Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 102 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 126 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su danas sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vladimir Pavićević, dr Dijana Vukomanović, Branko Ružić, Aleksandar Senić i Dejan Nikolić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača svih članova Vlade, pozvala da sednici prisustvuje i Aleksandra Damnjanović, državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Marko Blagojević, direktor Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja i Danijel Nikolić, šef Kabineta generalnog sekretara Vlade.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni jedinstveni pretres o aktima iz tačaka 3. i 4. dnevnog reda.
Saglasno Odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz dnevnog reda po tačkama 3. i 4, a pre otvaranja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničkih grupa.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2, članu 192. stav 3. i članu 228. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji i Izveštaju o elementarnoj nepogodi poplavi, koja je zadesila Republiku Srbiju i merama koje su preduzete radi spasavanja stanovništva i odbrane ugroženih mesta od poplava.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Ministar, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani poslanici, ispred vas je danas zakon o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji, velika elementarna nepogoda koja je pogodila Srbiju i da bi uspeli, da bi našli način da javno, pregledno normalizujemo uslove života na poplavljenim područjima, Vlada Srbije je predložila zakon o otklanjanju posledica poplava u Srbiji.
Ono što je važno, njime želimo zaista da osiguramo pravni okvir za ubrzanje procedura koje su bitne za proces obnove. Ovaj zakon se sastoji iz pet poglavlja i veoma je važno da se unutar ovog zakona, ukoliko se zakon bude izglasao, mi ćemo pripremiti takozvani državni program kroz koji ćemo odrediti kriterijume i mere i sektorski i teritorijalno, kako će se izvršiti prosto sanacija u svim opštinama, svega što se desilo nakon elementarnih nepogoda.
Na samom početku želim da kažem da u članu 1. ovog zakona u stavu 2. imali ste pobrojane opštine. Ono što smo se mi sasvim sigurno dogovorili, budući da nisu pobrojane sve opštine koje su doživele elementarnu nepogodu, poplave, prema Izveštaju koji je Vlada Srbije usvojila, u pitanju je 126 opština, te će sasvim sigurno taj stav 2. biti promenjen i glasiti potpuno drugačije, odnosno sve one opštine koje se nalaze u Izveštaju, a koji je usvojila Vlada, posmatraju se i ulaze u sastav ovakvog zakona.
Prosto želim na samom početku da kažem, jer znam da je bilo puno pitanja, vezano za član 1. stav 2. Ovim zakonom je tačno određen delokrug rada Kancelarije kao službe Vlade, izveštaja koje ministarstva sektorski dostavljaju Kancelariji, kao i same kancelarije koja dostavlja Vladi i jasno je određeno kako može da bude utvrđena pomoć, a isto tako je jasno određen način obezbeđenja sredstava, odnosno izvori finansiranja kroz ovaj zakon.
Ono što je najvažnije ovim zakonom jeste da mi moramo da ubrzamo procedure i ovaj zakon nam to omogućava, kako bi svi građani koji su imali ili potpuno uništene kuće ili kuće za koje je potreban određen novac, da bi te kuće mogle da se poprave, da bi takve stvari mogli da rešimo do početka jeseni.
Sve procedure, počev od postupka javnih nabavki, kao i drugih procedura koje se tiču izgradnje i sanacije kuća su ubrzane, ali potpuno pregledne i transparentne.
Ovakav zakon i ovakvu vrstu zakona ne donosi, odnosno ne predlaže Vladi Srbije samo Srbija, ovakav zakon je usvojen i u Hrvatskoj i u Republici Srpskoj.
Vrlo je važno 4. poglavlje ovog zakona koje tačno utvrđuje ko vrši nadzor nad svim ovim što se dešava, a vezano za ovaj zakon, a to je nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a inspekciju, nadležni državni organi.
Verujem i nadam se da ćemo danas u načelu, a naravno i kroz raspravu u pojedinostima razgovarati o ovom zakonu ukoliko je potrebno da se on još dodatno unapredi, mi smo tu da ga zajednički unapredimo i da ćemo praktično odmah po usvajanju ovog zakona, moći mnogo brže da se bavimo otklanjanjem posledica poplava u Republici Srbiji. Hvala vam.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima Aleksandar Jugović. Izvolite.

Poštovani ministri, poštovana predsednice parlamenta, kolege i koleginice, govorim u ime poslaničke grupe SPO-DHSS, glasaćemo za usvajanje zakona u otklanjanju posledica od poplava u Republici Srbiji, podržaćemo Izveštaj o elementarnoj nepogodi.
U vremenu teške ekonomske krize, u vremenu kada nam na naplatu dolaze greške iz prošlosti, kada nasleđe bahatosti posle peto oktobarskog ne domaćinskog upravljanja državom tek sada ispostavlja račune, Srbiju je zadesila nepogoda kakvu novija istorija nije zabeležila.
Moramo priznati da je, nažalost, ta nesreća ujedinila građane i da su svi, svako na svoj način, u tim kriznim trenucima dali doprinos u savladavanju te prirodne nepogode.
Država je brižno reagovala u situaciji kada to nije bilo ni malo lako. Ne moram da podsećam da smo mi siromašna država bez mnogo iskustva ili opreme za spašavanje, a da je pomoć sporo pristizala sa strane.
Premijer je bio na mestima gde se spašavaju životi ljudi. Motivisao je i ostale funkcionere, a naš narod, oni ugroženi, najveću pomoć kao i uvek očekuju od najvećih autoriteta. U takvoj situaciji odgovornost je na sebe preuzeo premijer, pa je pomoć u maksimumu mogućnosti i kapaciteta pristizala.
Motivisani su i svi građani Srbije da budu na usluzi onima čije su životno i materijalno dobro ugroženi, pa čak i ljudi za koje sam mislio da ih ništa ne može motivisati da se pokrenu u akciju, kako bi bili od koristi drugima, a ne samo sebi, pokazali su se velikim u trenucima kada je to zaista važno.
Svi mediji stavljeni su u službu pravovremenog izveštavanja o kritičnim tačkama i načinima za pružanje pomoći u poplavljenim mestima. Solidarnost je bila prisutna kao nikada do tada.
Pomno sam čitao Izveštaj o elementarnoj nepogodi, poplavi koja je zadesila Republiku Srbiju i merama koje su preduzete radi spašavanja stanovništva i odbrane ugroženih od poplava, od odluke za proglašenje vanredne situacije pa sve do poslednje strane. Građani koji Izveštaj nisu čitali, mogli su iz medija da stvore jasnu sliku o angažovanju države.
Pored premijera koji je sve vreme proveo na poplavljenim područjima, mogli smo videti maksimum angažovanja i ministra policije, Nebojše Stefanovića, kao i angažovanje ministra Gašića.
Izveštaj MUP koji je stigao u okviru celokupnog izveštaja je obiman, realan i prati aktivnosti sektora kojima je rukovodio ministar Stefanović. Takvo angažovanje danonoćno zaslužuje svaku pohvalu i znam i od ljudi iz MUP koji se ne nalaze na rukovodećim mestima, da je njihovo požrtvovanje bilo na ivici ljudskih mogućnosti.
U Izveštaju se navodi angažovanje posebnih jedinica, kao i uprava, pa je Izveštaj potpun, kompletan i pokazuje odgovornost ovog ministarstva, kao i odnos cele Vlade prema parlamentu i građanima Srbije.
Šta nam je dalje činiti? Hrišćanski je princip – tvoje je samo ono što daš drugome. Pored zahvalnosti koju nesumnjivo dugujemo SAD, Nemačkoj, Norveškoj, Rusiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, neka se ne uvrede ostali prijatelji koje nisam pomenuo, a ima ih puno, iako mislim da nam je svaka pomoć dobro došla, moramo biti svesni činjenice da nam pomoć iz inostranstva neće biti ni izbliza dovoljna u borbi za oporavak Srbije. Zato smo se udružili i humanitarnim akcijama pomogli i pomažemo koliko ko može.
Pohvaliću imenovanje Marka Blagojevića da kontroliše obnovu poplavljenih područja. Transparentnost trošenja prikupljenih sredstava veoma je važna i dobro je što se razmišljalo i o tome. Ministarstvo odbrane najbolje se videlo u Obrenovcu, odakle je moja koleginica Olgica Batić, koja će kasnije o tome govoriti, maksimalno se angažovala.
Hoću da se posebno osvrnem na činjenicu da ljudima koji su pogođeni poplavama nije potrebna pomoć samo u momentima samo kada su im životi ugroženi, već da im je podjednako potrebna i kada je u pitanju obnova porušenog i uništenog u elementarnoj nepogodi.
Verujem da ćemo sve učiniti kako bismo im olakšali tešku situaciju u kojoj se nalaze, a da će najodgovorniji dati sve od sebe da budu jednako uz najugroženije, kao što su to bili i za vreme poplava.

Zahvaljujem.
Reč ima Dragan Jovanović. Izvolite.

Uvažena predsednice, gospodo ministri, naravno, poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati izveštaj o poplavama, naravno i zakon o obnovi, ali ono što hoćemo da kažemo jesu pre svega, i što je moj prethodnik već podvukao, ogromni napori koje je Vlada Republike Srbije uložila da se pre svega spasu ljudski životi, materijalna sredstva u toj jednoj velikoj elementarnoj nepogodi koja je pogodila Srbiju u maju mesecu.
Ono što,pre svega moram da kažem, jesu utisci jer sam i sam bio svedok i očevidac stradanja vatrogasca spasioca, Dejana Lazarevića, u Topoli i posle tog iskustva, drage kolege narodni poslanici, moram reći da ovaj izveštaj koji je inače pisan na 312 strana treba da nas nauči puno čemu, najpre da moramo jačati i kada donosimo budžete, moramo osnažiti Sektor za vanredne situacije i to je osnovni preduslov da neke buduće elementarne nepogode koje će se desiti što spremnije dočekamo.
Svedoci smo da su nam se evo već posle tih poplava desili olujni vetrovi, koji su takođe naneli ogromnu štetu, a ne znači da već sledeće godine možda budemo imali požare, suše i sve ostalo, jer očigledno smo svedoci da se klima menja.
Ono što nas takođe ovaj vrlo obiman izveštaj uči, jeste da bi trebalo ozbiljno razmisliti da se u osnovne ili srednje škole, da li pod fakultativnom, da li pod obaveznom nastavom vrati predmet – civilna zaštita. Posle ukidanja obaveznog služenja vojnog roka, nažalost smo svedoci da naročito mladi ljudi, kada je vanredna situacija i kada je prisutna panika i sve ostalo što se tada dešava, nemaju nažalost ni znanja ni elementarne obučenosti na koji način se ponašati u ovakvim situacijama.
Šta još vidimo iz ovog izveštaja? Iz samog izveštaja i iz onoga što predsednik Vlade, što gospođa Mihajlović kao resorni ministar su iznosili jeste da je šteta ukupna oko milijardu i po evra, direktno oko 850 miliona i indirektno još skoro još toliko.
Svedoci smo da je naravno najveća šteta u privredi, od toga posebno izdvajamo Elektroprivredu Srbije, gde su štete i najveće i kada pominjemo štetu u Elektroprivredi Srbije, zamolio bih gospođu Mihajlović da kao doskorašnji ministar energetike nam kaže koji je realan vremenski period da se isuše, pre svega ovo ogromno jezero koje je napravljeno na kopu Tamnava u Kolubari, jer odugovlačenjem svakoga dana mi uvozimo struju, a samo za plaćanje cene uvoza te struje mogli smo u značajnom delu obnoviti kuće koje su urušene usled posledica poplave.
Takođe, zamolio bih i gospođu ministarku pošto je sada resorni ministar za saobraćaj, građevinu i urbanizam, od 312 strana izveštaja, samo desetak strana je od javnog preduzeća „Putevi Srbije“, „Železnice Srbije“, „Koridora Srbije“, „Instituta za puteve“, a moram da podsetim sve nas da su ta javna preduzeća trebali da budu glavni pokretači obnove zemlje. Da li je tu u pitanju možda i loše rukovođenje ili strah menadžmenta ovih javnih preduzeća, na koji način se ponašati posle ovakvih nepogoda ili ono što su svima nama, bar u medijima servirano kao objašnjenje, a to je da je problem u Zakonu o javnim nabavkama.
Naravno, o samom zakonu, o obnovi ću govoriti kasnije kao jedna vrsta lex specialisa, to ste i sami rekli i koji jasno definiše javne nabavke o kojima će se sprovoditi i ugovarati poslovi, ali ako se vratimo na ovaj izveštaj, kada pominjem i menadžment javnih preduzeća, takođe smo bili svedoci preko sredstava javnog informisanja da se pominje i obnova barske pruge. Direktor JP „Železnice Srbije“ u više navrata je pominjao da će krenuti obnova javne pruge, a svedoci smo da se u ovom delu gde su bile do dan danas vrlo malo na tome uradilo.
Takođe, ono što je posledica svega ovoga jeste da su lokalne samouprave, moram to da kažem kao neko ko dugo godina i sam rukovodi lokalnom samoupravom, nekako došle na neki optuženički položaj, pre svega, kada ljudi iz Kancelarije za obnovu zemlje kažu da su lokalne samouprave bile spore kod samih dostavljanja izveštaja o poplavama ili su to radile na jedan nekorektan način time što su uveličavale izveštaje. Ja ne bih mogao sa time da se složim i molim vas da kao resorni ministar uvažite da su pojedine opštine iste izveštaje slale tri do četiri puta.
Sami ste u prvoj rečenici vašeg obraćanja poslanicima rekli da je i član 1. stav 2, taj pasus gde su nabrojane u Zakonu o obnovi, bio nažalost nepotpun i da je više od polovine opština i gradova bilo izostavljeno sa tog spiska. Zbog toga smo kolega Stanojević i ja u ime poslaničkog kluba Nove Srbije podneli amandman gde smo decidno pobrojali svih 126 opština i gradova, odnosno spisak koji je Vlada Republike Srbije usvojila na sednici od 4. jula 2014. godine.
Zamolio bih vas da ljudi iz Kancelarije za obnovu zemlje prosto i po tom spisku se ponašaju i da u narednom periodu ne dolazi do ovakvih izjava.
Pomenuli smo štetu u privredi, pomenuli smo EPS, gde su najveće štete. Šteta u infrastrukturi i poljoprivredi su te štete koje prate čitavu ovu priču. Kada govorim oko izveštaja, najpre ću se osvrnuti na poljoprivredu. Drago mi je da je ovde gospođa ministarka poljoprivrede, jer mi i dan danas imamo indirektne štete od poplava, a te indirektne štete u poljoprivredi se odnose na to što imamo kao posledicu od poplava.
Moraću da dam samo jedan mali uvod. Na sajtu Ministarstva poljoprivrede su se pojavile mapirane opštine i onda se napominju, npr, ja ću samo jedan deo kazati, Kragujevac, Opština Topola, Gornji Milanovac i Čačak, gde se kaže da su pored pojedinih delova reka, pa se te reke ili rečice nabrajaju, zagađena područja, pa se kaže da ima olova, nikla u zemljištu pored tih reka i to je sada problem što mi… Evo primer Topole koja svake godine ima najveći izvoz voća na rusko tržište i sada imamo rekordno nisku cenu voća, gde su šljiva ili breskva 20 din. Zašto ovo govorim? Ovo je bitno zbog gledalaca koji ovo gledaju. Na vašem sajtu se ne pominje da je to samo desetak, 20 ili 30 metara pored tih reka ili rečica ili potoka, koje danas ako prođete one i ne postoje. Stranci kada gledaju to, oni misle da su cele opštine zagađene i zbog toga imamo danas sramotno nisku otkupnu cenu voća i te indirektne štete u poljoprivredi su bukvalno svakog dana sve veće i veće.
Zbog toga vas, gospođo ministarka, pošto ste i sami iz Čačka, molimo da ovaj problem sagledate i da nađete mogućnost, jer niko od nas ne očekuje da se na bilo koji način to skriva. Ovde se samo očekuje da se jasno precizira koji su ti pojasi gde je zemljište zagađeno usled izlivanja tih reka i za koji je to vremenski period i da li je to danas kada govorimo sanirano. Da li ti vaši izveštaji mogu biti sklonjeni sa sajta Ministarstva poljoprivrede, jer veliki broj stranaca to prati i kao posledicu imamo to da su cene voća u ovom trenutku najniže u zadnjih 15 ili 20 godina?
Osvrnuo bih se na još nešto. Kada sam govorio o šteti u infrastrukturi, pomenuo sam javna preduzeća i njihov menadžment. Zamolio bih gospođu Mihajlović, pre svega kada govorimo o štetama usled poplava, imamo s jedne strane puteve i mostove i, s druge strane, klizišta. I sam vodim opštinu koja je već krenula sama u podizanje kuća, a bojim se da ogroman broj lokalnih samouprava, oslanjajući se na državu, kasni sa ovom pričom.
S druge strane, i posle usvajanja ovog zakona, kada država počne da ulaže ozbiljna sredstva u obnovu kuća, desiće nam se problem da nemamo obeležene terene koji su sigurni i bezbedni i gde se mogu odmah praviti kuće, jer osnovni impuls u obnovi nakon usvajanja ovog zakona treba da bude obnova kuća, da svi imaju krov nad glavom kada dođe predstojeća zima i da se veže putna infrastruktura, da se obnove putevi i mostovi. Očekujem da će za to biti dovoljno sredstava. Danas je i donatorska konferencija, a i Vlada se ozbiljno spremila za čitavu tu priču i očekujem da već nakon usvajanja iduće nedelje krene se sa ozbiljnom obnovom.
Kada govorimo o obnovi putne infrastrukture, svedoci smo da određene nevladine organizacije stavljaju prigovore koji, moram da kažem, ne stoje, da zbog usvajanja ovog zakona i zbog suspendovanja Zakona o javnim nabavkama, može se doći do određene korupcije. Ja se apsolutno ne slažem sa tim. Vanredna je situacija. Imali smo ovakve poplave i država mora i ovo je pravi put da se nađe otvoreni postupak nabavki, jasno definisan i niko ne treba da se boji da će doći do bilo kakve korupcije.
Šta morate ispratiti? Morate ispratiti kvalitet, odnosno izvođači koji budu dobili da rade određene putne pravce, a oni će raditi i projektovanje tih takođe, znači, biće isti ugovori za projektovanje i izgradnju. Moraju imati od strane ministarstva ili od JP „Putevi Srbije“ jasno definisane nadzorne organe koji će potpisivati i overavati svaku situaciju i rokovi moraju biti jasno definisani.
U Srbiji su se pojavile određene table na putnim pravcima gde stoji – izvođači radova, rehabilitacija putnih pravaca i to dosta zbunjuje ljude. To sam rekao i na Odboru za infrastrukturu.

Ministar ne može da čuje govornika uopšte.
Drage kolege, molim vas za malo pažnje.

U Srbiji su se već pojavile table sa logom Ministarstva za infrastrukturu i „Puteva Srbije“, na kojima stoji rehabilitacija određenih putnih pravaca. Tamo su upisani izvođači radova, ali je problem što je dat vrlo kratak rok. Ti rokovi su 1. oktobar 2014. godine.
Gospođo ministarka, zamolio bih vas, a to sam zamolio i vaše saradnike, odnosno državne sekretare, da prosto povedu računa, jer to zbunjuje ljude. Imamo onda ogroman broj upita i pitanja da li će se to stići, da li neće, da li to fizički može da se uradi. Ja vas molim da tu prosto pojasnite kako stoje stvari.
Što se tiče samog izveštaja, pomenuo sam štetu u privredi i infrastrukturi, poljoprivredi. Tu očekujem na ova pitanja koja sam podneo jasne odgovore od ministarke poljoprivrede.
Zakon o obnovi je ključna stvar koju sada građani očekuju od nas. Sve ovo što smo govorili, rekli smo čeka se zakon. Već smo pomenuli javne nabavke koje će jasno definisati put na koji će se određivati izvođači radova. Rekao sam da jasno treba definisati nadzorne organe i to je sve u redu.
Već sam pomenuo i oko ovoga i vi ste sami u uvodnom delu rekli oko 1. člana i tog 2. stava gde su pobrinete opštine i gradovi. Tu je došlo do određene omaške i sada će Ministarstvo dati u Predlogu zakona svih 126 opština, tako da nijedan grad niti opština niti ljudi koji vode te gradove nemaju više razloga da se brinu da li su na tom spisku da li nisu.
Ono što je meni interesantno u ovom predlogu zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji, osim procedura oko samih javnih nabavki, u članu 4. obezbeđivanje sredstava za otklanjanje posledica poplava kaže se – sredstva će se obezbeđivati iz budžeta Republike Srbije, budžeta AP, budžeta jedinice lokalne samouprave i donacija. Ja sam hteo da vas upitam i da vas zamolim, gospođo ministarka, da li možete uticati da se domaća fizička i strana lica oslobode plaćanja PDV-a kada daju donacije za obnovu zemlje?
Kako smo mi kao narodni poslanici dobili obaveštenje da su strana fizička i pravna lica već oslobođeni plaćanja PDV-a, ja bih zamolio Vladu Republike Srbije da tu iznađe mogućnost da ne bude bilo kakve diskriminacije kod domaćih fizičkih i pravnih lica.
Takođe, ono što je interesantno i što šira javnost treba da čuje, u ovom zakonu se pominje nešto što je interesantno, a to su javni radovi i radne akcije. Za sve nas taj pojam radnih akcija je nešto što smo gledali na filmovima i slušali od naših roditelja kako se to rešavalo, pre svega, u staroj, velikoj Jugoslaviji. Zamolio bih, pošto se ovde samo u jednoj rečenici pominje način organizovanja radnih akcija, izbor organizatora, visina troškova organizovanja radnih akcija, utvrđuje se državnim programom obnove.
Naravno, pominje se da će se osmisliti, odnosno precizirati državnim programom obnove, ali bih voleo da čujem i od vas da li će te buduće radne akcije, ako se budu sprovodile, ti ljudi koji budu angažovani u radnim akcijama, na koji način, da li će biti plaćeni kao kod javnih radova, to je nešto što su već lokalne samouprave sprovodile prethodnih godina, ili će nešto što je bila ideja i što smo čuli preko masovnih medija, da će se eventualno tim ljudima samo upisivati radni staž za taj period koji su bili na radnim akcijama, a da akcijaši neće biti plaćeni na drugi način?
Takođe, zamolio bih vas, gospođo ministarka, da nakon usvajanja ovog zakona više nikakvih opravdanja nema da obnova ne krene ubrzano. Očekujem da će Srbija nakon usvajanja ovog zakona biti jedno veliko gradilište. Iskreno vam, kao i poslanički klub NS, želim svaku sreću da ovaj ogroman posao, koji je možda najvažniji koji će Vlada Republike Srbije sprovoditi u 2014. i 2015. godini, odradite na jedan valjan način, na zadovoljstvo svih građana Republike Srbije. U svakom slučaju, želim vam svaku sreću u ovom ogromnom poslu koji je ispred nas.
Mi kao poslanički klub NS u Danu za glasanje, to sam i u uvodnom delu rekao, podržaćemo kako Izveštaj, tako i Zakon o obnovi. Drago nam je da je ovo što smo mi primetili kao narodni poslanici, i Odbor za infrastrukturu, ova mala netačnost ili nepreciznost u prvom članu, drugom pasusu, otklonjeno. Hvala. Očekujem odgovore na ova pitanja od vas i od ministarke poljoprivrede. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Zorana Mihajlović.

Puno je pitanja i vrlo rado ću odgovoriti, mislim da treba i javnost Srbije da čuje sve odgovore na njih, iako je Vlada Srbije nekoliko puta govorila i o proceni štete i, naravno, najteže i najviše je pogođen naš energetski sektor. Procena štete u EPS je 119 miliona evra, od čega je gotovo preko 100 miliona evra upravo Rudarski basen „Kolubara“.
Kada pričamo o tome kako, na koji način i kada će basen biti operativan, očekujem da EPS sprovede sve procedure, ali ono što su izveštaji inženjera i izveštaji svih onih koji se time bave, to je sasvim sigurno da pre proleća naredne godine ne možemo da očekujemo isušeno jezero. Odmah morate da znate da pored vode, jako je velika količina mulja. Nakon toga, one mašine i bageri koji su ostali u vodi, moraju se pregledati u smislu šta je od toga sad zdravo i šta može da radi, a šta ne može. Potrebno je naručiti potom sve ono što je potrebno za određene bagere. To sve iziskuje određeno vreme.
Mi smo zemlja koja će sasvim sigurno imati problem sa energetskom stabilnošću. U tom smislu EPS je predložila svoj program, a taj program se, nažalost, svodi na, zbog ovakve situacije, činjenicu da ćemo sasvim sigurno uvoziti električnu energiju, što će zavisiti od toga kakva je sezona, odnosno kakva jesen i zima budu bili.
Ono što je veoma važno, vezano za puteve i železnice, koje ste vi pomenuli, pored ovog zakona, koji nadam se da će biti usvojen u parlamentu Srbije, javna preduzeća koja su imala određenu štetu, a gotovo sva naša preduzeća, dakle, „Putevi Srbije“, „Železnice“, „Elektromreža Srbije“, EPS, „Telekom“ itd, su imale procenjene štete. Za taj iznos njihovih utvrđenih šteta urađeni su rebalansi njihovih budžeta, koji će uskoro biti usvojeni na Vladi. Jedno s drugim mora da postoji, i zakon i rebalans, da bi oni dalje mogli mnogo intenzivnije da budu na terenu nego što su sada.
Table koje vidite jesu table stavljene na one deonice gde se radi. Rok koji je postavljen, postavljen je tek na osnovu ukupne utvrđene štete, razgovora sa onima koji se time bave. To nije rok koji je postavio ministar ili neko ko nije potpuno u, onome što se zove, izgradnja puteva i rekonstrukcija i sanacija, nego ljudi koji se time bave.
Putevi i železnica, sve ono što treba da se popravi, a vezano je za poplave, a rezultat je elementarne nepogode, biće popravljeno do 1. oktobra. Ono što sasvim sigurno ostaje i što možda možemo da kasnimo, jeste određeni broj klizišta koja sigurno jesu problem.
Procena „Puteva Srbije“, zajedno sa CIP-om, jeste da je potreban novac da se reše klizišta koja su sada aktivna nakon elementarnih nepogoda, od 1,5 milijarde dinara.
Dakle, 1. oktobar i table koje stoje, stoje vrlo jasno i mi iza tog roka stojimo, očekujući i zakon i rebalans. Verujem da će to biti završeno.
Pominjali ste lokalne samouprave i položaj. Rekli ste da se optuženički nastupilo prema njima. Moram reći kao čovek koji vodi Komisiju za utvrđivanje štete od elementarnih nepogoda Vlade Srbije da su lokalne samouprave u prvom trenutku odreagovale, dobile su zahtev od Komisije da dostave njihove prve preliminarne procene štete. Naravno da lokalne samouprave ne mogu da znaju potpuni način kako se utvrđuje elementarna šteta. Negde su grešile u tim svojim procenama, ali svejedno, to je bila prva procena štete.
Nakon toga, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je formiralo timove. Timovi su formirani od ljudi koji su članovi Inženjerske komore, Građevinske direkcije Srbije, dakle, svih onih koji imaju licence i koji mogu da se pojave na terenu, da procene da li nešto jeste ili nije i da li neka kuća treba da ostane tamo ili treba da joj se promeni mesto i zajedno sa lokalnim vlastima dogovarale dalje tokove i radile neku tu, rekla bih, jasniju procenu štete.
Upravo na osnovu tih procena štete, Vlada Srbije je usvojila izveštaj Komisije i upravo na osnovu toga mi u ovom članu 1. stavu 2. moramo reći da to nije 26 opština, nego da je to 126 opština i da će sve one biti obuhvaćene ovim zakonom.
Kada govorite o Zakonu o javnim nabavkama, kada pogledate ovaj zakon, videćete da se kompletan Zakon o javnim nabavkama primenjuje, izuzev što su vremena, odnosno rokovi skraćeni, kako bismo pokušali što brže, i zbog toga i pravimo zakon, prosto, da bismo ubrzali procedure. Ali, nijedna procedura nije izuzeta i mora da bude javno. Naročito se odnosi upravo na primer na javna preduzeća, na infrastrukturu. Mi ćemo imati procenjenu štetu na putevima i regionalnim, prvog, drugog reda i lokalnim 60 miliona evra. Dakle, daleko od toga da neće biti javnog poziva za rekonstrukciju tih puteva i za sanaciju tih puteva. Odnosi se i na železnicu.
Pomenuli ste prugu Beograd-Bar. Procena je da ta pruga, dakle, ono što su oštećenja i to ozbiljna oštećenja, u toku avgusta mora biti popravljena. Naravno da je to ozbiljan problem kada govorimo o tome da je letnja sezona i da se ta pruga najviše tada koristi, ali, prosto, nije moglo brže.
Radne akcije koje ste pomenule i javni radovi. Zajedno sa Kancelarijom, dakle, Kancelarija je ta koja će zajedno sa ministarstvima, ovaj predlog je, između ostalog, dalo Ministarstvo sporta, napraviće se program kako treba organizovati radne akcije ili javne radove. Ono što je važno, jedna od ideja koja je dominirala, dakle, nije još uvek odlučeno, jeste da ljudi koji budu radili na radnim akcijama imaju smeštaj, imaju hranu i upisuje im se radni staž. Nije se govorilo o nekoj dodatnoj plati, ali to je još uvek u razgovoru između Kancelarije i ministarstva i, naravno, samih lokalnih samouprava.
Mislim da imamo jasan plan, kao što ste pomenuli danas za Donatorsku konferenciju, i znamo gde je novac potreban. Imamo timove stručnjaka i znamo tačno da od 485 potpuno uništenih kuća neće moći sve da budu na onim mestima na kojima su bile. Već su određene druge lokacije i zbog toga, između ostalog, nam i treba ovaj zakon, da bismo ubrzali proceduru, odnosno da bi se gradilo bez građevinske dozvole, odnosno da posle, u roku od jedne godine, građevinska dozvola i lokacijska dozvola budu date.
Ovde bih stala. Ministarka poljoprivrede će ovaj drugi deo.