Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarka, drage kolege, bio sam među prvima koji su govorili i u načelu o ovom zakonu i tada sam jasno i prepoznao uvodno izlaganje gospođe ministarke Mihajlović, koja je jasno rekla da je došlo do tehničke omaške i da je u pitanju 126 opština i gradova u Srbiji, a ne ovih 48, koliko je pobrojano. Tada sam sa kolegom Velimirom Stanojevićem podneo amandman gde sam obuhvatio svih 126 gradova i opština. Na osnovu Odluke Vlade Republike Srbije koju još 4. jula prihvatila taj spisak.
Međutim, na Odboru za infrastrukturu, odnosno građevinu i saobraćaj, došlo se do jednog opšteg zaključka da nije dobro rešenje da se pobroje na taj način gradovi i opštine uz, naravno, naglasak na gradske opštine Grada Beograda, već da je bolje da se ide sa jednom opštom formulacijom. U međuvremenu se pojavilo, npr. gradska Opština Barajevo, koja nije u tih 126 opština i zbog toga smo ja i kolega Stanojević povukli naš amandman i prihvatili amandman Odbora, koji na jedan opšti način definiše poplavljena područja.
Ono što bih ja pre svega apelovao da se ovde strasti smire. Vidim da su i druge kolege podnosile amandmane na ovaj član 2. stav 1. ovog zakona. Vidim da su kolege, kako je ko iz kog mesta dolazio, podnosile po taj jedan ili eventualno dva okolna mesta. Ono što sam shvatio i razumeo, ne braneći gospođu ministarku, mislim da stvarno Ministarstvo, bar u ovom slučaju nije krivo, ovo je tehničkom omaškom došlo, pre svega, po mom mišljenju, Kancelarije za obnovu. Ovo će nam svima nama biti nauk i za neke sledeće poslove.
Ono što je važno i što hoću posebno da napomenem, jeste da ovaj zakon treba doneti što pre. U ovu obnovu mora da se krene što pre. To je ključna stvar i kada sada mi koristimo, ja dolazim iz opštine koja, ne znam, nije na spisku, a jasno se vidi iz Odluke Vlade Republike Srbije od 4. jula da je ta opština obuhvaćena. Nije dobro ako sa ovoliko polemika krećemo od prvog člana jednog zakona koji treba da bude ključan za obnovu zemlje u narednih godinu dana.
Ono što je takođe važno i što hoću da naglasim, pre svega zbog svih gledaoca koji prate ovaj prenos, jeste da je ovo poseban zakon, da će taj zakon važiti godinu dana i da će nakon godinu dana ova Skupština, nakon izveštaja Vlade, biti upoznata sa jednostavno kompletnom obnovom i gde je novac otišao, koji je prikupljen što od poreskih obveznika, što od donatora u toj obnovi.
Ono što bih voleo samo još da čujem od gospođe ministarke jeste, svedoci smo da je završena donatorska konferencija, svedoci smo da smo dobili određena sredstva, što donacije, što povoljni krediti, ali samo bih se vratio na jedan detalj koji sam pomenuo u načelnoj raspravi, a to je pomenula i moja koleginica iz poslaničkog kluba, gospođa Dubravka Filipovski, a to je – da li postoji mogućnost da se domaća pravna lica oslobode plaćanja PDV-a na donacije? To je nešto što smo, moram da kažem, malo uskraćeni za odgovor i smatram da je potrebno da se taj odgovor jasno da, jer su već ranije Odlukom Vlade Republike Srbije tome oslobođeni strana i fizička i pravna strana lica.
Mislim da je posle ove donatorske konferencije jasno da u domaćoj privredi, kakva god ona bila, postoje još određeni rezervni resursi koji se mogu na pravi način upotrebiti u obnovi zemlje posle ovakvih elementarnih nepogoda. Smatramo da bi bilo dobro da ta domaća pravna lica budu izjednačenog statusa sa stranim pravnim licima.
Još jednom bih zamolio sve kolege, na prvom smo članu, imamo još dosta amandmana ispred nas i smatram da bi zbog ubrzanja čitave ove rasprave, a vrlo je važno da se ovaj zakon što pre donese i da on već od sledeće nedelje daje rezultate. Ti rezultati moraju biti vidljivi, kako na svakom oštećenom putu u sred poplava u Srbiji, tako i na svakom drugom infrastrukturnom objektu, a naročito na kućama koje su za stanovanje onih ljudi koji čekaju svaki dan, ne bi li mogli da se usele, jer kao što su i druge kolege rekle – jesen je tu, zima je tu i zbog toga se ovaj zakon mora što pre doneti. Hvala.
