Gospođo predsednice, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo poslanici, poslanička grupa Boris Tadić, Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, glasaće protiv izveštaja i glasaće protiv zakona. O zakonu će više reči biti kada bude rasprava o amandmanima. Podneli smo amandmane i nadamo se daće to biti prilika da ozbiljno prodiskutujemo mogućnost da se uklone brojni rizici. Mislim da ćemo moći o tome da kažemo važne i bitne stvari.
Velika elementarna nepogoda, kao što je poplava, uvek otvori mogućnost da sagledamo kakva je generalna politika, kakve su najvažnije mere koje Vlada preduzima i kakav je pristup Vlade prema celokupnom životu. To se desilo u ovim poplavama. O tome ću govoriti. Govoriću o pojedinim događajima, kao povodima da se na jedan ozbiljan način prodiskutuje.
Mislim da je od izuzetne važnosti da što pre bude na odgovarajući način utvrđeno koliko su celishodno vršene investicije u sistemu odbrane od poplava u poslednjih 15 godina, a mislim da bi bilo dobro da to uradimo i u poslednjih 25 godina. To je kapitalno važna stvar. To je stvar važna za našu privredu. To je stvar važna za svakog građanina zemlje, ali to je stvar koja se bez države ne radi, jer je država investitor i nadležna je za to u Odboru za poljoprivredu. U tom smislu je jedan zaključak usvojen i mislim da bi pored Odbora za poljoprivredu trebalo da se pozabave i oni koji su u Vladi nadležni za to, a onda i parlament.
Zbog čega to kažem? Ne samo zato što u javnosti je u poslednjih nekoliko meseci na različite načine otvoreno ovo pitanje, da li je novac iz kredita Svetske banke trošen na odgovarajući način, ili ne, da li je budžetski novac trošen na odgovarajući način, ili ne? Kakav je naš sistem odbrane od poplava i da li ga treba menjati? To su u dobroj meri i velika politička pitanja, a ne samo tehničke naravi zbog toga što se tiču nadležnosti Vojvodine, Beograda i republičkih ingerencija.
Mislim da je to stvar o kojoj ovaj parlament treba, što je pre moguće, da dobije priliku da diskutuje, jer poplave su pokazale koliko je to kapitalno važna stvar.
Sada o jednoj pojedinačnoj stvari. Kao što je opšte poznato, ja živim u Šapcu. Imao sam tu nepriliku da budem u središtu zbivanja dok su se sve ove stvari dešavale. Našao sam se zajedno sa drugim poslanicima iz ovog parlamenta, sa tadašnjim gradonačelnikom Šapca, gospodinom Miloševićem, jedan sat pre nego što su, prvo mislim, policijski general Dikić, pa posle toga i načelnik Generalštaba, pa posle toga i neki članovi Vlade, ministarka je tu, pojavili su se u Šapcu, i hoću da vam kažem svoje uverenje.
Dakle, mislim nikakve vanredne prilike u ovim vanrednim neprilikama u Šapcu nije trebalo preduzimati. Neću govoriti o zakonskoj utemeljenosti ili ne, odluka koje su donete, jer možda i time treba da se bavi ovaj parlament, ali koliko mi je poznato, nadležna tužilaštva utvrđuju, ispituju ko je šta uradio, i važno je da se to sve na kraju rasvetli i obelodani. Hoću da još jednom kažem svoj utisak. Mislim da su gradske vlasti u Šapcu, imale plan kako da izađu na kraj sa svime čime je bilo moguće na kraj izaći.
Sa druge strane, ako je bilo neophodno da se napravi jedna atmosfera koja je na kraju proizvela veliku solidarnost u državi, pa onda, Bože moj, neće biti kraj sveta i ako su neke stvari urađene kako ne treba. Želim da se zahvalim ovde u ime građana Šapca i vojsci i policiji, i svim ljudima dobre volje, koji su u Šabac došli, bez obzira da li je to sve na kraju bilo potrebno ili ne, kažem da se ta stvar da utvrditi, i važno je, za u buduće da imamo jasnu predstavu o tome.
Želim i da se odavde zahvalim doskorašnjem gradonačelniku Šapca, gospodinu Miloševiću, što nije hteo svojom političkom sudbinom, i svojom političkom karijerom da opterećuje sve ove stvari. Na kraju je najvažnije da tamo nije bilo poplava i da smo se s tim izborili, a političke borbe smo vodili do sada, pa ćemo ih voditi i u buduće. Kao što rekoh, sve ove činjenice ima ko će da utvrdi, i ja sa nestrpljenjem očekujem da do toga dođe.
Ali, šta, mislim da je ovde suštinski važno i zašto sam ovo sve izrekao? Mislim da postoji vrlo ozbiljna verovatnoća da su nadležni koji se staraju o sistemu odbrane od poplava, gradonačelniku Šapca davali jedna obaveštenja, i na osnovu toga preporuke kakve odluke treba da donese, a da su kriznom štabu, odnosno Vladi, Štabu za vanredne situacije, da budem precizan, i predsedniku Vlade, davali druge činjenice i druga obaveštenja i da koliko se meni u ovom trenutku čini, a videćemo na kraju šta je bilo, je to uzrok vrlo ozbiljnog jednog, ako hoćete, i poremećaja sistema do koga je došlo kada je ova stvar u pitanju.
Važno je da imamo sistem koji je sposoban da funkcioniše tačno, da svakome da jasne informacije. Vrlo je važno za Vladu da ima potpuno jasnu svest o tome, da dobija jasne informacije i da ima jasnu predstavu na temelju kojih činjenica donosi odluke. Toliko o Šapcu.
Još jednom kažem, da utvrdimo kako stoje stvari. Ali, evo i ovde još jedna bitna stvar, oko Šapca je urađeno u poslednjih tri, četiri godine 20 kilometara nasipa, i to pored, naravno činjenica da je voda u Hrvatskoj izašla iz korita Save je u stvari spaslo Šabac, ali, šta je suština? Suština je da četiri kilometra nisu urađena, i tu je bio rizik. Ovde se vama obraćam, gospođo ministarka, jer je vodoprivreda u nadležnosti poljoprivrede, i vrlo je bitno da ispitamo sve te stvari.
Dakle, četiri kilometra nisu urađena 2012. godine u septembru mesecu. Dakle, u septembru mesecu 2012. godine iz kredita Svetske banke, imali smo obezbeđen novac i taj proces, tender je bio na samom kraju. U septembru je trebalo da bude izabran izvođač za ta četiri kilometra. Od septembra 2012. godine, do 15. maja 2014. godine je mnogo vremena prošlo.
Važno je da se utvrdi zašto taj posao nije završen, jer ta četiri kilometara su proizvela sav ovaj rizik, bar kada je Šabac u pitanju i oko toga smo imali svu nevolju. Ko je šta radio, subjektivno, kao što rekoh ima ko će da utvrdi, važno je da se to desi. Jako je važno da to znamo.
Dobra vest je, mislim da su danas ljudi iz „Srbijavoda“ i Direkcije za vode u Šapcu i da će sa gradonačelnikom pronaći način da se što pre uđe u izvođenje ovih radova, ali to ćemo sada platiti iz budžeta. Mislim da smo imali na raspolaganju novac iz Svetske banke, koliko mi je poznato Svetska banka se povukla iz ovog posla, negde početkom maja meseca.
Šta je dalje važno? Gospođa Mihajlović je do skora bila ministar energetike, za 25% ćemo imati smanjenu proizvodnju struje zbog svega što se desilo u Kolubari, i to je viša sila. Ali šta nije viša sila? Nije viša sila to što nismo uspeli da napravimo ozbiljan pomak da eksploatišemo biomasu. Tvrdim vam da smo ove godine mogli da imamo proizvodnju energije, dakle, tople vode i struje ne manje od 60 miliona dolara. U punom kapacitetu taj sistem može preko 500 miliona dolara, kroz sisteme kogeneracija, isključivo da ima proizvodnju toplotne energije. To je velika stvar. Sada govorimo o deficitu budžeta, o rebalansu i o problemima koje ćemo imati zbog smanjene proizvodnje struje.
Druga velika tema je energetska efikasnost, jer se 25% kuća i stanova greje na električnu energiju. I tu smo mogli da napravimo vrlo značajne pomake. Samo da vam kažem da su između jedne i dve milijarde evre vredne investicije za izolaciju naših kuća i stanova. U ekonomskom smislu su ogromni multiplikatori. To je jedna od stvari koja može da pokrene ekonomiju zemlje, i biomasa i energetska efikasnost.
Da ne ulazim u navodnjavanje iako se to pominje u izveštaju „Srbijavoda“, to je stvar koja može da pokrene i generiše tri milijarde evra investicija i tu nema nikakvih ekonomskih dilema da li je to isplativo ili nije i za državu i za svakog građanina ove zemlje.
Postoji jedna ozbiljna neusaglašenost u izveštaju „Srbijavoda“. Pogledajte to na stranama 154 i 155. Mislim da je kapitalne prirode. Na jednom mestu u izveštaju se kaže da je u periodu od 2005. ili 2006. godine do 2010. godine je sistem odbrana od poplava pokazao da je sposoban da odgovori na sve nevolje i nedaće do kojih može da dođe, uključujući istorijske vodostaje. Samo nekoliko redova iza toga u izveštaju „Srbijavoda“ stoji da su objekti koji služe za odbranu od poplava u takvom stanju da i vodostaji koji su niži nego što smo ih imali pre nekoliko nedelja, mogu da dovedu do katastrofalnih rezultata. Ovo mora da se razjasni jer je to stvar od nacionalne važnosti.
Na samom kraju, kao što rekoh ovu su događaji koji uvek otvaraju pitanja najvažnije tačke državne politike. Želim da kažem da jako dobro sve ovo što se dešava u pogledu regionalne saradnje. To je po mom mišljenju dobra stvar koju Vlada Srbije i predsednik Vlade rade. Odlična stvar. O tome sam govorio u ovom parlamentu, manje – više ono što premijer sada govori, u zimu 2012. godine. Radujem se da stvari idu u tom smeru.
Sada vas pozivam i šteta je što gospodin Vučić nije ovde, jer on je ipak suštinski komandovao odbranom od poplava, pa bi bilo dobro da je i on ovde, uz puno uvažavanje ovog respektabilnog sastava Vlade koji danas imamo ovde.
Dakle, bilo bi važno, a to gospođo Mihajlović se na vas pre svega odnosi, da sada sa našim predstavnicima u Savskoj komisiji otvorite jedan ozbiljan proces kako da očistimo konačno korito reke Save, pa da se onda pozabavimo i pritokama Save, jer je to kapitalna stvar i u ekonomskom i u bezbednosnom smislu. Što pre očistimo Savu moći ćemo da otvorimo putni pravac do Šamca, ukoliko se ne varam. U svakom slučaju, tokom celog plovnog toka reke Save kroz Srbiju, što će nam otvoriti ekonomske mogućnosti, a svakako će smanjiti sve rizike od poplava. Bojim se da velikim delom i loše uređenje korita Save doprinosi da ti rizici budu veći nego što jesu.
Dobra je prilika kada se sretnemo sa ovako teškim stvarima da budemo bolji nego što smo bili pre svih ovih događaja i kao država i kao sistem. Mislim da je sada trenutak da sve preduzmemo potrebne mere i korake da bi smo to i postigli. Hvala.