Neko ko je bio premijer ove države ili ima svoju ambiciju da postane ponovo, lično mislim da to neću dočekati, mora da zna da svaki investitor koji dođe, ne samo u Srbiju, u zemlje u okruženju, bilo gde, prvo pogleda kako je ta zemlja i da li je ta zemlja stabilna, političku stabilnost te države. A na političku stabilnost države loše utiče kada jedan narodni poslanik ili potpredsednik opozicione stranke u kampanji, ali i posle poziva na ukrajinski scenario, poziva ponovo na lomljenje Beograda, na paljenje ove zgrade, samo zarad dolaska na vlast. To su dolazili na takve ideje su promovisali ljudi sa poslaničke liste na kojima je bio i predlagač ovog amandmana.
Pod broj dva, investitori gledaju kakvo je zakonodavstvo te zemlje. Zbog toga mi radimo na ovim reformskim zakonima da bi stvorili ambijent, povoljan ambijent za ulaganja.
I pod tri, a ispraviće me ljudi koji sede ovde pored ministra, koji su siguran sam daleko stručniji od mene u tim razgovorima. Treće pitanje koje je možda čak i prvo. A šta vi dajete kao podsticaj? A šta vi nudite da mi dođemo ovde da razvijamo biznis i da zapošljavamo ljude? Neko ko kaže iz zakona treba izbaciti mere podsticaja je neko ko direktno kaže ne želimo nova radna mesta u Srbiji. Nema podsticaja, nema novih radnih mesta. I to je direktan odgovor zbog čega ne treba prihvatiti ovakav amandman.
Nekada su podsticaji finansijski, nekada se i plaća po radnom mestu. I to smo u prošlosti radili. Ne kažem da tako nešto i u budućnosti nećemo raditi. Za Srbiju je osnov, za građane Srbije je osnov da počnu da rade, da počnemo da proizvodimo, da počnemo da stvaramo nove vrednosti. Bez toga nema države. Nema ničega. Oni koji kažu da nam ne trebaju mere podsticaja ili se ne razumeju u ekonomiju, ili nemaju dobru nameru, ili je i jedno i drugo. U svakom slučaju mere podsticaja, a kao jedna od mera podsticaja su uslovi i način prenosa kapitala bez nadoknade za strateške investitore koji se utvrđuju u skladu sa propisima kojima se uređuje podsticaj za investitore.
Ja bih voleo i bio bih jako srećan, skinuo bih kapu, rekao bih – bravo majstore, tako treba. Kada bi predlagač ovog amandman rekao – evo doveo sam strateškog partnera za „Železaru Smederevo“? Evo doveo sam, ne da nisam preneo besplatno te akcije, nula, nula. Gde su ti investitori? Gde su ti investitori? Gde je „Železara“? Na grbači države, 8,5 miliona evra mesečno.
Zašto ne rešite jedan, ne mora „Železara“ bilo koji, bilo koju od tih neuralgičnih tačaka za naše društvo? Ne, nego sada hajde da izbrišemo da nema ni mera podsticaja. Pa, bravo, šta ćemo onda da radimo? Onda nema radnih mesta, nema ničega.
Zašto vam u prošlosti kada ste vodili ovu državu nije smetalo da se, po ne znam kakvim, vrlo prikrivenim okolnostima i uslovima da se deli po desetine i više hiljada evra po radnom mestu? Tada je bilo uredu, i tada je moglo za neke, a smeta vam kada je tako nešto predviđeno u zakonu i to pod jasno određenim kriterijumima i uslovima.
Mislim da je predlagač amandmana prevideo te ekonomske pokazatelje koji važe svuda u svetu i važiće i u Srbiji. Ne bih voleo da dovodim ovakav predložen amandman sa ekonomskim neznanjem ili sa lošom političkom voljom i mišljenjem o privredi i o građanima Srbije.
