Hvala.
Dobićete odgovor u pismenom obliku u roku od 15 dana. Ubeđena sam.
Kako nema više od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa prijavljenih za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni sednici da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vladimir Pavićević, Meho Omerović, Riza Halimi, Šaip Kamberi, Olena Papuga, dr Dijana Vukomanović i Stefana Miladinović.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda, koji je određen u zahtevu 206 narodnih poslanika za održavanje vanrednog zasedanja.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača Lazara Krstića, ministra finansija, pozvala da sednici prisustvuju Nikola Ćorsović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Marjan Blešić, samostalni savetnik u Ministarstvu finansija, Branko Drčelić, direktor Uprave za javni dug, Irina Stevanović Gavrović, pomoćnik ministra finansija, mr Dejan Dabetić, viši savetnik u Ministarstvu finansija i Draganu Dejanović, savetnika Uprave za javni dug.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv 5. Vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2014. godini, koje je sazvano na zahtev 206 narodnih poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članom 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje 5. Vanrednog zasedanja u 2014. godini, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za 5. Vanredno zasedanje Narodne skupštine u 2014. godini, određen je sledeći
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji;
2. Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama Finansijskog ugovora unapređenja objekata pravosudnih organa između Republike Srbije i Evropske investicione banke;
3. Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije, o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu;
4. Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih specijalnih pasoša;
5. Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije, o saradnji u oblasti odbrane;
6. Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske, o saradnji u oblasti odbrane;
7. Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, o vojnoj saradnji;
8. Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Moldavije, o saradnji u oblasti odbrane;
9. Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan, o saradnji u oblasti odbrane;
10. Predlog zakona o potvrđivanju memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih nacija, koji obezbeđuje resurse prelaznim snagama Ujedinjenih nacija u Libanu;
11. Predlog odluke o izboru članova Komisije za kontrolu i izvršenje krivičnih sankcija, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine;
12. Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Leskovcu;
13. Predlog odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama;
14. Predlog odluke o dopuni Odluke o imenovanju šefova stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama.
Narodni poslanik Aleksandar Jugović, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i čl. 170, 192. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi
- zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama Finansijskog ugovora unapređenja objekata pravosudnih organa između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije, o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu;
- zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih specijalnih pasoša, Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije, o saradnji u oblasti odbrane, Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske, o saradnji u oblasti odbrane, Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, o vojnoj saradnji, Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Moldavije, o saradnji u oblasti odbrane, Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan, o saradnji u oblasti odbrane i Predlogu zakona o potvrđivanju memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih nacija, koji obezbeđuje resurse prelaznim snagama Ujedinjenih nacija u Libanu;
- zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izboru članova Komisije za kontrolu i izvršenje krivičnih sankcija, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine, Predlogu odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Leskovcu, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Predlogu odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podneo predsednik Narodne skupštine i Predlogu odluke o dopuni Odluke o imenovanju šefova stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podneo predsednik Skupštine.
Da li narodni poslanik Aleksandar Jugović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 139, protiv – jedan, uzdržan – jedan, nije glasalo 46, od ukupno prisutnih 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda, pod tačkama 1, 2. i 3. a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika po članu 96. stav 4. Poslovnika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama Finansijskog ugovora unapređenja objekata pravosudnih organa između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije, o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu.
Da li predstavnik predlagača Lazar Krstić, ministar finansija želi reč? (Da)
Reč ima ministar Krstić.

Hvala puno.
Imali smo prilike da raspravljamo o nekoliko različitih zakona iz oblasti finansija u poslednjih desetak meseci. Rekao bih da većina stvari sa kojima Ministarstvo finansija dolazi u parlament u ovakvoj situaciji nisu politički popularne stvari i nisu pozitivne stvari. Uglavnom govore o sveukupnoj situaciji u finansijama koja je izazvana, nepostojanjem adekvatnih struktura i uglavnom neadekvatnom primenom pre, nego nepostojanjem odgovarajućih propisa.
Izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji su različit primer. To je jedan sistemski zakon koji definiše poreski postupak i poresku administraciju. Kao takav njegove izmene su prvi korak u jednoj sveobuhvatnijoj reformi poreskog sistema uopšte, odnosno u borbi protiv sive ekonomije kao takve.
Mislim da je po svojoj prirodi zakon koji bi svi koji misle dobro javnim finansijama trebalo da podrže.
Dakle, govoriću sada detaljno o tome koje su izmene ovog zakona. Međutim, da se ne zavaravamo time što to nije novi zakon, ovo jesu najobuhvatnije izmene ovog zakona verujem u poslednjih desetak godina.
Dakle, izmenama koje unosimo u ovaj zakon se stvaraju pretpostavke za, sa jedne strane, otpočinjanja neselektivne i dosledne borbe protiv sive ekonomije, utaje poreza i onog što je fundamentalni problem, a to je niska stopa naplate, a sa druge strane, stvaramo osnov, odnosno institucionalno pravni okvir za funkcionisanje Poreske uprave koji će omogućiti da na adekvatan način odgovorimo svim organizacionim izazovima, koji su nastali u poslednjih desetak godina od kada je ona uspostavljena u ovom obliku.
Među izmenama koje imamo, konkretno imamo dve značajne promene u pogledu sankcionisanja i nepoštovanja poreskih propisa i to u pogledu utvrđivanja kazni i u pogledu naplate poreskih potraživanja i jednu bitnu promenu u cilju povećanja efikasnosti kontrole poreske uprave kao takve.
Sve vreme pričamo o tome da imamo veliku sivu ekonomiju, da se ne bavimo njome i ne borimo protiv nje onoliko energično koliko smo mogli. Delimično ako dijagnostifikujemo koji su razlozi za to – sa jedne strane, imamo to što smo sami sebi velikim delom vezali noge i ruke propisima koji nam to nisu dozvoljavali, ovo su upravo izmene koje se odnose na to, a sa druge strane, imamo organizacionu strukturu Poreske uprave koja opet delimično, da li namerno ili iz neznanja, dovedena je u to stanje i delimično je posledica nekih propisa, koje takođe menjamo u okviru ovog zakona.
Kao druga velika izmena koju donosi ovaj zakon jeste mnogo sitnih stvari o kojima vrlo često imamo otprilike da slušamo i na televiziji i čitamo u novinama oko toga da je Poreska uprava vrlo rigidna, da je proces vrlo rigidan i da nema nikakve fleksibilnosti i naravno, fleksibilnost treba ograničavati kada se radi o javnim prihodima, ali da ima puno nejasnoća, da na više mesta se pominje u zakonskoj regulativi koje su kazne, kako se određuju i kako funkcionišu.
Dakle, mi ovde imamo veliki broj promena procesno-tehničkog karaktera, upravo sa ciljem da se otklone nejasnoće, nedoumice i ono što smo kroz izradu ovih izmena, a to je bio jedan sveobuhvatan inkluzivan proces, uočili kao nedostatke u postojećem sistemu administriranja poreza. Vezano za to i način na koji možemo da merimo učinkovitost ovog zakona u nekom budućem periodu, pored naravno sive ekonomije, što ne zavisi samo od zakona, već prevashodno od implementacije, jeste činjenica da smo mi na 161. mestu od 189 zemalja po troškovima administriranja poreza. Dakle, u smislu vremena i novca koji je za to potreban od strane poreskih obveznika, koja se na to troše. Dakle 161. od 189 zemalja. Ove izmene, upravo na ovim rang listama konkurentnosti će učiniti da svoj položaj poboljšamo.
Što se tiče promena u domenu sankcionisanja nepoštovanja poreskih propisa i unapređenja efikasnosti i kontrole Poreske uprave, što je jedna velika oblast izmena koje unosimo.
Kao prvu stvar imamo redefinisanje kaznene politike. Dakle, posle mnogo analiza, nismo mi radili sve te analize, neke od njih su rađene i u nevladinom sektoru i mnogo pre nego što sam došao na čelo Ministarstva finansija, identifikovani su problemi. Prvi je preklapanje propisa u ovom domenu. Na više mesta imamo odredbe, odnosno norme koje definišu različite nivoe kazni, što dovodi u nedoumicu različite poreske inspektore i druge poreske službenike kada visinu tih kazni određuju, što onda dovodi do žalbenih postupaka, različitih odluka na drugostepenom nivou i uopšte nekonzistentne primene propisa.
Drugi su relativno niske kazne. Dakle, ponekad se više isplatilo da kršite propis, čak i da budete uhvaćeni nego da poštujete propise. Često se dešavalo da kada dođe do suda postupak, on rezultira opomenom, a ne izricanjem kazne, a naročito ne izricanjem kazne koja bi u budućnosti učinila da se slični prestupi ne ponavljaju.
Treća stvar jeste to što u velikom broju kazne su izricanje na neadekvatan način u poreskoj politici, odnosno kaznenoj poreskoj politici. Najviše smisla ima da kazne izričete u smislu procenta nenaplaćenih poreskih potraživanja, odnosno neplaćenog poreza koji ste zbog prekršaja imali za najteže prekršaje. Kod nas to često nije bio slučaj. Oni koji su najviše profitirali od toga što su izbegavali da plaćaju porez, često su plaćali nominalne kazne koje u proporciji sa onim sa čime su se okoristili bilo mizerno i samo ih je okuražilo da nastave da se na takav način ponašaju.
Ovim izmenama videćete da smo otklonili preklapanje propisa. Čitava kaznena politika je definisana sada isključivo Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. One su samo tu objedinjeno definisane. Uklanja se nedoumica i mogućnost za nekonzistentno primenjivanje propisa. Promenili smo takođe način iskazivanja kazni gde god je to moguće. U skladu sa ovim što sam rekao definišu se relativno u odnosu na štetu koja je načinjena prekršajem. Konačno, povećali smo kazne jer smatramo da je to neophodno i jedino odgovorno u situaciji kada, uzev u obzir situaciju u javnim finansijama i visinu troškova koje imamo u odnosu na visinu prihoda koje ostvarujemo i nužnost da na strani rashoda preduzimamo svakako nepopularne stvari, mi smatramo za veliku obavezu da možda čak i iz prva pokušamo da na prihodnoj strani ostvarimo bolje rezultate primenom zakona koji bi svi morali da poštuju.
Ako je prva stvar redefinisanje kaznene politike u ovom domenu, druga je uspostavljanje pravila koja obeshrabruju obezbeđivanje poslovne likvidnosti neplaćanjem poreza. Vrlo često se dešavalo da se privredni subjekti koji imaju problema sa likvidnošću odluče da ne plaćaju porez i taj novac koriste da održe poslovanje. To praktično znači da mi kao država, odnosno svi poreski obveznici kreditiramo one kojima posao ne ide dobro. Tu smo takođe preduzeli, odnosno doneli neka nova rešenja, da svima bude jasno i da ne postoji ni na koji način ekonomski podsticaj za privredne subjekte da idu na kreditiranje od strane države.
Prva od tri stvari koje smo tu menjali jeste da kamata za neblagovremeno plaćanje poreza će biti 10 procentnih poena veća od referentne kamatne stope. To trenutno iznosi i 18,5%, te nikome ne bi trebalo da bude ekonomski isplatljivo da se finansira time što ne plaća porez.
Drugo je izmena redosleda izmirenja poreskog duga, tako da ono što ima smisla i što nisam video dok nisam ušao u detaljnu analizu ovog zakona jeste da se osnovni dug namiruje poslednji, a da se prvo plaća kamata. Sve ostalo su neka ad hok rešenja i neke olakšice koje u sistemskom zakonu ne bi smele da imaju prostora.
Treća stvar je promena odredbi koje uređuju pravila pod kojima se može odložiti plaćanje poreskog duga ili odobriti njegovo plaćanje u ratama. Dakle, tu smo prosto precizirali neke podatke koji bi omogućili da u ovoj situaciji kada imamo problema sa nelikvidnošću u privredi i kada reprogram poreskih dugova jeste jedan od legitimnih mehanizama da se ta nelikvidnost ponekad u slučaju gde postoji zdrav operativni biznis prevaziđe.
Prosto smo želeli da budemo vrlo precizni oko toga koji je neki raspon diskrecionih odluka koje poreska uprava može da ima.
Treća podoblast u ovom domenu je stvaranje okvira za povećanje efikasnosti kontrole od strane poreske uprave. Ukoliko gledate kada neko se ponaša u skladu sa zakonom to je onda kada je velika verovatnoća da bude otkriven ako krši zakon. Dakle, nisu ključne visine kazni, iako jesu značajne, odnosno značajne od najvećih kazni kao što sam govorio one budu srazmerne, bitno je da li poreski obveznici misle da mi kao država smo ozbiljni i da imamo metode, način i volju da ih otkrijemo i onda sankcionišemo.
Pre ovih izmena i nekih drugih organizacionih izmena o kojima ću govoriti, a koje se dešavaju upravo u poreskoj upravi, ta verovatnoća u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou. Prosto postojalo je diskreciono odlučivanje oko toga gde ćete da pošaljete u vanred, tzv. vanredne kontrole pa bi se onda to slalo, bilo po političkim linijama, bilo po tome gde je nečija sujeta bila ugrožena, to ćemo ukinuti, ali ćemo takođe uvođenjem elektronskog poslovanja u veliki deo poreske uprave osloboditi još 400 do 500 ljudi koji će moći da se bavi inspektorskim poslovima. Izmena u ZPP, dakle u ovom zakonu jeste da ćemo na najočigledniji vidovima sive ekonomije, kao što je neizdavanje fiskalnih računa sada moći da računamo i na druge službenike u poreskoj upravi koje nisu nužno poreski inspektori i ne moraju nužno da imaju fakultet da bi mogli da zaključe da neko nije izdao fiskalni račun. Ovim izmenama omogućavamo da na terenu imamo dovoljno ljudi, kako bismo sve poreske obveznike koji izdaju fiskalne račune mogli da obiđemo sa dovoljnom frekventnošću da oni mogu da počnu da misle da ćemo otkriti ukoliko ne izdaju fiskalne račune. Po nekim proračunima to bi moglo da bude čak i do dva puta mesečno sa brojem ljudi koje oslobađamo uvođenjem elektronskog poslovanja u onome što se zove bek ofis poreske uprave.
Dakle, ova mera je samo na neki način uvod u ono što će nakon, ukoliko naravno ovaj zakon bude, odnosno ove izmene i dopune budu usvojene u parlamentu poreska uprava preuzeti, a to je da obavesti, odnosno podseti svakog poreskog obveznika pojedinačno da je nužan da dostavlja svoje i sve informacije vezane za naplatu PDV-a preko GPRS sistema.
Mi znamo ko to ne radi. Nećemo ih odmah kažnjavati, prvo ćemo ih upozoriti i informisati o tome koje su nove kazne, ali onda ćemo nakon toga ići vrlo rigorozno sa mnogo drastičnijim kaznama, jer prosto mi sebi ne možemo da dozvolimo luksuz da neki ne poštuju zakon, dok sa druge strane govorim o potencijalnom smanjivanju broja zaposlenih, smanjivanju zarade i drugim stvarima koje su bolne za sve.
Drugi princip koji smo pratili u izmenama ovog zakona jesu procesno-tehničke promene. To je ono što život znači mnogima, jer to je način na koji se plaća porez, a poreska uprava prevashodno treba da bude servis građana, jer je to taj šalter koji ni jedan privredni subjekat, a de fakto ni jedan građanin ove zemlje ne može da zaobiđe. S jedne strane imamo i dalje informatičko osavremenjavanje usluga poreskim obveznicima. Dakle, šta nam je cilj? Mi uvodimo sa jedne strane elektronsko podnošenje prijava, već je to urađeno sa objedinjenom naplatom koja je počela da funkcioniše i odlično funkcioniše od 1. marta ove godine. To je otprilike 80% obuhvata u smislu prihoda, mase prihoda. Do 1. oktobra 2015. godine će to biti urađeno i za sve ostale vidove poreskih prihoda, te će se tako stvoriti prostor da se ukinu mnoga diskreciona, to je nešto o čemu sam imao prilike da razgovaram u poslednjih nekoliko nedelja i sa paušalnim obveznicima, odnosno onima koji plaćaju porez paušalno, da se ukinu različiti diskrecioni faktori koje individualni poreski inspektor, odnosno poreski službenik može da određuje na samom lokalu, odnosno na terenu, jer to samo po sebi smanjuje predvidivost poreskih obaveza što je loše za poslovanje.
Takođe uvodimo mogućnost dostavljanja poreskih akata elektronskim putem, što do sada nije bio slučaj. Ukoliko nešto niste dobili crno na belo, na papiru, nije se ni desilo. To prosto ne može tako da funkcioniše i ne treba tako da funkcioniše u 21. veku. Još neke sitnije izmene koja definišu pravila razmene podataka elektronskim putem, pošto smo sada uveli i nastavićemo da uvodimo podnošenje prijava na taj način. Konačno nešto što mislim da će nam takođe pomoći oko predvidivosti primene propisa, a to su usaglašavanja Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa nekim drugim relevantnim zakonima, kao što su Krivični zakon i Zakon o deviznom poslovanju.
Dakle, to je što se tiče samih izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Suština ovoga jeste da je taj zakon početak agresivnije borbe sa jedne strane protiv sive ekonomije, a sa druge strane nastavka olakšavanja poslovanja svim privrednim subjektima u Srbiji u smislu samog administriranja naplate poreza, ali i primene jedinstvene prakse pri primeni poreskih propisa, što je vrlo često ogroman problem bio do sada. To je što se tiče tog zakona.
Što se tiče druga dva zakona, ne bih se na njima previše zadržavao. Kod Zakona o zajmu za unapređenje objekata pravosudnih organa usled promene mreže sudova radi se o promeni objekata, odnosno samog projekta na koji se zajam odnosi, te se radi o smanjenju troškova koji će za to biti potrebni, sa 45 miliona na 41 milion evra, kako bi to najbolje odgovorilo potrebama pravosudnog sistema, a usled promene koje su nastale u toj oblasti.
Naposletku, treći zakon koji se odnosi na dvostruko oporezivanje sa Jermenijom je jedan iz paketa zakona slične prirode koji već od 2001. godine, dakle sistematski sa svim zemljama koje su na to spremne usvajamo kako bismo olakšali poslovanje, odnosno eliminisali potrebu za administracijom i dodatnim troškovima. Hvala vam.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima Zoltan Pek.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo, izneću mišljenja SVM o Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Ovo je jedan sistemski zakon koji se tako reći fundamentalno menja ili imamo fundamentalne promene u njemu. Kao što je gospodin ministar rekao da poreska disciplina je jedno usko grlo u našoj ekonomiji pored sive ekonomije. Kao što znamo, jako nam je niska stopa naplate poreza i to moramo nekako da poboljšamo. Znači, krajnje je vreme da se uvede red i disciplina u naš poreski sistem.
Sa ovim zakonom ćemo početi, odnosno ovo će biti prvi korak u domenu rešenja ovog problema. Poslanička grupa SVM će glasati za ovaj zakon.
Sa ovim zakonom vršimo usaglašavanje Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa Zakonom o prekršajima. Kao što smo čitali, sama kaznena politika je redefinisana. Sa ovim zakonom ćemo otkloniti nedoumice u tome koji propis treba da se primeni kod odmeravanja visine prekršajne kazne. Obezbeđena je ista sankcija za isti prekršaj. Naravno da imamo dosta prekršaja i u praksi to moramo nekako da sankcionišemo.
Prekršajna politika, odnosno raspon propisanih kazni je prilagođen sa težinom prekršaja i visina sa poreskim obveznicima, sa veličinom poreskog obveznika. Najveća kazna će sada biti izrečena onom poreskom obvezniku koji nije prijavio, nije ni obračunao, a nije ni platio porez. Znači, kaznene odredbe su veoma važne i značajne da bi uveli red i disciplinu u naš poreski sistem, ali s tim ćemo i povećavati, naravno, prihodovnu stranu budžeta. Mislim da je isto toliko važno što ćemo napraviti jedan pravni okvir za dalji informatički razvoj usluga poreskim obveznicima i samog rada poreske uprave.
U ovom zakonu je precizirano kada i kako se treba podneti poreska prijava. Kao što je gospodin ministar rekao, ovo su neke tehničke promene, promene tehničke prirode, ali mislim da su dosta značajne za poreske obveznike, da znaju kako oni treba to da odrade i u kojem roku. Ovde je propisana dinamika podnošenja poreskih prijava, i to isključivo u elektronskom obliku. To je isto važno za sistem poreske uprave, jer, kao što znate, pre 10 ili možda malo više godina smo ukinuli jedan sistem koji je naš poreski sistem držao pod kontrolom, a to je bio tzv. SDK sistem koji je stvarno radio i imao dobre rezultate. Nažalost, to smo prekinuli i došli smo do toga da nakon desetak, petnaestak godina ponovo moramo uvesti red i disciplinu u naš poreski sistem, kao što je bilo i pre.
Ovde je naznačeno u ovom zakonu i precizirano da i poreski organ ima obavezu da kod dostavljanja poreskog akta poreskom obvezniku, jer smo u praksi imali dosta čestih primedbi i dosta čestih problema kod dostavljanja ovog akta, kada je to dostavljeno, kako je primljeno, a u ovom zakonu je to precizno napisano. Dobro je da poreska uprava do 5. u mesecu, za prethodni mesec, na internet stranici poreskom obvezniku stavlja do znanja da je on primio ili da su mu poslali poreski akt.
Kao što je gospodin ministar rekao, jedna od važnih promena u ovom zakonu jeste i kako se namiruje poreski dug. Kao što smo čuli, do sada je bila praksa da je prvo bila namirena glavnica duga, pa onda kamata itd, a sada je ovo sasvim promenjeno. Prvo se naplaćuju troškovi, pa posle kamata i poreski dug ili osnovica na kraju. Ovo je zbog toga što se obračun kamate ne vrši na komforan način, nego na prosti način, prosti interesni račun od sto. Znači, uopšte poreski obveznici neće plaćati kamatu na kamatu, kao što je do sada bilo. Nažalost, do sada se kamata dodavala glavnom dugu i ponovo se obračunavala kamata na ovu kamatu. Sam obračun kamate će se vršiti nakon poslednjeg dana u mesecu. Nadam se da će poreski obveznici plaćati svoje poreze redovno, kao što je ovde napisano, na blagajni poreske uprave, ali mogu i plaćati sa prenosom naloga. Mislim da je to jedna pozitivna stvar.
U ovom zakonu smo čitali da će poreski obveznici imati prilike da odlažu plaćanje poreza, što znači da se može porez plaćati sa odloženim plaćanjem i može se plaćati u ratama. Najveća rata je do 24 meseca, tako je pisano u zakonu. Ali, ovde je isto naznačeno kod plaćanja na odloženo ili u ratama koju vrstu sredstava treba dati za obezbeđenje. Poreska uprava će odlučiti koja sredstva će prihvatiti, ali ima obavezu da javi poreskom obvezniku za koja sredstva se on odlučio, da bi poreski obveznik imao vremena da pribavi ta sredstva pre nego što potpiše ugovor ili sporazum o odloženom plaćanju ili o plaćanju u ratama. Predloženo je i povećanje najvećeg iznosa duga do kojeg se može odložiti plaćanje bez sredstava za obezbeđenje.
Jako je bitno u praksi, pošto sam bio predsednik opštine, znam da je bilo puno problema u radu i povezanosti poreskih uprava sa drugim državnim organima, kao što su lokalne samouprave ili u lokalnim samoupravama u onim organima koji vode određene evidencije. Nikad se nije mogao dati taj podatak, ono što je traženo. Znači, nije bio usaglašen ovaj ceo postupak rada između dva državna organa. Ovde u ovom zakonu je naznačeno, mogli bi to da kažemo, po službenoj dužnosti kako treba da se usaglase izveštaji ili rad samih državnih organa. Ovde je naznačeno da oni organi koji vode evidenciju u mestu prebivališta, odnosno boravišta fizičkog lica, ili organi koji vode evidenciju o rođenju ili smrti fizičkog lica, izveštaje o promenama nakon pet dana predaju poreskoj upravi.
Takođe je naznačeno da organi koji vode određene registre lica koja obavljaju određenu delatnost isto moraju predati svoje izveštaje ili uopšte ne mogu da brišu te privrednike iz ovog registra, kao što ni Agencija za privredne registre ne može da briše privredno lice iz registra pre nego što nije izvršena poreska kontrola od strane poreske uprave.
Još je značajno da je u ovom zakonu predviđeno da lokalne samouprave pet dana nakon isteka kalendarske godine moraju dostaviti poreskoj upravi u elektronskom obliku, a ovo je isto važno, u elektronskom obliku one promene koje su nastale u vezi poreza na imovinu. Znači, treba da predaju imena i prezimena, jedinstvene matične brojeve onih lica koje promene su imali i kakva je naplata ovog poreza. Kao što smo čuli i videli da donošenjem ovog zakona doći ćemo do smanjenja administrativnih troškova i povećavanje kontrole na terenu.
Ovde je gospodin ministar rekao da jedan od problema poreskih uprave je da imaju, ako gledamo strukturu radnika poreskih uprava, imaju više radnika koji rade administrativne poslove, a na žalost imaju manje radnika koji se bave poreskim kontrolama. Ako će ova baza podataka, ova računarska baza podataka proraditi onda mogu se prekvalifikovati radnici, oni tzv. administrativni radnici u poreske kontrolore. Ovde se postavlja pitanje da li će oni biti dosta dobro osposobljeni ili stručni da odrade ovaj posao, ali to će sama poreska uprava da odradi ovaj posao. Važno je da će ovaj zakon dati zakonsku osnovu za ove promene.
Kao što je naznačeno sa ovim zakonom ćemo unaprediti efikasnost kontrole i same naplate. Ovde vidim ponovo značajnu ulogu razvoja računarske opreme ili računarskog sistema ili baze podataka celog poreskog sistema. Sa ovom bazom ako se dobro barata onda će moći da se izvede automatsko praćenje naplate poreza, što se tiče da li je uopšte podneta poreska prijava, da li je blagovremeno plaćena. Znači, ovu bazu podataka bi trebalo poreske uprave dobro da odrade, jer sam sistem naplate će biti na težištu na njima.
Ako gledamo sve ove pozitivne stvari koje donosi ovaj zakon, na osnovu ovih pozitivnih promena, SVM će glasati za ovaj zakon. Mislimo da je krajnje vreme da se uvede red i disciplina u poreski sistem naše zemlje. Ovo je značajan i rekao bih prvi korak, značajan korak donošenje ovo zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Poštovani ministre, gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste rekli malo pre u svom izlaganju, gospodine ministre rekli ste da svako ko misli dobro javnim finansijama bi trebao da podrži ovaj zakon. Mi takođe mislimo dobro javnim finansijama, ali kritički ćemo se odnositi prema ovom vašem predlogu iz više razloga.
Kada kažemo da mislimo dobro javnim finansijama, mislim da treba umesto prihodne strane da pogledamo rashodnu stranu i to je ono na čemu mi iz LSV insistiramo već godinama. Uvek kažemo da nije problem siva ekonomija, nego su problem neke druge boje ekonomije, ne bih sada da ih navodim. Ali, milijardu eura gubitaka javnih preduzeća, skoro mislim da je to daleko veći problem od onoga što nazivamo siva ekonomija. Siva ekonomija ne postoji iz razloga što ljudi vole da budu van poreskog sistema nego zato što ne mogu da izdrže namete koje im država nameće, odnosno porezi, doprinosi i ostali parafiskalni nameti, ako želite da se bavite bilo kojim poslom u Srbiji, jednostavno teško možete da ih platite i pri tom nešto i zaradite.
Ne bi navodim sva javna preduzeća koja su u velikim gubicima, ali mislim da ako spomenemo samo „Železnice“, „Srbijagas“, JAT takođe i ostale propale političke projekte, gde su ili deljene subvencije ili su ulagane stotine miliona evra
su nešto na čega bi trebalo da se fokusiramo, umesto to da teret ponovo podnose najsiromašniji građani, odnosno onih 100.000 preduzetnika i 200.000 pravnih lica koji imaju samo nekoliko zaposlenih.
Danas na jednog zaposlenog u privatnom sektoru imate jednog zaposlenog u javnom sektoru i dva penzionera. Mislim da ne postoji ni jedna država koja može to da iznese i da ne postoji ni jedan sistem javnih finansija koji može takve odnose da izdrži.
Govorio sam ranije, a i ponoviću, važno je da građani u Srbiji shvate razliku između harača i poreza. Mislim da se kod nas i dalje porez doživljava kao harač, a postoji osnovna razlika, a to je da ako harač ne platite doći će neko da vas kažnjava. Plaćate samo zato što to od vas zahteva država putem sile i prinude. Porez je sasvim nešto drugo. Na zapadu kada kažete da ste poreski obveznik, vi plaćate neke usluge, neku infrastrukturu itd i za pare koje plaćate želite da znate gde su one potrošene i šta ste vi za ta sredstva dobili.
Mislim da kod nas ta razlika ne postoji, a jedan od razloga koji je ključan zašto građani ne vide zbog čega bi trebali da plaćaju određene namete jeste taj što je sistem javnih finansija izuzetno centralizovan. Ranije je postojala opštinska poreska uprave, odnosno opštinska uprava prihoda. Svi porezi su se skupljali prvo na nivou opštine, zatim su se plaćali izdaci pokrajine, Republike i saveznih organa i taj sistem je dosta dobro funkcionisao do kraja 80-tih godina. Mislimo da bismo mogli da se ugledamo na neka rešenja iz nekih ranijih vremena. Na taj način su opštine, danas lokalne samouprave bile u mogućnosti da budu motivisane, da skupe što više poreza zato što je sav višak ostajao na nivou opština tako da su građani znali tačno za čega ta sredstva odlaze i iz tih sredstava je građena kompletna infrastruktura na nivou opština, barem je tako bilo u Vojvodini.
Rekli ste da likvidnost ne plaćanjem poreskih prihoda je metod kako se neka pravna lica finansiraju, ali mislim da je država upravo ta koja se koristi takvom metodom. Pogledajmo samo ukupne obaveze javnih preduzeća prema privatnom sektoru i videćete kako se u stvari država koristi upravo tom metodom da ne plaćajući obaveze finansira, odnosno dolazi do likvidnosti.
U Srbiji vi iako niste naplatili, recimo, fakturu morate da platite PDV, iako nemate možda ni dinara ostvarenog prihoda morate da platite porez na dobit. Imate sistem da što više zarađujete, manja je poreska stopa. Slažem se da je prihodna strana nešto što je problem, ali mislim da ne treba da se fokusiramo samo na male privrednike i da ne treba samo oni da podnose sav taj teret.
Hajde da pogledamo kako, recimo, multinacionalne kompanije iskazuju dobit u Republici Srbiji.
Kako finansijski sektor iskazuje dobit u Republici Srbiji, pa ćemo onda verovatno shvatiti da gro, te dobiti, odlazi na Britanska Devičanska Ostrva i na razne of šor, lokacije putem transfernih cena ili putem pozajmljenih sredstava i nepostojećih usluga, a da se vrlo mali deo tih sredstava, ostaje da bude predmet oporezivanja od strane naše poreske uprave i te velike sisteme, a mislim da u većini slučajeva naša poreska uprava ne sme ni da pipne.
Kada sa druge strane, dođu kod nekog malog privrednika, oni će mu uvek reći – znate kako, mi moramo nešto da napišemo, jer su nam tako rekli, jer imamo kvotu koliko kazni treba da naplatimo.
Mislim da je važno da spomenemo, takođe generalni ambijent u kome radi naša privrede. Javna potrošnja je tolika da sada imamo deficit od 7% GDP, ali ono što po meni je mnogo veći problem je što mi nemamo nikakav privredni rast.
Imali smo prvo recesiju, sada imamo stagnaciju i da je drugačije, ne bi imali industrijsku proizvodnju koja je na 50% industrijske proizvodnje iz 1989. godine.
Onaj privredni rast koji smo imali u toku 2005/06 godine, bio je isključivo na bazi zaduživanja i kreditne ekspanzije i nije ovo nikakva kriza, ovo je naša realnost.
Mislim da novi nameti koji se predlažu ovim zakonom neće ništa doprineti osim toga što će dodatno ubiti potrošnju i naterati veliki broj privrednih društava da odu i sivu i u crnu zonu poslovanja. Imaće upravo kontra efekat od željenog.
Dalja centralizacija poreskog sistema, nije nešto što mi pozdravljamo. Ovde se uvode neke mere koje podsećaju na nekadašnji SDK. Da sada banke treba da šalju poreskoj upravi sve platne naloge i šifre plaćanja…

Molim poslanike da ne dobacuju službama. Samo sprovode Poslovnik.

…takođe, uvodi se rešenje da ne možete da dobijete PIB, ukoliko je preduzeće u kome ste, takođe u bilo kom procentu vlasnik, a ono nije platilo poreze, ne možete da dobijete PIB novoj firmi što, takođe je vrlo čudno rešenje jer to je kao kada bi imali pet akcija neke firme na berzi, recimo „Energoprojekt“ ili bilo koje druge veće korporacije i sad zato što, iako imate manjinski udeo, daleko manjinski udeo, vi morate da odgovarate solidarno za njihove obaveze, odnosno ne možete da ostvarite svoje pravo na rad i zaradu.
Ja razumem to rešenje ukoliko ste većinski vlasnik u toj novootvorenoj firmi onda da, ali ukoliko ste manjinski, stvarno ne vidim kako će to rešenje doprineti bilo čemu.
Treća stvar, način na koji se uručuju poreska rešenja, jer ako niste primili vi poresko rešenje, nego ga neko uruči vašem članu porodice to se smatra kao potpuno validnim i mislim da to nije u skladu sa drugim zakonima. O tome ćemo kada dođemo na raspravu u pojedinostima.
Ne bi bilo dobro da Poreska uprava bude država u državi. Mislim da treba da dođe do kadrovskog osposobljavanja i da se tehnički, materijalno, na mnoge druge načine ljudi prvo plate, opreme itd. da bi izvršavali ono što se od njih očekuje, a davati ima nadležnosti bez ovog prvog, mislim da će dovesti do vrlo negativnih efekata i plašim se da neće dovesti do fiskalne konsolidacije.
Mi mislimo da treba da se sprovede strukturna reforma javnih finansija i insistirali smo prošle godine da se decentralizuje Poreska uprava, odnosno da Vojvodina dobije svoju Poresku upravu, da opštine ubiraju prihode, a zatim ih prosleđuje na više nivoe vlasti.
Mislim da takva rešenja postoje u drugim zemljama i nisu problem. Razumem bojazan, možda iz vaše perspektive, s obzirom na visoki nivo duga koji naša zemlja ima, pa ono što isključivo zanima strane kreditore, kako ćemo vratiti kredite koje smo uzeli, ništa drugo ih ne interesuje i razumem da vi morate na neki način da odgovorite tim izazovima.
LSV neće glasati za ovaj predlog zakona, iz razloga koje sam naveo. Ponoviću, teret ove krize treba da ponesu najbogatiji i mislim da možemo da povećamo rudnu rentu, a ne da niko ne sme ni da pita rusku stranu da plati više.
Mislim da možemo da oporezujemo of šor vlasništvo nad firmama. Mislim da možemo da pogledamo Britanska Devičanska Ostrva, Lugano, Kipar i neke slične destinacije, u smislu toga gde bi mogla da se nalaze sredstva koja su godinama iznošena iz naše zemlje. Mislim da bi mogla da Poreska uprava uradi unakrsno referencu imovine i prihoda, te da se oporezuje ono što ne može da se dokaže kao legalno stečeno vlasništvo.Još jednom, bogati su oni koji bi trebalo da podnesu teret ove krize, a ne da dodatno opterećujemo i ono malo privatnog sektora koji još uvek radi, jer sam siguran, ljudi su se snalazili u mnogo gorim vremenima, snaći će se ponovo i nikakav efekat ovakvih mera neće doneti pozitivne rezultate, osim toga da će se povećati obim sive ekonomije.
LSV je predložila nekoliko amandmana i nadamo se da ćete ih razmotriti, ali u ovom izdanju u kojem je sada ovaj zakon, za njega nećemo glasati.

Reč ima Dragan Jovanović.

Uvaženi ministre, gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ispred nas je izmena zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a sami ste ministre rekli da je ovo sistemski zakon.
Ono što bih ja lično, a i poslanička grupa NS kojoj pripadam, voleo da vidim, kada govorimo o sistemskom zakonu, o poreskoj naplati, bilo bi dobro da odmah iza njega u ovu skupštinsku raspravu dođu zakon o stečaju i zakon o planiranju i izgradnji, odnosno legalizaciji.
Zašto govorimo o ovome? Vi ste govorili malopre o naplati, ali ja bih vas upozorio, uvaženi ministre da mi prema nekim podacima imamo oko milion nelegalizovanih objekata i onda se postavlja pitanje na koji način će lokalne poreske uprave moći da naplate od takvih vlasnika objekata, bilo kakav porez, a da ne govorimo o stotinama hektara i hiljade hektara samoobradivog zemljišta, koje se nalazi u nekakvim zemljoradničkim zadrugama, koje su u stečaju. Ti stečaji traju u nedogled. Ako se hitno ovde ne promeni zakon o stečaju, mi ćemo džaba govoriti o poboljšanoj naplati poreza.
Ono što bih vas još zamolio, gospodine ministre, kada sam video izmene zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, iskreno sam se nadao da ćemo u ovim izmenama videti i da se PDV za humanitarnu pomoć, a tiče se za domaća pravna lica i fizička lica, ukida.
Videli smo da je ukinut za strance i ne vidim zašto do sada nije ukinut za domaća fizička i pravna lica, jer smo svedoci svih ovih nesreća koje su se dešavale od poplava, pa olujnih vetrova, a kako meteorolozi najavljuju, toga će još biti u toku ovog leta.
Bilo bi dobro da što pre i to se nađe ovde ispred nas, narodnih poslanika.
Ono što se tiče samoga zakona, moje kolege koje su govorile pre mene, naravno uvek vole da govore o rashodnoj strani. Pre svega bih voleo da govorim o prihodnoj strani. Ono što je dobro, to je da su izbačeni troškovi prvostepenog postupka, jer je to sada otišlo u sudove, tako da se poreska uprava time više neće baviti i samim tim troškovi su manji.
Ono što bih posebno napomenuo jeste u članu 3, uvaženi ministre ja vas molim za malo pažnje, jeste jedna praksa koja se u Srbiji pojavljuje u zadnjih godinu dana, a koja je dala određene rezultate, jeste da se na sajtu poreske uprave objavljuju spiskovi najvećih dužnika, kako pravnih tako i fizičkih lica.
Tim postupkom republičke poreske uprave povele su se i lokalne poreske uprave koje su na svojim sajtovima počele da objavljuju spiskove najvećih dužnika, i vi ste u članu 3. stav 7. odredili da poreska uprava kvartalno sa presekom stanja na poslednji dan u poslednjem mesecu kvartala objavljuje na svojoj internet strani naziv, odnosno ime i prezime PIB, iznos poreskog duga, poreskog dužnika, i to pravnih lica sa poreskim dugom u iznosu od 20 miliona dinara i više, i preduzetnika sa poreskim dugom u iznosu od pet miliona dinara i više, čime obaveza čuvanja službene tajne nije povređena.
Slažem se da treba da se čuva obaveza službene tajne, uvaženi ministre, ali ja bih vas podsetio da mi imamo više od 60 manjih opština u Srbiji koje nemaju narodne poslanike u ovom parlamentu, a koje na svojoj teritoriji nemaju ni jedno veliko tzv. „pravno lice“. Sada ako nemaju ni jedno veliko pravno lice, znate li koliko treba da prođe obaveza da bi se nekome nagomilalo 20 miliona duga u nekoj od manjih opština u Srbiji? Zbog toga sam sa mojim kolegama poslanicima NS produžio amandman da se ova suma za pravna lica u članu 3. smanji sa 20 na pet miliona dinara, kao donja granica, a za preduzetnike sa pet miliona na 500 hiljada dinara, jer smatramo da će na ovaj način pravičnije moći da se upozore, te da kažem, neredovne platiše, naročito u manjim sredinama, gde prosto se ljudi poznaju između sebe i gde su u stvari javno objavljivanje ovakvih podataka, dalo najbolje rezultate i gde se to oseća u naplati kod lokalne poreske administracije.
Moram da podsetim, kada govorim o lokalnoj poreskoj administraciji, da je nekih evo više od pet godina prošlo kako se, na primer, naplata poreza na imovinu vratila u lokalne samouprave koje preko svojih lokalnih poreskih uprava naplaćuju ovaj porez koji je i osnovni prihod opštinskih budžeta.
Ono što su takođe moji prethodnici napomenuli, pa da ne gubim vreme oko toga, to je da bi porez na imovinu mogao više da se naplati u lokanim jedinicama, potrebno je naravno da imate vi bolju evidenciju samih objekata, tu je pre svega potrebna saradnja sa lokalnim katastrom koja nažalost, u praksi često izostaje.
Ono što bih pohvalio u vezi predloga ovog zakona, uvaženi ministre, jeste u članu 9. član 26. stav 2, a to je kod dodele PIB-a. Mi smo imali do sada jednu stvarno zloupotrebu, da ljudi koji su vlasnici firmi zaduže firmu, dovedu je, da kažem, do prosjačkog štapa i onda je ugase ili je stave u status mirovanja, otvore novu firmu i onda naravno sa novom firmom rade, ponovo zadužuju i tako se to u nedogled vrti. Ljudi to, naročito kažem u manjim sredinama, vide, ali nisu mogli tome da stanu na put.
Zbog toga, posebno napominjem kao dobar način da jednostavno lice, da li je u pitanju fizičko lice ili pravno lice, ako naprave određene dugove, dok to ne izmiri ne može da otvara nove firme, odnosno ne može da dobije nov PIB, i to posebno naglašavam da je potrebno i pohvaliti.
Takođe, ono što je dobro, a to su takođe moje kolege navele, to je kod uručivanja rešenja, mi smo i sada imali takođe određene zloupotrebe da ljudi izbegavaju da dobiju poresko rešenje, pa se tu dovijaju na različite načine. To je sada potpuno jasno, kolege su već rekle – ako ne možete da uručite, stavite na internet stranu do petog u mesecu i smatraće se da je rešenje uručeno.
Ono što je vrlo bitno, a što bih posebno naglasio, jeste da član 21, takođe su kolege govorile, možda ste i vi to napomenuli, a to je u članu 21. izmena, a u starom zakonu u članu 70. stav 1, reč „dospelih“ zamenjuje se rečju „dugovanog“ i stav 2. menja se i glasi, odnosno da prevedemo građanima koji gledaju ovaj TV prenos, ako imate prinudnu naplatu, do sada se naravno najpre naplaćivalo u starom zakonu glavnica. Jasno mi je i meni i većini ovde narodnih poslanika da je odlukom Ustavnog suda obračun, takozvana „konforna metoda“ ili obračun kamate na kamatu, proglašen neustavnim, ali ja ne vidim zašto je to problem, uvaženi gospodine ministre, i voleo bih da mi to pojasnite, da ostane staro rešenje, a da se samo kazna izbaci, a da se najpre vrši naplata glavnice.
Pazite, mi smo ovde narodni poslanici, predstavljamo građane Srbije, trebamo da se vratimo u opštine iz kojih dolazimo. Ako sam ja sada poreski obveznik u svojoj opštini koji duguje 100 hiljada dinara i odem u lokalnu poresku upravu i hoću da namirim svoj poreski dug, zamislite sada odem tamo, a oni mi kažu – najpre, gospodine Jovanoviću, vi morate da platite prinudno rešenje, odnosno prinudnu naplatu, a to vam košta 10 hiljada dinara, zatim kamatu, a kamata vam je, gospodine 12 hiljada dinara i onda od onog novca koji ste vi poneli, vama za glavnicu neće ostati ni 75 hiljada dinara.
Smatramo, gospodine ministre da bi bilo ispravnije da ostane staro rešenje, da se izbaci samo kazna, a da se najpre naplaćuje glavnica, jer svima je u interesu da se poreski dug naplati, a nije nikome u interesu da se prosto građani maltretiraju.
Zbog toga ,smo u vezi ovoga podneli amandman i smatram da će i drugi narodni poslanici, naročito na Odboru za finansije kada budu amandmani razmatrani, uzeti u obzir da bi staro zakonsko rešenje bilo mnogo ispravnije nego što je to sada predloženo.
Takođe, gospodine ministre, ja bih se osvrnuo i na član 22. ovih izmena, a to je, samo zbog gledalaca da pročitam – odluka iz stava 3. ovog člana može se odobriti jednokratno odlaganje ili plaćanje dugovanog poreza na rate, ali najduže do 24 meseca uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja za prvih 12 meseci, pri čemu iznos najmanje rate ne može biti manji od 50% iznosa najveće rate. To uopšte nije nikakav problem, sama definicija je solidna, ali bih vas ja upitao - ovde nigde niste u tekstu napomenuli ni u obrazloženju šta se dešava sa kamatom, da li kamata miruje, ne miruje, nema je, ima je? Znači, kada imamo odloženo plaćanje, šta se dešava sa kamatom?
Takođe, ono što je važno i što treba pohvaliti u ovom tekstu, a to je da se rok za izjašnjavanje, naravno, ovde je reč o strankama koje su nezadovoljne ili imaju određene primedbe na zapisnik poreskog inspektora, povećavaju sa tri na pet dana, to smatramo da je vrlo korisno i da u praksi to može doneti koristi.
Takođe, jedna novina koju bih još pohvalio, to je ako poreski obveznik ne podnese poresku prijavu po nalogu iz rešenja iz stava 5. ovog člana, poreska uprava podnosi poresku prijavu umesto poreskog obveznika.To smo do sada u praksi, naročito mi koji smo bili u lokalnim sredinama koji smo radili različite naplate poreza, imali sa time problema i ovo je sada jedno od boljih rešenja.
Pomenuli ste ovde kaznenu politiku. Mnogi od mojih kolega će govoriti da je uvek kaznena politika nepopularna, ali ja bih ipak pohvalio.
Smatram da je predloženo rešenje mnogo bolje od onoga što je bilo u starom rešenju, a to je član 177, koji kaže: „Poreski obveznik, odnosno pravno lice ili preduzetnik koji ne podnese poresku prijavu, ne obračuna i ne plati porez, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 30% do 100% iznosa dugovanog poreza utvrđenog u postupku poreske kontrole, a ne manje od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnika“. Do sada je to bilo između 15 i 20%, tako da ovo povećanje smatramo opravdanim.
U članu 178: „Ako je iznos poreza utvrđen u poreskoj prijavi manji od iznosa koji je trebalo utvrditi, u skladu sa zakonom, poreski obveznik, pravno lice ili preduzetnik kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 30% razlike u ova dva iznosa“. Ranije je to bio samo 1% i verujte mi da je ovde bilo najviše zloupotreba. Imali smo praksu da ljudi namerno, kada popunjavaju svoju poresku prijavu, umanje iznose.
Uvaženi gospodine ministre, poslanička grupa NS u načelu će podržati ovaj zakon. Iskreno se nadamo da ćete obratiti pažnju na naše amandmane.
Još nešto sam hteo da vam kažem – preko je potrebno, a to je velika muka svih ljudi na lokalu, da uvedemo efikasniji i pravedniji rad republičke poreske uprave. Dobro je što je došlo do samih kadrovskih promena.
Morao bih da napomenem još jednu stvar, a to je da u regionalnim filijalama republičke poreske uprave sede ljudi koji su se zbog svih ovih nesreća i ratnih vihora koji su nas zadesili tu našli, a ima puno ljudi sa KiM, naročito u centralnom delu Srbije, koji su manje-više svi poreski inspektori ili manje-više u filijalama poreske uprave. Pošto je sada u štampi i u sredstvima javnih informisanja popularno pričati o diplomama, bilo bi dobro da se malo i u poreskoj upravi pročešljaju te pre svega regionalne filijale, da se vidi ko radi u tim poreskim upravama, kada, gde i na kojim fakultetima je stekao te diplome i kako ti ljudi rade u praksi.
Mogu vam sada govoriti i o konkretnim primerima, ali, mislim da nije ni vreme ni mesto za to. Mogu vam govoriti kako se ponašaju kada dođu u terensku kontrolu u pojedine firme i na koji način. Pazite, vlasnici tih firmi koji rade, ne moraju biti fakultetski obrazovani, ali ako dođete sa namerom da nekoga kažnjavate i da nekoga kinjite, to nije dobro.
Dolazim iz Topole i tamo postoji jedna firma „Stara varoš“, gde vlasnik plaća oko milion evra godišnje poreskih obaveza. Desilo se u praksi da dođe poreska policija, odnosno poreska uprava sa svojom kontrolom, napiše rešenje, to rešenje padne na upravnom sudu, čoveku se blokira imovina godinu dana i on iako mu je na upravnom sudu dokazano da nije učinio nepravilnost, poreski organ uopšte ne razmatra već ponovo radi isto rešenje i čoveku blokira imovinu još godinu dana. To su nelogičnosti za koje jedino možemo da smatramo da se ciljano rade. Zbog toga vas molim da obratite pažnju na kadrovsku strukturu republičke poreske uprave, da se tu stvari poboljšaju, jer će onda svima nama biti mnogo lakše. Hvala vam.