Zahvaljujem uvažena predsednice.
Poštovani ministre, drage gošće i gosti, koleginice i kolege, pred nama se nalazi set od tri zakona – Predlog zakona o privatizaciji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre.
Reći ću samo jednu jedinu reč za ovaj treći zakon, to je u stvari usklađivanje normi ovog zakona sa novim zakonom o računovodstvu. Ono o čemu treba mnogo više i detaljnije govoriti je pre svega Zakon o stečaju. Zakon o stečaju, to su doneta dva zakona 2009. i 2011. godine, dosta dobri i korektni, ali vreme je pokazalo da se moraju menjati u određenim segmentima. Pre svega, dužina trajanja stečaja tri do četiri godine, kako je malo pre koleginica i rekla, a u mnogim situacijama i do 10 godina. Ovim predlogom zakona smatramo da će se sigurno skratiti rokovi trajanja procesa, doći ćemo do mnogo bolje transparentnosti samog stečajnog postupka.
Mnogo više pažnje se poklonilo ovim predlozima zakona, pre svega pravima poverilaca i ovim predlogom zakona sam proces će biti mnogo brži i jednostavniji. Ono što posebno treba istaći i napomenuti to je izbor stečajnih upravnika. Do sada je to u većini slučajeva bio slučaj da stečajni sudija bira stečajnog upravnika.
Zakon o kome je danas najviše reči i bilo u toku rasprave je upravo Predlog zakona o privatizaciji. Svi prethodni zakoni koji su doneti od 1989. godine koje smo pomenuli, po meni onaj iz 1989. čini mi se da je bio jedan od boljih zakona, s tim što je imao jednu veliku manjkavost, nije imao ročnost, odnosno nije imao obavezujući karakter, no je dozvoljeno da se privatizuje po tom zakonu onaj koji je smatrao da treba i može se privatizovati. Sva ona preduzeća gde smo danas čuli o uspesima neke privatizacije pre svega su i privatizovani po tom zakonu iz 1989. godine koji je bio mnogo bolji i transparentniji od ovog zakona koji je bio pre nas.
Više puta smo čuli u današnjoj raspravi da je ostalo još 584 preduzeća u procesu privatizacije, od toga 161 preduzeće u restrukturiranju. Nažalost, iz grada iz koga ja dolazim, iz Kraljeva, tu su pet preduzeća na listi preduzeća za restrukturiranje, i što je još veća žalost, tu su dva preduzeća koja pre svega isključivo zapošljavaju invalide MAK-DI i „Plast Metal“. Prethodna privatizacija, makar na primeru grada Kraljeva govori koliko je loše i nesavesno izvedena.
Reći ću da od preduzeća za koje ja znam da su privatizovana većina više i ne postoje. Tu je jedan veliki gigant „Jasen“ koji postoji, i dalje radi pod istim imenom, ali ne postoje više ni „Slovo“, ne postoji nijedno veliko trgovinsko preduzeće iz one stare Jugoslavije, a to su bili „Tehnometal“, „Trgopromet“, „Papirpromet“, „Poljopromet“, koja su bila velika preduzeća u trgovinskoj sferi na nivou Jugoslavije, one iz osamdesetih godina. Posle ove privatizacije ni jedno jedino preduzeće od njih ne postoji ni imenom ni prezimenom. Imovina preduzeća je podeljena nakon dve ili tri godine, kolika je bila obaveza po zakonu, i svi oni, a obično su to bila udruženja koja su se javljala na aukcije i tendere, podelili su imovinu, prodali su sve lokale koje su mogli da prodaju i na taj način su se namirili za ona sredstva koja su uložili. Što se tiče radnika, ni jedan jedini nije ostao u radnom odnosu. Posebno bih pomenuo ovde problem „Magnohroma“ koji je pomenuo i kolega Neđo Jovanović na početku današnjeg izlaganja, industrije koja i dan danas i u Evropi i u svetu im plasman za svoje proizvode, a pre svega mislim na fabriku vatrostalnih proizvoda. Najveća tragedija, a o tome sam govorio svojevremeno i izlagao u jednom poslaničkom pitanju, je da je nakon krajnje neuspele privatizacije gde se „Magnohrom“ prodao nekoj indijskoj firmi, pozivali su se na Mitale, onu veliku svetsku korporaciju koja se bavi čelikom, verovatno i jesu bili po prezimenu samo iz iste porodice. Kada pominjem čelik, upravo i jeste priča da je industrija čelika u krizi, ali „Magnohrom“ sa svojom vatrostalnom proizvodnjom i danas kada je industrija čelika u krizi ima obezbeđeno tržište.
Šta se desilo? Nakon neuspešne privatizacije jedna od tunelskih peći u „Magnohromu“ je isečena, prodata kao staro gvožđe i preko dve susedne države završila na KiM. Isti oni koji su je rasklopili tamo su je i sklopili. I to su uspešne privatizacije? Molim vas, gde je tu bila kontrola, gde je šta ko gledao? Šta radi „Magnohrom“? Radi jedan mali deo sada koji se bavi proizvodnjom pre svega elektrotermičkih proizvoda, bavi se opet nekim proizvodima za koje verovatno, zato što je to i prljava tehnologija i prljava proizvodnja, u Evropi niko i ne radi, a to su grejne ploče za šporete. Bavi se jednim delom proizvodnjom TA peći.
Šta se dešava sa Fabrikom vagona? Fabrika vagona, još ružnija, još crnja priča. Fabrika koja ima stogodišnje iskustvo, fabrika koja ima kapacitete i koja je imala kapacitete prodata je korporaciji iz Ukrajine. Hajde što je prodata fabrika, nego uz fabriku mi smo tom dobrom privatizacijom prodali i Stratište, prodali smo i mesto gde su 1941. godine mnogi Kraljevčani streljani, prodali smo i školu, prodali smo fudbalsko igralište. Znači, toliko smo dobro i kvalitetno vodili računa o privatizacijama da nismo znali šta smemo a šta ne smemo da prodamo.
Da ne pričam da i u ovom trenutku i za Fabriku vagona i za „Magnohrom“ postoje i strateški partneri, postoje i ponude, postoje i tržišta. Da se ne bih vraćao više u istoriju, samo ću reći da upravo ovaj zakon o kome sada raspravljamo i koji predlažemo ima sledeće ciljeve – stvaranje uslova za razvoj privrede, obezbeđivanje javnosti i transparentnosti onoga što nam je najviše i nedostajalo do sada, onemogućavanje korupcije, formiranje prodajne cene prema fer tržišnim uslovima i stvaranju uslova za socijalnu stabilnost.
Zakon pre svega ne nameće unapred metod privatizacije, kao što je bio slučaj sa prethodnim zakonom, već će se naknadno procenjivati šta je najbolji model, da li prodaja kapitala, prodaja imovine, strateško partnerstvo ili prenos kapitala bez naknade. Ono na šta ću posebno ukazati je i mišljenje Fiskalnog saveta gde se veoma pozitivno izrazio o predloženom zakonu o privatizaciji. Da bih omogućio i kolegama iza mene da nešto kažu, u svakom slučaju SNS će u Danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.