Zahvaljujem.
Prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, postoje dani kada je zaista veliko zadovoljstvo zaista biti narodni poslanik. Vojska Srbije po istraživanju javnog mnjenja, po reformama koje je sprovela unutar same sebe je sigurno institucija koja uživa najveće poverenje među građanima Srbije, institucija koja kada pogledate objektivno šta je uradila, opet zaslužuje najveće poverenje. Tradicija oslobodilačkih ratova vojske Srbije je zaista velika. Meni je drago da se svi narodni poslanici, moje kolege, sa puno poštovanja odnose pre svega prema toj instituciji i sa puno razumevanja podržavaju politiku koja je nastavak politike koja je ustanovljena posle petog oktobra.
Vi znate, gospodine ministre, da smo mi vrlo korektno sarađivali i sarađujemo, da smo zajedno bili na prošlim izborima upravo zbog toga što su mnoge nade koje su trebale i reforme da se sprovedu, i da se unapredi život građana posle petog oktobra, izneverene. Ali, u ovoj oblasti, ne. Mislim da ćemo svi uraditi nešto dobro za našu političku scenu ako ono što je zaista bilo dobro, bez obzira ko je bio promoter te politike, kažemo da je dobro, i ako, bez obzira ko je promoter loše politike, kažemo da je nešto loše zato što je objektivno loše.
Zbog ovih niza bilateralnih sporazuma, jednog memoranduma o razumevanju sa UN, pre svega Republika Srbija će imati dvostruku korist. Korist je i privredna i ekonomska i turistička i vojna i bezbednosna. Mi smo kao Narodna skupština izglasali mnoge akte, strategiju odbrane, strategiju bezbednosti, i sve ovo što je danas na dnevnom redu je u duhu tih strategija i u duhu nove politike.
Kao potpredsednik SPO, narodni poslanik, koji nastupa ispred stranke koja je devedesetih kritikovala određenu vrstu politike u javnosti je to na pogrešan način tumačeno, kao da SPO ima nešto protiv tadašnje vojske. Vojska je čak i devedesetih u okviru svojih nadležnosti uradila sve što je trebalo. Druga je stvar šta je bila politika Vlade i politika zvaničnog državnog vrha, a vojska po Ustavu mora da sluša odluke Vlade. ono protiv čega smo bili to su para-vojne formacije i mnogi kriminalci koji su oblačili uniformu ili stavljali kapu Vojvode Stepe, ali nisu imali ni glavu Vojvode Stepe, ni obrazovanje Vojvode Stepe, ni patriotizam Vojvode Stepe, ni odnos prema neprijatelju Vojvode Stepe i zbog toga smo platili jednu užasnu cenu i danas to treba otvoreno reći.
Srbija sa nizom bilateralnih sporazuma unapređuje sve vidove saradnje sa zemljama potpisnicama tih sporazuma. Opet, devedesetih je išla jedna pogrešna matrica. Smatralo se da se Beograd brani u Kninu, a mi smo jedni od retkih koji su zagovarali politiku da se Knin brani u Beogradu. Na koji način? Pre svega diplomatijom, vojnom diplomatijom i ovakvim oblicima saradnje. Nažalost, kada smo to shvatili bilo je za mnoge stvari kasno.
Treba pomenuti i zaista veliki ugled koji pripadnici vojske Srbije imaju i u međunarodnoj zajednici i sa svim zemljama sa kojima imamo dobru bilateralnu saradnju. Čak i 1999. godine, kada smo se sukobili sa najvećom vojnom armadom sveta od kako je sveta i veka, pripadnici tada neprijateljskih vojski su imali neviđen odnos poštovanja prema hrabrosti i prema junaštvu srpskih oficira i srpskih vojnika koji su to tada iskazali.
Šta ćemo mi sa ovim sporazumima postići? Ono što je i gospodin Šutanovac spomenuo, vi ste to komentarisali, pre svega očekujemo veće upošljavanje naše namenske industrije. Ono je zadnjih godina, posle nekoliko godina jedne stagnacije, bilo u konstantnom usponu i na vama je jedan i lak i težak zadatak. Lak je što treba da nastavite tu vrstu politike, a težak je zadatak zaista što je ta vrsta saradnje jako specifična, jako složena i treba da se složi niz činilaca da bi se ona u potpunosti unapredila i bila onakva kakva mi želimo da bude.
Sa druge strane, neko je pomenuo i to sam ja želeo da kažem da posle petog oktobra najveće donacije su stigle upravo od zemalja sa kojima imamo odličnu bilateralnu i vojnu saradnju. Gospodin Vučić kada je bio potpredsednik Vlade je rekao nešto što sam ja komentarisao kao hrabru i odgovornu izjavu, da ni sam dok nije postao ministar odbrane nije znao koliko je značajna bilateralno-vojna saradnja ili naše učešće u kolektivnim sistemima bezbednosti i koliko to u diplomatskom smislu utiče na povećanje ugleda naše zemlje. Mislim da je zaista dobro što je ta politika protiv koje su mnogi bili devedesetih danas ne samo zvanična državna politika, nego to je danas politika koju zastupaju sve parlamentarne stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije i to je najveća pobeda te vrste razumne politike.
Pomenuo bih i jednu studiju UN-a koju niko ovde pomenuo kada smo pričali o vojsci i o tome šta se dešavalo zadnjih dvadesetak godina. Ona ukazuje da u Evropi, a nažalost jedino na prostorima bivše Jugoslavije su vođeni etnički sukobi posle Drugog svetskog rata, i u Africi i u Aziji su nakon ideoloških sukoba zamenjeni etničkim sukobima gde su određeni narodi postavljali pitanje ko smo mi. Odgovore su tražili u okviru predaka, religije, jezika, istorije, vrednosti, običaja, institucije itd, i to je cena izlasku iz autoritarnog režima u kome se svako smatra podjednako obezvređenim i ugnjetavanim.
Dobro je što se Srbija otreznila, dobro je što se Srbija vratila sebi, dobro je što Srbija ima civila kao ministra odbrane, dobro je što Srbija…

Zahvaljujem poslaniče, potrošili ste vreme.

… u potpunosti sprovodi jednu razumnu i odgovornu politiku i sve dok tako bude imaćete našu podršku. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vera Paunović.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministre i članovi Vlade, pred nama se nalazi nekoliko međunarodnih sporazuma koje je naše Ministarstvo odbrane sklopilo sa odgovarajućim resornim ministarstvima Ruske Federacije, Italije, Poljske, Moldavije i Azerbejdžana.
Veoma je dobro što se ovakvi sporazumi sklapaju sa što više država u svetu, jer to je odraz dobro vođene spoljne politike i važan pokazatelj međunarodnog položaja koji naša država i vojska uživaju. Svakako da je Sporazum o vojnoj saradnji sa Rusijom za nas od velikog značaja, a postavlja se pitanje – zašto jedan ovakav sporazum nije i ranije donet, naročito ako se ima u vidu da je država Srbija već potpisala i ratifikovala slične bilateralne i multilateralne sporazume sa više država i međunarodnih organizacija?
Potpisivanjem ovog sporazuma mi u ovom polju saradnje u domenu bezbednosti dosledno sprovodimo princip vojne neutralnosti. O koristi jednog ovakvog sporazuma za nas ne treba previše trošiti reči. Rusija je jedna od dve svetske vojne super sile, koja raspolaže velikim kako ljudskim tako i materijalnim potencijalom, što smo se svi mogli uveriti prilikom nedavnih poplava, kada su ugroženi žiteljima Lazarevca i Obrenovca prvi u pomoć priskočili ruski specijalci koji su prethodno za svega jedan dan prešli razdaljinu od preko 1.000 kilometara. U njihove sposobnosti, obučenost i profesionalizam moglo se lično uveriti hiljade unesrećenih, a putem medija i cela zemlja i zato smatram da mi možemo dosta dobiti ovim sporazumom, naročito kroz dva najvažnija pravca vojne saradnje koja su pobrojana u članovima 2. i 3. Predloga sporazuma, a to su pre svega međusobno učešće na vojnim vežbama, razmena vojnih iskustava i učešće u nastavi na konferencijama.
Naša vojska time može dobiti priliku da se upozna sa najsavremenijim vidovima borbenog naoružanja i tehnike, kao i sa iskustvima u rešavanju najrazličitijih kriznih izazova koji se mogu postaviti pred vojnu silu. Dodatna prednost je ta što dobar deo naoružanja sistema obuke, pa i samog načina razmišljanja, donošenja odluke i mentaliteta našeg starešina potiče ili je inspirisano upravo sa ruske strane, pa tu postoji jedna tehnička i ljudska povezanost koja je dodatno produbljena vezama koje su uspostavljene pruženom pomoći prilikom elementarnih nepogoda.
Smatram da je neophodno da se što pre potpiše i Sporazum o međusobnoj razmeni tajnih informacija iz člana 6. Sporazuma, jer živimo u veoma nestabilnom vremenu, prepunom bezbednosnih izazova, gde od pravovremenog saznavanja nekih od činjenica može zavisiti više ljudskih života, a mi smo ovakve sporazume već potpisali sa jednim brojem država.
Smatram da ništa manje značajni nisu ni sporazumi o saradnji sa Italijom i Poljskom, dve velike zemlje članice NATO pakta koje imaju značajne vojne snage u odnosu sa Moldavijom i Azerbejdžanom, jer to su zemlje sličnih karakteristika kao i naša i imaju slične probleme u zaštiti svog teritorijalnog integriteta.
Na posletku Sporazum o ukidanju viza na diplomatske pasoše sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima svakako treba pozdraviti i trebalo bi raditi na tome da se vize ukinu i za obične pasoše, imajući u vidu da se broj naših građana koji rade i turistički borave u ovoj državi iz godine u godinu sve više povećava.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati predloge ovih sporazuma, sa željom da počnu što pre da se primenjuju. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima Ninoslav Girić.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovani članovi Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je set zakona o potvrđivanju sporazuma o vojnoj saradnji i između ostalog o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije.
Naime, ovaj ugovor je potpisan 13.11.2013. godine i usvajanje navedenog Predloga zakona ima za osnovni cilj uspostavljanje sveobuhvatne saradnje u oblasti odbrambene i bezbednosne politike, zatim vojnog obrazovanja i obuke, naučno-tehničke saradnje, saradnje u oblasti vojne medicine, kao i razmeni različitih iskustava stečenih u mirovnim misijama širom sveta.
Sporazum takođe podrazumeva veoma veliki značaj daljem razvoju srpsko-ruske saradnje praktično u svim oblastima u kojima dve prijateljske zemlje mogu da sarađuju, a da pri tom poštuju princip suvereniteta i nemešanja u unutrašnja pitanja. Vlada Srbije i Vlada Ruske Federacije će ovim sporazumom sarađivati u vojnoj oblasti, pri čemu će se poštovati zajednički interesi, uz poštovanje međunarodnog prava i u skladu sa principima Povelje UN, a tiče se ravnopravnosti država, teritorijalne nepovredivosti i nacionalnog zakonodavstva.
Naravno, realizaciju ovog sporazuma preuzeće ovlašćeni organi, sa jedne strane Ministarstvo odbrane Republike Srbije, a sa druge Ministarstvo odbrane Ruske Federacije. Ovlašćeni organi imaju zadatak da obrazuju zajedničku radnu grupu radi efikasnije realizacije ovog sporazuma, kao i određivanje konkretnih aktivnosti.
Ono što je bitno u ovom sporazumu, to je da se neće razmenjivati tajni podaci i službene informacije sa ograničenim pristupom. Pored toga, nijedna od država u ovom sporazumu ne može ustupati podatke trećoj strani bez pismene saglasnosti ili pisane saglasnosti druge strane.
S obzirom da su finansijskim planom Ministarstva odbrane Srbije predviđena sredstva potrebna za sprovođenje ovog sporazuma, dodatna finansijska sredstva nisu potrebna.
Mislim da će glasanje za ovaj set zakona i za ovaj Predlog zakona o vojnoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije unaprediti značajno odnose ove dve zemlje i zato pozivam sve poslaničke grupe da u danu za glasanje podrže ovaj set zakona. Naravno, poslanička grupa SNS podržaće ovaj set zakona. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Milena Turk.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, potpisivanje ovih sporazuma u oblasti odbrane ima za cilj unapređenje vojne saradnje, odnosno uspostavljanje oblika, procedura, principa koji će ih odrediti. Cilj je naravno i modernizacija Vojske Srbije, kao i poboljšanje njenih funkcionalnih i operativnih kapaciteta.
Saradnja će razvijati i predvidela je jednu razmenu iskustava koja se odnose na iskustva stečena učešćem u multinacionalnim operacijama ili iskustva vezana za bezbednosne i operativne aspekte priključenja EU.
Sporazumi takođe predviđaju i učešće na raznim seminarima, vojnim vežbama, kongresima. Takođe su predviđene i aktivnosti u oblasti vojno-ekonomske saradnje, u oblasti vojno-medicinske i vojno-obrazovne saradnje.
Kada je u pitanju obrazovanje, navela bih Italiju kao primer, gde je od 2005. godine 59 pripadnika Ministarstva odbrane ili Vojske Srbije učestvovalo u usavršavanju i obrazovanju na visokoškolskim ustanovama u Italiji. Sa ovom praksom se želi nastaviti kada su u pitanju Italija i Rusija, ali i ostale zemlje.
Takođe, saradnja koja se odnosi na vojno-medicinski segment predviđa razmenu lekara. Ne moram ni da napominjem koliko je to značajno za sticanje iskustava i usavršavanje doktora u ovim procesima.
Saradnja u oblasti odbrane je razvijena i u usponu je, ali se ovim sporazumima produbljuje i učvršćuje. Srbija potpisivanjem ovih sporazuma pokazuje da želi da preuzme svoje međunarodne prihvaćene obaveze, pokazuje da želi da da doprinos veoma važnom segmentu, a to je očuvanje mira i bezbednosti u svetu. Ovo želi da dokaže i učešćem u mirovnim misijama, gde šalje i angažuje svoje vojne kapacitete i predstavlja svoju vojsku, ali na kraju krajeva i svoju zemlju, u najboljem mogućem svetlu i produbljuje bilateralnu saradnju.
U danu za glasanje ja ću, naravno, podržati predloge ovih sporazuma i pozivam ostale poslanike da to učine. Hvala vam.