Sedmo vanredno zasedanje, 29.07.2014.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedmo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/211-14

29.07.2014

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 20:25

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram  sednicu Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Izvinjavam se, obaveštavaju me poslanici da nemaju nove kartice koje su nekima podeljene, nekima nisu. Sačekaćemo jedan minut da službe završe taj deo posla.
Možemo da nastavimo sa radom, poslaničke kartice su podeljene.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 109 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 132 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić.
...
Demohrišćanska stranka

Olgica Batić

Srpski pokret obnove - Demohrišćanska stranka Srbije
Hvala.
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega imam nekoliko pitanja za Ministarstvo finansija. Moje prvo pitanje jeste kada, kako i na koji način da lekari koji su pritom privatnici, zapravo vlasnici privatnih ordinacija isto tako kao i veterinari, a koji su u majskim poplavama izgubili apsolutno sve, mogu da plate poreze i doprinose kada apsolutno u ovom momentu njima niko ništa ne plaća. Mislim na pružaoce usluga, a isto tako i na državu. Lekovi, potrošni materijali, benzin itd, u nedogled bi se moglo nabrajati, sve to oni moraju da kupe. Dakle, usluge moraju da pružaju, a niko ih ne plaća.
Pomoć nisu dobili, a što se tiče veterinara država im nije platila ni maj, ni jun, ni jul za urađeni državni program zaštite stoke. To su oni uradili pre poplave i zato nema zaraze.
Moje drugo podpitanje u vezi sa ovim jeste iz kojih razloga je gotovo postala praksa, da ne kažem manir u poslednjih nekoliko godina da se veterinarima na ime izvršenih usluga konstantno kasni sa plaćanjem i to obično do tri ili četiri meseca?
Oni svoje zaposlene koje imaju nisu otpustili, govorim prvenstveno o Obrenovcu, ali i o drugim poplavljenim područjima, veterinari su počeli da rade osmog dana nakon poplave, dok su lekari počeli da rade 15 dana nakon poplave. Oni moraju da rade, prinuđeni su na to, ali njihove naplate nema, iz nekih razloga, opšte poznatih, ona izostaje.
Ukoliko država veterinarima ne plaća 90 dana, pomenut maj, jun i jul, što je postala praksa i postao manir, onda bi bilo dobro, a ujedno je to i predlog demohrišćanima da veterinari državi plate doprinose tek onda kada država plati ono što im duguje. U suprotnom oni će zatvoriti svoje ordinacije. Seljaci će ostati bez usluga jer nema državne veterinarske službe. Do sada kao što znamo, veterinari koji imaju privatne ordinacije sve svoje obaveze prema državi su uredno izmirivali. Konkretno u Obrenovcu zbog opšte poznatog stanja oni više nisu u mogućnosti da to čine.
Dalje, što se tiče lekara isto vlasnika privatnih ordinacija na području Obrenovca, oni su svoj apel već upućivali i Generalnom sekretarijatu Vlade i Ministarstvu zdravlja, ali sve preko Lekarske komore Srbije.
Nije teško pročitati Zakon o zdravstvenoj zaštiti koji svojim odredbama propisuje da privatna praksa može privremeno prestati sa radom, sa obavljanjem određenih zdravstvenih delatnosti ukoliko obavesti resorno ministarstvo, a to je Ministarstvo zdravlja o razlozima za privremeni prestanak. Ovde mi se čini da ne treba navoditi razloge, jer je razlog samo jedan, a to je danas opšte poznato.
S druge strane, isti taj Zakon o zdravstvenoj zaštiti propisuje da kada privatna praksa ne ispunjava uslove u pogledu kadra, u pogledu opreme, u pogledu prostora i lekova, Ministarstvo zdravlja može da donese rešenje o privremenoj zabrani rada. Sve je to svojim dopisom Ministarstvo zdravlja navelo u odgovoru Lekarskoj komori Srbije, iz jednog jednostavnog razloga, a to je zato što na lekare uopšte u privatnoj praksi primenjuju oni propisi kojima se uređuje oblast privatnog preduzetništva.
Zato pitanje koje postavljam Ministarstvu finansija jeste vrlo jednostavno, dakle lekari privatne prakse nakon poplava nemaju opremu, nemaju prostorije, oni su to izgubili tom elementarnom nepogodom. Imaju kadar koji trenutno ne može da radi, jer nemaju uslove kako bi taj kadar morao da se uposli i najlakše je sve zaposlene otpustiti i ugasiti privatnu ordinaciju, ali čini mi se da takvim nečim svi gube.
Moje pitanje je šta će u ovom slučaju Ministarstvo finansija preduzeti i da li postoji mogućnost da država nekako poveže staž u upravo ovim nabrojanim kategorijama, dakle preduzetnicima neko izvesno vreme, sve dok se ne steknu uslovi, naravno za njihov ponovni rad? Pored Ministarstva finansija naravno odgovor na ovo pitanje moglo bi mi dati i Ministarstvo rada, budući da je ono resorno, pored rada zaduženo i za zapošljavanje, kao i za boračka i socijalna pitanja. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Riza Halimi

SDA Sandžaka – PDD
Hvala gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Vladi, a tiče se diskutabilnih i totalno netačnih podataka o broju Albanaca u Srbiji, a pre svega broj Albanaca u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa izneti u službenom izveštaju Republičkog zavoda za statistiku sa popisa stanovništva iz 2011. godine. U tom izveštaju za ove opštine pod fusnotom je napisano da se podaci odnose samo na popisano stanovništvo.
Kada se zna da u uslovima bojkota albanskog stanovništva nisu funkcionisale opštinske popisne komisije, prvo pitanje se postavlja – na koji je način Republički zavod za statistiku došao do apsolutno netačnog podatka da u Opštini Preševo ima samo 416 Albanaca, a u Bujanovcu samo 244 Albanca?
Pošto su ovo totalno netačni podaci o broju Albanaca u Srbiji, počeli su da se primenjuju od početka 2013. godine tako što je drastično smanjeno finansiranje Albanskog nacionalnog saveta, a podatak da Opština Preševo sada sasvim netačno se prikazuje samo sa 3000 stanovnika je direktno uticao da se Opštini Preševo ukida Osnovni sud, a pre toga i Javno tužilaštvo.
Postavlja se pitanje da li se ova vlada slaže sa politikom drastičnog kažnjavanja albanske nacionalne manjine zbog pomenutog bojkota?
U ovom kontekstu se postavlja pitanje zašto se ne prihvata preporuka Savetodavnog komiteta Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope o fleksibilnijem pristupu kod korišćenja pomenutih netačnih popisnih podataka, kako se ne bi negativno odrazili na snižavanje manjinskih prava Albanaca u Srbiji?
Na kraju postavljam pitanje zašto se manipuliše sa navodnom odlukom albanskih političkih lidera da zamrznu razgovore sa Vladom i u kontekstu dodatne preporuke Savetodavnog komiteta da se u dijalogu sa predstavnicima albanske manjine dolazi do alternativnih izvora podataka o broju Albanaca u Srbiji?
Prvo, poznato je da Republički zavod za statistiku stalno prati vitalne događaje i kretanje stanovništva u celoj državi, u svim opštinama, pa i po etničkom kriterijumu. Drugo, zašto je i dalje potrebno da Vlada i dalje koristi otrcanu frazu o navodno zamrznutom dijalogu od strane političkih lidera Albanaca kada u Narodnoj skupštini umesto ranije jednog sada ima dva predstavnika Albanaca, kada lokalne vlasti u Preševu i Bujanovcu u kojima ima aktuelno više odbornika albanske nacionalne manjine nego u ranijim sazivima, kao i Nacionalni savet Albanaca sve vreme se obraćaju centralnim vlastima za pomoć u rešavanju veoma teških životnih problema?
Naravno, albanskom stanovništvu u Srbiji, kao doduše i svim građanima ove države nisu potrebne političke farse i stvarno je potrebno da se konačno prestane sa dosadašnjim igrama bez granica i da se pređe na konkretne mere i konkretne rezultate. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Nada Lazić

Liga socijaldemokrata Vojvodine
Hvala lepo.
Poštovana predsednice, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, moje pitanje upućujem Ministarstvu saobraćaja, a odnosi se na nastajanje divlje deponije uz autoput Beograd-Novi Sad.
Zakonom o javnim putevima, članom 7. predviđena je i zaštita puta, članom 15. je predviđeno, odnosno definisano da upravljač javnog puta je dužan da obezbedi zaštitu puta, a članom 29. definisani su zaštitni pojasevi za sve kategorije puteva, pa tako za autoput taj pojas iznosi 40 metara.
U članu 30. u ovom pojasu zabranjeno je između ostalog i otvaranje deponija smeća, odnosno deponija otpada. Upravo ovakva jedna deponija, ne malih razmera, se na naše oči širi i povećava uz sam autoput na deonici pre skretanja za Nove Banovce. Uništena je ograda u dužini preko 100 metara.
Postavljam pitanje Ministarstvu saobraćaja, odnosno ministru saobraćaja, kako svoj posao obavlja upravljač „Putevi Srbije“, upravljač autoputa kada kod tog skretanja nastaje ova deponija gde slobodno dolaze kamioni puni šuta i ostalog otpada i ostala privatna lica koja tamo odlažu otpad, kada je u obavezi onoga ko gazduje putevima, a to su u ovom slučaju „Putevi Srbije“, njegova je obaveza da svakodnevno, kaže član 45, obavlja poslove zaštite puta?
Moje pitanje odnosi se takođe i na to šta radi Inspekcija za puteve koja je u nadležnosti ovog istog Ministarstva i da li treba da se dogodi neka nesreća ili neki drugi incident ili kada deponija dostigne takve razmere da se nakon njenog čišćenja pravi bilans koliko je sredstava za takvu namenu potrošeno, a zapravo ne vodimo računa da to sprečimo?
Još nešto, podsetiću da u ovom istom zakonu je kaznom od 200.000 do 1.000.000 dinara predviđeno da se kazni pravno lice ako u pojasu kontrolisane izgradnje otvara deponiju otpada, odnosno smeća, u ovom slučaju to bi bili „Putevi Srbije“ koji bi trebalo da budu kažnjeni. Zanima me šta preduzima Ministarstvo po ovom pitanju? Hvala lepo.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.        
...
Nova Srbija

Dubravka Filipovski

Nova Srbija
Moje pitanje biće upućeno vršiocu dužnosti ministra privrede, gospodinu Vujoviću.
U ovom visokom domu raspravljamo o zakonima koji su važni za funkcionisanje zemlje. Zbog javnosti Srbije i zbog rasprave o ovim zakonima, veoma je važno da imamo kompletne informacije kada su u pitanju neki sistemski zakoni. Recimo, vrlo je važno što smo dobili tačan podatak koliko je radnika zaposleno u javnom sektoru. Imamo podatke koliko firmi duguje za neisplaćene poreze, komunalne i ostale dažbine. Imamo podatke koliko je mladih ljudi nezaposleno.
Ali, moje mišljenje je da nam nedostaju još neki veoma važni podaci i informacije, i zbog javnosti i građana Srbije, ali i za raspravu o sistemskim zakonima koji su i ovih dana na dnevnom redu.
Zbog toga ću postaviti nekoliko pitanja ministru Vujoviću. Pre svega me interesuje koji je iznos povlašćenih i subvencionisanih kredita koji nisu vraćeni? Kada će se utvrditi tačan iznos za ove kredite i kada će se preduzeti mere protiv onih koji ih do sada nisu vratili? Odnosno, odgovornost njihova i kada će početi vraćanje tih kredita.
Drugo pitanje se odnosi na negde oko 60 zaposlenih radnika na lizing, kojih ima u celoj Srbiji, a najviše u visokoprofitabilnom NIS-u. Zbog toga je moje pitanje upućeno ministru Vujoviću – šta će biti sa njima? Koji je njihov status?
Treće pitanje – Srbija je na 144. mestu u svetu po kršenju prava malih akcionara. Koliko će novi zakon o privatizaciji i stečaju, o kojem ćemo ovih dana raspravljati, uspeti da popravi ovo neslavno mesto po ovom pitanju na kojem se Srbija nalazi? Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka
Zahvaljujem.
Pitam predsednika Vlade Republike Srbije na koji način će da primeni član 25. Zakona o Vladi koji ima rubrum preuzimanja ovlašćenja ministra kome je prestao mandat, izbor novog ministra? U tački 2. taj član kaže: „Predsednik Vlade dužan je da predloži Narodnoj skupštini izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra“, reči: „dužan“ i činjenica da sutra ističe 15 dana otkad je prestao mandat bivšem ministru finansija Lazaru Krstiću, čija je ostavka konstatovana 15. jula, dakle, najdobronamernije pitam, dan pre isteka roka definisanog Zakonom u članu 25, kako će predsednik Vlade da poštuje sopstveni zakon i da li će? Ako neće, mislim da nam je dužan objašnjenje zašto ovaj rok sutra neće biti ispunjen. Ako hoće, mi se radujemo izboru novog ministra i zakazivanju sednice u poslovničkom roku.
Potpitanje u vezi s tim je činjenica da je bivši ministar finansija Lazar Krstić u medijima i ovde u Skupštini govorio o milijardu dolara ili evra kredita, da smo juče i danas čuli da se radi o potpisivanju 517 miliona evra ili dolara, zavisi od medija, pa tražim objašnjenje o kojoj se sumi radi, kako je kredit potpisan i da li je istina ono što je ministar Krstić najavio, ili je istina ovo što danas vidimo o kreditu koji je potreban za popunu deficita budžeta?
Drugi deo mog obraćanja posvećen je zahtevu, Ministarstvu rudarstva i energetike, a zahtev je da mi se dostavi izveštaj za 2013. godinu o naknadi za korišćenje mineralnih sirovina, gline i sirovine za opekarsku i keramičku industriju, keramička glina, opekarska glina, les, vatrostalna glina, kaolinisani granit i felspad.
Nadoknade kao neporeski parafiskalni namet uvedene su 2011. i 2012. i postoji i Uredba Vlade o visini naknade za korišćenje nemetaličkih sirovina za dobijanje građevinskih materijala, sa iznosima cena: za keramičku glinu 27 dinara, za opekarsku glinu 16 dinara, za les 16 dinara, za vatrostalnu glinu 22 dinara, za kaolinisani granit 27 dinara i felspad 27 dinara.
Od bivšeg ministra rudarstva i energetike, gospodina Bačevića, tražila sam izveštaj o tome, s obzirom na to kako se raspodeljuju prihodi od ovih naknada: 40% su prihod budžeta Republike Srbije, 40% budžeta lokalne samouprave na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija, 20% sopstveni prihodi ministarstva, te molim ministra da naloži da mi Ministarstvo dostavi izveštaj za 2013. godinu o primeni ove uredbe i naplati naknada za nemetalične sirovine.
Pitanje je sa puno dobrih razloga postavljeno. Pošto je sve do 2012. godine trajalo ubeđivanje i borba da se glina i nemetaličke sirovine uopšte uvrste za naknade i da se uopšte zna da se takva vrsta sirovine eksploatiše na teritoriji Republike Srbije, radi se o iscrpivom, ograničenom resursu i zato je važno da znamo da li se odgovarajuća nadoknada uplaćuje po odgovarajućim propisima u budžete Republike Srbije, AP Vojvodine i lokalne samouprave. Hvala vam.