Reč ima Snežana Bogosavljević, ministar poljoprivrede. Izvolite.

… na informaciju koju smo čuli od ministarke Zorana Mihajlović. Interesantno je da su raspoloživa sredstva za izgradnju i održavanje objekata za odbranu od poplava u jednom dugom nizu godina bila daleko manja od potrebnih.
Došla sam do podatka da je u periodu od 2006. do 2013. godine postignut istorijski minimum u izdvajanju sredstava za ove namene. Izdvajano je u tom periodu između 100 i 800 hiljada evra, a procene stručnjaka kažu da je za održavanje ovog sistema i njegovo unapređenje potrebno 30 miliona evra. Uz to, Zakon o vodama koji je aktuelan i važeći ima niz manjkavosti i nedostataka. Pre svega, nedostaci su mu u tome što su vodotokovi drugog reda povereni lokalnim samoupravama koje takođe nisu finansijski sposobne niti spremne da odgovore zadatku, a nisu spremne ni u smislu raspoloživog stručnog kadra. Zbog toga se i predviđaju izmene ovog zakona.
Uz to naravno, izostao je integralni pristup rešavanju ovog problema, tako da su svi problemi praktično pali na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prethodno, odnosno sada Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Novi zakon mora da uključi i druge sektore u ovom smislu, znači i građevinarstvo i saobraćaj i infrastrukturu. Dakle, uz enormno niska sredstva i loša zakonska rešenja mi sada jednostavno imamo ovo što imamo, a inače, bujične poplave, kao što znamo, koje su zadesile nas su jedan prirodni fenomen, teško predvidivi fenomen koji niko, čak ni oni naši najstariji ne pamte.
Tako da, želela sam samo, možda su ovi podaci interesantni i možda će nam poslužiti da objektivnije sagledamo stanje u kome se našla Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine u ovim poplavama. Hvala lepo.

Reč ima ministar Zorana Mihajlović, samo da dopuni. Izvolite.

Jedna mala dopuna, a to je da Smederevska Palanka nije tek kakvo mesto, nego mesto koje je podložno poplavama. Prema tome, Direkcija za vode nalazi se u ingerenciji ministra poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. Postoje određene opštine koje nažalost stalno trpe zbog poplava i to svi znamo, jedna od njih jeste Smederevska Palanka.
Veliki broj pisama je gradonačelnik Smederevske Palanke slao tadašnjem ministru, upravo zbog toga što je to jedan od prioriteta. Prema tome, možda se nije shvatilo šta je prioritet, te danas Smederevska Palanka ima štetu 900 miliona dinara od elementarne nepogode, koju je pogodila peti put. Dakle, pre 90-ih 96, 99, 2006, 2012. godine.

Reč ima poslanik Petar Petrović. Izvolite.
Molim vas da kolegi ne oduzimam reč, dogovorite se.

Gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo ministri, dame i gospodo poslanici, što se tiče poslaničke grupe JS, ona će podržati Zakon o pružanju pomoći poplavljenim područjima a takođe i prihvatiće Izveštaj Vlade koji je pred nama.
Ono što želim na početku da kažem u ime JS i poslaničkog kluba jeste da nije vreme da se vraćamo u istoriju šta je ko radio, koliko je radio, kako je radio, to najbolje ocenjuju građani kad se raspišu izbori. Da li će dati poverenje onima koji su da tada vršili javne funkcije ili će tražiti neke druge i dati im poverenje da obavljaju te javne funkcije.
Sada je vreme da svi upremo snage uz našu i međunarodnu pomoć i da u najvećoj meri saniramo posledice katastrofe koja nas je zadesila pre par meseci. Ono što je vrlo bitno jeste da je u ovom zakonu koji je pred nama, na poseban, specifičan način zato i dobio naziv lex specialis, se regulišu poslovi javnih nabavki po skraćenom postupku. Skraćeni su postupci za podnošenje prigovora nezadovoljnih učesnika na tenderima, a takođe je i pooštrena odgovornost, kontrola utrošenih sredstava. Iz tog razloga, ne bih da komentarišem svaki član, ovaj zakon je za poslaničku grupu JS prihvatljiv, ali ono što želim da kažem, s obzirom da i u članu 1. Zakona i u Izveštaju o elementarnoj nepogodi, poplavi, navodi se da je u Srbiji tim poplavama obuhvaćeno oko 50, koje gradova, koje gradskih opština ili opština.
Apelujem, na sve lokalne samouprave koje su zadešene ovim poplavama, da ne čekamo svi samo pomoć od Vlade i od donatora, nego da vidimo šta možemo i mi sami, na nivou lokala, da učinimo da pomognemo onim ljudima koji su ostali bez kuća ili su oštećeni u većoj ili manjoj meri, čija su poljoprivredna dobra oštećena, čiji su usevi oštećeni, tako da oni u ovoj godini neće imati prihod ili će imati vrlo mali prihod.
Moram da naglasim i da pozovem ostale lokalne samouprave da se malo ugledaju na grad odakle dolazim, na grad Jagodinu, jer smo mi neposredno posle onoga što nas zadesilo, odnosno zadesilo sela u okolini Jagodine, koji čine gradsku upravu grada Jagodine, da smo im pružili prvo novčanu pomoć, a zatim i pomoć u pogledu nameštaja, bele tehnike i svih ostalih pomoći, kao što je pomoć u hrani, u vodi i svega ostalog i to ne čekajući da nam država da, da nam Vlada da sredstva, nego obezbeđujući sredstva od strane i funkcionera i odbornika i donatora lokalne samouprave da bismo pružili tim ljudima pomoć.
To treba da rade i ostale samouprave. Ne treba samo trčati u Beograd i tražiti pomoć od Vlade. Ima rezervi i u lokalnim samoupravama gde može da se zatraži pomoć.
S druge strane, prioritet svih prioriteta treba da bude saniranje onoga najgoreg što može jednu porodicu da zadesi, a to je da ostane bez krova nad glavom, da se do jeseni, kao što je i obećano od strane nadležnih ljudi iz ministarstva i Vlade Republike Srbije, izgrade kuće ljudima koji su ostali bez kuća, da se poprave kuće i stanovi tamo gde može da se poprave i da ljudi jesen i zimu sačekaju u normalnim uslovima.
Ono što takođe želim da kažem ovom prilikom, a to je da ovo što se desilo kažu da se dešava jednom u 50 ili 100 godina, ali niko nam ne garantuje da ne daj Bože, ne može da se ponovi i za kraći vremenski period.
Zato apelujem i na Ministarstvo poljoprivrede, i na Srbija vode, i na Direkciju voda Republike Srbije, i na Republički geodetski zavod, da učine jedan mali napor, a to je da se izađe na teren, da se pogledaju svi vodotoci mali, srednji, veliki u Republici Srbiji, da se izmeri dokle je granica neke reke, nekog potoka, da se oni koji su zauzeli te reke i vodotokove, potoke da se vrate na granicu svog domaćinstva ili svoje njive, da bi mogla voda da teče normalno. Takođe da se i ekološki posmatrano zabrani, na neki način, da se vidi kako to može da se uradi, da se u tim vodotocima ne baca i ostavlja sve i svašta, pa kada dođe do ovakvih malo većih padavina, ili nenormalno velikih padavina, da dođe do zagušenja i onda voda ne može da ide tamo gde treba da ide, nego ide ili u njive, ili kuće itd. i pravi štete koje su posle nesagledive, odnosno za čije otklanjanje je potrebno mnogo vremena da se otkloni.
Dakle, poslanički klub JS će u danu za glasanje podržati, kako zakon, tako i Izveštaj i još jednom ponavljam i tražim i molim sve nosioce vlasti u lokalnim samoupravama da se malo pridržimo one naše srpske izreke – u se i u svoje kljuse, odnosno daj malo vidimo kakve rezerve imamo i što je moguće da iscrpimo iz tih rezervi, da sami pomognemo, a normalno da očekujemo i pomoć od strane i donatora i Vlade Republike Srbije i svih ostalih.
Bez obzira kako to neko želi da shvati, dame i gospodo iz lokalnih samouprava ugledajte se malo na grad iz koga ja dolazim, na grad Jagodinu i biće vam svima bolje. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Branka Bošnjak.
Poslaniku Martinoviću se izvinjavam, ali se uopšte ne vidi od ministra Velje Ilića i Marića, tako da vas molim da visoko dignete Poslovnik sledećeg puta. Zahvaljujem se što ste odustali.
Izvolite, reč ima Branka Bošnjak.

Poštovana predsednice, poštovana potpredsednice Vlade, uvaženi ministri, predstavnici Vlade, poštovane kolege poslanici i poslanice, danas imamo zakon koji nijedna Skupština, nijedan poslanik ne želi da ima na dnevnom redu za usvajanje. Ovo je zakon koji se donosi posle velike elementarne nepogode koja za posledicu ima i velike materijalne troškove.
Zakon je tu da propiše pravila i procedure. Nakon tih elementarnih nepogoda kojima će se što efikasnije sanirati posledice tih nepogoda. Zakon se donosi po hitnom postupku da bismo u što kraćem roku i po skraćenim procedurama otklonili štetu. Važno je da nas ta elementarna stihija ne uvede u proceduralnu stihiju.
Posebno je važno što ovaj zakon definiše striktnu kontrolu nad procedurama i takođe je važno što obezbeđuje transparentnost svih procedura. Transparentnost u protoku novca, transparentnost u definisanju ugroženih područja i potrebe određenih područja i ljudi da im se izađe u susret i pritekne u pomoć.
Bitno je da transparentnost bude nad kompletnim fondovima, jer smo svi nažalost svedoci velikih zloupotreba u radu dosadašnjih fondova na nekim prethodnim elementarnim nepogodama koje su zadesile Srbiju.
Zakon o javnim nabavkama i Zakon o planiranju i gradnji, takođe definišu procedure i postupke po hitnosti u slučajevima elementarnih nepogoda. Međutim, bio je potreban jedan krovni zakon koji će se odnositi isključivo na ovu oblast i koji će se odnositi na majske poplave i klizišta koji su nas zadesili.
Koje su osnovne karakteristike zakona? Prva i najvažnija je njegova efikasnost, obzirom da se ovim zakonom skraćuju procedure, a znamo da su mnoge kuće porušene, da su uništeni kako javni objekti i infrastruktura, oštećene škole, ustanove kulture, te se ne mogu čekati uobičajeno spore procedure, prvo pribavljanja građevinskih dozvola, a zatim raspisivanja tendera, javne nabavke, pribavljanje određenih garancija, postupanje po žalbama javnih nabavki. Država je investitor, u prilici je da donese zakon koji će skratiti te procedure i u ovom trenutku državi naravno, mora biti prioritet građanin koji ne sme da sačeka zimu bez svog doma.
Druga karakteristika zakona je njegova transparentnost i tu uopšte ne smemo imati nikakvu dilemu da svi podaci moraju biti javni, od priliva sredstava, načina trošenja i javnost svih procedura. Jer, ovaj zakon propisuje različite izuzetke i mi moramo biti svesni, mora biti jasno zašto se postupilo sa izuzecima u odgovarajućim procedurama.
Zakon je takođe, propisao ekonomičnost i on je predvideo racionalizaciju troškova. Ta racionalizacija troškova prevashodno ide u korist građana Srbije. Država neće naplaćivati troškove kao što su troškovi pribavljanja građanskih dozvola, troškovi uknjižbe objekata, troškovi prenosa vlasništva, takođe se neće naplaćivati prenos statusa zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko, te naravno to sve ide na korist građana.
Za mene kao inženjera mislim da bi najvažniji doprinos ovog zakona mogao da bude u stvaranju budućih standarda u preveniranju ovakvih situacija. Pri tom mislim, naravno, koliko je moguće upravljati prirodom preveniranju tih situacija, ali ono što je u našoj nadležnosti, a to je da omogućimo da procedurama šteta u ovakvim situacijama bude minimalna.
Ja sam svesna da jedan „leks specijalis“ ne može da promeni našu svest, ali bih volela ako ovaj zakon za posledicu ima to što ćemo se odvići od gradnje bez građevinskih dozvola. Sada smo nažalost kroz loš primer, kroz ovu tragediju postali svesni kolika je prednost imati objekat sa građevinskom dozvolom. Kolika je prednost imati objekat koji je uknjižen.
Shvatamo šta znači gradnja po projektu. Slika objekta u Krupnju koji je prevrnut govori mnogo, ona govori o tragediji te porodice, ali poslala je i sliku da taj objekat nema odgovarajući temelj. Ako gradite po projektu, vi onda imate geomehanički elaborat. Vi znate da na klizištu ne možete da gradite. Ako imate građevinsku dozvolu i odgovarajući projekat, vi onda znate da on sadrži i projekat konstrukcije. Taj projekat konstrukcije definiše odgovarajući temelj i naravno da se neće u ovom trenutku praviti selektivan pristup prema ovakvom ili onakvom objektu i da svakom građaninu mora da se obezbedi dom.
Volela bih da nas ova tragedija u nečemu malo i nauči. Ovo se sve odnosi i na ilegalnu infrastrukturu. Znamo i svesni smo koliko je objekata prikopčano na improvizovanu, da kažem, divlje priključke, koliko je nelegalne kanalizacione infrastrukture, elektro-priključaka.
Mi nismo ni svesni koliko tih nelegalnih, nezavedenih instalacija imamo i kolika je njihova šteta. Sve ono što se ne nalazi u Katastru podzemnih instalacija za državu i ne postoji. Sada je pitanje ko će i kako će tu infrastrukturu popraviti i građane dovesti u priliku da mogu da žive po standardima koji su primereni. Skupo plaćamo sve ono što nismo poštovali do sada procedure.
Takođe bih želela osim da kažem, pohvala zakonu, da skrenem pažnju na neke rizike koje donosi ovaj zakon. On u svom bitnom delu se odnosi, definiše postupak eksproprijacije. Jako je važno da ta eksproprijacija se samo isključivo odnosi za postupke i za sve radove koji se tiču otklanjanja štete od poplava.
Lokalna samouprava će definisati koja je parcela potrebna za privođenje nekom javnom interesu, koja parcela postaje javna. Za to ona ima neki postupak u trajanju od osam dana. Građanin ima osam dana da se žali na to rešenje. Nadležno ministarstvo finansija ima nekih narednih osam dana da donese konačnu odluku po toj žalbi. Ta procedura od 24 dana je zapravo opravdano kratka da bismo bili efikasni, ali s druge strane i opasno kratka da bismo možda mogli o nekog građanina da se ogrešimo. Te tu molim i sigurna sam, uverena sam, da postoje instrumenti da do te zloupotrebe ne dođe.
Ovaj zakon propisuje skraćene procedure i one su naravno neophodne kako bi smo otklonili pravovremeno štetu od poplava, ali dobro bi bilo da ne dovedemo sada, da kažem mešetare u priliku da reše svoje interese kroz moguće kratku proceduru i da naravno nekakav svoj interes, svoju dozvolu podvuku pod proceduru koja je neophodna za one koji su realno ugroženi.
I još jedna delikatna tema za koju mislim da nije manje važna. To je obnova kulturnih dobara i žao mi je što i nadležni ministar nije više tu, bio je sa nama do malopre. Zakon kaže – sprovešće se po merama koje će propisati državni program obnove. To je nešto i ministarka u svom uvodnom izlaganju napomenula. Ja bih samo zamolila da se kroz taj državni program precizno definišu i što kraće procedure dobijanja dozvole za ove objekte. Znamo da je praksa čekanja predugačko dozvola, uslova, nadležni Zavod za zaštitu spomenika, te mislim da bi tu bilo korisno da se i to propiše ne bi li smo i te objekte pravovremeno, blagovremeno sanirali.
Ovaj zakon važi godinu dana. I nije sporno da nešto možda ima prioritet, a to je dom, nečiji dom, nečija kuća. Ali, s druge strane, ako sve ne rešimo, ako sve objekte ne rešimo po ovom zakonu u proceduri od godinu dana, onda nismo valjano obavili ceo posao.
Na samom kraju želim da podsetim građane, želim da podsetim direktore privatnih, javnih preduzeća, škola, ustanova, kulture, sportskih objekata, lokalnu samoupravu, da ako nisu podneli zahtev za štetu i prijavili nastalu štetu na svojim objektima, da za to imaju samo osam dana od dana stupanja ovog zakona na snagu. Te mislim da to treba ozbiljno da se shvati, da bismo em imali odgovarajuće budžete, em mogli da napravimo valjanu dinamiku realizacije, a naravno i da bi oni došli do onog rezultata koji im je potreban, a to je da im država pomogne da žive onako kako su živeli pre ove tragedije. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima ministar u Vladi, prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Vezano odmah da krenem od ovih osam dana. Za sada su svi, apsolutno svi prijavili, verujem da to ne bi trebao da bude problem. Zakon važi godinu dana, ali se ipak postupci koji se pokrenu u toku ovih godinu dana, normalno da će se nastaviti po ovom zakonu.
Dakle, možda će godina i proći, ali će postupci biti nastavljeni.
Slažem se da kontrola i nadzor moraju da budu ogromni, zbog toga smo i formirali sa stanovišta Vlade kancelariju, zbog toga razgovaramo stalno sa lokalnim samoupravama i to je nešto što i ja isto smatram kritičnim, o čemu moramo da vodimo računa, ali što se tiče eksproprijacije slažem se, s tom razlikom što, kao što znate eksproprijaciju, prvo će se pogledati da li postoji sve ono što je u državnoj svojini.
Ako nema, onda će se zajedno sa timovima, ne mogu same lokalne samouprave to da rade, nego sa stručnim timovima odrediti dakle, lokacije koje su moguće. I to je najkraće bilo. Hvala.