Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice.
Naravno, ja ću da se zahvalim gospodinu Vučiću na podacima koje je izneo i na podacima koje je pribavio da bi nam ovde predočio. Naravno, moram da napomenem, zapravo da se nadovežem na ono što ste vi rekli, a to je da će i neka buduća vlast doći u ovoj zemlji. Isto tako, mogli ste onda i da kažete da svaka poslovna tajna, pa i da svaki ugovor koji ima i sadrži klauzulu tajnosti, ona mora da se skine i nakon nekog vremena objavi.
Hvala vam još jednom na odgovorima.

Reč ima narodni poslanik Olena Papuga. Izvolite.

Hvala, predsednice.
Svoje pitanje ću postaviti predsedniku Vlade. Htela sam takođe da postavim pitanje o prodaji zemlje, odnosno o davanju u zakup Arapskim Emiratima, pošto i dolazim iz opštine Kule, iz Ruskog Krstura, a Sivac mi je susedno mesto.
Puno toga sam saznala od vas, između ostalog kome i zašto se u stvari prodaje zemlja Emiratima, a ne domaćim zakupcima.
Jedino što me iz ovoga svega interesuje – šta će mladi ljudi koji su do sada koristili tu zemlju? Po neki su uzeli kredite, na primer za traktore, za druge poljoprivredne mašine. Ove godine im se raskidaju ugovori koji su bili potpisani na tri godine. Oni su očekivali da će tu zemlju obrađivati i na dalje. Jednostavno, šta će sada ti mladi ljudi da rade, koji su radili tu zemlju? Nisu svi zaposleni u AD „Bačka“ Sivac i tako dalje.
Drugo pitanje bih postavila kako mislite na neki način da razvijate selo, ne samo selo koje je veliko, koje možda daje u zakup tri hiljade i trista i ne znam koliko hektara, nego i druga sela u Srbiji, jer znamo da sela nemaju škole, nemaju, banke, nemaju domove zdravlja? Sela su, bez obzira, osiromašena.
Da li će se i dalje voditi politika da je bolje biti konobar, na primer, u Novom Sadu ili Beogradu ili je bolje biti i ostati na svom imanju, bez obzira kakvo je ono, ali najverovatnije da su današnja imanja možda i mala i da bi ljudima ako bi dobili u zakup još deset hektara tu pomoglo i da bi od toga mogli da održavaju svoje porodice?
Postavljam vam ta pitanja – šta preporučujete tim mladim ljudima da dalje rade, koji su na neki način ostali bez te zemlje koju su do sada uzimali u zakup?

Zahvaljujem se, gospođo Papuga.
Želeo bih da kažem da sam ja, razumevajući težinu problema sa kojim smo suočili, težinu naših navika i stalnog iščekivanja svih nas da od države nešto dobijamo, odlično razumeo probleme sa kojima se ti ljudi suočavaju u Kuli.
Zato sam u razgovoru sa predstavnicima „Al Ravafeda“, koje su imali naši ljudi ovde, rekao da insistiraju, da požure prvo da uposle više kooperanata, više drugih poljoprivrednika, a ovih 192 koji su na različite načine radili na ovoj zemlji da se i za deo njih odmah pronađe posao, ali da vidimo kako i na koji način da budu angažovani u budućnosti.
Mi za državu imamo ovde, kao što ste videli, čist plus i to ogroman plus u odnosu na ono što smo imali. Naš je, naravno, posao, kao i vaš i kao svih drugih ljudi, da brinu računa o državnim prihodima. Ja sam zbog toga razgovarao i sa vašim predsednikom na moju inicijativu. Ja sam ga pozvao, želeći da mu objasnim upravo to. Izneo sam mu sve ovo.
Moram da kažem da je on i te kako sa razumevanjem to sagledao i saslušao, kao i neki drugi predsednici opozicionih stranaka koji su hteli da čuju. Neke nisam pozvao, jer znam da nekim ljudima ne vredi ništa da kažete. Mislim da je i on razumeo koliko je to važno za našu zemlju i koliko je to dobro u krajnjoj liniji.
Hajde da vidimo da pronađemo druge načine. Mi imamo aktivne mere zapošljavanja. Imamo novac i za aktivne mere zapošljavanja i samozapošljavanje. Imamo mere i dalje za podršku poljoprivredi. Hajde da vidimo ako nema taj hektar ili hektar i po koji je uzeo u arendu, nije mogao da računa na duže, jer država svake tri godine bira zakupca, dakle, nisu baš svi u prvoj godini, neki su i u trećoj, hajde da vidimo kako da pomognemo na drugi način. Hajed da vidimo šta ćemo sa stočarskom proizvodnjom, šta ćemo sa voćarstvom i povrtarstvom, koji zahteva manje zemlje. Možemo da pomognemo kao država i spremni smo posebno u tom delu i Kule, i Sivca i u nekim drugim delovima Vojvodine da pomognemo. Nikakav problem sa tim nemamo.
Država je spremna da pomogne i vi se aktivno uključite i pomozite nam po tom pitanju. Možemo da organizujemo sastanke i da te probleme rešimo.
Naša je namera da svom narodu pomognemo, a ne da pravimo biznis i da zarađujemo pare, jer, ponavljam, nismo kao neki drugi koji su postali mnogo bogati i iz limuzina ne izlaze. Posle ću da se vratim na sve one njihove priče o Miškovićima, Kostićima, Beku i svima ostalima.
Molim vas da uvek imate u vidu da sa nama možete da razgovarate, kao što mi želimo sa vama da razgovaramo i da te probleme zajednički rešavamo.
Šaip, da li ste javili za struju? Javite za struju.

Reč ima narodni poslanik Olena Papuga. Izvolite.

Molim vas za konkretnu pomoć. Dolazim iz Ruskog Krstura koji ima fabriku „ABC food“ koja je privatizovana, bila je pod stečajem, država je pomogla, u restrukturiranju je da bi se fabrika podigla na noge. Negde od maja fabrika i dalje propada, bez obzira što je restrukturiranje prošlo. Vratili su se stari vlasnici, otpuštaju radnike, to je bila skoro jedina fabrika u regionu koja radi zamrznuto povrće, ne znam, kukuruz šećerac itd. Radi se o fabrici „ABC food“ Ruski Krstur.

(Premijer Aleksandar Vučić, sa mesta: Koliko ima zaposlenih?)

Ne znam koliko tačno ima zaposlenih. Sada sigurno preko 200, ali jedno vreme je imala i više. Tu ima i sezonskih radnika, kojima nije uopšte rešen status, tako da bi možda to pomoglo da se tu još uposle neki ljudi, da se poveže ta poljoprivreda, da se povežu te sirovine itd. Mislim da bi to bilo dobro za celu opštinu i za sve koji žive malo dalje.

Hoću još jedno da vas pitam. Stalno spominjete tu struju. Ja dolazim iz mesta gde postoji škola na rusinskom jeziku 260 godina. Takođe, iz homogenog mesta, gde postoje gimnazija i škola na rusinskom jeziku. Rusinima fali 38 udžbenika. Već sam postavljala ta pitanja više puta. Hoću da vam kažem, ne znam da li je u mom selu nekome isključena struja i mislim to kako ste rekli da treba da se plaća struja, da treba da budemo lojalni građani… Mislim da ako je neko lojalan to su Vojvođani i mislim da su Vojvođani najveće platiše. Naprimer, Rusinima, Slovacima, Mađarima, ja ne mogu sada da vam kažem koliko, ali fali jako puno udžbenika. Možda su udžbenici i prevedeni zato što postoji odeljenje u Novom Sadu Zavoda za izdavanje udžbenika.

Problem je u tome što ne postoji dobra veza između Zavoda za udžbenike u Beogradu i Ministarstva. Možda bi se nešto i uradilo, ali jednostavno mislim da niskotiražni udžbenici ne treba da se stavljaju u komercijalu. To niko neće da štampa. To mora neko da štampa zato što se tako i zovu – niskotiražni udžbenici.

To povezivanje sa strujom, molim vas nemojte, zato što vam dajem za primer Vojvodinu, kao najveće platiše, ne samo struje, već i poreza i svega, a i u tu fali jako puno udžbenika.

Reč ima premijer Aleksandar Vučić.

Nikada nisam to povezivao sa Kulom ili sa bilo čim u Vojvodini, niti se to povezuje sa tim. Kao što to kažem Šaipu Kamberiju, kažem i Zoranu Živkoviću, koji je pozivao da se ne plaća struja, moje je da upozorim Zorana Živkovića i Šaipa Kamberija da plaćaju struju i da to što pozivaju je protiv zakonito. Šaipe, da počnete da plaćate struju od sutra.
Ne šalim se. Videćete da se ne šalim. Uopšte se ne šalim što se tiče plaćanja struje. Ako plaćaju ljudi u Ruskom Krsturu, ako ga plaćaju u Beogradu, plaćaju u Novom Sadu, plaćaju u Pirotu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu, sem ovih tajkuna, koji kradu struju, pa misle da su mnogo pametni, pa će sad da idu u aps zato što kradu struju, sada vam kažem – počnite da plaćate struju, jer je nećete imati dok je ne budete platili.
Što se mene tiče, odmah da kažem, možete da zovete na kugli zemaljskoj da se žalite. Ne postoji zemlja na svetu koja dozvoljava da neko ne plaća struju. Ne postoji sličan primer u svetu, nigde u svetu. Dakle, lepo ćete da plaćate to. Ako hoćete žalite se ovde i Devenportu, i Kirbiju, i Čepurinu, i kome god hoćete. Kome god hoćete, možete da se žalite, ali vam kažem – struju ima da plaćate.
Što se tiče Rusina, udžbenike ćete dobiti, i to je moje obećanje vama. Pozabavićemo se udžbenicima za sve pripadnike nacionalnih manjina. Sramota je da to nismo ispunili. Moja sramota i sramota Vlade. Izvinjavam se zbog toga još jedanput. Prošli put sam odgovarao i ne mogu da verujem da to nismo rešili.

Reč ima narodni poslanik Olena Papuga.