Hvala.
Mislim da je dobro što je data ova pauza, jer da sam na mestu građana Obrenovca, koji gledaju ovaj prenos ili građana iz drugih poplavljenih područja i područja ugroženih klizištima, rekao bih da je rasprava koja je vođena u zadnjih pola sata velika neodgovornost prema tim građanima koji očekuju od zakona koji ćemo usvojiti, odluke koje ćemo doneti, da zimu dočekaju u svojim domovima, bezbedno i sigurno, a ne da gledaju stranke i njihove predstavnike ukopane u stranačke rovove, kako jedni druge optužuju ko je kriv za poplave, ko je šta preduzeo, ko nije preduzeo i da se međusobno politički prepucavaju.
Mislim da postoje dani u Narodnoj skupštini kada svi treba da budemo narodni poslanici, a ne predstavnici svojih stranaka i da je upravo to današnji dan.
Zbog toga ću pokušati da više sa aspekta ovoga, a potkrpljeno stručnom analizom, ukažem koji su to glavni razlozi koji su doveli do poplava, uz apsolutnu procenu da prvi put jedna Vlada posle ovakvih elementarnih nepogoda dostavlja jedan relevantan, ozbiljan i sveobuhvatan izveštaj. Mi smo i ranije imali slične poplave, slične prirodne katastrofe, ali nikada jedan ovako ozbiljan izveštaj.
S druge strane, šta je to što mi moramo kao društvo od države Republike Srbije, preko onih gazduju vodama, znači, „Srbijavode“, „Vojvodinavode“, „Beogradvode“ i jedinice lokalnih samouprava preduzeti da nam se na ovakav način više prirodne katastrofe ne dešavaju, uz našu procenu, a na bazi stručnih procena da će se Srbija i dalje suočavati sa ovom vrstom problema. Doduše, verovatno se nikada više neće desiti jedan Obrenovac na koji se desio sada, ali Obrenovac se desio po sličnom scenariju kao pre 33 godine, 1981. godine, kada je poplavljen, jer se nalazi u niskom području i okružen je sa tri reke koje imaju svoje probleme u odbrani od poplava.
Pri tom, apsolutno treba reći da mi nismo Holandija, da nemamo tako razrađen sistem odbrane od poplava, da nismo Nemačka, da nismo ni Engleska, da mi živimo u Srbiji i da živimo sa našim problemima i da je sistem odbrane od poplava, koji nije sveobuhvatan i koji je građen u različitim periodima sa različitim materijalima, sa različitim tehnologijama pokazao svoje nedostatke i da mnogo toga treba da se uradi u odbrani od poplava kod vodotokova prvog reda, a da sigurno država, odnosno lokalne samouprave sada neće moći da ulažu u vodotokove nižeg reda, drugog i trećeg, kod tzv. bujičnih reka, gde nastaju kod velikih padavina vrlo velike bujice, kratko traju, a nanose ogromnu štetu.
Ono što je i gospođa Mihajlović rekla i što je gospodin Velimir nagovestio, mi treba da donesemo jednu projekciju za budućnost, ali za to će nam trebati do 2019. godine 19 milijardi dinara, što je velika svota novca za našu državu.
Zbog toga treba analizirati kakve su mogućnosti da se unapredi prognoza i najava poplava, kakvu sigurnost pružaju izgrađeni objekti za odbranu od poplava, kako se upravlja vodama u Srbiji, da li su vodoprivredna preduzeća dobro organizovana, kako se finansira održavanje vodne infrastrukture i odbrane od poplava.
Kod majskih poplava oboreni su brojni rekordi na više lokacija u Srbiji. Na pojedinim mestima u Srbiji količina vode je nadmašila jednu trećinu ukupnih godišnjih padavina, a poplavama je ugroženo 18% teritorije Republike Srbije, posebno priobalje Dunava, Tise, Save, Morave, Drine, Kolubare, Timoka. Potencijalna opasnost postoji i kod dobro izgrađenih sistema. Mi imamo negde oko 99 značajnih poplavnih područja u Srbiji.
Zbog čega otkazuju i izgrađeni sistemi zaštite od poplava? Pre svega, zbog grešaka pri projektovanju, izgradnji i održavanju zaštitnih sistema, zatim, zbog grešaka naših građana koji razgrađuju nasipe, grade kuće na nasipima i kanalima itd. Zbog toga je stepen zaštite od poplava potrebno definisati državnim planskim aktima.
Šta su naše smernice za budućnost? Kompletiranje, dogradnja, rekonstrukcija i redovno održavanje sistema vodnih objekata za zaštitu od poplava, redukcija poplavnih talasa i lokalne mere zaštite, bez obzira što znamo da su opštine, kao i sama naša država, u teškom stanju.
Pomenuo sam da će ipak sve ovo što mi treba da uradimo zavisiti, pre svega, od novca, od ekonomske snage zemlje, a onda, samim tim dolazimo samo do jedne političke poruke, da moramo što pre uraditi sve da postanemo normalna, uređena država, da raščistimo sa kriminalom i korupcijom, da zaposlimo što više ljudi, da se što više novca odvaja za prevencije od poplava, a ne zaboravimo da u slivu, recimo, Velike Morave skoro svake godine dolaze poplavni talasi, ali se oni preusmeravaju na poljoprivredno zemljište da bi se spasili gradovi, naselja, industrijski objekti i ono što je od većeg značaja u odnosu na poljoprivredno zemljište, koje je takođe naše veliko blago.
Zbog toga se moraju raditi rekonstrukcije odbrambenih linija, recimo, na desnoj obali Save. Onda, kejski zidovi i nasipi u centralnoj zoni Beograda ne obezbeđuju adekvatan sistem zaštite. To niko nije rekao. Gori scenario se može ponovo javiti. Bilo bi gore da talas nije smanjen posle popuštanja nasipa, izlivanja vode na teritoriji BiH i Hrvatske. Da se to nije desilo, mi bismo ovde imali tek posebnu katastrofu. Potrebno je kompletno preispitivanje koncepta zaštite poplave u slivu Kolubare. Recimo, u poplavama 2010. godine uočene su slabe tačke na Drini i Limu. Potrebno je preispitati i tu sistem zaštite u saradnji sa BiH.

Vreme.

Završavam.
Srpski pokret obnove apsolutno oseća potrebu da se zahvali građanima Srbije, posebno mladim ljudima koji su pokazali veliku solidarnost i odgovornost. Ono što očekujem od narodnih poslanika, to je da ubuduće pričamo o onome što je tema, da se makar danas zbog ugroženih građana ne bavimo politikanstvom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala. Ovolika šteta i ovolike propuste teško je objasniti u pet minuta, ali pokušaću.
Prvo, izveštaj o poplavama koji ima 300 i nešto stranica svega i svačega, jedna kupusara koja je spoj raznih izjava i raznih izveštaja od kojih dva zavređuju pažnju. Svi ostali mogu da uđu u onu kategoriju ko je pravio sendviče, vozio jogurt i kifle, ali dva izveštaja su jako važna. To je izveštaj Republičkog hidrometeorološkog zavoda na 50 i nešto stranica iz koga je jasno da je bilo dovoljno vremena da oni najave od 9, preko 12, 13. i 14. maja šta se sprema. To su bile crvene najave. Prema tome, svaki nadležni organ, telo u ovoj državi je morao da zna šta se sprema, sedam dana ranije, pet dana ranije, tri dana ranije. Nije urađeno ništa u Obrenovcu. Te najave su pomogle da Šabac ostane suv, da Sremska Mitrovica ostane odbranjena, ali u Obrenovcu se to nije desilo. Moje pitanje – zašto?
Odgovor na to pitanje daje već sledeći izveštaj, po redosledu, iza izveštaja Hidrometeorološkog zavoda je izveštaj „Srbijavoda“ na osam stranica. „Srbijavode“ daju izveštaj na osam stranica o poslu koji je njihov jedini zadatak, a to je da gazduju vodotokovima i da sprečavaju razne loše stvari, od kojih je poplava nešto najgore moguće.
U tom izveštaju ćete videti zašto nije branjen Obrenovac. Tamo se u jednoj rečenici napominje da su se poplave desile u zadnjih 25, 26 godina i da su 2006. godine bile velike, a da su 2014. godine bile najveće. To je na nivou osnovne škole.
Nema nikoga ovde ko bi mogao da nam da odgovor na ova pitanja, jer ministarka i potpredsednica Vlade nije zadužena za to, a ministar Ilić je formalno zadužen za tu oblast, ali očigledno da to Ministarstvo nije počelo da radi za ovih četiri, pet meseci.
Ono što govori stručna javnost i opšta javnost, to je da je Obrenovac poplavljen zato što se neko igrao sa dolmom koja je trebala da zaštiti Obrenovac od Tamnave, da je eksplozivom ili na neki drugi način razorio tu dolmu i da je voda ušla u obrenovački atar, potpuno bez bilo kakvog plana odbrane od poplava i to je krivica zašto je Obrenovac prošao kako je prošao.
Elektrodistribucija Srbije, kaže ministarka da je 119 miliona evra štete. Naravno da je ta šteta mogla da bude naplaćena od osiguravajućih društava da nije došlo do velike igre oko osiguranja EPS-a. Decembra prošle godine je bio raspisan tender za osiguranje, poništen je odlukom direktora zbog čega su ponuđači dobili odštetu od EPS-a u visini od preko devet miliona dinara, a moglo je da tih 120 miliona evra štete već bude naplaćeno.
Konačno, šta će nam zakon o poplavama? Šta će nam zakon kada je sve to već definisano u nekim drugim zakonima, osim ukoliko tu ne stoji neka loša namera? To da će to biti podsticaj da se sve štete brzo reše je potpuna, što bi rekao jedan srpski političar – veću glupost u obrazloženju nisam mogao da čujem do sada.
Dva meseca je prošlo od poplava, a nije urađeno ništa. Kancelarija je osnovana pre sedam dana. Danas je ozakonjujemo, a već je dobila iz budžetske rezerve devet miliona dinara za plate radnika i za ugovore o delu. Četvrtog jula je doneta ta odluka na Vladi, a ja se pitam – kome idu te pare, ako smo rekli da je samo jedan zaposlen? Neće valjda Marko Blagojević da ima platu od pola miliona. Siguran sam da neće.
Prema tome, mislim da je urađeno puno loših stvari. Ovo nije politički sud. U parlamentu treba da se podstaknu neki problemi, neka pitanja, ali Srbija zaslužuje odgovore za to ko je zaslužan, i njima hvala. To su policajci, vojnici, vatrogasci i to je tviter zajednica Srbije koja je učinila više nego svi ministri u ovoj srpskoj vladi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam da moj prethodnik kaže nešto povodom štete u poljoprivredi, s obzirom na našu profesionalnu zajedničku orijentaciju.
Pred nama su dva dokumenta. Jedan je zakon, a drugi je izveštaj. Pokušaću da budem objektivan i Vlada treba da bude zahvalna, ne samo na pohvalama, već i na savetima i kritikama, pa čak i onim kritikama koje nisu dobronamerne, a ni utemeljene.
Odmah na početku moram da objasnim mom kolegi, sabratu po profesiji, poljoprivredniku da je velika razlika između Sremske Mitrovice i Šapca, Save i Dunava, jer nisu toliko ugroženi bujičnim pritokama, kao što je to slučaj sa Kolubarom, Tamnavom itd. Mislim da sam dovoljno kvalifikovan, s obzirom da mislim da u ovoj Skupštini nema poslanika koji nije u ovoj poplavi imao toliku štetu, a kod mene se poplava desila na zakupljenom poljoprivrednom zemljištu i ne tretira se kao poplava, jer je došlo do velikog vodostaja Save i podzemnih voda koje su ušle u njive i napravile štetu. To se čak ne beleži kao poplava, niti imam pravo na nadoknadu povodom toga. Mislim da nema poslanika koji je u bližoj familiji imao žrtvu, na sreću, nema ga, sem mene. Mislim da sam potpuno kvalifikovan, čak bih mogao biti oštriji od nekih drugih poslanika povodom ove teme, ali očigledno da oni koji su prošli, na sreću, sa manjom štetom su daleko kritički raspoloženiji od mene samog.
Podsetiću da je Vlada formirana 16. aprila. Da je to bila neka od prethodnih vlada, taman bi imala vremena da sastavi ovakav izveštaj od 320 strana. Mislim da te prethodne vlade za dva meseca ne bi sigurno, ne samo se branile od poplava, već ne bi uspele da otkucaju i da srede izveštaj koji nazivaju kupusarom, ne bi uspele da srede takvu vrstu izveštaja, ni da ga napišu. Kao što smo čuli ranije, uopšte nisu napisali izveštaje povodom nekih nesreća slične vrste koje su se dešavale za vreme neke prethodne vlade, odnosno za vreme neke prethodne vlasti.
Na Odboru za poljoprivredu smo razmatrali ovaj izveštaj od 320 strana. Bez obzira što je obiman, ima nekih svojih nedostataka, pa ću ja početi od životne sredine koja je obuhvaćena samo sa pola stranice. Dakle, Ministarstvo za poljoprivredu i životnu sredinu u svom izveštaju o životnoj sredini je napisalo izveštaj na pola stranice. S tim u vezi, moram da pitam, s obzirom da se priča da je sanitarna deponija „Duboka“ u nekoj krizi, odnosno da je sklona klizištu, da li je to tačno, s obzirom da je bivši režim izdvojio za nju negde oko 25 miliona evra? Ukoliko je tačno da se tamo pojavilo klizište, onda imamo problem uzalud bačenih para. Šta je sa drugim sanitarnim deponijama? Da li od ovih poplava ima određenih šteta, s obzirom da je životna sredina veoma bitna?
Takođe, imali smo zamerke na izveštaj koji je bio veterinarske prirode. Nisu nam se neke cifre složile, ali sveobuhvatno nismo videli do sada neki izveštaj koji je bio sveobuhvatniji. Velika voda je velika nevolja. Dakle, ona može da bude i velika korist. To zavisi od toga kako to ljudi prime i kako se pripreme za to.
Nijedna vlada, posebno ne ona od 16. aprila, a ni vlada koja je bila pre 16. aprila, a ni vlade koje su vladale od 2000. godine ne snose isključivu odgovornost za nesreće koje nam se dešavaju. Poplave i suše ne možete izbeći, ali njihove posledice možete umanjiti ukoliko se na vreme i permanentno pripremate za takvu vrstu nesreće, obezbedite i preventivno delujete. Ukoliko čekate da vam se one dogode, a to se radi 30, 40 godina, onda kada vam se dogode, donesu daleko veće štete, nego što bi to uradile da se na vreme to radilo.
Pre dva veka, sa ašovima, lopatama, motikama i kolicima, Austrougarska je poprilično sredila vodotokove u Vojvodini.
Dakle, mi koji živimo u Vojvodini to znamo, kao što znamo da je popriličan broj kanalske mreže, odnosno dužina kanalske mreže u kilometrima, posebno one sekundarne, pored njiva, zatrpan. Krivica je malo i do bivših ministarstava građevine koji nisu propisali da je svako pored svoje parcele u obavezi da iskopa šanac, jarak, da se na određeni način voda sklanja sa parcela i da se na takav način buduće posledice poplava smanje.
Ako su se za vreme Austrougarske mogli srediti vodotokovi, koji su danas zapušteniji nego u to vreme, srediti kanalska mreža u Vojvodini, koja je u popriličnoj meri bila čak i močvara, šta to danas u opštoj eri besposlice, gde nam je narod nezaposlen, gde su nam građevinske firme bez posla, posebno one koje se bave niskogradnjom, šta nam je sve to malo novca trebalo, a koliko ja znam, bivšem režimu je čak neki novac i vraćen, za neki se ne zna gde je tačno upućen od Svetske banke, šta nam je to trebalo da uz malo novca, uz te nezaposlene ljude i nezaposlene mašine, sredimo te vodotokove tako da Vlada formirana 16. aprila ne bi bila suočena sa posledicama elementarne nepogode?
Ukoliko se na vreme ne postaramo o poplavama, ukoliko ne saniramo, ukoliko na vreme ne uredimo vodotokove, očistimo kanalsku mrežu, onda su posledice neminovne, a u takvim situacijama možemo da krenemo od Boga pa od Boga da tražimo ostavku, pa posle Boga, od Vlade od 16. aprila, pa posle toga ostavku one Vlade koja je bila do 16. aprila, a onda možemo da tražimo ostavku i svih ministara koji su vladali do 2012. godine.
Ako ne možete da koristite vodu, onda voda često može da koristi one koji vodu nisu umeli da koriste. Voda i vatra su velike nevolje, ali je po meni voda još veća, jer voda može vatru da ugasi, a obrnuto je to malo teže.
Što se tiče ovih izveštaja, ja ću probati malo oko energetike, s obzirom da je ministarka ranije bila ministar energetike, ukoliko mogu, imam pravo da delim savete, ja bih krenuo od saveta da uvezete električnu energiju odmah, da prenesete Vladi da uvezete električnu energiju odmah, dok je cena po 40 evra, a da sušeni ugalj iz Kolubare podelite stanovništvu, odnosno korisnicima koji to koriste za grejanje, a mislim da su potrebe od 500 do 800 hiljada tona.
Po meni, bolje je da uvezete struju sada kada je cena 40 evra megavat-čas, ako sam tu mernu jedinicu dobro zapamtio, jer, ukoliko to ne učinite, za očekivati je da tamo krajem oktobra ili u novembru svi oni koji nisu imali ugalj i koji ga na leto ne obezbede, pređu na grejanje električnom energijom, što će nas dovesti do toga da ćemo uvoziti električnu energiju u povećanoj količini u zimu, kada je cena od 60 do 80 evra po megavat-času. Znači, bolje je to uvesti sada, kada je jeftinije, a narodu podeliti ugalj, jer sem što će se na istu količinu struje uštedeti neki novac, sprečićemo i to da prelaskom na električnu mrežu preopterete sistem. Dakle, mi možemo po onome što struka kaže da uvezemo električne energije koliko hoćemo, ali ne možemo da je transportujemo do potrošača i može doći do ozbiljnih havarija. To bi bila ona vrsta saveta koju sam izneo na početku, kad već opozicija nije iskoristila priliku da podeli tako neki savet.
Ministarka poljoprivrede nije ovde, ali, predložio bih da podelu semena, goriva itd, svakako zemljoradnicima vrši ali da se setva ne zanavlja, s obzirom da rana setva ponekad omane, a kasna setva gotovo uvek. S obzirom da se bavim poljoprivredom, gotovo je nemoguće napraviti bilo kakav agrotehnički rok sada, već savetujem da onima koji su pretrpeli štete od poplave, koji su obeleženi, za razliku od mene, to se seme dodeli, ukoliko mu nije prošao rok trajanja, da se ti repromaterijali, đubrivo, seme i gorivo podele i dodele za sledeću sezonu, jer sada optimalno možete da sejete samo uljanu repicu.
Što se tiče novca za odvodnjavanje, o tome je kolega Petrović govorio i ja ću se u potpunosti složiti s njim, bez obzira što ta kritika dolazi od opozicije, koja je nekada bila vlast i koja takođe nije kontrolisala da li se novac koji je namenjen za odvodnjavanje i navodnjavanje koristi u te svrhe, ima velikih indicija da je gospodin Dinkić taj novac na određeni način prisvojio i ubacio ga generalno kao opštu budžetsku stavku, dakle, da nije odvajan na poseban račun i da često nije dolazio do korisnika.
Takođe treba voditi računa i o nasipima. Cenim kritiku opozicije, ali oni ne žele da kažu da je to tamo gde su bili vlast, navešću primer Obrenovca, da se godinama nasipi nisu održavali, da imamo situaciju da je po nasipima pravljen put. Dakle, mi koji živimo u Vojvodini, koja je nekada bila sređena po pitanju nasipa, znamo da tu postoje određene rampe, da se nikakav saobraćaj ne može vršiti po nasipima, a ovde je jednostavno nasip bio zarezan na odgovarajuću visinu, da bi se napravio što širi put i naravno da se saobraćajem oštećivala takva vrsta nasipa i da u te nasipe nije godinama uložen nijedan dinar. Recimo i to da su milionske sume izdvajane za zaštitu hrastova lužnjaka, pet ili šest hrastova koji se nalaze u blizini nasipa, pa su čuvari koji su čuvali te hrastove kod Jozića kolibe dolazili kolima, saobraćajući po nasipu koji je bio zarezan, po kome je napravljen put, što je svakako prekršaj i što je neodrživo. Dakle, po tome su saobraćali i upravo je jedno pucanje nasipa bilo baš upravo na tom mestu, slučajno ili nije slučajno. Uglavnom, da se taj nasip nije zarezivao, da se nije pravio put, da se nije vršio saobraćaj, da se nije više vodilo računa o hrastovima lužnjacima a manje o nasipima, možda bi šteta po Obrenovac danas bila manja, možda bi čak i broj žrtava bio manji, ali, svakako bi materijalna šteta bila manja.
Kad smo već kod tih hrastova lužnjaka, neodrživo je da neko samo za lečenje jednog hrasta izdvoji 1,4 miliona dinara, a da pri tome u toj godini ne odvoji ni jedan beli dinar za održavanje nasipa, vodotokova, itd.
Takođe, na određeni način meni smeta i bode oči to što niko neće da spominje korita reka. Neko iz opozicije je to pominjao, ali niko ne želi da kaže da ta zapuštenost traje godina i zašto niko ne govori o ovim splavovima koji se protežu duž Save od Beograda do Obrenovca? Ja kao laik pitam da li je moguće da ti splavovi i ti objekti na određeni način usporavaju tokove Save? Ukoliko usporavaju takav tok, onda vodostaj raste. Ukoliko vodostaj raste, onda i Kolubara zbog povećanog vodostaja Save ne može da se uliva. Dakle, da li su ti splavovi nastali od 16. aprila do danas, ili su oni možda u poslednjih 10-15 godina permanentno podizani? Da li na određen način učestvuju u sporijem toku Save i zajedno sa neodržavanjem korita i kanalske mreže učestvuju da nam rezultati ovakvih nesreća, odnosno posledice, budu daleko veće nego što bi bile da takvih sitnica i krupnica nije bilo?
Što se tiče daljih zamerki, jedino što bih preporučio Vladi da dopuni u izveštaju jeste da povede računa o Zakonu o vodama. Tvrdim da taj zakon nije dobar. Mi smo na odboru o tome govorili, da je zakon pocepao jedinstveno vodoprivredno preduzeće u tri vodoprivredna preduzeća. Umesto „Srbijavoda“ sada imamo „Srbijavode“, „Vojvodina vode“ i „Beogradvode“, što možda ne bi bilo loše da su im data ovlašćenja isključivo kao nekog lokalnog tipa. Međutim, ukoliko podelite glavna ovlašćenja od odbrane od poplava, izgradnje nasipa itd, onda zahvaljujući tome što imate tri vodoprivredna preduzeća, što imate, na primer, tri inspekcije i tri budžeta ili sam možda pogrešio, ima dva, ali uglavnom taj jedinstveni Zakon o vodama je pocepao jedinstveni način odbrane i održavanje naših vodotokova, reka i kanalske mreže.
Jednostavno se može desiti, a u Obrenovcu se prepliću „Srbijavode“, „Beogradvode“ i „Vojvodinavode“, možemo da ako se ubuduće budemo branili od poplava doći u sledeću situaciju da dođe do nekog rivalstva i da recimo „Vojvodinavode“ igrade malo veći nasip nego sa druge strane „Srbijavode“ i da pokušamo da potapamo jedni druge.
U svetu je poznat primer da u odbrani od poplavi i izgradnji nasipa se više država udružuju da bi rešili određeni problem. Gotovo mi je neverovatno da u jednoj državi pocepate sistem na tri dela i da je on pocepan i po pitanju odbrane od poplave i izgradnji nasipa, pa i u ovim glavnim vodotokovima, a ne samo u manjim rekama i potocima.
Dakle, poplave i suše se stvarno ne mogu izbeći. Takođe želim da zahvalim vojsci, ali takođe moram vojnicima, posebno onim profesionalnim da kažem da kad god dođe nevolja mi se onda Bogu i vojniku klanjamo. Kada nevolje prođu Boga zaboravljamo, vojnika zapostavljamo, ali to nije razlog da se na određen način zahvalimo posebno vojnicima, naravno i svima onima koji su učestvovali u spašavanju i odbrani od poplava.
Naravno da ću ja glasati za ove zakone, jer to je jedini način da u što kraćem roku obnovimo neki život onima koji su u velikoj nevolji, koji su pogođeni ovom poplavom. Uopšte, situacija sa vodotokovima je zapuštena, a nasleđena je kao takva, naravno i 16. aprila zapuštena kao što je zapuštena i napuštena naša država, nedovršena i ja često imam običaj da kažem da u ovoj državi nema države, da paralelno sa državom moramo da pravimo sve pa i odbranu od poplava.
Dakle, država je jednostavno samlevena u prašinu, a da bi od prašine nešto napravili morate prvo da zamesite glinu, ispečete crep, ciglu pa tek onda možete da praviti građevinu. Dakle, i država je tako složen proizvod koji dugo treba praviti.
Na kraju da zaključim, ukoliko želimo nešto više i mi moramo biti nešto više nego što smo bili do sada. Hvala vam.

Reč ima ministar Zorana Mihajlović, izvolite.

Hvala.
Da krenemo prvo od Kolubare. Odmah da kažem da je Kolubara osigurana i reosigurana upravo za poplave. Znam da postoje problemi unutar EPS. Upravo je Ministarstvo energetike u prethodnoj Vladi uputilo nadležnim državnim organima da se pozabave upravo načinom na koji je birana kuća koja treba da osigura EPS i sve nakon toga šta se dešavalo. Ja stvarno očekujem da dobijem taj izveštaj. Kada konkretno sada govorimo o ovome na našu sreću oni su osigurani.
Što se tiče životne sredine, odnosno sanitarne deponije Duboka, da, pojavila su se dva klizišta i naše projektantske kuće, odnosno pre svega CIP su pripremili izveštaj o tome, prvo o stanju svih klizišta, pa i tih, pa onda šta je sve potrebno uraditi i kako to sanirati. Očekujem da ćemo u narednom periodu sa našim partnerima, budući kako se već finansira Duboka, sesti i razgovarati kako ćemo to da rešimo.
Pominjali ste korita reka, nasipe, kuće. Čekam informaciju o 485 kuća koje su potpuno uništene, dakle 100% uništene, koliko njih uopšte imalo građevinsku dozvolu, odnosno koliko njih je izgrađeno tamo gde u stvari mogu da budu izgrađene. Bojim se da ćemo se tu iznenaditi. Kada budemo imali tu informaciju javnost Srbije će o tome znati.
Što se tiče uvoza električne energije, koliko smo informisani od EPS, EPS je već rezervisao određene količine električne energije za period koji je ispred nas, dakle za jesen i za zimu. Ono što će Vlada Srbije sigurno uraditi, Vlada će i te kako iskontrolisati ne samo cene nego i načine i uopšte način na koji je nabavljena električna energija od trenutka kada smo ušli u elementarnu nepogodu, danas, na jesen, itd. Mi svi moramo da znamo, jer to je veliki novac koji Srbija treba da da za uvoz električne energije u narednom periodu, posebno imajući u vidu da naša energetska bezbednost može da bude ugrožena ukoliko budemo imali problem eventualno u snabdevanju gasom zbog krize u Ukrajini.
Što se tiče Zakona o vodama, na sednicama Vlade smo razgovarali o tome. Znam da će se raditi izmene i dopune Zakona o vodama upravo iz razloga koji ste i sami napomenuli, a koji smo i mi videli iz svega ovoga što smo doživeli. Ne mogu da funkcionišu na ovaj način preduzeća, jer automatski nam usporava mogućnost da mi kao država budemo efikasni, ne samo u normalnom trenutku, normalnim svakodnevnim trenucima, nego u momentima kada može da dođe do ozbiljnih problema ili nepogoda, kakva je bila ova koju smo preživeli. Hvala.

Gospodine Stefanoviću po kom osnovu?