Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, predstavnici Vlade, danas smo se svi složili oko toga da je Srbiju zadesila katastrofa dramatičnih razmera. Iz Izveštaja koji je pred nama vidimo da su štete i gubici od poplava i klizišta veći od 1,5 milijardi evra. Izveštajem su obuhvaćeni svi sektori, i institucije i infrastruktura i proizvodnja i poljoprivreda i stambeni i poljoprivredni objekti.
Kada na zemlju koja je već u krizi, i ekonomskoj i privrednoj, naiđe još veća kriza u vidu velikih elementarnih nepogoda onda je neminovno da to vodi ka još većem osiromašenju i zemlje i građana. Ljudima su uništene i kuće i pokućstvo, uginula stoka, višegodišnji zasadi, a ako se uzme u obzir kolika je šteta od izgubljene dobiti onda to poprima značajno velike razmere. Jasno i razumljivo je da su građani koji su ovakvom egzistencijalnom problemu i nervozni i nestrpljivi i da žele da im se problem reši što pre, koliko preko noći.
U vreme majskih poplava Vlada je uložila ogroman napor da se spreči i ublaži ova elementarna nepogoda i da prođe sa što manje posledica, najviše se brinući za ljudske živote, a zatim i za imovinu. Građani moraju da budu uvereni da je Vlada i dalje tu za njih, da će Vlada učiniti sve da svi oni koji su ostali bez krova nad glavom dobiti svoje domove do zime ili dobiti sredstva da svoje kuće saniraju. Takođe, biće nadoknađena šteta i svima onima koji su pretrpeli gubitke u poljoprivrednoj proizvodnji ili u nekim drugim oblastima.
Usvajanjem predloga zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji je prvi korak ka normalizaciji života u poplavama i klizištima u ugroženim područjima. Važno je da do jeseni, kao što je ministarka i rekla, budu popravljeni stambeni objekti, ali je važno da budu popravljene i škole kako bi deca na vreme krenula, da bude popravljena putna infrastruktura kako bi se život koliko toliko normalizovao, ali da budu popravljeni i domovi zdravlja, naročito u onim mestima koja su udaljena od većih zdravstvenih centara, jer zaista je teško starima, bolesnima, trudnicama da i zbog fizičkog napora, ali i zbog finansija, zbog lečenja putuju u druge gradove. Naravno, najbitnije je da ne bude ostavljenih, da ne bude zaboravljenih i da ne bude gladnih.
Kod dodeljivanja pomoći važno je da pomoć ne bude dodeljena po principu povlašćenih ili više ili manje omiljenih i zato je ova transparentnost koju zakon predviđa kod dodeljivanja sredstava izuzetno dobra.
Posledice poplava i klizišta u Smederevskom kraju, odakle ja dolazim, su gotovo identične kao i u drugim mestima zahvaćenim poplavama i ako to medijski nije bilo ispraćeno. Gradski štab za vanredne situacije u Smederevu podneo je izveštaj koji pokazuje da je u nedavnim poplavama pričinjena šteta u iznosu od 484 miliona dinara. Od toga je najveća šteta na poljoprivrednom zemljištu, proizvodnji i stočarstvu, 197 miliona dinara, veća šteta pričinjena je i na infrastrukturi i na stambenim i privrednim objektima.
Pošto i Smederevo nije bilo obuhvaćeno ovim zakonom u članu 1, podneli smo amandman i zahvaljujemo se i Vladi i vama, gospođo ministarka što ste uvažili sugestiju i što će ovaj član biti proširen i što će biti obuhvaćene sve opštine i svi gradovi koji su u ovim poplavama oštećeni.
Moram da kažem da je reakcija nadležnih republičkih i lokalnih organa u Smederevu bila i pravovremena i svrsishodna, da su i vatrogasci i policija reagovali zaista na vreme i da smo izbegli ono što je najbitnije, da nije bilo ljudskih žrtava, jer sve se drugo može nadoknaditi, samo ljudski život ne.
Sada kada su poplave iza nas, ispred nas je obaveza da normalizujemo život u poplavljenim i klizištima ugroženim područjima. Lokalne samouprave neće moći same da saniraju posledice poplava i klizišta.
Vi znate u kakvom su stanju lokalni budžeti i zato su sve oči uprte u Vladu i u državu, da će odmah nakon usvajanja ovog zakona država krenuti da realizuje, odnosno da sprovodi aktivnosti na sanaciji i adaptaciji. Saniranje posledica na svim nivoima i u svim oblastima je prvo što se mora uraditi, a nakon toga je potrebno raditi na informisanju i edukovanju građana kada dođe do elementarnih nepogoda šta raditi i šta raditi nakon elementarnih nepogoda. Videli smo da su neki životi izgubljeni jer građani nisu hteli da poslušaju nadležne organe i napuste svoje domove.
Moramo da edukujemo građane i o tome šta su neplanska i divlja gradnja u blizini reka i koliko uticale da posledice ove nepogode budu još veće i koje su prednosti kada imate objekat koji je izgrađen u skladu sa planskim dokumentom, objekat koji je izgrađen u skladu sa građevinskom dozvolom, za koji je izdata upotrebna dozvola i koji je ukžinjen. Takođe je veoma bitno edukovati građane o prednostima i neophodnosti osiguranja i njihove imovine i mehanizacije i poljoprivrednih površina i proizvodnje. U razvijenim državama više od 90% proizvodnje je osigurano, dok je to u Srbiji samo 2%, tako da u razvijenim zemljama se poplavom ne bavi država, već se bave osiguravajuća društva.
Sve loše što se dogodi sa sobom donosi posledice, ali donosi i mogućnost da se iz toga izvuku mnoge pouke. U ovim majskim poplavama videli smo kakvi smo ljudi i koliko smo solidarni. Videli smo i koliko smo spremni da se organizujemo, ali što je najbitnije, videli smo u ovim nevoljama da su mladi bili prvi ti koji su izrazili spremnost da se angažuju i da pomognu gde god je trebalo. Zato tu energiju, želju i volju mladih ljudi da pomognu treba organizovati i voditi.
Predlogom ovog zakona predviđene su mogućnosti organizovanja radnih akcija. Juče smo na Odboru čuli da je to predlog Ministarstva sporta i omladine i zaista nam je drago što ste to uvrstili u zakon, jer to je nešto po čemu je Srbija nekada bila prepoznatljiva.
Iz svega što se dogodilo, moramo da izvučemo i pouku da je potrebno organizovati i raditi i na jačanju civilne zaštite i Sektora za vanredne situacije. Činjenica je da je nemoguće predvideti sve što se oko nas i kod nas događa, ali moramo da se pripremimo da te posledice budu što manje. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, koleginice i kolege, već ceo dan vodimo dosta korektnu i vrednu raspravu i ne želim da dužim, da oduzimam vreme i onim kolegama iza mene koji bi nešto da govore i da upotpune ovaj današnji dan.
Pre svega, želim da kažem da Izveštaj o elementarnoj nepogodi, poplavi koja je zadesila Republiku Srbiju je sveobuhvatan, iscrpan, sa svim merama koje su preduzele i preduzimaju u cilju spašavanja u onom trenutku kada nas je zadesila ta elementarna nepogoda, sva ministarstva i sve službe koje su zadužene bile da reaguju u tom trenutku i odbrane pre svega ugrožene ljudske živote i odbrane ugrožena naselja.
Izveštaj do detalja navodi koje su i kakve radnje izvršene u svakom od ministarstava Republike Srbije, kao i u RHMZ, te javnim preduzećima i ustanovama. Iz Izveštaja se vidi da su razmere katastrofe baš katastrofalne, kakve nisu zadesile ovo područje, ne samo Republiku Srbiju, u zadnjih sigurno stotinak godina.
Nažalost, i pored svih preduzetih mera, ono što je najtragičnije, imali smo 57 ljudskih žrtava i materijalnu štetu koja je otprilike od oko 1,5 milijardi evra.
Na Odboru za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije smo iskazali jedan zaključak da je deo ovog Izveštaja trebalo da bude i onaj deo za osam gradova koji su imali istu ovakvu katastrofalnu situaciju mesec dana pre toga, a to je ona aprilska poplava. Koleginica Marija Jevđić je dosta toga govorila sa stanovišta grada Kraljeva, s obzirom da grad Kraljevo, s jedne strane kad gledate, lepo je živeti na tri reke, ali kada imate ovako katastrofalne nepogode, imate nesreću da vas mesec dana pre ove velike nesreće zadesi poplava sa juga, a nakon mesec dana i sa zapada. Do dana današnjeg mi znamo da nam neki putni pravci, kao što je Ušće-Studenica-Ivanjica i dan danas ne funkcionišu i da je to još jedan detalj koji bi pokazao da su te štete, čini mi se, možda i veće nego ovih 1,5 milijardi, ako ih nismo obuhvatili, a mislim da nismo.
Kao nešto što je normalno i kao normalan sled ovakvog izveštaja, to je Predlog zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji. Osnovni motiv za donošenje ovog zakona je što hitnija normalizacija života u poplavljenim područjima i područjima koja su ugrožena klizištima.
Takođe, da se ne bih ponavljao, ono što je meni dosta korektno u ovom Predlogu zakona naglašeno, to je ono što je gospođa ministarka rekla, da će država odraditi to u onom svom državnom delu, a da lokalne samouprave i pokrajina imaju određene nadležnosti. I o tome je dosta govorila koleginica Marija Jevđić, pa se ne bi ponavljao. Grad Kraljevo je već preduzeo konkretne mere i za sve one, a to je negde oko 470 kuća koje su u ovom drugom poplavnom talasu ugrožene, mi smo obezbedili određena sredstava i preduzeli konkretne mere, ne čekajući ono što će država doneti.
Ono što je najvažnije i što želim da pozdravim, obzirom da je grad Kraljevo preživeo jednu katastrofu pre četiri godine, to je formiranje kancelarije i to je što će kancelarija voditi računa o svim primanjima i davanjima i da ćemo imati redovne tromesečne, mesečne izveštaje kako lokalnih samouprava prema kancelariji, tako i kancelarije prema Vladi i prema Narodnoj skupštini. Nadam se da ćemo o tome diskutovati. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Latković.

Uvaženi predsedavajući, poštovane gospođe ministarke, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o izuzetno važnom Predlogu zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji i Izveštaju o merama preduzetim tokom trajanja elementarne nepogode.
Usvajanje ovog Predloga zakona je, složićete se, krajnje neophodno kako bi se u najkraćem roku otklonile posledice poplava i kako bi se našim građanima, poljoprivrednicima i poljoprivredi pomoglo što pre da se oporave. Upravo zbog toga ću na početku istaći da će poslanička grupa SPS podržati Predlog zakona i Izveštaj, kako bi što pre pomogli u rešavanju ovog izuzetno velikog problema koji nas je zadesio tokom majskih poplava.
Značaj zakona shvatamo upravo zato što smo i mi poslanici iz Srema bili svedoci poplave. U skladu sa tim, želeo bih da vas upoznam sa aktivnostima koje smo preduzimali kako bi se sprečilo izlivanje reke Save u gradu Sremska Mitrovica i opštinama Šid, Ruma i Pećinci.
Nepovoljne metereološke prilike u aprilu uticale su i na aktiviranje štabova za vanredne situacije koje su sa svojim aktivnostima nastavili i tokom majskih poplava.
Naglasio bih da su sva odgovorna lica, koja su bila uključena u rad štabova za vanredne situacije ili neke druge aktivnosti vezane za odbranu od visokih voda, kao što je npr. evakuacija i zbrinjavanje ugroženog stanovništva, obezbeđenje i distribucija obroka, zdravstvena i socijalna zaštita stanovništva i drugo, iskazala maksimalnu ozbiljnost u radu i pozitivan odnos prema svojim zaduženjima, disciplinu i poštovanje linije rukovođenja.
Svakodnevno su prikupljane informacije i vršene analize stanja na oko 160 kilometara dugog zaštitnog bedema u delu toka Save kroz Sremski okrug. U očekivanju tendencije rasta vodostaja, pojačani su nasipi na mestima koja su bila kritične tačke ovog našeg odbrambenog nasipa u Sremskoj Rači, Bosutu, u samom gradu Sremska Mitrovica, zatim u selima Klenak i Hrtkovci u rumskoj opštini i Kupinovo i Ašanja u pećinačkoj opštini.
Posebno bih ukazao da su se ove pravovremene akcije izvele posle javnog poziva Republičkog štaba za vanredne situacije, danonoćnim radom na hiljade volontera dobrovoljaca iz grada Sremske Mitrovice i drugih mesta Srema, Vojvodine i Srbije, uz stručni nadzor i angažovanje ljudstva i mehanizacije vodoprivrednih preduzeća iz Sremske Mitrovice, Šapca, Zemuna i Novog Sada. Broj volontera dobrovoljaca u gradu Sremska Mitrovica je nemoguće tačno odrediti, ali se pretpostavlja da je kod Sremske Mitrovice u vreme odbrane bilo angažovano najmanje 10.000 dobrovoljaca najrazličitije starosne, obrazovne i profesionalne strukture. Prema njima građani Sremske Mitrovice osećaju veliku zahvalnost za sve što su učinili za njihovu bezbednost i bezbednost grada.
Istakao bih da je za ove akcije JP „Vode Vojvodine“, po naređenju Pokrajinskog štaba za vanredne situacije, obezbedilo preko milion i 200 hiljada komada vreća različite veličine, a na punjenje istih utrošeno je oko 15.000 kubnih metara peska. U ovom poduhvatu, ujedinjeni duhom solidarnosti za opštedruštveno dobro, sa sigurnošću se može nazvati najširom manifestacijom sabornosti građana Srbije u jedinstvenom naporu za ostvarenje zajedničkog dobra, u ovom slučaju odbrane od preteće poplave nabujale reke Save.
Za vreme opasnosti od poplava u značajnoj meri bio je ugrožen i grad Sremska Mitrovica. Vodostaj Save kod Sremske Mitrovice 17. maja prevazišao je nivo zaštitne linijske odbrane, preteći da prevaziđe i tzv. stogodišnje vode, što se u jednom trenutku i desilo. Nivo vode dostigao je kotu od 880 santimetara…

Vreme.

Izvinjavam se, samo još rečenicu da završim.

Završite.

… 880 santimetara izlivanja vode je sprečeno džakovima koji su postavljeni u visini od jednog metra i dužini od 17 kilometara.
Ujedno osećam potrebu da kao zdravstveni radnik iskažem i veliku zahvalnost svojim kolegama lekarima, medicinskim sestrama, tehničarima, vozačima Hitne pomoći i radnicima doma zdravlja na samopregornom radu i požrtvovanju u teškim vremenskim uslovima za naš grad.
Na samom kraju ukazaću još jednom da će poslanička grupa SPS podržati Predlog zakona i Izveštaj o elementarnoj nepogodi, kako bi što pre sanirali posledice poplava koje su zadesile Republiku Srbiju. Hvala vam, predsedavajući.

Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.