Poštovana predsednice, poštovana potpredsednice Vlade, uvaženi ministri, predstavnici Vlade, poštovane kolege poslanici i poslanice, danas imamo zakon koji nijedna Skupština, nijedan poslanik ne želi da ima na dnevnom redu za usvajanje. Ovo je zakon koji se donosi posle velike elementarne nepogode koja za posledicu ima i velike materijalne troškove.
Zakon je tu da propiše pravila i procedure. Nakon tih elementarnih nepogoda kojima će se što efikasnije sanirati posledice tih nepogoda. Zakon se donosi po hitnom postupku da bismo u što kraćem roku i po skraćenim procedurama otklonili štetu. Važno je da nas ta elementarna stihija ne uvede u proceduralnu stihiju.
Posebno je važno što ovaj zakon definiše striktnu kontrolu nad procedurama i takođe je važno što obezbeđuje transparentnost svih procedura. Transparentnost u protoku novca, transparentnost u definisanju ugroženih područja i potrebe određenih područja i ljudi da im se izađe u susret i pritekne u pomoć.
Bitno je da transparentnost bude nad kompletnim fondovima, jer smo svi nažalost svedoci velikih zloupotreba u radu dosadašnjih fondova na nekim prethodnim elementarnim nepogodama koje su zadesile Srbiju.
Zakon o javnim nabavkama i Zakon o planiranju i gradnji, takođe definišu procedure i postupke po hitnosti u slučajevima elementarnih nepogoda. Međutim, bio je potreban jedan krovni zakon koji će se odnositi isključivo na ovu oblast i koji će se odnositi na majske poplave i klizišta koji su nas zadesili.
Koje su osnovne karakteristike zakona? Prva i najvažnija je njegova efikasnost, obzirom da se ovim zakonom skraćuju procedure, a znamo da su mnoge kuće porušene, da su uništeni kako javni objekti i infrastruktura, oštećene škole, ustanove kulture, te se ne mogu čekati uobičajeno spore procedure, prvo pribavljanja građevinskih dozvola, a zatim raspisivanja tendera, javne nabavke, pribavljanje određenih garancija, postupanje po žalbama javnih nabavki. Država je investitor, u prilici je da donese zakon koji će skratiti te procedure i u ovom trenutku državi naravno, mora biti prioritet građanin koji ne sme da sačeka zimu bez svog doma.
Druga karakteristika zakona je njegova transparentnost i tu uopšte ne smemo imati nikakvu dilemu da svi podaci moraju biti javni, od priliva sredstava, načina trošenja i javnost svih procedura. Jer, ovaj zakon propisuje različite izuzetke i mi moramo biti svesni, mora biti jasno zašto se postupilo sa izuzecima u odgovarajućim procedurama.
Zakon je takođe, propisao ekonomičnost i on je predvideo racionalizaciju troškova. Ta racionalizacija troškova prevashodno ide u korist građana Srbije. Država neće naplaćivati troškove kao što su troškovi pribavljanja građanskih dozvola, troškovi uknjižbe objekata, troškovi prenosa vlasništva, takođe se neće naplaćivati prenos statusa zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko, te naravno to sve ide na korist građana.
Za mene kao inženjera mislim da bi najvažniji doprinos ovog zakona mogao da bude u stvaranju budućih standarda u preveniranju ovakvih situacija. Pri tom mislim, naravno, koliko je moguće upravljati prirodom preveniranju tih situacija, ali ono što je u našoj nadležnosti, a to je da omogućimo da procedurama šteta u ovakvim situacijama bude minimalna.
Ja sam svesna da jedan „leks specijalis“ ne može da promeni našu svest, ali bih volela ako ovaj zakon za posledicu ima to što ćemo se odvići od gradnje bez građevinskih dozvola. Sada smo nažalost kroz loš primer, kroz ovu tragediju postali svesni kolika je prednost imati objekat sa građevinskom dozvolom. Kolika je prednost imati objekat koji je uknjižen.
Shvatamo šta znači gradnja po projektu. Slika objekta u Krupnju koji je prevrnut govori mnogo, ona govori o tragediji te porodice, ali poslala je i sliku da taj objekat nema odgovarajući temelj. Ako gradite po projektu, vi onda imate geomehanički elaborat. Vi znate da na klizištu ne možete da gradite. Ako imate građevinsku dozvolu i odgovarajući projekat, vi onda znate da on sadrži i projekat konstrukcije. Taj projekat konstrukcije definiše odgovarajući temelj i naravno da se neće u ovom trenutku praviti selektivan pristup prema ovakvom ili onakvom objektu i da svakom građaninu mora da se obezbedi dom.
Volela bih da nas ova tragedija u nečemu malo i nauči. Ovo se sve odnosi i na ilegalnu infrastrukturu. Znamo i svesni smo koliko je objekata prikopčano na improvizovanu, da kažem, divlje priključke, koliko je nelegalne kanalizacione infrastrukture, elektro-priključaka.
Mi nismo ni svesni koliko tih nelegalnih, nezavedenih instalacija imamo i kolika je njihova šteta. Sve ono što se ne nalazi u Katastru podzemnih instalacija za državu i ne postoji. Sada je pitanje ko će i kako će tu infrastrukturu popraviti i građane dovesti u priliku da mogu da žive po standardima koji su primereni. Skupo plaćamo sve ono što nismo poštovali do sada procedure.
Takođe bih želela osim da kažem, pohvala zakonu, da skrenem pažnju na neke rizike koje donosi ovaj zakon. On u svom bitnom delu se odnosi, definiše postupak eksproprijacije. Jako je važno da ta eksproprijacija se samo isključivo odnosi za postupke i za sve radove koji se tiču otklanjanja štete od poplava.
Lokalna samouprava će definisati koja je parcela potrebna za privođenje nekom javnom interesu, koja parcela postaje javna. Za to ona ima neki postupak u trajanju od osam dana. Građanin ima osam dana da se žali na to rešenje. Nadležno ministarstvo finansija ima nekih narednih osam dana da donese konačnu odluku po toj žalbi. Ta procedura od 24 dana je zapravo opravdano kratka da bismo bili efikasni, ali s druge strane i opasno kratka da bismo možda mogli o nekog građanina da se ogrešimo. Te tu molim i sigurna sam, uverena sam, da postoje instrumenti da do te zloupotrebe ne dođe.
Ovaj zakon propisuje skraćene procedure i one su naravno neophodne kako bi smo otklonili pravovremeno štetu od poplava, ali dobro bi bilo da ne dovedemo sada, da kažem mešetare u priliku da reše svoje interese kroz moguće kratku proceduru i da naravno nekakav svoj interes, svoju dozvolu podvuku pod proceduru koja je neophodna za one koji su realno ugroženi.
I još jedna delikatna tema za koju mislim da nije manje važna. To je obnova kulturnih dobara i žao mi je što i nadležni ministar nije više tu, bio je sa nama do malopre. Zakon kaže – sprovešće se po merama koje će propisati državni program obnove. To je nešto i ministarka u svom uvodnom izlaganju napomenula. Ja bih samo zamolila da se kroz taj državni program precizno definišu i što kraće procedure dobijanja dozvole za ove objekte. Znamo da je praksa čekanja predugačko dozvola, uslova, nadležni Zavod za zaštitu spomenika, te mislim da bi tu bilo korisno da se i to propiše ne bi li smo i te objekte pravovremeno, blagovremeno sanirali.
Ovaj zakon važi godinu dana. I nije sporno da nešto možda ima prioritet, a to je dom, nečiji dom, nečija kuća. Ali, s druge strane, ako sve ne rešimo, ako sve objekte ne rešimo po ovom zakonu u proceduri od godinu dana, onda nismo valjano obavili ceo posao.
Na samom kraju želim da podsetim građane, želim da podsetim direktore privatnih, javnih preduzeća, škola, ustanova, kulture, sportskih objekata, lokalnu samoupravu, da ako nisu podneli zahtev za štetu i prijavili nastalu štetu na svojim objektima, da za to imaju samo osam dana od dana stupanja ovog zakona na snagu. Te mislim da to treba ozbiljno da se shvati, da bismo em imali odgovarajuće budžete, em mogli da napravimo valjanu dinamiku realizacije, a naravno i da bi oni došli do onog rezultata koji im je potreban, a to je da im država pomogne da žive onako kako su živeli pre ove tragedije. Hvala vam.