Ko ne želi da čuje moje obraćanje?
Mislim da sam bio veoma strpljiv i izdržljiv. Ušao sam u ovu salu u deset ujutru, nisam izašao uopšte odavde, čak sam bio i strpljiviji od kandidata koji je morao da izađe, istina na minut.
Naravno, meni je žao, još jednom, što kandidat za ministra nije mogao da odgovara na ova pitanja. Takođe, s druge strane, ne bih ulazio u sve te rasprave. Znate, sve je relativno. Još jednom ponavljam, od 1992. godine sam na političkoj sceni i ovde u ovoj sali. I kad god neko sa ove ili sa one strane spomene bivši režim, ja se trgnem. Samo ne znam na koji režim mislite, da li je sa Miloševićem i sa radikalima, da li je sa Vukom Draškovićem, da li je naš sa Koštunicom i Dinkićem, da li je naš sa Tadićem i da li je ovaj sada? Ovaj sada nije bivši, naravno.
Hoću da vam kažem da su problemi sa kojima se zemlja suočava, su bili složeni i pre dvadeset godina. Ništa nam neće doneti međusobno prepucavanje i rasprava o temama koje nisu od suštinskog značaja. Zato je važno da se izađe sa sistemom, sa pravim planom kako treba i šta raditi u kojoj oblasti, ja sam spremam i da u domenu spoljne politike raspravljam o konceptu.
Ne znam kakve su to poslaničke mogućnosti da li parlament može o tome da raspravljam ili ne. Nikakav problem nije pretpostavljam ni da ministar finansija koji je sam izrazio tu želju, verovatno i bez nekih zakonskih rešenja, možda razgovara u poslaničkim klubovima ili u odborima parlamenta, da iznese koncept za koji misli da treba da se primenjuje u narednom periodu.
Slažem se da treba da imamo koncept, da znamo kuda idemo, da znamo kojim koracima treba da idemo napred, jer očigledno da nam nije dovoljan jedan korak napred. Treba nam veliki korak napred.
Zašto smo došli u ovu situaciju, i kako smo došli? Malopre smo komentarisali, neko je spominjao tu, ne znam sad ne mogu da se setim ko je, da li je Markićević ili ne, ili možda je neko drugi, još program ekonomske stabilizacije Milke Planinc. To je verovatno bilo u istoj ovoj sali ovde.
Nažalost, ja pripadam toj generaciji koja nije osetila velike promene, niti boljitke od različitih programa reformi koji je svako imao u vreme svoje vlasti.
Podsetiću i da je vreme reforme, da je i godina reforme bila i u vreme Miloševića, i da se o tome, ne mogu tačno da se setim koja godina je bila u pitanju, da li 1994, 1995, 1996, možda 1995. godina, gde je bila godina reformi, gde su bile komisije za privatizaciju, mislim da je Vučelić vodio, nešto bio zadužen u ime SPS u to vreme itd.
Bilo je reformi i posle 2000. godine. Šta je cilj ovih reformi? Cilj mora da bude da Srbija bude normalna zemlja i naravno da iskoračimo ukoliko možemo što više i što dalje, što dublje ka EU.
Čuvajući naše nacionalne i državne interese koliko je to moguće, a mislim da je moguće, i mislim da mnogi od nas pogrešno shvataju pregovore sa EU, ne spremajući se dovoljno, ne shvatajući dovoljno da mi izlazimo sa našom platformom, a ne samo da treba da se saglasimo sa onim što nam neko pošalje ili napiše. I to je moguće. Moguće je izboriti se.
Zato, mislim da je gospodin Vujović pokazao u proteklom periodu da može da izađe sa konceptom. Nije dovoljno samo imati at hok mere u pojedinim oblastima ukoliko nema koncept. Vi se sećate.
U čemu je razlika između prošle Vlade i ove Vlade? Razlika je u političkom kapacitetu. Razlika je u tome Vlada ne treba sada da razmišlja o broju glasova koji će glasati za te zakone i o legitimitetu koji ima pred narodom, odnosno pred građanima, i zato je to šansa koju Srbija ne bi trebalo da propusti, i zato bih ja lično više bio za to da govorimo sasvim konkretno i neka od ovih pitanja koja su bila verovatno su izazovna za ministra da on da odgovarajući odgovor u cilju saopštavanja pune istine o svim tim pitanjima.
Samo želim da na kraju dodam, mislim možda niste informisani o tome, ali državni sekretar ne zamenjuje ministra kada ministar podnese ostavku.
Kada ministar podnese ostavku premijer odmah određuje nekog od članova Vlade da ga zamenjuje, da obavlja tu funkciju do izbora novog ministra, a premijer ima obavezu da u roku od, čini mi se, 15 dana, ako sam dobro zapamtio, 15 dana od dana verifikovanja ostavke, odnosno konstatovanja ostavke ovde u parlamentu, odredi člana Vlade koji će posle određivanja tog čoveka da u roku od 15 dana, predloži ime novog ministra, a predsednik parlamenta će to staviti na dnevni red prvom sledećom prilikom.
Tako da, neko od članova Vlade će praktično od danas, odnosno od sutra, ne znam kada je ostavka stupila na snagu će obavljati funkciju ministra privrede, odnosno ekonomije do izbora novog ministra.
Ta odredba je uvedena u vreme Vlade Mirka Cvetkovića, a bila je motivisana time da ne bi Dinkić obavljao tu funkciju, u međuvremenu dok se ne izabere novi ministar.
Znate kako, sada kada neko novi dođe u parlament, onda može da sluša i da ima različita obrazloženja, a pošto sam ja ovde od početka, onda znam tačno kada je, šta i zbog čega bilo u parlamentu.
U svakom slučaju, mislim da je to dobar predlog, bez obzira što je bio u to vreme i ostao sada na snazi i ja sam ga primenjivao kada sam bio premijer, jer smo tada imali situaciju ostavke Radulovića, pa je onda bilo dileme da li sada u vreme Vlade koja praktično nije podnela ostavku, ali je tehnička Vlada koja nije dobro definisana u Ustavu, da li može da neko drugi obavlja tu funkciju itd.
Da ne zadržavam dalje vreme, ovo nije oblast kojom se ja bavim, ovo je pitanje kojim se drugi ljudi bave u Vladi Republike Srbije, a ja kao čovek koji zamenjuje premijera, odnosno koji u određenim funkcijama zamenjujem premijera, osim u predlaganju članova Vlade i zato ja nisam ovde da predložim člana Vlade, nego da obrazložim premijerov predlog za novog člana Vlade.
Pozivam vas još jednom da, imajući u vidu da gospodin Vujović nije stranački kandidat, da ima dosta iskustva i da se bavi ovim pitanjima u vreme različitih vlasti u Srbiji, siguran sam da zaslužuje podršku najvećeg broja poslaničkih grupa.
Naravno, da i će je dobiti, to je drugo pitanje. Siguran sam da neće podneti ostavku, nego da će istrajati na onome što je sada ovde zacrtao i da će sve ono što definiše kao svoju i životnu politiku i lični stav, kretati se u okviru onoga što je izneo premijer u ekspozeu.
Takođe se nadam i siguran sam da to neće biti kraj njegove karijere, nego da će ovo biti značajna referenca u njegovoj daljoj karijeri, koja ne mora da bude politička, ali može da bude politička, jer ne bi bilo prvi put da eksperti postanu političari.
U svakom slučaju, želim mu puno uspeha. Ovaj posao je teži, nego posao ministra ekonomije, odnosno privrede i želim mu da u ime interesa svih građana obavlja ovaj posao u skladu sa iskustvom i voljom koju ima, a to znači uspešno.
Hvala vam.
Pozivam vas da glasate.