Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Snežana Bogosavljević.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o Izveštaju o radu Ministarstva poljoprivrede za vreme vanredne situacije i kada treba odgovoriti na konkretna pitanja koja je postavio narodni poslanik Nove Srbije Dragan Jovanović, ako se ne varam, imala bih puno toga da kažem, ali evo, skoncentrisaću se samo na nekoliko tema.
Pre svega, šteta u poljoprivredi je zaista ogromna. Podaci zvanične komisije postoje. Šteta je direktna, indirektna 228 miliona evra. Da bi se poljoprivreda oporavila od posledica poplave, potrebno je ova i naredne dve godine i 254 miliona evra.
Što se tiče štete koja je načinjena ratarskoj proizvodnji, pre svega, odnosno poljoprivednim površinama, tačno je da je poplavljeno oko 90 hiljada poljoprivednih površina. Međutim, nakon povlačenja vode konstatovano je da se na određenoj poljoprivrednoj površini može nastaviti vegetacija, kao što su recimo kukuruz, pšenica, tako da su te površine praktično spašene.
Jedna značajna površina je potpuno, da kažemo, uništena za ovu vegetacionu sezonu i potrebne su značajnije mere remedijacije i interesantan je podatak da je samo za uklanjanje mulja i remedijaciju ovih zemljišta potrebno 73 miliona evra. To je procena zvanične komisije i za ovu godinu potrebna sredstva su oko 29 miliona evra.
Srećni smo, odnosno zadovoljni smo što se na 16 hiljada hektara proizvodnja mogla obnoviti i upravo za ovih 16 hiljada hektara u proteklom periodu obezbedili smo seme. U pitanju je seme hibrida kukuruza sa kraćim vegetacijama, prema preporukama stručnih instituta, i seme soje. Te površine su zasejane. Da je upitanju ogroman posao, dovoljno govori podatak da se radi o 16 hiljada hektara, a 11 hiljada gazdinstava korisnika ove vrste pomoći. Dakle, seme je obezbeđeno kompletno iz donacije i moram da pohvalim svoje saradnike i ministarstvo da smo mi jedino ministarstvo u regionu koje je na ovaj način obezbedilo seme.
Od sutra kreće distribucija goriva za ove proizvođače, a u narednom periodu, i to vrlo brzo, i distribucija sredstava za nabavku đubriva. Moram da kažem da smo imali ogromne probleme vezane i za sredstva i za model raspodele đubriva i da smo i taj problem uspeli da rešimo.
Što se tiče vašeg pitanja koje se odnosi na rezultate ispitivanja naše Uprave za zaštitu bilja. Odgovorno tvrdim da je Uprava za zaštitu bilja 25. juna na sajtu našeg ministarstva objavila rezultate ispitivanja hemijskog sastava zemljišta. Ovi rezultati ispitivanja su rezultat, znači ispitivanja koje su sastavni deo redovnih kontrola i koje mi sprovodimo, ne da bismo našim privrednim proizvođačima otežali poziciju, naprotiv, da bi im pomogli, a u isto vreme da bi obezbedili zdravstvenu i prehrambenu sigurnost građana na šta nas obavezuju zakonski propisi.
Dakle, 25. juna na sajtu našeg ministarstva objavljen je tekst u kome se jasno kaže da su rezultati ispitivanja uzoraka zemljišta sa poplavljenih poljoprivrednih površina pokazali da se u najvećem procentu poplavljene površine mogu smatrati bezbednim sa aspekta sadržaja teških metala.
Na pojedinim lokacijama konstatovan je veći sadržaj pojedinih teških metala. To jasno možete da vidite u tekstu koji je objavljen na našem sajtu. Navedene su lokacije koje su upitanju i s tim u vezi date su vrlo jasne preporuke, gde se našim proizvođačima savetuje da te površine ne koriste za uzgoj blitve, spanaća, kupusa, šargarepe. Nijednog momenta u kontekstu nedozvoljenih ili ugroženih biljaka nije pomenuta šljiva, kupina, suncokret, kukuruz, pšenica i sl.
Dakle, svrha ovoga je da se našim proizvođačima ukaže da su ove kulture, koje sam pomenula, rizične, ali da se to zemljište može koristiti za druge kulture i data je preporuka kako da se to zemljište pripremi za iskorišćavanje u narednim vegetacijama. To nije priča. Svako ko želi da pročita, može da pročita.
U kontekstu priče o tome da je izveštaj Uprave za zaštitu bilja doveo u pitanje otkup poljoprivrednih proizvoda, odnosno otkup voća na pojedinim područjima, ja sam se juče i danas bavila ovim pitanjem. Od stručnih ljudi, ljudi sa terena, argumentovano mogu da pokažem, imam informaciju da nikakve veze otežan otkup nema sa ovim izveštajem. Ovaj izveštaj više nije aktuelan.
Tačno je da je otkup šljive smanjen, da je plasman otežan, ali je otežan zbog toga što je plod šljive ove godine slabijeg kvaliteta. Njegov izgled je takav da jednostavno ne zadovoljava potrebe, odnosno interese nekih velikih kupaca.
Osim toga, otežan plasman naše šljive na ruskom tržištu je posledica većih količina ovih proizvoda iz nekih drugih područja, uključujući BiH. Osim toga, veći problem je u tome što je manja potražnja ovog proizvoda u ovom periodu na području Ruske Federacije, tamo gde su veliki potrošači, gradovi Sankt Petersburg, Moskva gde je sad u toku letnji odmor. Znači, manja je potražnja.
Tu su nam sugerisali sa terena da postoje određeni problemi u funkcionisanju tržišnog lanca. Jasno nam je skrenuta pažnja o čemu se radi i mi ćemo se tim problemom posebno pozabaviti u narednom periodu.
Molim vas da informaciju na sajtu našeg ministarstva precizno pročitate, a što se tiče same Topole i okolnih mesta oko Topole, dobila sam informaciju da su baš tamo prvi konvoji, odnosno prvi šleperi natovareni šljivom otišli za Rusiju. Toliko o tome.
Iskoristila bih priliku da vam se zahvalim što postavljate pitanja u vezi stočarstva, pardon, u vezi poljoprivrede. Stočarstvo mi je u mislima. Želim da kažem zarad naših gledalaca, slušalaca da ćemo sa nadoknadom životinja, odnosno štete u stočarstvu, započeti naredne nedelje. U tom smislu smo bili izuzetno aktivni i obezbedili smo najveći procenat životinja koje su stradale, odnosno njihovu nadoknadu. Zahvaljujem.

Po kom osnovu se javljate, gospodine Jovanoviću?
(Dragan Jovanović, s mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku. Dobili ste odgovor od ministara. Imate tri minuta, ali na kraju rasprave.
Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović.

Gospođo predsednice, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo poslanici, poslanička grupa Boris Tadić, Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, glasaće protiv izveštaja i glasaće protiv zakona. O zakonu će više reči biti kada bude rasprava o amandmanima. Podneli smo amandmane i nadamo se daće to biti prilika da ozbiljno prodiskutujemo mogućnost da se uklone brojni rizici. Mislim da ćemo moći o tome da kažemo važne i bitne stvari.
Velika elementarna nepogoda, kao što je poplava, uvek otvori mogućnost da sagledamo kakva je generalna politika, kakve su najvažnije mere koje Vlada preduzima i kakav je pristup Vlade prema celokupnom životu. To se desilo u ovim poplavama. O tome ću govoriti. Govoriću o pojedinim događajima, kao povodima da se na jedan ozbiljan način prodiskutuje.
Mislim da je od izuzetne važnosti da što pre bude na odgovarajući način utvrđeno koliko su celishodno vršene investicije u sistemu odbrane od poplava u poslednjih 15 godina, a mislim da bi bilo dobro da to uradimo i u poslednjih 25 godina. To je kapitalno važna stvar. To je stvar važna za našu privredu. To je stvar važna za svakog građanina zemlje, ali to je stvar koja se bez države ne radi, jer je država investitor i nadležna je za to u Odboru za poljoprivredu. U tom smislu je jedan zaključak usvojen i mislim da bi pored Odbora za poljoprivredu trebalo da se pozabave i oni koji su u Vladi nadležni za to, a onda i parlament.
Zbog čega to kažem? Ne samo zato što u javnosti je u poslednjih nekoliko meseci na različite načine otvoreno ovo pitanje, da li je novac iz kredita Svetske banke trošen na odgovarajući način, ili ne, da li je budžetski novac trošen na odgovarajući način, ili ne? Kakav je naš sistem odbrane od poplava i da li ga treba menjati? To su u dobroj meri i velika politička pitanja, a ne samo tehničke naravi zbog toga što se tiču nadležnosti Vojvodine, Beograda i republičkih ingerencija.
Mislim da je to stvar o kojoj ovaj parlament treba, što je pre moguće, da dobije priliku da diskutuje, jer poplave su pokazale koliko je to kapitalno važna stvar.
Sada o jednoj pojedinačnoj stvari. Kao što je opšte poznato, ja živim u Šapcu. Imao sam tu nepriliku da budem u središtu zbivanja dok su se sve ove stvari dešavale. Našao sam se zajedno sa drugim poslanicima iz ovog parlamenta, sa tadašnjim gradonačelnikom Šapca, gospodinom Miloševićem, jedan sat pre nego što su, prvo mislim, policijski general Dikić, pa posle toga i načelnik Generalštaba, pa posle toga i neki članovi Vlade, ministarka je tu, pojavili su se u Šapcu, i hoću da vam kažem svoje uverenje.
Dakle, mislim nikakve vanredne prilike u ovim vanrednim neprilikama u Šapcu nije trebalo preduzimati. Neću govoriti o zakonskoj utemeljenosti ili ne, odluka koje su donete, jer možda i time treba da se bavi ovaj parlament, ali koliko mi je poznato, nadležna tužilaštva utvrđuju, ispituju ko je šta uradio, i važno je da se to sve na kraju rasvetli i obelodani. Hoću da još jednom kažem svoj utisak. Mislim da su gradske vlasti u Šapcu, imale plan kako da izađu na kraj sa svime čime je bilo moguće na kraj izaći.
Sa druge strane, ako je bilo neophodno da se napravi jedna atmosfera koja je na kraju proizvela veliku solidarnost u državi, pa onda, Bože moj, neće biti kraj sveta i ako su neke stvari urađene kako ne treba. Želim da se zahvalim ovde u ime građana Šapca i vojsci i policiji, i svim ljudima dobre volje, koji su u Šabac došli, bez obzira da li je to sve na kraju bilo potrebno ili ne, kažem da se ta stvar da utvrditi, i važno je, za u buduće da imamo jasnu predstavu o tome.
Želim i da se odavde zahvalim doskorašnjem gradonačelniku Šapca, gospodinu Miloševiću, što nije hteo svojom političkom sudbinom, i svojom političkom karijerom da opterećuje sve ove stvari. Na kraju je najvažnije da tamo nije bilo poplava i da smo se s tim izborili, a političke borbe smo vodili do sada, pa ćemo ih voditi i u buduće. Kao što rekoh, sve ove činjenice ima ko će da utvrdi, i ja sa nestrpljenjem očekujem da do toga dođe.
Ali, šta, mislim da je ovde suštinski važno i zašto sam ovo sve izrekao? Mislim da postoji vrlo ozbiljna verovatnoća da su nadležni koji se staraju o sistemu odbrane od poplava, gradonačelniku Šapca davali jedna obaveštenja, i na osnovu toga preporuke kakve odluke treba da donese, a da su kriznom štabu, odnosno Vladi, Štabu za vanredne situacije, da budem precizan, i predsedniku Vlade, davali druge činjenice i druga obaveštenja i da koliko se meni u ovom trenutku čini, a videćemo na kraju šta je bilo, je to uzrok vrlo ozbiljnog jednog, ako hoćete, i poremećaja sistema do koga je došlo kada je ova stvar u pitanju.
Važno je da imamo sistem koji je sposoban da funkcioniše tačno, da svakome da jasne informacije. Vrlo je važno za Vladu da ima potpuno jasnu svest o tome, da dobija jasne informacije i da ima jasnu predstavu na temelju kojih činjenica donosi odluke. Toliko o Šapcu.
Još jednom kažem, da utvrdimo kako stoje stvari. Ali, evo i ovde još jedna bitna stvar, oko Šapca je urađeno u poslednjih tri, četiri godine 20 kilometara nasipa, i to pored, naravno činjenica da je voda u Hrvatskoj izašla iz korita Save je u stvari spaslo Šabac, ali, šta je suština? Suština je da četiri kilometra nisu urađena, i tu je bio rizik. Ovde se vama obraćam, gospođo ministarka, jer je vodoprivreda u nadležnosti poljoprivrede, i vrlo je bitno da ispitamo sve te stvari.
Dakle, četiri kilometra nisu urađena 2012. godine u septembru mesecu. Dakle, u septembru mesecu 2012. godine iz kredita Svetske banke, imali smo obezbeđen novac i taj proces, tender je bio na samom kraju. U septembru je trebalo da bude izabran izvođač za ta četiri kilometra. Od septembra 2012. godine, do 15. maja 2014. godine je mnogo vremena prošlo.
Važno je da se utvrdi zašto taj posao nije završen, jer ta četiri kilometara su proizvela sav ovaj rizik, bar kada je Šabac u pitanju i oko toga smo imali svu nevolju. Ko je šta radio, subjektivno, kao što rekoh ima ko će da utvrdi, važno je da se to desi. Jako je važno da to znamo.
Dobra vest je, mislim da su danas ljudi iz „Srbijavoda“ i Direkcije za vode u Šapcu i da će sa gradonačelnikom pronaći način da se što pre uđe u izvođenje ovih radova, ali to ćemo sada platiti iz budžeta. Mislim da smo imali na raspolaganju novac iz Svetske banke, koliko mi je poznato Svetska banka se povukla iz ovog posla, negde početkom maja meseca.
Šta je dalje važno? Gospođa Mihajlović je do skora bila ministar energetike, za 25% ćemo imati smanjenu proizvodnju struje zbog svega što se desilo u Kolubari, i to je viša sila. Ali šta nije viša sila? Nije viša sila to što nismo uspeli da napravimo ozbiljan pomak da eksploatišemo biomasu. Tvrdim vam da smo ove godine mogli da imamo proizvodnju energije, dakle, tople vode i struje ne manje od 60 miliona dolara. U punom kapacitetu taj sistem može preko 500 miliona dolara, kroz sisteme kogeneracija, isključivo da ima proizvodnju toplotne energije. To je velika stvar. Sada govorimo o deficitu budžeta, o rebalansu i o problemima koje ćemo imati zbog smanjene proizvodnje struje.
Druga velika tema je energetska efikasnost, jer se 25% kuća i stanova greje na električnu energiju. I tu smo mogli da napravimo vrlo značajne pomake. Samo da vam kažem da su između jedne i dve milijarde evre vredne investicije za izolaciju naših kuća i stanova. U ekonomskom smislu su ogromni multiplikatori. To je jedna od stvari koja može da pokrene ekonomiju zemlje, i biomasa i energetska efikasnost.
Da ne ulazim u navodnjavanje iako se to pominje u izveštaju „Srbijavoda“, to je stvar koja može da pokrene i generiše tri milijarde evra investicija i tu nema nikakvih ekonomskih dilema da li je to isplativo ili nije i za državu i za svakog građanina ove zemlje.
Postoji jedna ozbiljna neusaglašenost u izveštaju „Srbijavoda“. Pogledajte to na stranama 154 i 155. Mislim da je kapitalne prirode. Na jednom mestu u izveštaju se kaže da je u periodu od 2005. ili 2006. godine do 2010. godine je sistem odbrana od poplava pokazao da je sposoban da odgovori na sve nevolje i nedaće do kojih može da dođe, uključujući istorijske vodostaje. Samo nekoliko redova iza toga u izveštaju „Srbijavoda“ stoji da su objekti koji služe za odbranu od poplava u takvom stanju da i vodostaji koji su niži nego što smo ih imali pre nekoliko nedelja, mogu da dovedu do katastrofalnih rezultata. Ovo mora da se razjasni jer je to stvar od nacionalne važnosti.
Na samom kraju, kao što rekoh ovu su događaji koji uvek otvaraju pitanja najvažnije tačke državne politike. Želim da kažem da jako dobro sve ovo što se dešava u pogledu regionalne saradnje. To je po mom mišljenju dobra stvar koju Vlada Srbije i predsednik Vlade rade. Odlična stvar. O tome sam govorio u ovom parlamentu, manje – više ono što premijer sada govori, u zimu 2012. godine. Radujem se da stvari idu u tom smeru.
Sada vas pozivam i šteta je što gospodin Vučić nije ovde, jer on je ipak suštinski komandovao odbranom od poplava, pa bi bilo dobro da je i on ovde, uz puno uvažavanje ovog respektabilnog sastava Vlade koji danas imamo ovde.
Dakle, bilo bi važno, a to gospođo Mihajlović se na vas pre svega odnosi, da sada sa našim predstavnicima u Savskoj komisiji otvorite jedan ozbiljan proces kako da očistimo konačno korito reke Save, pa da se onda pozabavimo i pritokama Save, jer je to kapitalna stvar i u ekonomskom i u bezbednosnom smislu. Što pre očistimo Savu moći ćemo da otvorimo putni pravac do Šamca, ukoliko se ne varam. U svakom slučaju, tokom celog plovnog toka reke Save kroz Srbiju, što će nam otvoriti ekonomske mogućnosti, a svakako će smanjiti sve rizike od poplava. Bojim se da velikim delom i loše uređenje korita Save doprinosi da ti rizici budu veći nego što jesu.
Dobra je prilika kada se sretnemo sa ovako teškim stvarima da budemo bolji nego što smo bili pre svih ovih događaja i kao država i kao sistem. Mislim da je sada trenutak da sve preduzmemo potrebne mere i korake da bi smo to i postigli. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Mihajlović. Izvolite.

Nekoliko stvari važnih ste rekli, mislim da ne možemo da ostanemo nedorečeni.
Dakle, da krenemo prvo od Šapca. Potpuno se slažem da nadležni organi će dati dodatne izveštaje i to tako i treba da bude i to tako jeste kada je ova vlada u pitanju. Dakle, nadležni organi rade svoj posao i izlaze sa izveštajima i sa rezultatima rada.
Ali, isto tako ne možete reći da poplava da možda čak nije ni trebalo da se reaguje i da poplava u Šapcu nije bilo. Nije bilo samo iz jednog razloga zato što se na vreme reagovalo i zato što je ova vlada sa svojim štabom reagovala na vreme. O ponašanju gradonačelnika Šapca mislim da sami Šapčani najbolje znaju i ja sam zaista sigurna da on apsolutno nije imao ni predstavu šta tačno treba da radi.
Ne možete da kažete ili možete, ali hajde da vidimo zašto, da je neko gradonačelniku Šapca davao pogrešne informacije. Da li znate šta ste rekli? Pogotovo u trenutku kada smo se mi zaista 24 sata maksimalno borili zajedno sa građanima, kada pričamo o Šapcu, Šapca ili bilo kog drugog dela koji je bio poplavljen.
Kada govorite o vodotokovima, mislim da ste vi bili ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. Ja sam juče bila na primer u Smederevskoj Palanci, bila sam sa administratorom UNDP tamo. Dve reke postoje u Smederevskoj Palanci. Dakle, Smederevska Palanka ima štetu od poplava 900 miliona dinara. Jedan vodotok je rešen, drugi nije rešen upravo iz razloga što ministar Petrović kada je bio ministar je odbijao da se drugi vodotok reši. To je rečeno i pred drugim ljudima, bila sam svedok, to je rekao predsednik opštine iz DS, dakle ista ste stranka bili. Verujem naravno da to ne sme da ima nikakve veze koja smo stranka, ali zbog toga u Smederevskoj Palanci pet kuća je potpuno uništeno, a šteta, kao što sam rekla, je 900 miliona dinara.
Prema tome, ova vlada nije Vlada koja je formirala toliko preduzeća koja upravljaju vodama, to su radile neke druge vlade i upravo zbog toga ide potpuna reforma tih preduzeća koja će se baviti vodama, i „Srbija voda“ i „Vojvodina voda“ i „Beograd voda“ itd. Politika ove vlade jeste da reši problem. Ne sme više da nam se desi, tu ste potpuno u pravu, iz ovoga moramo nešto da naučimo. Moramo da radimo na prevenciji od poplava, ali ne samo u Srbiji, ta prevencija mora da bude regionalna. Nije moguće da rešimo samo problem u samoj Srbiji.
Što se tiče „Srbija voda“, ono što ja imam u svom izveštaju to je da su štete koje su prijavile „Srbija voda“ 3,5 milijardi dinara, a da se smatra da je potrebno uložiti do 2019. godine gotovo 19 milijardi dinara da bi mogli da govorimo da smo zaista osposobljeni i da ne treba da brinemo o mogućim poplavama koje su sasvim sigurno moguće, budući da ste i sami rekli da se klima menja.
Vrlo važan deo – energetika. Energetska efikasnost, podsetiću vas, Vlada u kojoj je bila upravo SNS prošle godine je nakon četiri i po godina zakašnjenja usvojila Zakon o racionalnoj upotrebi energije. Vlade u kojima ste vi sedeli su kasnile četiri i po godine sa tim. Slažem se, to je prioritet države.
Imamo zakon, imamo sada podzakonske akte, imamo Fond za energetsku efikasnost. Mislim da možda treba još više da se o tome govori, to je ono što pretpostavljam da će novo ministarstvo govoriti. Saglasna sam sa vama za biomasu. Takođe, se kasnilo sa podzakonskim aktima. Nažalost, mi smo verovatno u svim tim zakonodavnim okvirima kasnili zbog čega smo nakon toga imali problem, ali se potpuno slažem da su to stvari koje treba da nam omoguće sa jedne strane smanjenje potrošnje, a sa druge stranu dodatnu proizvodnju. Da li bi nas ovog trenutka baš izvuklo kada govorimo konkretno o elementarnoj nepogodi i tome što nećemo imati dovoljno električne energije zbog svega što nam se desilo u energetskom sektoru? Pomoglo bi, ali ne bi potpuno rešilo problem, ali bi i te kako pomoglo i manje bi novca dali za uvoz električne energije. Ovde bih stala.

Izvolite, dve minute, replika.
Pomenut je ministar Petrović, mislim da se odnosi na vas.

I ja isto.
Gospođo ministarka, što se tiče Šapca, samo kažem da mi je vrlo verovatno da su različite predloge dobijali gradonačelnik Šapca i predsednik Vlade i da to treba da se utvrdi ko je kakve predloge davao. To sve ima u dokumentima, to nije stvar rekla kazala. Za budućnost je bitno da imamo čistu situaciju oko toga.
Još jednom ću reći, bio sam tamo sat vremena pre nego što su krenuli da dolaze generali policije i vojske. Moje uverenje je da je tamo stvar mogla da se drži pod kontrolom onako kako je od početka krenulo.
Što se tiče Smederevske Palanke, znate gospođo ministarka, već dve godine ste ministar, pa vi znate kako se na jedan racionalan način obavlja posao koji vi sada radite, a nešto slično sam ja radio jedno godinu dana pre nego što ste vi to postali. Zar mislite da mi je palo nekada napamet da odredim šta će da bude rađeno u vodoprivredi, a šta ne? Postoje ovde različiti kompetentni u ovoj zemlji faktori koji to predlažu. Čak kao ministar nisam ni mogao, zato što postoji Direkcija za vode koja je, kao što znate, samostalni organ uprave, pa ne može evo ni sada ministarka to da radi nego postoji direktor Direkcije za vode koji čak ima ovlašćenja da donosi poslove, Vlada utvrđuje program. Tako da su to sve gluposti, da ja vama kažem gospođo ministarka, što su vama rekli.

Poslaniče, molim vas da obratite pažnju na izraze. Juče su me poslanici iz vaše poslaničke grupe za mnogo benignije stvari opominjali. Ne možete da govorite „gluposti“ za nečije izražavanje.

Uopšte ništa loše ministarki nisam rekao, nego sam kvalifikovao informaciju koju je ona dobila, a pošto je ona iskusan političar, pretpostavljam da je ona svesna da ovo što ja kažem je potpuno tačno. Hvala vam najlepše.