Zahvaljujem gospođo Mihajlović.
Reč ima, prof. dr Žarko Obradović. Izvolite.

  Poštovana potpredsednice Vlade Republike Srbije, gospođo Mihajlović, poštovani članovi Vlade, gospodine predsedavajući, pokušaću u ime Socijalističke partije Srbije da dam jednu ocenu svega onoga što se dešavalo u proteklih dva meseca, dva meseca i jedan dan i o ovom izveštaju i o Predlogu zakona.
Iako je Predlog zakona tačka dnevnog reda koja ide po rasporedu pre Izveštaja, mislim da treba govoriti o Izveštaju o poplavama, zato što je to uzrok, a zakon je posledica.
Zanimljiva je koincidencija da danas je tačno dva meseca i jedan dan od kako je Vlada uvela vanrednu situaciju. Danas imamo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije raspravu o ova dva važna dokumenta, a u Briselu imamo Donatorsku konferenciju, te očekujemo da će biti prikupljena novčana pomoć za podršku i pomoć Srbiji, Bosni i Hercegovini, za postradale u poplavi.
Mislim da na početku treba reći ono što je važno. Treba kada razgovaramo o Izveštaju o poplavama, apsolutno se treba ograničiti na vremenski period koji je sadržan u ovom izveštaju, koji smo dobili mi, narodni poslanici, jer i ovaj se vremenski period kreće u okviru 15. maja, kada je Vlada donela odluku o vanrednoj situaciji i 17. juna, kada je Vlada usvojila Izveštaj. To je sadržano u ovom izveštaju od preko 300 stranica.
Prave razmere, elementarne nepogode koje su pogodile Srbiju se mogu shvatiti pažljivim čitanjem ovog izveštaja i kada se pogleda član 1. Predloga zakona o pomoći poplavljenima, jer taj Predlog zakona sadrži broj lokalnih samouprava koje su pogođene, moram reći da je ministarka potpuno upravu, to se pitanje mora rešiti, jer su brojke, odnosno one lokalne samouprave koje se pominju u Izveštaju, koji smo mi dobili 41, u Zakonu 45 plus pet gradskih opština u Beogradu, imamo situaciju da pojedine lokalne samouprave nisu uvrštene i to je jedno pitanje koje se apsolutno može i treba rešiti, ali je razumljivo što ovde u ovom izveštaju nisu sve uključene u tom trenutku.
Da bi se shvatile opet razmere katastrofe kojima je Srbija bila izložena, ne mogu a da ne pomenem podatke iz Izveštaja. Izveštaj je po meni jako, jako kvalitetan i pažljivim čitanjem svih delova tog izveštaja, od svega onoga što su ministarstva napisala, u stvari dolazi se do odgovora na mnoga pitanja koja je postavljala javnost, koja se postavljaju danas i koja će verovatno biti potrebna za objašnjenje za vreme koje dolazi.
Naime, mimo ovih 45 lokalnih samouprava, ne treba zaboraviti jedan podatak da je poplavama, odnosno površine opština koje su bile pogođene poplavama i klizištima je verovali ili ne 31.308 kilometara kvadratnih, a to je u odnosu na 88.361 kilometar kvadratni, kolika je površina Republike Srbije, nešto preko 35% teritorije.
Mi u Socijalističkoj partiji Srbije smatramo da u odnosu na ono što se desilo da treba apsolutno danas dva meseca posle dati i jednu ocenu o radu Vlade, jer to građani Srbije očekuju, a mislim da je to potrebno reći.
Mi u Socijalističkoj partiji Srbije smatramo da je Vlada Republike Srbije, predsednik Vlade, kao i svi ministri, kako oni koji su danas prisutni, tako i oni koji nisu, da je Vlada reagovala pravovremeno i veoma, veoma uspešno u odnosu na najavu elementarne nepogode, u toku poplave, pojave klizišta, pružajući podršku i pomoć stanovništvu područja pogođenih poplavama i klizištima.
Vlada Republike Srbije je po mišljenju nas socijalista pokazala da je veoma kompetentna, odgovorna i hrabra, da je pokazala da je sposobna da se nosi sa elementarnom nepogodom, da pomogne ljudima, da je uspela da tačno, brzo i objektivno informiše građane i razmerama katastrofe koja je zadesila Srbiju i da suzbije glasine i paniku, da je Vlada imala hrabrosti da stvari nazove pravim imenom, da ono što ne funkcioniše promeni, da izvrši odgovarajuće promene i nađe bolja rešenja.
Vreme je poštovanja da su predsednik Vlade i ministri lično učestvovali u spašavanju ljudi, u otklanjanju posledica elementarnih nepogoda, da su ličnim primerom i načinom rada i reagovanja na poplave i klizišta uspeli da mobilišu hiljade ljudi da se dobrovoljno uključuju u odbranu Srbije od poplava i spašavanju, da su efikasnim delovanjem, nekoliko desetina hiljada ljudi je angažovano. Kasnije ću to potvrditi i podacima.
Nekoliko desetina ljudi iz različitih ministarstava uspeli su da suzbiju širenje poplava, da pomognu spašavanju ljudi, da su uspeli da zbrinu desetine hiljada onih koji su ostali bez svojih domova i koji su morali da potraže novo mesto za stanovanje, da su učestvovali u dostavljanju humanitarne pomoći u otklanjanju posledice poplave, da su vrlo efikasno i transparentno organizovali prikupljanje pomoći za stanovništvo pogođenih područja, kako u robi, tako i u novcu, da su brzo animirali međunarodnu zajednicu kroz različite vidove pomoći, kako kroz robu, novac, učestvovanje u akcijama spasavanja, posetama državnih zvaničnika, diplomatskog kora poplavljenim područjima, da je formirana Kancelarija za pomoć i obnovu poplavljenih područja, a radi otklanjanja posledica, da je podnošenjem ovog izveštaja Vlada pokazala spremnost da razgovara o ovoj temi i svoju odgovornost prema onom što je zadesilo Srbiju i predlaganjem zakona o otklanjanju posledica poplava, Vlada je pokazala i spremnost da se pređe, ako mogu reći u drugu etapu otklanja posledica poplave i pojave klizišta, to je izgradnja stambenih, infrastrukturnih objekata i nadoknada štete svima koji su oštećeni u elementarnim nepogodama.
Jednom rečju, u odnosu na ono što je zadesilo Srbiju sredinom maja, a to je najveća prirodna katastrofa u novijoj istoriji i reagovanje povodom te prirodne katastrofe, Vlada Republike Srbije je po oceni nas Socijalističke partije Srbije položila ispit i za svoj rad zaslužuje najvišu ocenu.
Ovu svoju ocenu, ocenu nas socijalista mi temeljimo na analizi Izveštaja onoga što je Vlada uradila i u odgovoru na nekoliko pitanja, a to je – kako je došlo do poplave i da li se mogla poplava sprečiti? Drugo pitanje – koje su posledice poplave, kakva je bila reakcija Vlade i drugih? Treće pitanje – kako je Vlada reagovala i drugi državni organi? Četvrto – kako je moguće otkloniti posledice poplave?
Ako pokušamo da damo odgovor na pitanje kako je došlo do poplave i da li su se mogle sprečiti, odgovor je vrlo jasan, on je sadržaj u dva dodatna izveštaja ovom glavnom Izveštaju Vlade, to je Izveštaj Republičkog hidrometeorološkog zavoda Izveštaj Javnog preduzeća „Srbijavode“.
Treba podsetiti, jer Izveštaj to vrlo jasno govori, da je ono što se dešavalo između 12. i 18. maja, nešto što nije u novijoj istoriji zabeleženo na prostorima Srbije. Pažljivo sam gledao Izveštaj i primetio sam neke podatke koje apsolutno treba javno saopštiti, primera radi da je količina padavina ti dnevni i mesečni maksimumi na pojedinim mestima kao što je Beograd, Valjevo, Loznica, Smederevska Palanka, bilo daleko iznad do tada zabeleženih maksimuma. U Beogradu je primera radi oboren apsolutni rekord 258 litara po metru kvadratnom do 16. maja u Valjevu 250, u Loznici 283 i u Smederevskoj Palanci 202.
Ako pogledate Izveštaj o vodostaju reka od 64 merna mesta koja su zabeležena u ovom izveštaju, na 38 mernih mesta vodostaj je veći nego što je bio ikad u istoriji merenja nivoa ovih reka. To samo po sebi dovoljno govori. Ako uzmemo u obzir još da su bile obilne padavine mesec dana ranije, onda je razumljivo zašto je došlo sve ovo do čega je došlo.
Kakve su bile posledice poplave? Pa, evo, mi smo izračunali, odnosno Kancelarija je izračunala da je direktna šteta milijardu 532 miliona evra. Kada pogledate ove druge podatke koji su navedeni u ovom izveštaju, videćete da je primera radi u okviru ovih 31.308 kilometara kvadratnih koje su bile zahvaćene poplavama, poljoprivrednog zemljišta zahvaćeno 10%. Ne pominjem broj opština, kojih je evo u ovom izveštaju 41.
Moram da pomenem da je bilo evakuisano 31.879 lica. U ovom izveštaju koji obuhvata svega mesec dana, jer svi podaci još nisu bili obuhvaćeni, je daleko manji broj neko što je ukupna šteta, ali taj broj izaziva dužno poštovanje i ukazuje na razmere katastrofe koja je zadesila Srbiju, jer je poplavljeno, primera radi, u ovom izveštaju se kaže 2.260 objekata, a 1.730 i nešto je bilo ugroženo, pominju se putevi, pominju se mostovi, pominju se oštećeni infrastrukturni projekti. Primera radi, u 24 opštine, u devet upravnih okruga u Gradu Beogradu u određenim delovima bilo je zabrana korišćenja vode. Ovo sve govorim koje su bile posledice da bi se shvatilo koja bi bila razmera te katastrofe koja je zadesila Srbiju.
Treće pitanje jeste pitanje kako je Vlada reagovala, ali ne samo Vlada nego i drugi državni organi, ali i građani. To je deo koji treba apsolutno afirmisati.
Počeću od MUP-a, zato što bez uvrede po neke kolege, ja sam vrlo pažljivo gledao ovaj izveštaj i negde su navedeni i konkretne aktivnosti ministara, a negde nisu. Ja ću pomenuti svega nekoliko ministarstava, apsolutno ne dovodeći u pitanju da su se i drugi svako na svoj način angažovali. Činjenica je da je MUP angažovalo gotovo celo svoje ljudstvo, da je dnevno bilo angažovano 7.300 ljudi. Najviše 18. maja, 9.592, da nema praktično sektora uprave koji nije reagovao, da je ministar ličnim primerom davao podstrek ostalima da se angažuju da je zanimljivo pomenuti da su ljudi iz različitih policijskih uprava odlazilo u druga pogođena mesta i pružali pomoć u otklanjanju posledica poplava i klizišta.
Kada je reč o Ministarstvu odbrane i vojsci, Izveštaj govori da je aktivnošću Ministarstva odbrane i Vojske Srbije bilo pokriveno 11 Upravnih okruga, oko 50 lokacija, da je dnevno angažovano 10.949 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, najviše 17. maja.
Posmatrao sam vrlo pažljivo brojke o broju ljudi koji su evakuisani - 10.299, od toga kopnenim putem skoro 70%, a vazdušnim putem oko 30%.
Jedan zanimljiv podatak koji sam našao, nisam dovoljno kompetentan da znam šta to tačno znači, časovi naleta, ali koristeći prostu logiku, kad uporedite ove brojke, onda dolazite do jednog frapantnog podataka, ali za nas vrlo važnog i koristnog, da su naši vazduhoplovi praktično od 33 dana, koliku su obuhvaćeni u ovom izveštaju, 16 dana bili po 12 sati u vazduhu ili svakog dana od 33 dana po četiri sata najmanje u vazduhu, što govori koliko je Vojska bila angažovana, da su se brinuli za smeštaj stanovništva u njihovim kasarnama, domovima vojske, gde su pružali humanitarnu pomoć, uređenje obale i nasipa, da su pružali inženjerske radove, da su radili na ispumpavanju voda, na biološkoj dekontaminaciji.
Kada je reč o reagovanju Ministarstva saobraćaja, pomenut je jedan za mene jako važan podatak. Ima svega onoga što je ministarka uradila lično i njeno ministarstvo, ali i podatak da je 31 preduzeće za puteve i građevinske firme učestvovalo u vanrednoj odbrani od poplava
Kada je reč o energetici, za mene je veoma impresivno ono što je urađeno u odbrani TENT-a i Kostolca i angažovanje Vojske, MUP-a, a pogotovo dobrovoljaca, jer ne treba zaboraviti, uprkos svemu što se dešavalo, uprkos svim ovim razmerama, mi nismo imali isključenje struje i to je nešto što treba apsolutno poštovati.
Mislim da je Vlada vrlo pažljivo napisala ovaj izveštaj. Pominju se neka direktna i neka indirektna reagovanja na ono što je utvrđeno da nije dobro. Samo na dva mesta se konstatuje da nije bilo dovoljne saradnje Ministarstva zdravlja i Pokrajinskog sekretarijata za demografiju, u komunikaciji verovatno i onome što je trebalo učiniti, i pominje se da je bio propust Opštinskog štaba za vanredne situacije u Obrenovcu koji nije na vreme započeo delimičnu lokaciju i eskalaciju događaja.
Kao direktan primer reakcije za mene je podatak koji se može analitički izvući. To je imenovanje vodećih ljudi iz Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova na čelna mesta u onim područjima koja su bila kritična i gde je trebalo reagovati povodom poplava, i u Sremskom upravnom okrugu, i kod odbrane Kostolca, i kod odbrane Obrenovca i kod odbrane Šapca.
Kako su reagovali drugi? Mislim da ne možemo preskočiti ni tu stranu priče. Veoma je impresivno ono što je učinjeno od strane Ministarstva inostranih poslova. Ne treba zaboraviti da je ministar inostranih poslova ceo diplomatski kor, 70 ambasadora angažovao da obiđu Obrenovac i da neposredno vide kakve su posledice elementarne nepogode, da je organizovano pružanje pomoći.
U okviru međunarodnog aspekta lično smatram da današnju raspravu ne treba preskočiti, a da se ne pomene da su u pružanju pomoći učestvovali timovi iz 15 zemalja Ruske Federacije, Crne Gore, Makedonije, Belorusije, Bugarske, Nemačke, Rumunije, Danske, Slovenije, Mađarske, Češke, Austrije, Francuske, Hrvatske, Kipra, da su učestvovali specijalni timovi iz UN i EU. Ako sam nekog zaboravio, ja se izvinjavam, ali treba spomenuti sve ove ljude i ove zemlje, jer to je najbolji dokaz u teškim vremenima da Srbija ima svoje prijatelje.
Ne treba zaboraviti reagovanje predsednika Republike i svojim ličnim prisustvom i doturanjem humanitarne pomoći i međunarodnim aktivnostima i sve ono što je on učinio na podršci i pomoći ljudima poplavljenih područja.
Iako u ovom izveštaju taj deo ne stoji, ne može se a da se ne pomene Beograd i rukovodstvo Beograda i ono što je Grad Beograd uradio u otklanjanju humanitarne pomoći.
Bez uvrede bilo kog ministra, i onih koji jesu tu i oni koji nisu, svi su se angažovali, ali kratkoća vremena ne dozvoljava da svi budu poimenice pomenuti, ali mislim da, kako sam i u ime SPS izrekao ocenu, je Vlada dobila najvišu ocenu za ono što je radila, onda se to odnosi na svakog pojedinačno.
Posebnu pažnju zaslužuje i ono što smo videli prvi put posle nekoliko decenija, a to je solidarnost naših ljudi sa postradalima, njihova spremnost da pomognu, da se organizuju u radne humanitarne timove, da provedu dane i noći tamo gde je bilo najpotrebnije. Vlada je bila jedan motivacioni faktor. Poziv za podršku i pomoć je naišao na odgovor ljudi. Bilo je nekoliko desetina hiljada volontera, i mladih i starih, očigledno ljudi širokog srca i dobre volje, koji su hteli da pomognu oni koji su bili pogođeni nesrećom. Taj vid podrške i pomoći kojim su iskazali taj poseban vid patriotizma treba i isticati i stalno ga negovati.
Pokušavajući da što konkretnije prođem kroz ovaj izveštaj, ne mogu a da ne pomenem i odgovor na pitanje kako otkloniti posledice poplave. Zato danas raspravljamo o Zakonu o otklanjanju posledica. Zakon treba usvojiti jer stvara pravnu institucionalnu strukturu za pomoć stanovništva područja obuhvaćeno poplavama, odnosno u sredinama gde su se aktivirala klizišta. Zakon daje mogućnost da se stambeni i drugi objekti što pre izrade, da se život što pre normalizuje, da se obnovi proizvodnja, poljoprivreda u svim onim sredinama gde su bile poplave i gde su bila klizišta.
Zakon je kratak, ali je veoma jasan. Kažem kratak jer ima 46 članova, ali on daje odgovor na sva pitanja koja se tiču otklanjanja posledica poplave i pojave klizišta. On određuje teritoriju koja je pogođena poplavama i gde će se sprovoditi obnova. Utvrđuje da Vlada donosi državni program obnove na predlog Kancelarije za pomoć u obnovi poplavljenih područja. Propisuje šta državni program obnove sadrži, koji su kriterijumi, mere, rokovi, procene i finansijski aspekti.
Da ne bih analizirao dalji sadržaj ovog zakona, ja ću svoje izlaganje završiti jednom ocenom. Mislim da je predlaganjem ovog zakona i rokovima koje je propisala, kriterijume koje zakon sadrži, Vlada pokazala svoju spremnost da odmah pređe u onaj drugi deo otklanjanja posledica elementarnih nepogoda, a to je da se ljudima direktno pomogne. Praviće se stambeni objekti, praviće se infrastrukturni objekti. Jako je važno da postoje kriterijumi za dodelu svega toga.
Na kraju ono što sam rekao na početku. Mislim da je ono što nam se desilo nešto što niko nije znao, niti je mogao znati. Želeo bih da nam se nikad ne desi. Mislim da je Vlada reagovala veoma uspešno. Mi u SPS ćemo tu ocenu podeliti zajedno sa ostalim poslanicima koji budu glasali za Izveštaj o radu i koji budu glasali za Predlog zakona o otklanjanju poplave. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Poštovane kolege narodni poslanici, ministri Vlade Srbije, gospodine predsedavajući, imamo dva akta koja ovde danas treba da razmatramo i, pretpostavljam, usvojimo, od kojih je jedan Izveštaj o katastrofalnim poplavama koje su zadesile Srbiju, a drugi je Zakon o otklanjanju posledica poplava, tzv. lex specialis.
Prvo, moram više retorički da postavim par pitanja. Inače, moram da se zahvalim članovima Vlade što su došli u Skupštinu Srbije, iako mislim da je to jedna aktivnost koja spada u njihove redovne dužnosti. Zašto ministar Ilić nije predstavio ovaj izveštaj i branio ga, a ne vi, ministarko Mihajlović? Mislim da je to njemu u opisu posla i on taj portfolio pokriva.
Inače, DS je, kao što znate, tražila posebnu sednicu o katastrofalnim poplavama upravo iz razloga da utvrdimo odgovornost i šta se tu zaista dešavalo, ne želeći ni na koji način, ponavljam, da umanjimo solidarnost, veliku energiju i ono što su građani Srbije pokazali tokom tih dana, kao ni ne želeći na bilo koji način da umanjimo veliku požrtvovanost, stručnost i energiju koju su pripadnici Sektora za vanredne situacije, Vojske Srbije i policije pokazali tokom tih neverovatno loših dešavanja, skoro nezabeleženih u našoj novijoj istoriji.
Međutim, mi kao odgovorna stranka i kao ljudi koji su opozicija u ovom parlamentu, tražimo i odgovornost za očigledne propuste koji su se tu desili.
Prva stvar kojom bih želeo da počnem je, pre svega, da ovaj izveštaj, poštovani građani, sadrži detaljno, taksativno nabrojane aktivnosti svakog ministarstva i javnih preduzeća tokom katastrofalnih poplava. Tu se navode stvari šta je ko radio u okviru svojih nadležnosti tokom poplava. Međutim, tu nema nekih po nama dosta bitnih stvari. Nema i dalje imena žrtava poplava koje su se desile, iako je premijer Vučić pročitao javno 24 ili 25 imena, a mi smo čuli na Odboru za odbranu da je bilo preko 50 žrtava poplava. Tu nedostaje određen broj imena, da čujemo ko su ljudi koji su tragično izgubili život.
Druga stvar, ono što takođe ne postoji, jeste da smo utvrdili kolika je šteta, to je 1,5 milijardu evra, ali nema nijednog prikaza, nijednog broja, nijedne lokacije koja pokazuje koliko je ova država skupila sredstava, sa kog računa, koliko preko onog broja 1003, koliko iz inostranstva, koliko sredstava je skupljeno na ovaj ili onaj način, koliko donacija iz inostranstva i u robi i u novcu. To je ono što nas zanima.
Ono što je možda najvažnije, to je pitanje odgovornosti. Nema i dalje jasno prikazanih, predstavljenih imena ljudi koji su odgovorni za propuste tokom katastrofalnih poplava, pri čemu mi smatramo u opoziciji da su to, pre svega, ljudi koji vode „Srbijavode“, „Beogradvode“ i ljudi koji su se bavili vanrednim situacijama u Vladi Srbije, koji moraju da odgovaraju, uključujući i gradonačelnika Beograda, Sinišu Malog. Znamo zašto, ali ću obrazložiti zašto.
Smatramo da su i pored upozorenja RHMZ, što piše u Izveštaju, te službe značajno podbacile i nisu izvršile svoju dužnost, nisu pokrile svojim preventivnim delovanjem da do ovog dođe, u manjoj meri, pri čemu mislim, kad ovakva kiša padne, svakako je morala da se desi nevolja u Srbiji, ali su u većoj meri te štete i ljudski životi u nekom broju mogli biti spašeni da su službe Vlade Srbije radile svoj posao na vreme, a neke očigledno nisu. To, pre svega, mislim na ove koje sam nabrojao, a ima ih još.
Međutim, i pored toga što tražimo posebnu sednicu i što tražimo formiranje anketnog odbora, još uvek se Demokratskoj stranci ne izlazi u susret, a mi bismo voleli da nam se izađe u susret, da imamo posebnu sednicu na koju će doći upravo ti ljudi koje smo apostrofirali i ti rukovodioci koje smo apostrofirali, da oni ovde pokušaju da odgovore šta se zaista dešavalo ili, recimo, gradonačelnik Siniša Mali da odgovori da li je tačno i zašto krije tekst o tome, sa svog sajta, da je pozivao ljude da ne izađu iz svojih kuća kad je već bilo očigledno i proglašeno da je voda ušla u Obrenovac i kada je bilo jasno da će ceo Obrenovac biti poplavljen.
Takođe, ovde nema nikakvog anticipatorskog ili bar kritičkog osvrta na to šta se dešava u Obrenovcu danas, šta se dešava u Krupnju danas. Nema osvrta na to na koji način je Vlada Srbije smenila ljude koji su legalno izabrani u Šapcu i dovela ljude potpuno bez ikakvog zakonskog osnova da vode odbranu Šapca, bez ijednog papira, bez ijedne odluke. Nema toga u izveštaju, ali imamo Zakon o otklanjanju posledica poplava lex specialis.
Taj zakon, poštovani građani, nama se čini, se donosi pre svega, i nemojte toga da se stidite, kažite otvoreno, da bi se izbegla primena Zakona o javnim nabavkama i da bi se formirala još jedna vladina agencija koju vodi, gle čuda, najavljeni, ovde ne prisutni privrednik Marko Blagojević, registrovan u Privrednom registru sa privrednim društvom koje se zove CeSID, samim tim u dubokom sukobu interesa. Vi ga stavljate na to mesto, bez obrazloženja čemu služi, za šta je kvalifikovan i ko je Marko Blagojević da odlučuje o raspodeli sredstava u državi Srbiji posle ovako katastrofalnih poplava. Možda to što se vrlo pohvalno izražavao o predsedniku Vlade u više navrata na kontrolisanim medijima, rekao bi neko maliciozan, a ja nisam među tima.
Ovim zakonom se stavljaju van snage upravo odredbe Zakona o javnim nabavkama koje obezbeđuju transparentnost i konkurentnost, molim vas, socijalisti, mislim da se ovo i vas tiče, naročito transparentnost i konkurentnost, a za koje ste se vi lažno toliko zalagali. Dve godine ste pričali o tom zakonu, mislim na Zakon o javnim nabavkama, a onda kad ste ga usvojili, niste ga primenili ni za jedan veliki posao koji ste sproveli u Srbiji.
Sve poslove izgradnje ste ugovorili direktnom pogodbom. Sve značajne resurse ste davali tajnim ugovorima kroz privatne dilove. Zato i ne čudi što sada ponovo kada su u pitanju ogromna državna sredstva, nadamo se ogromna državna sredstva koja će biti izdvojena za popravku kuća i omogućavanje života, nameravate da delite mimo tog zakona koji ste toliko hvalili. Ili, niste predvideli ove situacije ili smatrate da možete da priznate da ste doneli zakon nedovoljno precizan i sveobuhvatan, pa morate doneti lex specialis? Jedno ili drugo je dokaz ili nekompetentnosti ili potpunog nedostatka vizije, što kaže NDS, ili kao potpunog nedostatka svesti na koji način da rešite ovaj problem i stručnosti. Možda ne svi od vas, ali sam siguran da ministar Ilić zna i te kako kako ovo da sprovede, ali ne date mu ni vozača, ni kancelariju. Nije korektno, ako smem kao narodni poslanik to da primetim. Onda čujemo da imamo i vodenu zmiju.
Otvarate novu agenciju, zapošljavate nove činovnike, privredne CeSID-ovce, za posao koji će praktično trajati, daj Bože, šest meseci ili najduže godinu dana koliko formalno važi ovaj zakon. Da li je moguće da u državnom aparatu, od svih vaših stručnjaka, ne možete da nađete ljude i ne postoji služba koja to može uspešno da obavi? Ja sumnjam da ne postoji. Siguran sam da postoji. Ali, eto, vi ste to prenebregnuli.
Sve ove poslove mogla je da obavi radna grupa sastavljena od stručnih lica koja već rade u javnom sektoru i dobijaju platu za to, a koje bi Vlada jednostavno ovlastila za ovaj posao. Vi to znate da je postojala ta opcija, ne znam zašto i pitam zašto nije? Opet se zapošljavaju neki partijski kadrovi koji treba na muci naroda, očiglednoj muci naroda, da se uče šta su potrebe građana, elektroprivrede, vodoprivrede, poljoprivrede, putne infrastrukture.
Šta će biti sa tim ljudima koje zaposlite kada završe jednokratan posao za koji je ova kancelarija formirana? To je vrlo jasno i konkretno pitanje. Gde će ovi Blagojevići stručnjaci da idu posle? Da li u neko novo ministarstvo, u neko postojeće ili u neko javno preduzeće ili nazad u privredu iz koje su došli da opravljaju srpsku privredu, kao koza i kupus?
Kao što su priprema zakona o formiranje nove vladine agencije odložili distribuciju pomoći, i vi to znate i javno kažete, jer svi čekaju to u Srbiji danas, i u Krupnju, i u Obrenovcu, i na mnogim drugim mestima, svi čekaju da vi ovo uradite, tako će i rad kancelarije sa nestručnim kadrovima samo usporiti obnovu i naknadu štete građanima koja bi trebala da bude jedini cilj Vlade, čini mi se. Zbog toga, na primer, EPS, a ministar nije tu, mada je bivši ministar tu, a znam da je kompetentna da o tome govori, žao mi je što ona nije na tom mestu, ali hajde, još nije počeo isušivanje kopova koje bi omogućili redovnu proizvodnju uglja i prestanak uvoza struje. O tome je govorio i premijer javno. Čeka se ovaj zakon da bi se raspisao tender mimo Zakona o javnim nabavkama. Da li vidite šta vi radite? Koliko je prošlo od poplava? Čekamo da formirate. Oni ljudi u Obrenovcu, u Krupnju i na drugim mestima stoje, gledaju, čekaju, a ovi tamo vaši partijski poverenici i ostali im kažu – evo, sad će, samo se strpite, para ima, a Blagojević viče na televiziji – ne dam pare i lupa rukom u sto. Umalo da postane ministar finansija, izgleda. Ne da pare, kvalifikovan je.
Narod čeka neku nadu. Ovaj viče na ljude. Lupa u sto. Ne vidim da ga nešto branite, ali ne vidim i da ga nešto ne puštate u medije. Valjda ste shvatili da nije korisno.
Mislim da kriterijume za dodelu pomoći, pre svega, treba utvrditi zakonom u Skupštini, umesto što po ovom predlogu radi Vlada. Zašto kriterijumi do sada nisu mogli biti utvrđeni, a prošla su skoro puna dva meseca od poplava?
U predloženim tenderskim postupcima se obavezni uslovi za učešće dokazuju po principu „majke mi“. Pregovarački postupak odobrava kancelarija, a ne Uprava za javne nabavke, tj. ova kancelarija Marka Blagojevića, da budem precizan. Objasnite zašto je novoosnovana kancelarija Marka Blagojevića bolja, kvalifikovanija, stručnija za taj posao od Uprave za javne nabavke koju ste vi doneli u okviru zakona i ubeđivali ste nas da će biti ušteda od 600 miliona evra. Posle ste to zaboravili, pa ste rekli da vi nikada niste rekli 600 miliona evra, vi, gospodo, žuti lopovi, izmišljate. Dobro. Mi obično izmišljamo kada vas uhvatimo…

Gospodine Stefanoviću, vi ste danas vrlo nadahnuti, ali vas molim da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine.

Cenim što ste to primetili.
Vlada je, po nama, kriva zato što je 2012. godine izmenila zakone, smanjila prihode „Srbija voda“ za četvrtinu ukidanjem taksi i prebacivanjem para u budžet i zato nije bilo para za odbranu. Vlada je kriva jer je bila nonšalantna i neodgovorna pa je u spisak preduzeća koja treba da brane gradove po operativnom planu odbrane od poplava prvog reda, koje donosi Ministarstvo poljoprivrede, stavila i ona koja nemaju ni struju, ni telefone, niti primaju platu po šest meseci. Inače, imate tako katastrofalne primere da su, recimo, u Smederevskoj Palanci čekali da dođe neki čovek, jer niko ne sme dugme za sirenu da pritisne. Imali ste preko dve godine to da izmenite. Ako nešto očigledno nije bilo dobro, niste to uradili. Nemojte samo da pričate onu staru priču - šta ste vi radili. To šta smo mi radili, barem smo te pare opredeljivali i barem se taj novac koristio za prevenciju poplava.
Vlada je kriva, posle donošenja zakona 2011. godine, jer nije donela sve uredbe, pa tako ni uredbe o radu sistema za uzbunjivanje, niti je organizovala sistem za uzbunjivanje. Vlada je kriva jer nije organizovala civilnu zaštitu, nije opremila, nije formirala jedinice za uzbunjivanje koje samo ministarstvo može da formira. Vlada je kriva zato što je neozbiljno vodila vanrednu situaciju u Srbiji, na neozbiljan način joj je prišla.
Vlada je kriva, naročito, za nezakonito postupanje u Šapcu. Ovde je govorio kolega o tome. Objasnite nam nadležni ministri, prisutni ministri, kako može neko biti postavljen za šefa štaba za vanredne situacije u gradu Šapcu na osnovu usmene naredbe premijera? Koji to zakon omogućava? Gde je papir generalu Dikoviću, komandantu sve Vojske Srbije? Dvadeset osam hiljada uniformisanih ljudi bez papira brani jedan, doduše, veliki nasip. Jedan, ali veliki nasip. Onda on ode, pa onda kolega Birmančević ima papir i pečat sumnjivog porekla, i to on zna, i to zna gospodin Vučić, ali ne zna ko je Birmančević, njegov poslanik. To šta ste radili u Šapcu, da pozovete dve i po hiljade Beograđana da brane Šabac. Oni krenu autobusom, a tamo na spisku, koliko hiljada ljudi, dobrovoljaca stoji. Kaže malopre šef većine meni na radiju – nije bilo lopata, nije bilo pesma, nije bilo džakova. Zamislite to. Nije bilo, pa nije bilo verovatno u kancelariji. U kancelariji verovatno ima spajalica i papira. To su činjenice.
U Obrenovcu je danas situacija katastrofalna. Ljudi i dalje jedu paštetu. Molio sam ministra Gašića, prisutnog, da nastavi sa idejom, sa planom da se poljske kuhinje angažuju. Šta je bilo od toga? Nema uslova na mestu gde se otvara poljska kuhinja. Normalno da nema kada su uslovi, maltene, kao u ratu. Vojska valjda to zna. Neverovatan je stepen propusta, javašluka i grešaka koje su postojale u okviru jednog plemenitog, hrabrog, energičnog odgovora naših građana na katastrofalnu situaciju.
Da bismo to izbegli u budućnosti, vi morate učiniti sve da se to otkloni i morate učiniti sve, koliko se meni čini, da na ova pitanja adekvatno, bez strasti i bez politikanstva, odgovorite. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima potpredsednica Vlade prof. dr Zorana Mihajlović.

Na prvo vaše pitanje zašto izveštaj predstavljam ja, mislim da ste pogrešili. Dakle, izveštaj o poplavama, predlagač je Vlada i Generalni sekretarijat upravo zbog toga što to nije izveštaj samo jednog ministra i samo jednog resora. Poplave su bile pitanje cele Vlade i svih ministara i zbog toga ni ministar Ilić, ni ministar Mihajlović, posebno, ni ministar Gašić, ne, nego jednostavno cela Vlada.
Iz tog razloga su ovde svi ministri, i ministar sporta, zato što smo svi radili u vreme poplava i svi u ovom izveštaju napisali šta smo radili. Prema tome, svi smo tu da ga obrazložimo i objasnimo svako svoj resor.
Sledeća stvar, ja sam kao ministar građevinarstva predlagač zakona i to je ono za šta sam ja najkonkretnije zadužena. Međutim, ovde ste u izveštaju napomenuli da nema imena žrtava. Odmah ću vam reći razlog zašto ta imena žrtava nisu u ovom izveštaju. To nije zato što bilo ko od ministara ili Vlada Srbije nisu želeli ta imena da stave, nego zbog toga što u konsultaciji sa poverenikom Šabićem to nije u skladu sa zakonom i nije moguće da budu stavljena. To je razlog i obrazloženje koje smo mi dobili i to obrazloženje smo ispoštovali.
Kada govorite o donacijama, potpuno se slažem s vama. Bile su dve stvari, odgovoriću i na jednu i na drugu. Kancelarija kao služba Vlade je u obavezi, što je, između ostalog, i ovim zakonom propisanom, da svaku informaciju, ne samo u novcu, nego i o postupcima, mora da stavi na svoj sajt i mora da je učini javnom i dostupnom svakome. U svakom trenutku, na svako pitanje, vezano za ne samo ovaj zakon nego sprovođenje i sanaciju nakon poplava, dužna je da da tu informaciju. Dakle, Kancelarija je praktično slika svih resora u Vladi.
Postoji zbog toga što mora da postoji jedno mesto gde mora da se centralizuje i iznos, odnosno informacija o novcu, ali isto tako i jedno mesto gde mora da se centralizuje način na koji vršimo sanaciju. Naravno da Kancelarija neće to sprovoditi potpuno, dobijaće iz resora informacije koje su potrebne.
Na današnji dan, kada govorimo o novcu, iznos donacija od građana, stranih vlada, itd, iznosi 10 miliona 125 hiljada 872 evra, a po srednjem kursu u dinarima jedna milijarda 171 milion 898 hiljada 733 dinara.
To mora da stoji na sajtu Kancelarije kao i sve drugo što oni budu radili. U jednoj stvari ste pogrešili. Kancelarija zapošljava jednog jedinog čoveka. Kancelarija nema dozvolu da zaposli jednog, naprotiv svi ministri su imali obavezu da iz svojih ministarstava daju najmanje tri do pet ljudi. Ministarstvo kojim ja rukovodim dalo je deset ljudi Kancelariji da bi mogli da rade sve ove poslove koje ste im vi govorili.
Prema tome, nema novo zaposlenih u Kancelariji. Kancelarija ima jednog zaposlenog i ne sme da ima veći broj, nikog više zaposlenog budući da u državnoj upravi i u ministarstvima postoji dovoljan broj ljudi koji mogu da sprovedu sve postupke pri tome dovoljno obučeni da znaju kako izgleda rad u državnoj upravi, šta je sve potrebno da bi uopšte određeni postupci mogli da se urade.
Takođe, pomenuli ste i mislim da je to važno, Upravu za javne nabavke. Uopšte kada ste govorili o Zakonu o javnim nabavkama da budemo potpuno jasni, ovim zakonom se samo skraćuje vreme ali sve ostaje onako kako je u Zakonu o javnim nabavkama. I mi jesmo i kao stranka, Srpska napredna stranka, i kao Vlada, vrlo ponosni što imamo Zakon o javnim nabavkama jer nam je on omogućio da napravimo ozbiljne uštede. Prema tome, Zakon o javnim nabavkama i u ovom zakonu ostaje s tom razlikom što je skraćeno vreme.
Kada pominjete Upravu za javne nabavke treba da znate da Uprava za javne nabavke ne sprovodi postupak. Ona samo kontroliše. Dakle, nije ona ta koja će sprovesti postupak.
Takođe, u jednom momentu ste rekli – ko je Kancelarija da raspolaže novcem? Ili ko je direktor Kancelarije da on deli kome će novac ići? Naravno da nije direktor Kancelarije taj koji će određivati, nego na osnovu pravila, kriterijuma, na osnovu programa koji će uraditi, koja su već uradila ministarstva iz kojih nastaje državni program i na osnovu toga se tačno pravi gde u stvari tačno novac ide.
Danas, direktor Kancelarije trenutno nije tu zato što je na donatorskoj konferenciji ali će svakako u petak biti prisutan, jer on jeste direktor kancelarije koja predstavlja službu Vlade.
Ovde bih ja stala. Mislim da ministar Gašić ima reč.

Zahvaljujem se gospođi Mihajlović.
Za reč se javio ministar u Vladi, gospodin Bratislav Gašić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući, gospodo narodni poslanici.
Gospodine Stefanoviću, zaboravili ste malopre kada ste nabrajali preduzeća koja trebaju da dođu i da podnesu svoj izveštaj. Svakako, mislim da se svi mi slažemo sa time, „Vojvodina vode“ njih ste zaboravili ali njihove teritorije je najviše problema bilo prilikom ovih nepogoda koje su nas zadesile.
Takođe, pomenuli ste da gradonačelnik Beograda krije nešto sa svog sajta, ali zaboravljate da kažete građanima Srbije da je gospodin Siniša Mali pozvao građane onog trenutka kada je voda već došla, da tog trenutka u noćnim satima ne izlaze iz svojih kuća jer tima svoje živote dovode u opasnost. To je bitna razlika od toga što kažete da on nije učinio kako treba i od toga da je njihova bezbednost bila ugrožena tada u tim trenucima.
Vezano za Kancelariju, moja koleginica vam je već objasnila ko će da bude plaćen i da nema plaćenih, a svakako da nismo želeli da uzmemo one stručnjake, pošto nemamo mogućnosti od silno zaposlenih u javnom sektoru, da one stručnjake koji su kod vas vodili Jašu Tomić i Kraljevo da uključimo u ovaj deo, da nam pomažu oko tih donacija.
Što se tiče Krupnja, pomenuli ste Krupanj, biću posle podne tamo, ali pojedini mediji prikazuju ugrožene, oštećene kuće pojedinaca sa namerom da prikažu da svi ministri treba da dođu do svake oštećene kuće i u Krupnju i u Bajinoj Bašti. Inače, građani Srbije moraju da znaju da tamo već mesec i po dana preko 20 buldožera i mašina Vojske Srbije rade na raščišćavanju i pravljenju prohodnosti puteva i klizišta i svega ostalog. Tako da nije tačno da nismo na tom području prisutni i u Bajinoj Bašti, i u Ljuboviji i svuda se već dva meseca radi.
Pozivate da dođu i da vam podnesu izveštaj o tome šta su radili, ali mislim da vi prvi treba da budete tu, da se manete organizacije sindikalnih protesta zajedno sa sindikalnim vođama, pa će onda imati kome da se to objasni i da se podnese Izveštaj.
Daću vam sada i pravni osnov za angažovanje načelnika Generalštaba i Vojske Srbije u Šapcu. U strategiji odbrane Republike Srbije predviđeno je da je Vojska Srbije jedan od elemenata strukture sistema odbrane i da je jedna od njenih misija podrška civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti. Podrška civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti realizuje se kroz pomoć civilnim vlastima u suprotstavljanju unutrašnjem ugrožavanju bezbednosti, terorizmu, separatizmu i organizovanom kriminalu, kroz pomoć civilnim vlastima u slučaju prirodnih nepogoda i tehničkih, tehnoloških i drugih nesreća. Generalštab Vojske Srbije kao najviši stručni, štabni, organizacioni deo Ministarstva odbrane za pripremu i upotrebu Vojske Srbije sprovodi pripreme, upotrebu, komandovanje i kontrolu komandi jedinica Vojske Srbije, u skladu sa zakonom, odlukama, planovima i naređenjima nadležnih državnih organa kontinuirano izgrađuje operativne i funkcionalne sposobnosti komandi jedinica Vojske Srbije radi što uspešnijeg izvršavanja utvrđenih misija i zadataka.
U Zakonu o odbrani predviđeno je u članu 41. da u slučaju prirodnih i drugih nesreća većih razmera u kojima su na određenoj teritoriji ugroženi životi, zdravlje ljudi i životinja i materijalna dobra, jedinice Vojske Srbije na zahtev organa nadležnih za zaštitu i spašavanje ljudi i materijalnih dobara mogu se angažovati na pružanju pomoći stanovništvu u skladu sa posebnim zakonom.
Posebni zakon koji uređuje ovu oblast je Zakon o vanrednim situacijama koji u članu 12. predviđa da u uslovima kada druge snage i sredstva sistema zaštite i spašavanja nisu dovoljne za zaštitu i spašavanje ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine od katastrofe izazvane uticajem elementarnih nepogoda i drugih nesreća, na zahtev nadležnog ministarstva, organizacione jedinice nadležne za vanredne situacije Ministarstva odbrane obezbeđuju učešće organizacionih delova Ministarstva odbrane, komandi, jedinica Vojske Srbije za pružanje pomoći u zaštiti i spašavanju, u skladu sa zakonom.
Kada u zaštiti i spašavanju učestvuju jedinice Vojske Srbije njima komanduju njihove nadležne starešine u skladu sa odlukama Štaba za vanredne situacije koji rukovodi i koordinira zaštitom i spašavanjem. Zakon o Vojsci Srbije predviđa u članu 2. stav 2. da predsednik republike ili ministar odbrane po rešenju predsednika republike može odlučiti da Vojska Srbije nadležnom državnom organu, odnosno organizaciji, organu AP i organu jedinice lokalne samouprave, na njihov zahtev pruži pomoć radi zaštite života i bezbednost ljudi i imovine, zaštite životne sredine ili iz drugih razloga utvrđenih zakonom, a u članu 19. stav 1. da načelnik Generalštaba i starešina Vojske Srbije komanduju i rukovode Vojskom Srbije u skladu sa zakonom i aktima komandovanja pretpostavljenih.
Imajući u vidu navedene propise i procene ugroženosti koja je dao Republički štab za vanredne situacije obrazovan od strane Vlade, na osnovu sednice koja je održana 15. maja 2014. godine Vlada proglasila vanrednu situaciju na teritoriji cele zemlje, može se izvesti zaključak da se u konkretnom slučaju radilo o prirodnoj nesreći većih razmera u kojoj su bili ugroženi životi i zdravlje ljudi i životinja, materijalna dobra i da bez većeg angažovanja Vojske Srbije nije bilo moguće sprečiti katastrofalne posledice.
Zbog težine situacije i procene da je potrebno veće angažovanje Vojske Srbije na pružanju pomoći stanovništvu, na sednici Republičkog štaba za vanredne situacije kao predstavnik Vojske Srbije prisustvovao je i načelnik Generalštaba Vojske Srbije koji je na zahtev nadležnih organa, Republičkog štaba za vanredne situacije preuzeo neophodne aktivnosti u skladu sa svojim ovlašćenjem iz člana 19. stav 1. Zakona o vojsci, komandovanju i rukovođenjem Vojskom Srbije i člana 12. stav 2. Zakona o vanrednim situacijama, kada u zaštiti i spasavanju učestvuju jedinice Vojske Srbije njima komanduju njihove nadležne starešine u skladu sa odlukama Štaba za vanredne situacije.
S obzirom da je član Republičkog štaba za vanredne situacije ministar odbrane, a da je u Šapcu bila posebno teška situacija, na osnovu lične procene i usmenog ovlašćenja ministra odbrane, a kroz zajedničke analize ocenjena je neophodnost da se rukovođenje podigne na viši nivo. Imajući u vidu visok stepen opasnosti, veliki broj angažovanih vojnika, načelnik Generalštaba Vojske Srbije je posle odlaska na lice mesta i neposrednog upoznavanja sa stanjem na terenu odlučio da se lično angažuje u tom radu, ali uz prethodno upoznavanje i odobrenje ministra odbrane. Hvala.