Zahvaljujem, koristim vreme poslaničke grupe.
Dokaz je ove diskusije da je dobro što ćemo sve objasniti ljudima. Citiraću ponovo ministra privrede od juče koji je rekao ovako – oba ova zakona ministar privrede je rekao u načelnoj raspravi da i Zakon o privatizaciji i izmene i dopune Zakona o stečaju odnose se na ljude koji su od decembra 2007. godine na budžetu Republike Srbije.
Citiram njegove reči – do sada nisu imali posao, a od sada neće imati ni platu, možete proveriti u stenogramu. Tako da molim sve koji učestvuju u raspravi u ovome da se odluče, ili je u pravu ministar, pa onda nećemo glasati, niko za zakon, ili ministar nije u pravu, pa ćemo glasati za zakon. Po tom zakonu ostaće 57.000 plus 30.000 radnika na budžetu Republike Srbije, pri čemu, da sklonim svaku dilemu ja ne zagovaram takvo rešenje, niti sam ga zagovarala 2012. ni 2010. godine.
Ali, nije sloboda govora da se laže o onome šta je proverljivo. Dakle, ovaj Zakon o privatizaciji i izmene i dopune Zakona o stečaju treba da reše jedan ogroman problem koji se tiče 584 plus 161 preduzeća sa poništenim privatizacijama i sa ukupno godišnjeg rashoda u budžetu Republike Srbije od oko 600 miliona dolara, koji ide u plate ljudima koji su, opet na osnovu odluke i zakona u kojima smo zajedno učestvovali od 2007. godine, dobijaju plate.
Ministar, citiram rekao je - do sada nisu imali posla, a od sada neće imati ni plate. Ali, postoje planovi i mi nemamo razloga da sumnjamo da planovi postoje, da oni brže nađu posao jednom kad sada pošto nemaju posla, već najmanje sedam godina, pa nemaju ni platu da budu zaposleni. Sav optimizam koji je legitiman, dakle, potpuno je legitimno da kada predstavljate zakon, a branite, odnosno pokušavate da podržavate Vladu, da to uradite na najlepši mogući način kao što je legitimno da svako drugi ko ga čita kaže - čekaj ovo nigde ne piše u zakonu, zašto se onda o tome priča? Dakle, potpuno je legitimno imati plan da se ljudi zaposle, ali nije legitimno govoriti da se to radi ovim zakonima, jer se ne radi.
Zato bih zamolila sve nas da vodimo računa o javnoj izgovorenoj reči, da se setimo da sve što ovde izgovorimo bude deo stenograma i da lakoća kojom citiramo ono što nam se sviđa da bude posledica zakona, nažalost po sve nas često bude u raskoraku sa stvarnim posledicama zakona.
Moj predlog je bio pri svakom javljanju, a biće i pri obrazlaganju svojih amandmana, da razumemo da je tvrdoglavost i ustrojavanju da ovim zakonom donosite poslove, da se ovim Zakonom o privatizaciji ukidaju greške ranijih privatizacija dakle istrajavanje na takvoj argumentaciji nema dobro ni po koga. Ko hoće da podrži ovaj zakon, slobodan je da to učini, ali ko neće takođe je slobodan da ukaže da i nakon usvajanja ovog zakona imamo zajednički problem.
Niko nije na gubitku. Ako ne znamo detalje plana i kako će skoro 100.000 ljudi koji će ostati bez plata, a već su bez posla, na koji način će biti osigurani? Nema garancija, nema večne sigurnosti, ali na koji način ćemo mi poslanici voditi računa o tome da detaljno pogledamo taj plan i da oni u nekom roku od tri, šest meseci ili godinu dana ipak nađu posao.
To je moja molba i kolegama i svima koji koriste argumentaciju koju je lako proveriti da ne stoji. Hvala.
