Hvala. Poslaniče, prošla su dva minuta.
Dr Janko Veselinović, samo zato da mi ne bi zamerao ko završava repliku, kao da je to najvažnije.

Hvala predsedavajuća.
Pa, nažalost i u ovo obraćanju i svim prethodnim, predstavnici Srpske napredne stranke, predstavnici vladajuće koalicije govorili su o prošlosti. Nama nije bila želja danas da ovde govorimo o prošlosti, zato ako bi govorili o prošlosti morali bi da dođemo i do devedesete i do 1991, 1995, 1997, kada su ista gospoda vodili ovu državu, doveli je u stanje koje je 2000. godine bilo baš katastrofalno.
Došli smo na to da penzioneri mogu normalno da žive, da pomažu i svojoj deci i unucima. Došli smo na to da državni službenici imaju solidne plate. Međutim, ova vlast će ih opet dovesti da ne mogu sa 20.000 ili 18.000 da kupe ni hleb, niti da pomognu ni sebi ni svojim unicima.

Da li je ovo replika sada?

Da.

Na Trezor, i na sve.

Ne bi da pričam o prošlosti, mi smo hteli da pričamo o ministru finansija, koji će od danas zaključati svoj kabinet i nećemo imati ministra privrede, i mi smo zbog toga nesretni. To nije dobro za Srbiju, to nije dobro za građane Srbije, predsednice to nije ni za vas dobro. U sledećem mandatu verovatno nećete sedeti tu, verovatno nećete biti ni u Skupštini, zato što, nažalost, četiri godine ćemo imati…

Vi se sada obraćate meni. Moram da vam uskratim ovo pravo. Zaista više ne replicirate, samo očekujem da se okrenete prema drugim poslanicima.
(Zoran Babić, s mesta: Molim vas, šta je ovo? Da li je ovo pretnja? Da li je ovo sada govor mržnje?)

Tražili ste da se vama obraćam.

Zahvaljujem. Ionako novinari kažu da sam preterano tolerantna. Zahvaljujem. Da prekinemo ovakav način komunikacije. Dva minuta je prošlo.
Povreda Poslovnika, Zoran Babić.

Gospođo predsednice, član 107. iako ste zaista odreagovali na pravi način, kao prva među jednakima u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali zaista kako drugačije da protumačim reči – vi nećete sediti ovde, vi nećete biti ni narodni poslanik, nećeš biti ovo. Kako drugačije protumačiti, nego kao govor mržnje, kao pretnju. Da li je ovo najava neke nove paljevine ovde u Narodnoj skupštini? Da li je ovo najava da neko ne sme da se kandiduje možda? Da li je ovo najava da neko sme ili ne sme da se bavi nekim poslom? Našta ovo liči. Ko će biti u Narodnoj skupštini, a ko neće određuju građani Srbije, zadovoljni ili nezadovoljni politikom koju sprovodimo.
Jako bih bio srećan i kud i kamo bi bili u nekoj lagodnijoj i boljoj situaciji da postoji ono čarobno dugme za resetovanje. Pa znate, startovala nova Vlada, startovala ona Vlada od 2012. godine ili ona 2014. godine, upalila dugme za resetovanje, sve što su prethodne Vlade radile to se više ne važi i startovali smo od nule. To bi bilo odlično, ali je nemoguće zato što su je ovoj Vladi Republike Srbije stavljen vruć krompir u ruke. Krompir sprovođenja reformi za koje vlade do 2012. godine niti su imale hrabrosti, niti su imali znanja, niti su imale volje, niti su imali htenja da tako nešto urade jer su se više brinuli o rejtinzima, o tome šta će ljudi u Srbiji o tome da kažu. Više su za svoje političke poene pre toga ispitivali javno mnjenje, pa tek onda ako im je to popularno i dobro, e onda su ulazili u takve populističke stvari. Ova Vlada Republike Srbije takvim merama i motivima se ne služi, već samo i isključivo onim što donosi život u Srbiji i zbog toga sam zahvalan i predsedniku Vučiću i Vladi Republike Srbije.