Dobro gospodine predsedavajući, samo zarad javnosti i zarad istine da u srpskom parlamentu ne postoje dvostruki aršini i ja sam čini mi se na jednom skupštinskom kolegijumu govorio o stanju u našem društvu i o tome kako građani Srbije gledaju ka onima koji kukaju i biju u istom trenutku, pa bih takav odnos imao i prema prethodnom govorniku koji uredno koristi mogućnosti koje mu dajete da govori, a da mu neko ne odgovori, ali se uredno poziva na smanjenu demokratičnost u našem parlamentu.
Što se tiče tih procenata i time bih započeo, neću govoriti o podršci i o 48% koliku podršku ima SNS. Pomenuo bih procente i podršku koju ima ta, tako dobra, pokrajinska Vlada i pokrajinska vlast.
Zbog čega ta tako dobra i tako sjajna pokrajinska vlast i gospodin Pajtić kao frontmen pokrajinske vlasti nije dao ni jedan jedini izveštaj do sada, ne za 100 dana, hajde makar jednom godišnje, nemamo ni jednom godišnje, hajde jednom u 10 godina, nemamo ni za 10 godina.
Hajde da vidimo zbog čega ta takva sjajna, dobra pokrajinska vlast, koja do sada nije dala nijedan izveštaj srpskoj javnosti, građanima Srbije, građanima Srbije koji žive u Vojvodini, Pokrajinskom parlamentu, zbog čega tako grčevito beži od izbora, zbog čega je izgubila sve izbore do sada u bilo kojoj opštini, u bilo kojem gradu, a mnogo je bilo takvih izbora, od Vrbasa, Srbobrana, Kovina, Zrenjanina, svuda, u Odžacima, gde god su bili izbori. Svuda su izgubili, nigde ni cenzus nisu prešli, ali su dobri iako nisu dali izveštaj, iako nisu prešli cenzus, iako ništa nisu uradili, osim što su štampali neke izveštaje, odgovore, mišljenja, borili se unutarstranački. Nisu mogli da stignu da rade nešto za građane Srbije koji žive na teritoriji AP Vojvodine.
Gospodine Vujoviću, SNS će danas, verujem u narednih pola sata, sat vremena dati vam podršku i glasati za vaš izbor na mesto ministra finansija iz istih onih razloga o kojima je sjajno govorio malo pre gospodin Martinović, ali i ostale kolege iz poslaničke grupe SNS. Ja ću tim razlozima dodati još jedan razlog, a taj jedan razlog je zato što držite reč, zato što pripadate Vladi koju vodi čovek koji drži reč, zato što pripadate Vladi koja je prvi put u novijoj istoriji parlamentarizma izašla pred građane i rekla – ovo smo obećali za 100 dana, evo šta smo uradili, idemo dalje, zato što pripadate Vladi koja umesto u skupim automobilima, vozi se u autobusima, to nekome ne odgovara zato što su navikli da se voze u skupim automobilima, ne mareći za trošak, jer taj trošak nije njihov već građana Republike Srbije, zato što pripadate Vladi koja za prvih 100 dana nije rekla – nemojte da nas napadate, nemojte nam reći ništa, ovo je prvih 100 dana. To su radile vlade bivšeg režima, tražile su 100 dana da se upoznaju sa svojim kabinetima, da se upoznaju sa svojim službenim automobilima, telefonima, sa svojim sekretaricama. Za to je služilo prvih 100 dana, gospodine Vujoviću, u svim vladama do 2012. godine – upoznavanje sa poslom, ko će šta raditi, da se snađu, da vide gde je zgrada u Nemanjinoj ili Palata Srbija na Novom Beogradu, ko će imati veću kancelariju, ko će veće beneficije imati. Za to je služilo prvih 100 dana u svakoj vladi do 2012. godine.
Za ovu Vladu Republike Srbije, za Vladu SNS, za Vladu Aleksandra Vučića 100 dana znači 100 dana ispunjavanja obaveza i obećanja koje je postavio pred građane Republike Srbije i u predizbornoj kampanji i ove u ekspozeu pred svim narodnim poslanicima.
Tada su oni koji su aplaudirali i glasali za ekspozea i za predsednike vlada čiji ekspoze je bio na nivou eseja srednjoškolca, i taj esej srednjoškolca, predsednika bivše Vlade, bivšeg režima je služio samo za taj dan i bio je zaboravljen. Nije bilo šanse da se neko pozove na to, jer to je služilo samo da ispuni formu tog dana podnošenja ekspozea.
Ovaj ekspoze za koji su mnogi tog dana rekli zašto je tako velik, zašto je tako obiman, obiman je zato što želimo da to što piše u ekspozeu i ispunimo i zato što smo za prvih 100 dana Vlade kritikovani od onih kojima je predsednik Vlade obećao da ćemo i spavati i jesti i piti u Narodnoj skupštini, a i spavali smo i jeli i pili u Narodnoj skupštini, ali i glasali donosili zakone, usvajali amandmane, krvnički radili ovih 100 dana i tako ćemo raditi i nadalje. Tada im nije odgovarala obimnost. Tada im detalji nisu odgovarali. Šta odgovara? Esej na 20, 30 strana Mirka Cvetkovića ili bivšeg predsednika Vlade, koji nije značio ništa osim da se arhivira u Narodnoj skupštini?
Nekako se izdvajaju nekoliko segmenata, pitanja. Probaću da odgovorim na neka od njih. Zaparala mi je uši jedna rečenica, a to je da je nekome u ovoj Narodnoj skupštini iz bivšeg režima zasmetalo to što je gospodin Mijatović govorio o vašoj stručnoj spremi, što je govorio o vašoj karijeri, što je govorio o vašoj stručnosti.
Na poziv predsednika Vlade gospodina Vučića jedan veliki broj mladih ljudi došlo je u Srbiji i priključio se i Vladi Republike Srbije i svim reformskim potezima koje ova Vlada donosi. Tada im nije odgovaralo znanje i mladost gospodina Krstića. U onom trenutku kada smo pozvali i bili veoma ponosni što su se u našoj Vladi na savetničkim mestima pojavili ljudi kao što su Stros-Kan, Guzenbauer, Fratini, ljudi svetskog renomea, svetskog ranga, svetskog imena poput vašeg, gospodine Vujoviću. Ni tada ljudima iz bivšeg režima nije to odgovaralo, a video sam i zbog čega. Nije odgovaralo iz istih onih razloga o kojima je pričao gospodin Martinović – što je bilo bolje pojaviti se na Glavnom odboru DS i to je jedina stručnost koja ti je bila potrebna da bilo šta u životu radiš. Za nas to nije prioritet. Nije ni prioritet ni članstvo u Glavnom odboru SNS.
Da li je potrebno imati tu stručnost gospodina Zorana Radomana, pokrajinskog sekretara za finansije, vašeg kolege, gospodine Vujoviću, na pokrajinskom nivou, uglednog visokog člana DS, kojeg je jedino kvalifikovalo za to odgovorno mesto to što je od 2004. do 2008. godine bio direktor Poreske uprave Regionalni centar Novi Sad. Ništa više.
Normalno je onda da ljudima koji podržavaju takve ljude smeta vaša biografija, gospodine Vujoviću, da im smeta to što ste radili i to što radite u okviru i Svetske banke i kao predavač i kao čovek koji zaista finansije drži u malom prstu.
S jedne strane imamo, maltene, srednjoškolce sa nagradom Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, a za koju znamo da na časnu reč dodeljuje nagrade. Evo, to je jedina nagrada.
Neću nikome bilo šta spočitavati da nije, evo, ima tu nagradu. Šta je to presudno da bi bio pokrajinski sekretar za finansije? Lično ne znam, ali voleo bih da mi neko kaže zbog čega je to dobro.
Zasmetala je nekim ljudima i međunarodna podrška koju ova Vlada Republike Srbije i predsednik Vlade ima. Setiću se, a i vas bih podsetio reči iz 2012. godine. Gospodine Dačiću, bili ste tu, sećate se kako su ljudi ovde rekli – biće hiperinflacija, mi imamo najmanju inflaciju za zadnjih ne znam koliko godina. Rekli su – Srbija će u izolaciju, a onda kada Srbija dobije takvu međunarodnu podršku, kada se ime Srbije sa čašću izgovara i u Parizu, i u Briselu, i u Berlinu, i u Vašingtonu, i u Moskvi, kada predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Vučić na najvišem nivou bude primljen i kod predsednika Vlade Francuske, i kod gospođe Angele Merkel i kod gospodina Putina za dve nedelje, onda kažemo – ne, ne treba nam međunarodna podrška, ne zna svet šta radi, ne znaju oni.
To je strašno, jer tu se menja pamet, ono o čemu je gospodin Martinović govorio. Nije to samo naknadna pamet, ta se pamet menja od situacije do situacije, od trenutka kada će zbog sitnih političkih poena, zbog sitnih nekih šićardžijskih poena da se menja mišljenje. Od evropske do srpske Srbije, od evro fanatika do evroskepticizma. To su strašne stvari, takva vrsta diskontinuiteta. Ne može se u istom trenutku i na istok i na zapad, i na sever i na jug. Na taj način se samo tapka u mestu.
Srpska napredna stranka neće da prihvati kritike koje dolaze sa te strane, naročito ne od ljudi koji su zarad dolaska na vlast, ili opstanka, ili vraćanja na vlast čak i pozivali na rušenje naše države, na rušenje Beograda i na ukrajinski scenario.
Takođe, mnogo je ovde govoreno i govoriće se o investicijama. Postojala je mogućnost neodgovornog ponašanja da prema svakoj firmi koja je u problemu, a mnogo je preduzeća i kompanija u problemu, da kažemo - idete u restrukturiranje. Davaćemo vam novac, održavaćemo vas na aparatima za održavanje života. Da li je to trajno? Da li je to odgovorno? Ne, nije odgovorno.
Na ovaj način država Srbija se odgovorno ponaša i za ovih sto dana stvarajući zakonske okvire, kao što je Zakon o radu, Zakon o stečaju, Zakon o privatizaciji, zato što želimo život, ne samo u tih 161 firme u restrukturiranju, već i u svih 585 firmi, koliko se nalazi na portfoliju Agencije za privatizaciju.
Zato što se ne brinemo za rejting i koliko će nas to koštati, već koliko će ti ljudi u tim firmama raditi, stvarati nove vrednosti, pokrenuti proizvodnju i da žive od svog rada, a ne od subvencija. Da žive, a ne da leže, jer oni koji ne rade, nigde na svetu ne postoji da se ne radi, a da primaš platu.
Zbog toga je SNS ponosna na naš ugovor sa „Etihadom“. Ponosni smo na ono što je „Etihad“ doneo kao jednu novu vrednost JAT-u, odnosno sada „Er Srbiji“. Jedan odgovorniji pristup u menadžmentu, 70% više letova, 70% više prodatih karata, devet novih aviona. Neko, vidim da kritikuje i da se ne slaže i sa letom koji će od naredne godine direktno iz Beograda moći odvijati ka SAD, iako je to za vreme bivšeg režima tako dobro i tako popularno, bila misaona imenica, jer i da su hteli i da su dobili dozvolu nisu imali čime da lete do SAD, jer pajperima ne može ta destinacija da se uradi. To mora ozbiljnijim avionima, a te ozbiljnije avione je „Etihad“ i doneo.
Danas se, nadam se, rešava sudbina jednog velikog rada, jedne velike kompanije kao što je „Sartid“. Zadovoljan sam i zahvalan i gospodin Kirbiju koji je omogućio taj kontakt, koji je omogućio tu zainteresovanost, koji je omogućio da se danas razgovara sa jednom kompanijom svetskog renomea kao što je „Esmark“ za privatizaciju, dokapitalizaciju ili šta god srpske železare „Sartid“.
Vidim da ni to ne valja. Čak ni takav transparentan proces u kome učestvuje predstavnik jedne respektabilne, najveće svetske zemlje, da čak ni tako nešto ne valja. Šta valja? Šta ste vi gospodo iz bivšeg režima uradili? Na takve stvari ste samo stavljali glavu u pesak, gurali te firme u restrukturiranje, stavljali ih na trošak onom zdravom delu privrede, a sada se bunite protiv orijentacije Vlade Republike Srbije da se jača ono što je zdravo. Da oni koji su profitabilni da više rade, da više stvaraju, da više zapošljavaju.
Jednom da se stavi tačka na bolesni odnos prema srpskoj ekonomiji i prema srpskoj privredi. Nije lak posao gospodine Vujoviću pred vama, jer iako u protekle dve godine naša privreda i mi kao društvo dobijamo kredite koji su po znatno nižim, višestruko nižim kamatnim stopama nego što su bili do 2012. godine, dobijamo ih zato što pokazujemo ozbiljnost u reformama, dobijamo, ne na lepe oči, ne na časnu reč. To u finansijama i u ekonomiji, i vi to jako dobro znate, da tako nešto ne postoji. Dobijamo ih zbog toga što držimo reč. Zato što sprovodimo reformske korake, reformske mere koje nisu nam nametnute već smo svesni da su nam takvi potezi neophodni zbog budućnosti.
Ali, bez obzira da li prodavali nešto, kao što su neke prethodne vlade u vreme privatizacije vršile prodaju i imale novu vrednost, novac od toga, bez obzira da li se dodatno zaduživali po manjim kamatnim stopama, ako ne smanjimo trošak, ako ne smanjimo rashodnu stranu, ako ne smanjimo tamo gde se toliko odlivalo u godinama koje su iza nas, sve je to džabe.
Morate da zaustavljate i siguran sam da ćete zaustaviti jednu neodgovornu politiku koja kaže – nema veze 2008. godine smo povećali plate u javnim preduzećima za 68%. Povećane su plate za 68% u javnim preduzećima koja su bila napunjena, prepunjena partijskim kadrovima, u kojima je čak važila ona anegdota da više nema ni ljubavi u javnim preduzećima, jer su svi međusobno rođaci, kumovi ili partijski drugovi, tamo se trošio novac. Povećane su za 68% plate, a privrednost nula.
Šta je to? Socijalno odgovorno? Možda ako vi tih 68% donesete od kuće ili iz Razvojne banke Vojvodine, ili iz Agrobanke, ili iz Univerzal banke, ili iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, sve ono što je isisano, ako se donese pa se da za 68% veće plate u javnim sektorima, reći ću – u redu je.
Ali, ako se time ugrožava budućnost naših građana zarad socijalnog mira, zarad nekih kampanja, zarad popularnosti, to je jeziva stvar koju je neophodno u budućnosti ispraviti.
Još jednom, na kraju, gospodine Vujoviću, dobićete punu podršku poslaničke grupe SNS i danas za vaš izbor, kao i pre nekoliko dana kada smo se ovde zajednički borili za Zakon o privatizaciji, za Zakon o stečaju. Siguran sam da ćemo se u narednim godinama mnogo puta sretati u ovoj Skupštini zarad takvih reformskih zakona za koje su građani Srbije na martovskim izborima dali podršku Aleksandru Vučiću i SNS.
