu, onda se angažuje operativa i zarad dobijanja glasova se nešto radi.
Moramo da priznamo da Srbija ima trenutno loše puteve. Nadamo se da će to biti izmenjeno, da će biti bolje, jer značajan broj tih puteva, čak i onih državnih imaju zastarele deonice.
Frapirao me je podatak da, recimo, čak dve petine naših puteva imaju kolovoze od tucanika ili su u pitanju zemljani putevi. Dakle, oni nemaju ni one najstandardnije elemente vertikalnog i horizontalnog profila. Uverio sam se da ste vi na licu mesta kontrolisali kako se radovi izvode, da ste razgovarali sa predstavnicima svih domaćih građevinskih firmi i stranih koje su angažovane na radovima u našoj zemlji, da se više ne kasni, da se ne probijaju rokovi.
Imamo slučaj da se ne poštuju rokovi ni na onim najvažnijim putnim pravcima, da su ogromna zakašnjenja. Tako kasne radovi na Koridoru 11, na Koridoru 10, na obilaznici oko Beograda, na putnom pravcu od Kragujevca do Lapova. Recimo, ovaj deo puta od Lajkovca do Uba na Koridoru 11 je dug 12,5 kilometara, a gradi se četiri godine. To ste i vi konstatovali. To znači da svake godine se izgradi po tri kilometra. Ako bismo hteli da napravimo put od Beograda do granice sa Crnom Gorom, prema Jadranu, ako bi tu trebalo izgraditi put punog profila u dužini od 300 kilometara, ako bi se gradilo ovim tempom od tri kilometra godišnje, onda bismo taj autoput završili za 900 godina. Nadam se da tako neće biti i da će uz izgradnju puteva biti građeno i sve ono što čini infrastrukturu.
Dakle, mi smo 2007. godine izgradili tunel u Ovčar banji na Ibarskoj magistrali. To je bio prvi tunel u Srbiji koji je izgrađen posle punih 17 godina. Ne znam da li smo posle 2007. godine izgradili još neki novi tunel. Obilaznica oko Beograda gradi se pune 24 godine. To znači jedan kilometar se gradi godišnje i pitanje je kada će ta obilaznica biti završena. Mnogo puta smo čuli obećanja da će biti završena. To je stalno najavljivano, stalno je prolongirano, tvrđeno je da će biti gotovo i pre roko, ali ne samo da nije u obećanim rokovima, nego u onim pomerenim i mnogim drugim rokovima.
Od 2008. godine do sada je u Srbiji izgrađeno oko 200 kilometra puteva. Od toga je samo 50 kilometara autoputa. Kada se to podeli sa brojem godina onog ministra koji je u to vreme, punih šest godina, bio na čelu resornog ministra, ispadne da se godišnje gradilo manje od 10 kilometara autoputa. Da ironija bude veća, nedostatak novca nije bio osnovni razlog što Srbija danas nema završeni autoput na, recimo, Koridoru 10.
Preduzećima „Železnica Srbije“, „Koridori Srbije“, „Putevi Srbije“ odobrena su sredstva, odobreni su krediti u vrednosti od preko 1,5 milijardi evra. Međutim, od tog iznosa je iskorišćeno oko 300 miliona. Zbog tih nepovučenih sredstava, koja su nam od međunarodnih finansijskih institucija odobrena, Srbija mora da plaća penale. Samo „Železnica Srbije“ je zbog toga platila nekoliko miliona evra, a da ne pominjem i afere koje su bile u prethodnom periodu vezane za hapšenje vlasnika „Nibens grupe“ Mila Đuraškovića ili Borovice koji su bili vlasnici nekoliko putarskih firmi koje su sada u blokadi. Od 29 tih firmi 15 je u blokadi.
Nadam se, pošto je ovaj drumski saobraćaj dominantan oblik transporta u Srbiji, jer 80% robe i 74% putnika na ovaj način se prevozi, da će doći na red i siguran sam da ćete se posvetiti i tome da se razvijaju i drugi oblici transporta, pre svega rečni koji je najjeftiniji da se iskoriste plovni putevi, ali ne ovim kanalom koji na sreću neće biti građen, a jedan ministar je pričao o njemu, od Soluna preko Makedonije, preko klisura. Nego da se iskoriste postojeći rečni pravci i da se razvijaju i grade aerodromi.
Imamo praktično jedan jedini aerodrom u funkciji. To je Aerodrom „Nikola Tesla“. Postoji i u Nišu. Žao mi je što taj niški nije malo više iskorišćen. Ne znam da li sleti jedan avion sedmično. To kolega iz Niša može da kaže nešto više o iskorišćenosti Aerodroma „Konstantin Veliki“. Voleo bih da i on bude mnogo više u funkciji. Ne samo sada preko leta kada se otvaraju te sezonske linije.
Nama su potrebni i drugi aerodromi. Malo izlazim iz okvira ovoga, ali moram da istaknem da je neophodno nastaviti radove na osposobljavanju Aerodroma „Lađevci“ kod Kraljeva, da se i ti aerodromi osposobe za domaći i međunarodni avio saobraćaj. To će u mnogome da doprinese i fluktuaciji putnika i ekonomskom povezivanju jer ovako ljudi moraju da dođu, strani investitori u Beograd. Oni će brže doći do Beograda. Možda im treba dva sata da dođu iz najudaljenijih delova Evrope, ali im posle treba pet ili šest sati da se voze do Priboja da bi videli fabriku automobila u tom gradu, da li može da se tamo investira, da se zarađuje ili u Novom Pazaru, ako je neko zainteresovan za povezivanje sa tim krajem. Znamo koliko vremena treba da se ljudi prevezu.
Meni su na Zlatiboru rekli – ne vredi nam sve ovo što imamo turističkih kapaciteta. Radi privlačenja stranih turista i turista iz regiona moramo da imamo dobar put, tu Ibarsku magistralu, ako to ne bude autoput i ako ne bude u blizini neki aerodrom koji će moći da služi za prihvat turista.
Da to može da se izvede primer su zemlje iz regiona. Hrvatska koja recimo ima dvostruko manje stanovnika od Srbije, ona ima četiri miliona stanovnika, a ima devet aerodroma u Osjeku, Zagrebu, Splitu, Dubrovniku, Rijeci, Zadru, Braču, Lošinju, Puli.
Rumunija, takođe susedna zemlja, zemlja koja je nekada bila u ekonomskom i svakom drugom pogledu i u pogledu saobraćaja daleko iza Srbije, danas ima 17 aerodroma. U neposrednoj blizini Beograda na 160 kilometara nalazi se aerodrom u Temišvaru. Na 50 kilometara dalje nalazi se aerodrom u Aradu. Bukurešt, glavni grad ima dva aerodroma i mnogi drugi gradovi. Da ne govorim o Grčkoj koja ima danas 40 aerodroma. Ona ima tek malo više stanovnika od Srbije. Od tih 40 aerodroma čak 15 su međunarodni.
Nemoguće je razvijati turizam na našim planinama i u banjama i jezerima ako nemamo dobre puteve, kvalitetne i brze železnice i ako nemamo aerodrome.
Hrvatska je dobar primer. Hrvatska je gotovo izgradila mrežu autoputeva. Povezala je istok i zapad, sever i jug svoje države. Postoji kroz Slavoniju autoput. Postoji autoput od Zagreba do Istre. Znate li šta znači kada iz metropole stignete za svega sat i po vremena na more? Za toliko vremena ste u Rijeci, Opatiji. Hrvatska je izgradila tzv. „Dalmatinu autoput“ koji je povezao Zagreb sa Splitom. Taj put se produžava. Gradi se ka Dubrovniku. Logičnim rešenjem gradi se sa obe strane. Povezuju se i spajaju. Istovremeno niko nije oštećen zato što živi dalje od glavnog grada. Šta je Hrvatska time dobila? Mnogo više turista. Mnogo više investitora. Povećana je cena nekretnina u svim primorskim mestima. Više se od Zagreba ne putuje osam sati nego svega tri sata do morske obale. Sve su to benefiti koje donosi izgradnja kvalitetnih puteva.
Siguran sam da će ova sredstva koja sada dobijamo biti iskorišćena na pravi način i dobrobit svih građana, a vaš rad na početku mandata mi se čini garancijom za to. Hvala.
