Poštovane kolege, nastavljamo sa radom zajedničkog jedinstvenog pretresa o predlozima zakona iz tačaka od 4. do 10. dnevnog reda.
Pored predstavnika predlagača Ivice Dačića, prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova i Bratislava Gašića, ministra odbrana, pozvala da sednici prisustvuje i Zoran Đorđević, državni sekretar u Ministarstvu odbrane, Dragan Momčilović, pomoćnik ministra spoljnih poslova, pukovnik Milan Konjikovac, koji zastupa načelnika Uprave za međunarodnu vojnu saradnju u Ministarstvu odbrane i Nenad Maričić, savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova.
Saglasno Odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 4, 5, 6, 7, 8, 9. i 10. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da je shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova od te poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 180. stav 1. a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih specijalnih pasoša; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije o saradnji u oblasti odbrane; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske o saradnji u oblasti odbrane; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske o saradnji u oblasti odbrane; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o vojnoj saradnji; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Moldavije o saradnji u oblasti odbrane; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u oblasti odbrane i Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Nacija koji obezbeđuje resurse prelaznim snagama Ujedinjenih Nacija u Libanu.
Da li predsednici predlagača žele reč?
Da li želi ministar odbrane Bratislav Gašić reč?
Izvolite.
Objedinjena je rasprava, možete sve šta želite od tih zakona da obrazložite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih specijalnih pasoša.
Zaključivanje sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih specijalnih pasoša, predložen je u kontekstu daljeg razvijanja bilateralnih odnosa, a posebno u cilju intenziviranja političke ekonomske saradnje.
Očekuje se da će Sporazum doprineti, razvoj, povezivanje privrede dveju zemalja u oblasti poljoprivrede, avio-saobraćaja, energetike, informaciono-komunikacione tehnologije, građevinarstva, turizma i bankarskog sektora, kao i drugih oblasti od međusobnog interesa.
U ovom kontekstu, Vlada Republike Srbije, 9. avgusta 2013. godine donela je Odluku da državljani Ujedinjenih Arapskih Emirata mogu ulaziti i boraviti u Republici Srbiji do 90 dana bez vize u periodu od šest meseci.
U cilju dalje podrške razvoja bilateralnih veza saradnje, a u narednom periodu, ova odluka bi postepeno trebalo da bude zamenjena celovitim bilateralnim sporazumom o ukidanju viza za sve vrste pasoša građana obe države.
U proteklom periodu, došlo je do značajnog intenziviranja bilateralne ekonomske saradnje dve države, čime su značajno doprinele aktivnosti mešovitog komiteta, čiji je predsednik srpskog dela mešovitog komiteta predsednik Vlade Aleksandar Vučić, a u ovom kontekstu, od posebnog značaja su i konkretne aktivnosti.
Vlada Abu Dabija, Emirata, odobrila je Vladi Republike Srbije kredit i aranžman po preferencijalnim uslovima u iznosu od jedne milijarde dolara.
Fond za razvoj Abu Dabi je odobrio zajam Republici Srbiji od 97 miliona dolara za finansiranje razvoja sistema za navodnjavanje.
Vlada Republike Srbije i avio-kompanija „Etihad“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata su od 1. avgusta 2013. godine u Beogradu, potpisali ugovor o strateškom partnerstvu kojim je osnovana nova kompanija „AER Srbija“. Već nekoliko godina vojno-ekonomska saradnja ima tendenciju rasta. Fondacija Kalifa Bin Zaed Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, uskoro počinje sa finansiranjem izgradnje 50 kuća u području pogođenim katastrofalnim poplavama, u Republici Srbiji.
Postoji interes Republike Srbije da sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, dalje se razvija saradnja u oblasti vodenog i vazdušnog saobraćaja, kao i da se vrši plasman svih naših proizvoda, na novim tržištima, posebno na arapskom poluostrvu, a takođe i u Aziji.
Značajno je u domenu informacionih tehnologija, Ujedinjeni Arapski Emirati, planiraju da otvore fabriku čipova u Republici Srbiji.
S obzirom na navedene aktivnosti, kao i činjenicu da je Vlada Ujedinjenih Arapskih Emirata 9. juna 2014. godine, okončala svoje interne procedure, predlaže se zaključivanje sporazuma o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih specijalnih pasoša za dve zemlje, što je značajan korak u pravcu dalje liberalizacije viznog režima sa onim državama, izvan UN, sa kojima Republika Srbija želi da intenzivira bilateralnu saradnju.
Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je danas i Predlog zakona o utvrđivanju Sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije o saradnji u oblasti odbrane, potpisan u Beogradu 16. decembra 2013. godine.
Stupanjem na snagu navedenog sporazuma, prestaje da važi Sporazum o saradnji u oblasti odbrane između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Italije, koji je potpisan u Rimu, 19. novembra 2003. godine i stvara se novi pravni osnov za saradnju Ministarstva odbrane, kao i za druge oblike saradnje u oblasti odbrane, za koje strane budu zainteresovane.
Sporazum sadrži oblasti i oblike saradnje, odredbe o saradnji u oblasti odbrambenih materijalnih sredstava, odredbe o finansijskim pitanjima, odnosno troškovima, koji nastaju tokom njegovog sprovođenja, kao i opšte odredbe, koje se tiču naknade štete i intelektualne svojine.
Sporazumom su predviđeni načini na koji će se rešavati eventualni sporovi, izmene i dopune, način njegovog stupanja na snagu, period važenja i otkazivanja.
Saradnja u oblasti odbrane sa Republikom Italijom, može se oceniti kao dobra sa mogućnošću daljeg intenziviranja i unapređenja. Težište oblasti saradnje, odnosi se na oblasti školovanja i usavršavanja, vojne saradnje, obuka specijalnih jedinica i obuka timova za uklanjanje neeksplodiranih ubojnih sredstava, saradnja u oblasti vazduhoplovstva, obaveštajnih izviđačkih delatnosti i oblasti vojne medicine. Imajući u vidu visok tehnološki nivo i širok dijapazon proizvoda italijanske vojne industrije, kao i naše potrebe u mogućnosti i istraživačke i razvojne i oblasti u proizvodnji sredstava NVO, postoji interes za unapređenje vojno tehničke saradnje sa kompanijama iz Italije.
Za ostvarivanje pomenutih oblika saradnje, neophodno je zaključivanje opšteg ugovora saradnje u oblasti odbrane, kojim bi se navedena pitanja pravno regulisala u skladu sa Bečkom konvencijom, ugovornom pravu i Zakonom o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora. Hvala lepo.

Zahvaljujem ministru Gašiću.
Da li izvestioci Odbora nadležnih žele reč?(Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima Aleksandar Čotrić. Izvolite.

Hvala gospođo predsednice, poštovani gospodine ministre.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je nadamo se nepovratno izašla iz perioda konfrontacija i sa okruženjem i sa zemljama Evrope i Sveta i konfrontacije na kraju sa samom sobom i verujemo i da i ovi predlozi sporazuma koje bi Skupština trebalo da potvrdi doprinosi uspostavljanju saradnje sa Evropskim zemljama u oblasti odbrane, tako da su ovi predlozi o kojima razgovaramo koje bi trebalo parlament da ratifikuje i u skladu sa poveljom UN, našim Ustavom, sa zakonima iz oblasti odbrane, a doprinose pre svega izgradnji poverenja, razumevanja i saradnje. Dakle, ovim sporazumom utvrđuju se i principi jednakosti, ravnopravnosti, reciprociteta, a ono što je posebno značajno i zajedničkih interesa.

Osim toga, stvaraju i okvir za druge sporazume, s obzirom na to da je prvenstveni cilj predloženih zakona uspostavljanje pravnog okvira koji bi omogućio saradnju strana ili njihovih nadležnih organa u oblasti odbrane, zatim planiranja odbrane, vojno ekonomske - saradnje, vojno - naučne, vojnog obrazovanja, obuke a i učešća u mirovnim operacijama, kao i u drugim segmentima koji su od zajedničkog interesa.

Dakle, u poslaničkoj grupi SPO – Demohrišćanska stranka Srbije, smatramo da je bezbednost naše zemlje i našeg naroda preduslov za ekonomski, privredni, kulturni razvoj i da je veoma značajno da imamo što veći broj prijatelja u okruženju, kao i među relevantnim državama u evropskim i svetskim okvirima jer smo videli kako su se u prethodnom periodu završile avanture kada smo bili bez prijatelja i kada smo se konfrotirali i kada smo bili u određenim periodima naročito u devedesetim godinama prošlog veka, u sukobu sa celim svetom, da su se odnekud pojavili vanzemaljci sa neke druge planete verovatno bismo i sa njima bili u sukobu, prosto to je bilo vreme kada su Srbija i svet bili dva sveta, kada nas je tadašnje rukovodstvo uveravalo da svi drugi idu pogrešnim putem i da srljaju, a da je jedino Srbija na pravom putu.

Vraćamo se, i to je dobro, i mudrom vođenju politike kako je karakterisalo Kraljevinu Srbiju i kasnije novostvorenu zajedničku državu, najpre Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevinu Jugoslavije, baš onako kako je Nikola Pašić govorio da mi naš mali srpski brod moramo da privežemo uz neki veliki i siguran saveznički brod kako bismo prošli kroz sve oluje i nevremena.

Mi ćemo ratifikovati sporazume iz oblasti vojne saradnje i sa zemljama koje su u EU, kao što su Italija i Poljska sa zemljama koje su poput Moldavije kandidati, ali i sa zemljama koje su na istoku kontinenta i koje imaju sopstvenu bezbednosnu politiku ili stvaraju vojno-bezbednosne saveze saobrazno svojim potrebama.

Ovi su sporazumi značajni za unapređenje bilateralnih odnosa, dakle, naše zemlje sa svakom pojedinačnom zemljom, ali i za unapređenje bilateralne saradnje, ali i ukupne bezbednosti u Evropi pa i van Evrope. Ovo je osnova za unapređenje saradnje i u drugim oblastima. Veoma je značajno kada se u jednoj ovako osetljivoj oblasti kao što je odbrana potpisuju ovako značajni sporazumi, jer to je otvaranje vrata za sporazume iz oblasti privrede, ekonomije, trgovine, turizma, saobraćaja, nauke, obrazovanja i drugih oblasti.

Što se tiče naše saradnje u oblasti odbrane sa Azerbejdžanom, ja bih rekao da je to pre nekoliko godina saradnja započeta od strane prethodne Vlade i što je sadašnja Vlada nastavila uspešno.

Dakle, ovaj sporazum u oblasti odbrane je zapravo samo nastavak razvoja dobrih prijateljskih odnosa, a posebno posle usvajanja deklaracije o prijateljskim odnosima i strateškom partnerstvu dve države koje su u februaru prošle godine u glavnom gradu Azerbejdžana u Bakuu potpisali predsednici Tomislav Nikolić i Ilham Alijev.

Osim toga, mi uvećavamo stalno spoljnotrgovinsku razmenu sa Azerbejdžanom i ona je za poslednjih pet godina čak tridesetak puta povećana. Osim toga, dobili smo kredit pod povoljnim uslovima od Vlade Azerbejdžana za izgradnju deonice puta od Ljiga do Čačka i njihova firma Azvirt realizuje te poslove i to je jedina deonica na Koridoru 11 gde nema kašnjenja, gde se radovi odvijaju po planu u toj dužini od 40 km na osnovu tog azerbejdžanskog kredita u iznosu od 308 miliona evra.

Što se tiče saradnje sa Italijom u oblasti odbrane, ona je veoma značajna jer i prethodni sporazum se odnosio na saradnju Italije sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora i ovim je sporazumom predviđeno dalje unapređenje u oblasti vojnog školstva, vojne obuke, ABHO centara, vojno-ekonomske saradnje i bitno je da je saradnja u ovoj oblasti u stalnom usponu i to predstavlja i podršku Italije evropskim integracijama Srbije i to je i doprinos profesionalnom angažovanju pripadnika oružanih snaga Italije u sastavu KFOR.

U ovom sporazumu je težište saradnje na školovanju, na usavršavanju naših kadrova, na obuci specijalnih jedinica, obuhvaćena je i oblast obaveštajnih i izviđačkih poslova, obuka timova za uklanjanje neeksplodiranih ubojnih sredstava i sve to govori da je i vojno-obrazovna saradnja Srbije i Italije veoma razvijena, jer od 2005. godine 59 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije bili su na školovanju i usavršavanju u vojno-obrazovnim ustanovama Italije.

Ono što vredi istaći jeste da su naši kadeti bili među najboljim stranim kadetima u italijanskim vojnim ustanovama, da su postizali uspeh koji je iznad proseka u odnosu na ostale kandidate, kako iz Italije, tako iz drugih zemalja.

Dobro je što ovaj sporazum predstavlja jedan okvir za dalji razvoj saradnje, pogotovo što je naše ministarstvo izrazilo interesovanje da i u narednoj školskoj godini uputi pripadnike na generalštabno usvaršavanje u centre visokih studija odbrane u Rimu, zatim na kurseve za obuku za uklanjanje neeksplodiranih ubojnih sredstava za pohađanje kurseva u oblasti civilno-vojne saradnje itd.

Ministarstvo odbrane Italije je ponudilo usavršavanje na svim nivoima školovanja za pripadnike naših oružanih snaga, ali po principu reciprociteta i omogućeno je pripadnicima oružanih snaga Italije da se školuju na našim vojno-školskim ustanovama.

Dakle, ovaj sporazum omogućava i vojno-medicinsku saradnju, kroz razmenu i školovanje vojnih lekara, omogućava uspostavljanje saradnje između centara ABHO koji se nalazi u Kruševcu, odakle je inače ministar, zatim intervidovkse škole, hemijske, biološke, radiološke, nuklearne zaštite oružanih snaga Italije, itd.

Ministarstvo odbrane je zahvalno, to smo videli iz izjava predstavnika našeg ministarstva za ponudu od italijanske strane da pripadnici našeg ministarstva i Vojske Srbije mogu da izučavaju italijanski jezik u italijanskom kulturnom centru u Beogradu, a sve ovo omogućava intenziviranje vojno-ekonomske saradnje između dve zemlje i to sve omogućava integrisanje naše zemlje sa članicama EU na planu odbrane, a što omogućava integraciju i u drugim oblastima, a dobro je što vojska u tome prednjači.

Pozitivne strane ovakvih sporazuma su što poverljivi podaci, vojne tajne ostaju zaštićene, nema dodatnih troškova za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije iz našeg budžeta. Ovo je odličan osnov i za razvijanje našeg odbrambenog sistema, za razmenu iskustava, za razvijanje namenske industrije, za osposobljavanje vojnog kadra, za modernizaciju sistema odbrane.

Želim da ukažem i da je dobro što su ovi sporazumi brzo posle potpisivanja došli na usvajanje u Skupštinu. Ima sporazuma koji i po nekoliko godina čekaju da se nađu pred poslanicima, a ovi sporazumi su posle samo nekoliko meseci već došli u Skupštinu i moći će da se primenjuju.

Iz svih navedenih razloga mi ćemo u danu za glasanje da podržimo predložene sporazume. Hvala.

Reč ima magistar Đorđe Kosanić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički jedinstveni pretres Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, zatim pet predloga zakona o potvrđivanju sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije, Vlade Ruske Federacije, Vlade Republike Italije, Vlade Republike Azerbejdžan, Vlade Republike Poljske i Vlade Republike Moldavije i krajnji Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih nacija, koji obezbeđuje resurse prelaznim snagama Ujedinjenih nacija u Libanu.
Na samom početku reći ću da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenute predloge zakona.
Zaključivanje sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša predloženo je kao rezultat uzajamnog poštovanja i poverenja dve strane i sveukupno odličnih bilateralnih odnosa. Ovaj sporazum će svakako doprineti unapređenju privredne saradnje i proširenju sveukupne saradnje između Srbije i Emirata.
S druge strane, treba reći da su do sada nedovoljno iskorišćene mogućnosti saradnje između Srbije i Emirata,. Prostora za unapređenje ima u svim oblastima, a posebno u poljoprivredi, zatim energetici, novim tehnologijama, građevinarstvu, farmaciji i turizmu.
Do 2012. godine obim saradnje između ove dve zemlje bio je dosta skroman i iznosio je 20 miliona evra, a sada govorimo o milijardama evra u zajmovima i investicijama.
Da li, s druge strane, Emirati imaju interes da sarađuju sa Srbijom? Svakako da imaju interes da ulažu novac u Srbiju pre nego da čekaju, jer kada se ulaže u EU postoje procedure i regulatorne prepreke. Poslovanje sa Srbijom je u ovom trenutku znatno olakšano. Za Emirate ova veza sa Srbijom je ulaz na mala vrata u EU kojoj Srbija želi da se približi, kao i pristup nekada moćnoj vojnoj industriji.
Isto tako, ovaj sporazum je usaglašen sa odredbama tipskih sporazuma o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, nastavak započetog procesa liberalizacije viznog režima za nosioce pasoša izvan EU za koje postoji konkretan interes Republike Srbije.
Sada, govoreći o pomenutim zakonima u oblasti odbrane, treba reći da je njihov prvenstveni cilj uspostavljanje pravnog okvira koji bi omogućio saradnju ugovornih strana i njihovih nadležnih organa u oblasti odbrane.
Govoreći o sporazumu sa Rusijom, cilj ovog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije je razvoj vojne saradnje, kao i razvoj celokupnih bilateralnih odnosa i mira i bezbednosti u svetu.
Sporazum predviđa razmenu mišljenja, iskustva i informacije o pitanjima od zajedničkog interesa u vojnoj oblasti, razvoj veza u oblasti vojnog obrazovanja, vojne topografije, vojne kartografije, vojne istorije i medicine i vojne kulture i sporta.
Osim toga, predviđena je i razmena iskustva iz mirovnih misija pod okriljem UN. Implementacija ovog sporazuma, pored razmene posete zvaničnih delegacija na različitim nivoima, podrazumeva, između ostalog, posetu vojnih avijacija i grupa pilota, učešće strana u vojnim vežbama na poziv partnera, ali njihovo prisustvovanje u svojstvu posmatrača, razmena iskustva u pravnim stvarima i druge oblike saradnje.
Dve važne tačke dogovora su jačanje saradnje u oblasti vojne industrije, kao i mogućnost obuke oficirskih kadrova u ruskim ustanovama i njihovo učešće u raznim vežbama.
S druge strane, kada govorimo o privrednoj saradnji između Srbije i Rusije, treba najpre reći da ova saradnja postoji čitavih 120 godina, da je Srbija prvi kredit od Rusije dobila još davne 1867. godine.
Govoreći o ovom zakonu, treba reći da ekonomsku saradnju Srbije i Rusije odlikuje i duga tradicija, snažan napredak prethodnih godina i izvanredna perspektiva za neki naredan period.
Što se tiče Italije i Srbije, cilj ovog sporazuma je saradnja u oblasti odbrane i to: planiranje odbrane, vojno-ekonomska, vojno-naučna saradnja, vojno obrazovanje i obuka, mirovne operacije, kao i drugi segmenti od zajedničkog interesa.
Saradnja u oblasti odbrane između Srbije i Italije treba oceniti kao razvijenu, uz prostor za dalje unapređenje. Italija daje podršku Srbiji na putu evropskih integracija. Posebno treba istaknuti profesionalno angažovanje pripadnika oružanih snaga Republike Italije u okviru jedinica KFOR-a na Kosovu i Metohiji, a posebno to što čuvaju srpsku kulturnu baštinu – manastire Dečani i Pećku Patrijaršiju.
Što se tiče Azerbejdžana, Sporazum između Srbije i Azerbejdžana stvara formalno-pravni okvir za dalje unapređenje vojno-ekonomske, vojno-obrazovne i vojno-medicinske saradnje.
Potpisivanje Sporazuma je rezultat razvoja dobrih i prijateljskih odnosa. Vojna saradnja dve države unapređena je i zajedničkim učešćem na vojnim vežbama koje doprinose operativnim i funkcionalnim sposobnostima Vojske Srbije.
Posebno treba istaknuti čvrstu i principijelnu podršku koju Azerbejdžan pruža u legitimnoj borbi Srbije za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta na području Kosova i Metohije.
Što se tiče Poljske, kao težišna oblast saradnje propisali su se vojno-obrazovna saradnja, vazduhoplovna saradnja, vojni arhivi i verska služba. Isto tako, treba iskoristiti iskustva Poljske u vezi sa bezbednosnim i odbrambenim aspektima, uključivanje u EU i razmenu iskustva u oblasti učešća u multinacionalnim operacijama.
Svakako treba pohvaliti profesionalno angažovanje pripadnika poljskih snaga u sastavu KFOR-a na Kosovu i Metohiji.
Što se tiče Sporazuma sa Moldavijom, predloženi Sporazum omogućava saradnju u oblasti odbrane, planiranje odbrane, vojno-ekonomska saradnja, vojno-naučna saradnja, zatim vojno obrazovanje i obuka i mirovne operacije, kao i drugi segmenti od zajedničkog interesa.
Ovim sporazumom stvoreni su svakako uslovi da se u narednom periodu preduzmu neophodne mere za razvijanje bilateralne vojne saradnje i jačanje partnerskih i prijateljskih odnosa.
Na samom kraju, govoreći o Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i UN, koji obezbeđuje resurse prelaznim snaga UN u Libanu, vrlo kratko ću reći da, uzimajući u obzir sve veći broj kriznih žarišta i oružanih konflikata u svetu, multinacionalne operacije imaju sve veći značaj zbog poštovanja vladavine prava, koja je od ključnog značaja za održanje mira i bezbednosti u svetu.
Poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržaće ovaj predlog zakona, jer angažovanje pripadnika Vojske u multinacionalnim operacijama Republike Srbije jasno pokazuje da je aktivan činilac očuvanja mira i bezbednosti u svetu.
Na samom kraju, u danu za glasanje Poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržaće sve pomenute predloge zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Bogdanović. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice.
Poštovani ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i vlada Poljske, Italije, Ruske Federacije, Republike Moldavije, Azerbejdžana, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma između Vlade Republike Srbije i UN, koji obezbeđuje resurse prelaznim snagama UN u Libanu.
Cilj ovog zakona ili sporazuma je da se na najvišem mogućem nivou postavi vojno obrazovanje i obuka, da se odbrambena i bezbednosna politika pojača, da se u vojnoekonomskoj i naučno-tehničkoj saradnji uspostavi što bolja saradnja. Iz tog razloga će poslanička grupa Boris Tadić – NDS – ZZS – ZS glasati za ove zakone, jer dajemo podršku uspostavljanju bilateralnih odnosa, tj. saradnje Republike Srbije ili Ministarstva odbrane sa drugim državama u oblasti odbrane.
Ne mogu a da ne napravim rezime kako se došlo do ovoga. Podsetiću vas da je za vreme dok je Boris Tadić bio savezni ministar odbrane, potom i predsednik Srbije, započeta sveobuhvatna reforma odbrane koja je završena profesionalizacijom oružanih snaga 2011. godine. U svemu tome je učestvovao i ministar u to vreme, gospodin Šutanovac, tako da je Vojska Srbije postala uređena po ugledu na najmodernije vojske u svetu, što joj je omogućilo da učestvuje u misijama UN i EU, budući da je Srbija postala spremna da odgovori na sve izazove koji stoje pred njom.
U to vreme potpisani su bilateralni sporazumi u oblasti odbrane sa preko 50 zemalja, a u okviru tog broja, sa svim zemljama u regionu, izuzev Albanije. Tu je najznačajniji sporazum sa Hrvatskom, imajući u vidu da smo sa Hrvatskom bili u ratu i da je to dalo veliki doprinos u normalizaciji odnosa i procesu pomirenja u regionu.
Ne mogu a da ne spomenem neke sporazume koje smo postigli, pre svega, saradnja sa Nacionalnom gardom Ohaja, koja danas učestvuje u obučavanju naših vojnika u bazi Jug u Bujanovcu, gde se vrše pripreme za učešće u mirovnim misijama.
Takođe, imajući u vidu da je naš sanitetski tim jako cenjen i prepoznatljiv u svetu, ne mogu da ne istaknem da je to doprinelo i formiranjem univerziteta odbrane i formiranjem medicinskog fakulteta na VMA, gde obrazuju naše lekare i oficire u tim sanitetskim timovima.
Po prvi put je ostvareno učešće u misijama EU u Africi, što je od posebnog značaja za Srbiju na njenom putu ka ulasku u EU, budući da na ovaj način Srbija preuzima obaveze i zajedničke i bezbednosne i odbrambene politike EU.
Ohrabruje i činjenica o spremnosti Srbije za učešće njenih vojnika u Misiji EU u Maliju. Za vreme ministrovanja Borisa Tadića i ministrovanja gospodina Šutanovca, višestruko je uvećano učešće Vojske Srbije u misijama UN. Posebno je bitna činjenica da smo upravo u tom periodu po prvi put imali u tim misijama vojnike sa oružjem. Do tada smo u misijama učestvovali kao posmatrači u okviru sanitetskih timova. Posebno su bile značajne misije UN u Libanu i u Kipru u kojima smo učestvovali.
Za vreme Vlade Mirka Cvetkovića, u kojoj sam i sam učestvovao, doneti su mnogi zakoni kojima su stvoreni pravni okviri za učešće naše vojske u multinacionalnim operacijama, kroz koje se ostvaruje odbrana zemlje, ispunjavaju međunarodno prihvaćene obaveze, koje proizilaze iz obaveze Republike Srbije u UN i drugim međunarodnim organizacijama.
Takođe, učešće Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u UN i EU u međunarodnim bezbednosnim snagama je važan segment spoljne politike Republike Srbije koji uveliko doprinosi da se Srbija kao članica UN i partnerstva za mir tretira kao ravnopravni partner koji aktivno doprinosi miru i stabilnosti u svetu. Jako nam je drago da ste prepoznali ovakvu politiku i da ste nastavili kontinuitet ovakve politike, na čemu smo vam zahvalni. Očekujemo da u budućnosti nastavite sa izvršavanjem obaveza i zadataka koji se postavljaju pred našu vojsku.
Gospodine ministre, koristim vaše prisustvo da postavim neka pitanja vezano za vojnu saradnju sa Ruskom Federacijom. Mislim da je neophodno da se javnost upozna sa realizacijom planova koji su najavljeni 2012. godine o nabavci vazduhoplova i sistema PVO od Ruske Federacije, kao i ruskoj podršci našem izvozu naoružanja i vojne opreme na treća tržišta.
S tim u vezi je i pitanje – da li je rešen problem nabavke akumulatora za naše migove? Još jedno pitanje, verujem da ćete moći odmah da mi odgovorite, što se tiče Misije u Libanu. Svi znamo da trenutno imamo 143 pripadnika koji su angažovani u Libanu. Ovim sporazumom je predviđeno 185. Kada i da li će biti povećanja tog broja? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac.

Zahvaljujem.
Gospodine ministre, moram da priznam da je predlog današnje ratifikacije sporazuma u oblasti odbrane za mene muzika za uši. Ovo je praktično nastavak kontinuiteta dobre politike saradnje u oblasti odbrane sa mnogim zemljama širom sveta i svakako da će poslanička grupa DS podržati ove ratifikacije, imajući u vidu da smatramo da je saradnja u oblasti odbrane u velikom broju slučajeva upravo esencija saradnje ne samo u oblasti odbrane, već upravo i između dve države.
Ono što je rečeno, a posebno želim da naglasim, to je da Srbija danas i po našim strategijskim dokumentima i po ugovorima o saradnji nema neprijatelje. Zemlje sa kojima smo bili u ratnim sukobima su danas zemlje koje su potpisale sporazum u oblasti odbrane sa Srbijom i to je izuzetno važno, imajući u vidu da je Srbija praktično tog 5. oktobra bila isključena iz UN i nije imala nikakvu mogućnost saradnje i bila prokužena u međunarodnoj zajednici.
U međuvremenu, danas sa ovim sporazumima možemo da kažemo da praktično od Indonezije, Kuvajta, preko Iraka, Turske, gotovo cela Evropa, uključujući Rusku Federaciju, je potpala pod ugovore koje danas Ministarstvo odbrane ima sa tim zemljama. To je izuzetno važno iz više razloga.
O vojnom aspektu saradnje, o kojem ste pričali, neću da govorim, ali želim posebno da naglasim jedan izuzetno važan aspekt saradnje koji mora da se nastavi na način na koji je vođen do 2012. godine, a koji danas nije na tom nivou. Znam da je stav ove Vlade da sve što ne valja se pripisuje Vladi do 2012. godine, sve što valja je vaš rezultat rada, ali statistika pokazuje da vojno-privredna saradnja i proizvodnja u našoj namenskoj industriji je u blagom opadanju, u nekim fabrikama u velikom opadanju. Znam da ste bili u „Prvom partizanu“. Drago mi je da ste prisustvovali otvaranju fabrike čiji kamen temeljac sam ja postavio. Nisam bio prisutan, bio sam pozvan. Voleo bih da imate priliku da vi to uradite.
Ako pogledate analizu sporazuma koji su potpisani i analizu izvoza naoružanja i vojne opreme u proteklim godinama, videćete da upravo sa porastom tih sporazuma imamo i porast izvoza naoružanja i vojne opreme, odnosno onoga što proizvodi naša tzv. namenska industrija.
Godine 2007. Srbija je izvozila oko 75 ili 77 miliona dolara. U poslednje tri godine vlasti, bivše vlasti, mi smo izvozili oko 250 miliona dolara. Glavne zemlje kupci i zemlje sa kojima smo sarađivali su upravo zemlje sa kojima imamo potpisane ugovore o saradnji, a siguran sam da država Srbija nema nijedan pojedinačni veći ugovor nego što ima, recimo, sa Alžirom ili sa Irakom, a verujem da ćemo imati sa Azerbejdžanom. Takođe, znam da je izuzetno visok nivo saradnje u oblasti odbrane i sa Azerbejdžanom.
Očekujem da se saradnja nastavi sa Kuvajtom. Raduje me mogućnost saradnje koja je u neko ranije vreme postojala, ali zbog toga što su Emirati među prvim zemljama … zaliva koji su priznali Kosovo i Metohiju, a mi smo nažalost u to vreme praktično prekinuli sa njima saradnju, kao i sa Kuvajtom, i nismo izvršili saradnju na način na koji vi to radite sada. Svakako vam na tome čestitam, ali mislim da morate obratiti pažnju da nije dovoljno potpisati samo sporazume, već morate, gospodine ministre, naći način i sredstva i vreme, sesti u prevozno sredstvo koje god da je i obići te zemlje, jer to su zemlje u koje Srbija danas, upravo zahvaljujući vašoj agilnosti, treba i može da izvozi naoružanje, odnosno vojnu opremu.
Ovo govorim zato što mislim da nismo svesni ukupnog kapaciteta naše odbrambene industrije. Često kada govorimo o bilateralnim saradnjama i kada govorimo o privredi zanemarujemo nešto što je naš verovatno najveći izvozni proizvod, a to su proizvodi namenske industrije. Najveći deo tih proizvoda u nekim fabrikama, kao što je „Prvi Partizan“, mislim da se čak i preko 90% upravo izvozi. Izvozi se na strano tržište, pogotovo zapadne Evrope i Amerike i to svakako mora da se podrži.
Raduje me to što se, kroz ove ugovore i ugovore o stend baj aranžmanu sa UN, Srbija na velika vrata vraća među one zemlje koje učestvuju u tzv. održavanju mira širom sveta. Često govorimo o tome da je to tradicija srpske Vojske, da smo mi u davnim vremenima imali izuzetno visoko učešće u tim operacijama, ali nažalost zaboravljamo da Srbija u ovom kapacitetu postoji od 2007. godine, Ministarstvo odbrane, i da smo praktično 2007. godine pionirskim putem se vraćali na tu poziciju. Danas je Srbija, zahvaljujući tim ugovorima, koji su potpisani u neko prošlo vreme i danas, jedna od 10 najvećih izvoznika bezbednosti u svetu. Kada kažem najvećih izvoznika bezbednosti, mislim o … distributera u misijama UN i svakako da je to izuzetno poboljšanje spoljno-političkog kapaciteta i bilateralnog kapaciteta.
Podsetiću da najveća pomoć koja je stizala u našu zemlju kroz donacije, najveća pomoć koja stiže kroz donacije Ministarstvu odbrane, stiže od onih zemalja sa kojima Srbija ima najbolju vojnu, odnosno saradnju u oblasti odbrane. Govorim o Norveškoj, Danskoj, SAD, Austriji, zemljama koje su sa nama bliski saveznici u oblasti odbrane. Te zemlje takođe daju pomoć ne samo sistemu odbrane, već celokupnoj republici.
Gospodine ministre, mislim da ste nastavili dobrim putem. Žao mi je što ponekada kritikujete prošlo vreme na koje se naslanjate i koristite najbolje delove tog vremena da biste promovisali sistem, ali mislim da ćete prevazići te dečije boginje. Verujem da mislite najbolje, a verujte i mi. Duboko smo ubeđeni da ukoliko se nastavi na ovakav način, na temeljima koji su postavljeni od 2007. godine i nešto ranije, sistem odbrane će moći da napreduje. Jako je važno da se posvetite tom delu vojno-privredne saradnje. Mislim da vojnu saradnju oficiri rade izuzetno dobro, ali vojno-privrednu saradnju mora da radi čovek na poziciji broj jedan u Ministarstvu odbrane. Verujem da ukoliko to budete radili da ćemo ponovo uspeti da napravimo izuzetno velike ugovore, kao što su bili sa Irakom, sa Alžirom. To je nešto što me raduje, ali morate biti svesni da je to mukotrpan posao, da će trebati dosta vremena da se to uradi. Molim vas, što se kaže, pokrenete što je moguće pre, jer fabrike namenske industrije u poslednje vreme nisu u stanju u kakvom su bile pre par godina.
Podsećam vas, kada sam postao ministar odbrane 2007. godine, neposredno pre toga u „Krušiku“ su radnici štrajkovali glađu, a onda su imali ugovor veka, onda su izvozili za Irak, onda se funkcionisalo maksimalno. Danas je u „Krušiku“ ponovo problem. Danas u fabrikama namenske industrije ljude vraćaju kući, odnosno privremeni i povremeni poslovi na kojima su radili se polako gube. Na vama je da pokušate, a mi smo tu da vam pomognemo, da vratimo tim fabrikama osmeh i da vratimo radnike u fabrike, da proizvode i da se ta roba izvozi.
Još jednom da kažem, ovo je izuzetno dobra stvar koja se danas ovde razmatra. Duboko verujem da će sve vlasti, buduće, na ovaj način posmatrati vojnu saradnju. Imao sam lično, za razliku od vas, izuzetno puno problema kada smo ovde verifikovali sporazum o saradnji u oblasti odbrane sa Hrvatskom. Bili smo napadani od strane onih pripadnika sadašnje stranke kod vas koji su tada bili u drugoj stranci. Oni tada nisu imali razumevanja. Danas imamo mi razumevanja za vas i pokazujemo da se nećemo odnositi prema poslu kroz revanšizam. Prihvatamo one ljude koji su ustanovili svoje greške i podržavamo svaki napor da u sistemu bude bolje. Glasaćemo za ovaj predlog zakona. Hvala.