Poštovana predsednice, premijeru, članovi Vlade, kolege i koleginice, kao što vidite ni danas ne jenjava naravno aktuelno pitanje oko zaključenja ugovora Vlade Republike Srbije sa Etihadom.
Sa jedne strane, ja naravno, razumem pojam koji u prevodu na srpski znači poslovna tajna, sa druge strane razumem i one koji takav pojam naravno ne razumeju, pa u svom tom svom nerazumevanju izgovaraju mnogo toga, počev od reči - da, stajao je u sefu ministra privrede Vujovića, to je izvikani ugovor, samo meni lično nije jasno kako nešto može da bude izvikano čiju sadržinu ne znamo, pa do toga da se uslovi za razvoj privrede definišu prema merilima kompanije Etihad, tako što se u privilegovan položaj stavlja strana kompanija. Dalje, da svaki građanin Srbije plaća 40 do 50 miliona evra godišnje subvencije Etihada.
S druge strane, ovo su oni koji su rekli da ne znaju ništa ni o ugovoru, ni o sadržini ugovora.
S druge strane, imamo i one koji kažu da su upoznati sa sadržinom ugovora, pa tako tvrde, a jedan od tih je bivši ministar Radulović, da je taj ugovor video, pa je onda rekao citiraću – on je pod znacima navoda „sedeo kod mene u kabinetu“, sedeo mu je ugovor u kabinetu, pa na pitanje – šta je u tom ugovoru toliko štetno po Srbiju? Bivši ministar Radulović je izjavio - ne mogu da vam kažem, jer postoji odredba ugovora o tajnosti.
U slučaju da se prekrši ta odredba Etihad bi imao pravo ne samo raskida ugovora, nego i pravo naplate štete.
Put da govorimo, dalje nastavlja bivši ministar Radulović, tačno šta u ugovoru stoji jeste da se izvrši pritisak na Vladu Republike Srbije da objavi taj ugovor.
Moje pitanje, a ja ću se sada nadovezati na uvaženog kolegu Živkovića koji je dao šlagvort da nastavimo ovako istim tempom, jeste da li sada konačno, pošto ste i sami rekli da ćete predočiti neke odredbe ugovora, da nam te odredbe ugovora predočite i konačno demistifikujete sve sporne stvari, da skinete dobrim delo veo tajni, a sa druge strane, poštujući onu ugovornu klauzulu o tajnosti i da nam predočite bar neki od onih obaveznih elemenata ugovora koji se, mi kao pravnici znamo, u ugovornom pravu, nazivaju i obaveznim imenom, čine sadržaj ugovor, a ne može postojati.
Time ćete, davanjem odgovora na takvo pitanje, sigurna sam da ćete izaći upravo u susret svima onima koji ovo pitanje najčešće postavljaju, a to su isti oni koji ni na koji način nisu želeli da se obznani sve ono što je svojevremeno pisalo u ugovoru, o „Fijatu“ iz prošlosti, a samo što iz prošlosti pamtimo, to su neki ugovori gde se po markerima, odnosno gde se markerima njihova sadržina zatamnjivala.
Pošto mi ističe vreme, molim za odgovor na ovo moje prvo pitanje, pa ću imati i sledeće.

Zahvaljujem se poštovana gospođice Batić, želeo bih samo jednu stvar da kažem, tek toliko oko istine. Mislim da je važno i žao mi je što nisam, nekada pomislim da je možda za nijansu lakše sedeti u skupštinskim klupama, ali ću vam pročitati jednu informaciju da vidite, pošto je gospodin Živković rekao, da u godini kada je on bio premijer, da je JAT poslovao sa profitom.
Pročitaću vam samo za nekoliko godina, pa da vidite koliko to ima veze sa istinom.
Godine 2003. minus je 18.784.000, 2004. godine – milijardu i 185 miliona 823 hiljade, godina 2005. je minus tri milijarde 637.471.
Dakle, izvinjavam se, čega god da je, a dinari su u pitanju gospodine Živkoviću, sve vreme u minusu, a 2001. godine ste imali manji minus nego što ste imali, govorim vam ne u nominalnim, nego u realnim ciframa, kada promenite to u dolare, imali ste manji minus nego 2004. i 2005. godine.
(Zoran Živković, sa mesta: Nisam tada bio premijer.)
A niste tada bili premijer?
Pa rekli ste da ste 2003. godine bili u plusu, a sada papiri kažu da ste u minusu, 18 miliona, znači bili ste u minusu, samo ste bili u minusu 18 miliona, tako kažite, nemojte da kradete još malo vremena.
Izvinjavam se…
(Zoran Živković, sa mesta: E, ja sam dobio reč.)

Gospodin Živković vas je isključio.

Nemojte da vičete, to nisu argumenti.

Živković vas je isključio, prijavite se ponovo.
Poslaniče Živkoviću nemojte da isključujete premijera.

Gospodine Živkoviću, nemojte da dobacujete. Ja se nikada nisam plašio takvih tipova kao što ste vi i srećom, oni su završili u političkoj istoriji i neće se nikada vraćati u Srbiju na bilo kakvu važnu funkciju.
To što ste naučili da pretite, nemojte da mašete prstom, gospodine Živkoviću, nemojte da mašete prstom, da li ste vezivali ljude za bandere ili niste, to je za neke druge periode i šta se sve dešavalo u Nišu, u Srbiji više nikada nikoga nećete da vezujete za bandere.
Ja vam to obećavam gospodine Živkoviću. Više se građani Srbije, ne znam da li ste se vi plašili čuvenog Luleta ili Lule vas, ali građane Srbije nikada više nećete da plašite i zastrašujete.
Što se tiče vas gospodine Kamberi, nisam znao da je ostvarivanje ljudskih prava vezano sa plaćanjem struje.
Mi ćemo sve ono što je u domenu pružanja ljudskih prava da ostvarimo. Uopšte nemojte da brinete i pre početka školske godine dobićete sve što vam pripada u skladu sa tim kako država Srbija poštuje prava nacionalnih manjina.
Gospodine Kamberi, i pre 1. septembra počnite da plaćate struju.
Da se vratimo na ozbiljne teme, na ozbiljan način.
Država Srbija je uložila istu sumu novca, 40 miliona kao i kompanija Etihad i to nam je bilo neophodno odmah za dobijanje novih aviona, za novu flotu, oni su dobili mogućnost, a mi smo ti koji upravljamo, ali smo se dogovorili da deo njihovog menadžmenta angažujemo.
Tu je bio spor sa EU, da li smo mi ti koji imamo kontrolu nad 51% ili oni? Mi smo ti koji imamo kontrolu i to je srpsko preduzeće i dalje, nismo dali većinski paket, ali zahvaljujući činjenici, da su oni značajan deo u našem menadžmentu, mi smo danas u situaciji, u poziciji da ostvarujemo sve ove izvanredne rezultate koje sam vam pokazao.
Dakle, od preduzeća koje je bilo najveći mogući gubitaš, od preduzeća za koje i danas slušam kako boravak direktora „Er Srbija“ u Hajatu plaća „Er Srbija“, građani Srbije i to puštaju svakog dana, a reč je o notornoj laži. To plaća Etihad, a ne „Er Srbija“, kao i za ostala dva direktora, to plaća Etihad, a ne „Er Srbija“, tek toliko da neke te gradske priče suzbijemo.
Pokazaću vam sada kako izgledaju neistine vezane za ugovor sa „Al Rafedom“, vezan za nekoliko opština i vezan za poljoprivredno zemljište.
Naime, danima smo slušali kako su Arapi dobili zemlju po ceni od 6.000 evra, to je upravo taj koji govori u ugovoru koji sedi, saopštavao javnosti i rekao da im je data zemlja po 6.000 evra.
Ni jedan metar kvadratni nije dat po 6.000 evra, iako smo mi davali za mnogo manje novca, to da znate, u vreme svih tih koji nam drže predavanje i sole pamet. Davali smo i za tri puta manje novca od toga.
Mi smo davali po 10.000 evra i po 7.000 evra, ali, molim vas saslušajte me sad, vrlo je važno, 20% smo mi vlasnici, što će reći 12.000 evra i 8.400 evra je puna cena. Ali, ni to nije dovoljno. Oni nisu vlasnici zemlje, jer ne mogu čak ni založno pravo nijedno da uspostave, što znam da ovde ima dobrih pravnika i u opoziciji, koji to dobro znaju, dakle, ne mogu ni jedno založno pravo bez odluke države Srbije da uspostave, ni hipoteku, niti bilo šta slično, ništa, bez odluke države Srbije. Mi imamo taj zlatni glas koji odlučuje o tome. Zaštitili smo se čak i po tom pitanju.
Pogledajte molim vas dalje. Radimo o preduzeću, pričamo o preduzećima koja su bankrotirala, koja radnicima ne isplaćuju plate i koje su 15 miliona evra u minusu. Oni preuzimaju sve dugove, počinju da rade, odmah zapošljavaju 80, zatim još 15 radnika, pri čemu imaju dalju obavezu da ulože po 4.000 evra po hektaru. To je 16.000 i to je 12.400. Sva aparatura za navodnjavanje, sve što budu uradili ostaje državi Srbiji.
To nije kraj. Oni, za razliku od svih ostalih naših proizvođača, ne uzimaju 12.000 dinara po hektaru subvencija, govorim vam za zemlje u zakupu sad, gde su rekli po 250 evra, prodaje se po 400. Lagali su. Na tom mestu prodaje se po 234 evra, plus mi dajemo 110 evra subvencije. Arapima ne dajemo ni dinar subvencije i plaćaju veću cenu i to odmah.
Sve to navodnjavaće lokalne samouprave i davaće neuporedivo više novca nego što je bio slučaj do sad i mimo svega toga imaju obavezu da ulože 52 miliona evra pod raskidnim uslovom, dakle, čitam vam sve bitne elemente ugovora, 52 miliona evra da ulože u fabriku za preradu, gde će da zaposle novih stotinu ljudi i gde će sve ono što tu budu stavili da ponude za domaće i inostrano tržište. Ukupna investicija 142 miliona evra. Kada je uzimao gospodin Jerković, pa da dodate i ovaj drugi deo, to bi ispalo negde oko 18 miliona evra. Razlika između 18 miliona evra i 142 miliona evra i nije baš tako mala, složićete se.
Kada sve ovo sagledate onda se pitate – a, kome je to trebalo? To je bilo potrebno samo onima koji su polazili uvek od sebe kada su donosili zaključke o drugim ljudima. Valjda je u prirodi ljudskoj da lošije misli o nekom drugom nego o sebi. Znaju dobro koliko su oni loši, pa zamišljaju da su svi drugi ljudi mnogo lošiji. Nisu svi nepošteni. Ima mnogo poštenih ljudi i u ovoj zemlji je najveći broj poštenih ljudi i ti pošteni ljudi će ovu zemlju da naprave i normalnom i pristojnom i uspešnom i modernom.

Zahvaljujem.
Olgica Batić, dodatno pitanje.

Hvala.
Premijer Vučić je delom odgovorio na ono što bi mu u svakom slučaju postavila kao drugo pitanje, a upravo se tiče zakupa poljoprivrednog zemljišta, pa do onih sporadičnih slušanja koja imamo svaki dan. Više ne znamo da li se radi o prodaji ili zakupu poljoprivrednog zemljišta i o tom zemljištu se i ne bi toliko govorilo da za tako nešto nije zainteresovana arapska kompanija, koja nije izrazila svoje interesovanje upravo da teritoriji Republike Srbije i osniva svoje uporište za proizvodnju poljoprivrednih proizvoda. Znači, opet slična situacija kao u slučaju „Etihada“. Opet ista galama kao u slučaju „Etihada“, samo sada tiče se naravno ugovora sa „El Dahrom“.
Imajući u vidu da u Srbiji postoji naravno, i sad oko toga vi mi recite tačan broj ako znate, postoje licitiranja da postoji negde između, to je raspon, od 400.000 pa do 900.000 hektara neobrađenog poljoprivrednog zemljišta koje nema ko da obradi, zato se valjda i daje u zakup, pa mene jako zanima upravo koji to procenat poljoprivrednog zemljišta mi dajemo u zakup? Čini mi se da ste cenu već rekli, pa neću pitati koja je to cena po hektaru.
Da li je Vlada Republike Srbije, prilikom zaključenja tih ugovora o kojima govorimo, imala u vidu i mišljenja stručnjaka da je u Srbiji potrebno upravo subvencioniranje zakupca, jer zemlju, kao što sam već navela, nema ko da obrađuje. Najzad, da li je Vlada Srbije procenila koliko prinosa ista ta zemlja daje sa domaćim načinom obrade, a koliko sa savremenim načinima obrade koja se koriste u daleko razvijenijim zemljama od naše? Hvala.

Reč ima premijer. Izvolite.

Ono što je najvažnije, poštovana gospođice Batić, vi ste upravo rekli.
Arapi će imati četiri do pet i po puta veće prinose po hektaru nego što smo imali mi, četiri do pet i po puta veće prinose po hektaru, verovali ili ne. Mislim da to dovoljno govori, to će biti show case, to će biti ogledno dobro gde ćete moći da vidite. Kažite mi, da li neko od vas nije ponosan kada danas pogleda kako izgleda danas, a videćete kako izgleda 2018. godine, za godinu dana ćemo da letimo za Čikago i Njujork našim avionima, kad pogledate šta smo to uspeli da uradimo, četiri do pet i po puta će uvećati prinos.
E, sad, cena koju sam vam rekao je najviša, jer tu je najbolja zemlja. Naša cena je niža kada uporedite Banat, Srem i Bačku, negde oko 150 evra i na to dajemo ovolike subvencije. Nećete verovati, mi na to ne naplaćujemo čak ni porez na imovinu, jer je to naša imovina i tu bi sad trebalo da mi sednemo ovde zajedno sa vama, da se dogovorimo, da pokažemo, da vidimo šta nam je to plan za budućnost, jer bi trebalo da je ukrupnimo ili da ovako jedan krupni, kao što je „Al Ravafed“, može da pozove i da udruži sve male poljoprivrednike, što je njihova namera i zbog ove fabrike za preradu koju će da naprave zbog onoga što nam je potrebno, ali ovo su pionirski koraci i nije važno.
Znam za neke koji nikada neće biti vlast, ali neki će biti sutra vlast, kažem vam, samo će da nastave to i pitaće me samo jednu stvar kada odem sa vlasti, a to je – možeš li da nam sačuvaš te kontakte da možemo to da nastavimo?
Evo zašto vam to govorim. Evo vam vesti, skinuo sam samo poslednjih dana iz Velike Britanije i iz Londona, pogledajte kako najviši engleski zvaničnici govore o tome kako Velika Britanija dočekuje investitore iz Emirata. Pogledajte, ovo su desetine i desetine tekstova.
Sada ćete da čujete u šta su sve ušli i nikada im nisu rekli da nisu dobrodošli. Od Aerodroma „Getvik“, gde su dobili 15%, a ne moram da vam govorim da je „Getvik“ šesti aerodrom po veličini u Evropi, do toga da su uzeli za najveću vetrofarmu vetropark u svetu, kupili su 20% neposredno pored Londona, do toga da su kupili „Mančester siti“ i kao što vidite „Mančester siti“ je najuspešniji klub u Britaniji od kada su ga oni preuzeli, dve titule u tri godine, do toga da su zajedno zakupili sa „Egzibišn kompani“ u Londonu „Eksel“ još 2008. godine, do toga da vam se najprestižnija škola biznisa u Engleskoj.
Zamislite da to uradite ovde u Srbiji, kako ne bih mogao da živim od onih koji misle da su obrazovani, a od obrazovanja nemaju skoro ništa, „Lands of kul ekonomiks“, najlepša i najveća sala se zove „Bin Zajed“, zato što je to bio čovek koji je napravio moderne Emirate, koji imaju pet puta manje i slabije kvalitete nafte, nego što ima Libija, oprostite, pogledajte kako izgleda Libija, pogledajte kako izgledaju Emirati.
Zamislite da nam se Petica na Pravnom fakultetu zove „Bin Zajed“, a više je pomogao Srbiji nego što je pomogao njima. Kakvom bismo pritisku i kakvim rečima bismo bili izloženi? Izvinite, da li mi ne umemo da cenimo one koji su nam dali?
Samo još jednu stvar, već sada možete da pogledate, dobio sam te podatke na sajtu „obnovazemlje.rs“, možete da pogledate podatke sa donatorske konferencije, sva pravna lica i sve zemlje koje su nam davale novac, imaćete u ponedeljak na sajtu, jedino fizička lica, tek ako oni dozvole, daćemo na sajt u ponedeljak i imaćete potpuni uvid u to.
Jermenija je nama dala 55.000 evra, Bosni i Hercegovini nije dala. Grčka nam je dala 200.000 evra, Bosni i Hercegovini 100.000 evra. Jedina zemlja koja nam je dala značajnu sumu novca, veću što je dala Bosni i Hercegovini, nije bila ni Rusija ni Amerika, bili su Ujedinjeni Arapski Emirati.
Izvinjavam se što sam to morao da kažem. Sramota me je da neki ljudi to nisu želeli da vide, da čuju i da pročitaju. To su dali zato što oni osećaju da u Srbiji imaju prijatelje, zato što ovoj zemlji hoće da pomognu.
Neću da dozvolim dokle god mogu da se borim protiv takvih, onima kojim su njihovi interesi važniji od interesa ove zemlje, da nam te i takve prijatelje od zemlje oteraju.
Hvala onima koji su nam pomogli, a oni su nam do sada dali, iako su molili da o tome ne govorim i kroz kuće i kroz direktni novac ubedljivo najviše - 15 miliona. Pokažite mi tu zemlju koja nam je dala 15 miliona na kugli zemaljskoj. Nijedna druga.
Da li treba da kažemo sve najgore o njima? Da li treba da pljunemo na naše prijatelje? Pa, neću u tome da učestvujem.
Poštujem svakog ruskog spasioca koji je došao tu, poštujem američke helikoptere koje su poslali, a treba da ne poštujem one koji su nam poslali i više od toga? Tako se ne ponašate odgovorno. Odgovorno se ponaša onaj ko zna da uzvrati i podršku i pomoć, ko zna da poštuje te narode i ko zna da kaže – da, mi vam jesmo prijatelji i bićemo vam prijatelji i ubuduće.
Da li ste videli koliko su stvari iz ugovora o „Al Ravafedu“ krili za javnost, a lagali za šest hiljada, a sve ostalo su sakrili, do podatka koliko su stvarno tu zemlju bili prodali sedam godina ranije i šta se sa tim preduzećem „Bačka“ Sivac dogodilo? Pitajte radnike u „Bački“ Sivac da li su zadovoljni što će konačno moći da nahrane svoju decu, što su konačno dobili hleb za svoju decu i što će da imaju siguran posao i što će to moći da radi? Nikad ne bi radilo da smo to ostavili na tenderu Miletu Jerkoviću, kao što smo bili dali Miletu Jerkoviću i tenderu i uništili tu firmu.
Šta se onda dogodilo? Zašto su se ovako ujedinili, pa su držali zajedničke tribine sa Ivanom Dulić Marković i sa još nekima? Hoćete ja da vam kažem zašto? Pa bio je tamo još jedan veliki biznismen i tajkun, koji je sve njih ujedinio. Reč je o gospodinu Džombi. Hajde se suprotstavite u Kuli gospodinu Džombi. Neće država da se plaši ni Džombe ni bilo koga drugog ako radi nešto dobro za svoj narod i za svoju zemlju. Tako ćemo i nastaviti da radimo.
Vama hvala na tome. Ovo sam vam doneo da vam pokažem kako se svaki dinar u svetu poštuje. Samo mi, Srbi, nažalost, nismo u stanju svoje prijatelje da poštujemo, nego ćemo zbog međusobnih zađevica da oteramo svakoga od ove zemlje, da načinimo štetu zemlji, da bismo mi bili veliki ili veći od našeg konkurenta.
Mene ne interesuje, i sutra kada neko drugi pobedi i kada neko dođe na vlast, ja ću da mu kažem - ovde možemo da pomognemo, ovo je dobro za zemlju, hajde da to zajednički uradimo, hajde da to zajednički napravimo za zemlju.
Da ne zaboravim, Šaip, javite za struju, od sutra da krenete da plaćate struju. Ništa mi nije smešno.