Zahvaljujem uvažena predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da nikada nisam pokazao neku vrstu bahatosti u Skupštini koja bi ukazala na to da postoje zabranjena pitanja koja mogu da mi se postave. Ne postoje i mislim da to nije dobro da postoji ni u jednom predstavničkom domu, pa ni u našoj uvaženoj Narodnoj skupštini.
Kriterijume za vrednovanje kandidata za javne beležnike propisao je zakon. Tak zakon donela je parlamentarna većina 2011. godine. Stranka kojoj imam čast da pripadam nije učestvovala u pisanju tog zakona.
Tokom današnje rasprave rekao sam da i pored nedostataka koje taj zakon ima, u svojoj suštini on je dobar. Kaže lepo naš narod – krivo sedi, ali pravo besedi; to ćete od mene uvek moći da očekujete.
Istina je da je taj zakon prepisao kriterijume koji su uspeh na pravosudnom ispitu, pri tome sam zakonodavac prenebregnuo činjenicu da se naš pravosudni ispit ocenjuje opisnom ocenom „položio“ ili „položio sa odlikom“. Dve ocene. „Položio sa odlikom“ među onima koji su imali prilike da polažu pravosudni ispit ili da prisustvuju polaganju pravosudnog ispita, vrlo dobro znaju da predstavlja u Srbiji pravu retkost, što je dobro. Znači da za taj najveći uspeh na pravosudnom ispitu još uvek postoji jedan kriterijum.
Nije mi poznato da postoji kandidat za javnog beležnika koji je pravosudni ispit položio sa odlikom, a da nije izabran za javnog beležnika.
Drugi kriterijum je uspeh na javnobeležničkom ispitu. U dopisu koji je ovde citiran, stoji nešto što je apsolutni non sens. Imao sam priliku da jedan deo svog radnog, kratkog ali radnog veka provedem u akademskoj sredini i znam da je neuporedivo teže kada vas ispituje više od jednog ispitivača. Odredbe o polaganju javnobeležničkog ispita koje se osporavaju, u trenutku kada sam postao ministar pravde, su bile takve da je ispitnu komisiju činilo pet šest članova, a da su jednog kandidata ispitivala samo tri člana.
Izmenama i dopunama zakona to je promenjeno u propis da komisija ima pet članova i da svih pet članova ispituje jednog kandidata.
Dakle, tamo je komisija od šest članova, tri ispituju jednog, a ovde je komisija od pet članova i svih pet, bez mogućnosti podešavanja kao što je tamo bilo moguće, ne kažem da je činjeno ali bilo moguće, imate šest, pa kažete – ova tri će ispitivati ovoga, a ona tri onog drugog kandidata. Ne, ovde isti ispitivači, svi zajedno ispituju jednog kandidata. Svakome ko je polagao ispite, a pogotovo ovako teške ispite, jasno je da je tako teže položiti ispit.
Ja sam ponosan na jednu činjenicu, a to je da sam tražio od članova konkursne komisije da od svih kandidata pre obavljanja razgovora zatraže pismenu saglasnost kandidata da se razgovor tonski snima. Svaki razgovor koji je sa kandidatima obavljen je snimljen i svakom kandidatu su inicijalno bila postavljena identična pitanja. Sramota je šta su neki od njih odgovarali. Zato sam rekao da potpuno mirno mogu svakoga da pogledam u oči kada je upitanju bilo kakva priča, bilo da je to narodni poslanik, bilo da je to neizabrani javni beležnik, bilo da je izabrani javni beležnik, bilo da je Zaštitnik građana, jer sve o čemu se razgovaralo postoji dokumentovano.
Šta da kažete kada vam dođe kandidat koji bi trebalo da je imenovan od 1. septembra da počne da overava potpise, ako se sa vama posvađa kada ga pitate zašto nije potpisao sopstvenu prijavu na konkursu? Šta da kažete kandidatima koji vam pišu anonimnu pritužbu na rezultate izbora, a da nisu dobro ni pročitali Zakon o javnom beležništvu u kome vrlo jasno stoji da ne postoji pravo na pritužbu, već isključivo pravo na tužbu Upravnom sudu kojem se inicira upravni spor? Šta da kažete onome ko je došao i rekao da je sudija, a da vam je pri tom rekao potpunu neistinu i ne što je rekao, nego je to i napisao u svojoj biografiji koju je dostavio? Šta da kažete kandidatu koji dođe i kaže vam u lice da mu je neki član porodice fiktivno uplaćivao radni staž četiri, pet ili osam godina, a onda dođe i buni se što nije među izabranima ili možda neko smatra da je takve ljude trebalo imenovati?
Kada sam rekao – nisam učestvovao u donošenju zakona, mislio sam na to što sam po odredbama ovoga zakona, bez obzira na mišljenje konkursne komisije, po zakonu koji nisam pisao, imao pravo kao ministar da izaberem koga god sam hteo, a to je zakon koji je donela većina u periodu 2008. do 2012. godine. Dakle, ministar pravde, ko god da je u trenutku imenovanja javnih beležnika, mogao je da izabere svakoga ko ispunjava uslove, odnosno bilo koga od lica koji ispunjavaju uslove.
Ima jedna lepa Sokratova rečenica, ne tiče se direktno ovoga ali može da se primeni, kaže: „Ko uđe u brak kajaće se, ko ne uđe u brak kajaće se“. Ko god da je sprovodio ovaj postupak, bio bi suočen sa ovakvim pričama.
Izjavili ste, odnosno jedan od prethodnika je izjavio da je konkursna komisija derogirala kriterijume. Apsolutno netačno. „Audiatur et altera pars“ - ne čuste drugu stranu, a donesoste sud. Citiran je nepotpisani dopis. Neko nije u stanju da svojim imenom i prezimenom staje iza nečega što odgovorno tvrdi, a tvrdi prilično važne stvari.
Svako ko je potpisao dopis i tražio sastanak, dobio ga je i dobiće ga. To nikada kod mene u kabinetu nije bilo sporno. Niko od neizabranih kandidata ko je došao mi nije rekao – ljudi su birani po političkoj liniji, a po zakonu koji je donela neka druga većina čak je i to bilo moguće.
Neko je svojevremeno birao sudije, tužioce i zamenike tužilaca po političkoj liniji ili po rođačkoj liniji, nije to bilo toliko davno, ima skoro pet godina od tada, pa je doneo Zakon o javnom beležništvu kojim je isto to mogao da radi, ali se izgleda nije nadao u tom trenutku, ponesen tim zanosom, da će doći neko drugi na vlast i da taj neko drugi ko dođe na vlast neće razmišljati na takav način.
Ne postoji kriterijum opšteg utiska o tome kako neko izgleda ili priča. Kandidatima su se postavljala tačno formulisana pitanja koja su se ticala kriterijuma za izbor.
Kada nekoga birate za javnog beležnika, valjda je normalno i da ga pitate kako misli da će organizovati svoju javno-beležničku kancelariju.
Da bismo izbegli svaku vrstu pokušaja političke podmetačine, uz unapred izrečeno izvinjenje, ko će sastavljati ugovore kada se bude trgovalo nekretninama sagrađenim u okviru Projekta „Beograd na vodi“, tu će biti javni beležnici koji pokrivaju područje suda na čijoj teritoriji se nalaze i te nekretnine. Koliko mi je poznato, Projekat „Beograd na vodi“ treba da se realizuje na području koje pripada, saglasno sudskoj mreži, području Prvog osnovnog suda i području Trećeg osnovnog suda. Dakle, jedan deo je sa južne strane Save, drugi deo je sa severne strane Save. Koliko mi je poznato, za ta dva područja imenovano je preko 20 javnih beležnika. Ko će od njih to raditi, to će da odluči sama stranka. Ako na području jednog suda imate pet javnih beležnika, a jedna ste od strana ugovornica, sa drugom stranom ugovornicom sami ćete odlučiti kod koga ćete da idete. To je nešto što stranci apsolutno stoji na raspolaganju.
Možda bi pokušaji insinuacije koja je ovde izrečena i te kako imala smisla da vi za područje Prvog osnovnog suda imate samo jednog javnog beležnika. Da imate samo jednog, onda bi vas sve upućivalo samo na tog čoveka, pa bi taj pokušaj insinuiranja mogao da bude uspešan. Ovako, bojim se da je apsolutno neuspešan.
Nijednog jedinog trena nisam rekao sve je uredu i sve će savršeno da funkcioniše, ali one insinuacije koje su se namerno pojavile juče u jednim novinama, da bi jedan organ vlasti danas izašao, pozivajući se isključivo na informacije bez izvora, i pokušao da produkuje neku vrstu hajke, apsolutno su netačne.
Onaj ko je rekao da se ne zna gde će raditi, mogao je već danas od 15.00 časova da prati vesti uglavnom na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, upućuje se na podatke gde možete naći, dakle, čitav imenik javni beležnika, i to klasifikovan po sedištima od, ako se ne varam, Bačke Palanke ili Bačkog Petrovca nisam siguran koji je prvi do Šapca, po azbučnom redu navedeni svi javni beležnici i adresa njihovog sedišta.
Ima jedna stvar koju sam saznao u razgovoru sa kolegama koji su predstavnici javnobeležničkih komora, ali i ministarstava pravde država iz okruženja. Gotovo svi su mi rekli jednu stvar koja, kada se prvi put susrećete sa ovom delatnošću, zvuči neverovatno. Recimo, kolega iz Crne Gore mi je rekao - nećete verovati za manje od tri godine koliko su građani postali pravno obrazovaniji i pravno pismeniji, zahvaljujući javnom beležništvu.
Postavljeno je jedno pitanje na kome mogu samo da se zahvalim - kada ćemo da podstaknemo ostale kandidate ili diplomirane pravnike, koji ispunjavaju uslove, da se kandiduju za druga slobodna javnobeležnička mesta? Imaćete i vi prilike kao narodni poslanici da, odlučujući o Predlogu zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu, date i svoj doprinos u tom pogledu.
Već sam izašao sa predlogom da se u mestima u kojima više nemamo sudske jedinice, u kojima više nemamo nekadašnji opštinske, odnosno osnovne sudove, a imamo prostorije, odnosno nepokretnosti koje su u svojini Ministarstva pravde, odnosno Republike Srbije, a korisnik je Ministarstvo pravde gde su do juče bili sudovi i sudske jedinice, da u tim pasivnim područjima država izađe sa predlogom i kaže kandidatu za javnog beležnika nudimo da pet godina bez naknade koristi ove prostorije plaćajući troškove redovnog održavanja i da tu ima svoju javnu beležničku kancelariju.
Moram da vam priznam da je taj predlog naišao na mnogo veće odobravanje upravo u ovim državama u kojima beležništvo već funkcioniše, nego što je kod nas. Ja od toga neću odustati.
Druga podsticajna mera biće da kandidat koji, recimo, prihvati da ide za javnog beležnika u Boljevac i obavlja svoju javnobeležničku delatnost u Boljevcu ili u Plandištu ili u Baču ili u Arilju, takav javni beležnik će nakon određenog perioda, prilikom narednog izbora za beležnika u većem gradu, imati prednost. Naravno, pod uslovom da se ta postojeća kancelarija ne gasi. To je nešto što postoji u zemljama u kojima je beležništvo ustrojeno i ima već neku tradiciju svoga postojanja.
Postavljena su pitanja vezana za overe. Hteo bih jednu nedoumicu da razrešim. Jedan uvaženi kolega iz opštine sa jugoistoka Srbije ili juga centralne Srbije, kako hoćete, je postavio pitanje – šta sa opštinama u kojima čak ni do 1. marta ne bude imenovan javni beležnik, ko će nastaviti redovne poslove overe koje danas rade sudovi i jedinice lokalne samouprave? Sudovi i jedinice lokalne samouprave. Niste me možda najbolje razumeli, ali do 1. marta postojaće u tim poslovima dualizam. Građanin, recimo, u Zrenjaninu će moći sam da izabere da li će otići u sud, u zgradu gradske uprave ili kod javnog beležnika. U istom tom Zrenjaninu od 1. marta moći će da ode samo kod javnog beležnika, a recimo u Bujanovcu, ako ne daj bože, ni 1. marta ne budemo imali javnog beležnika i dalje će odlaziti u opštinu i u sud dok ne bude imenovan javni beležnik.
Moram da vam prenesem, gledajući kako smo koncipirali delokrug nadležnosti, način delovanja beležnika u Srbiji, da iz mnogih država okruženja nam kažu da je neuporedivo bolje nego kako je krenulo kod njih. To ne znači da mislim da će ovo biti besprekorno i sjajno. Potrebno je jako savezništvo Komore i Ministarstva i ne odustajanje Ministarstva, kao što reče koleginica Pantić Pilja, od sprovođenja kontrole nad radom beležnika. Tu će morati da se radi, jer su dobili jedan važan posao kojim će se baviti.
Pre nego što okončam svoje izlaganje, dodao bih, jedna od uvaženih koleginica je rekla da ljudi nisu blagovremeno obavešteni o promenama koje slede. Mislim da sam od početka ove godine sigurno imao oko 30-ak izjava u javnosti koje su se ticale isključivo javnih beležnika. Može neko da kaže da je to nedovoljno. Koristio sam svaku priliku da o tome govorim, i ne samo ja, već moji saradnici iz Ministarstva.
Još jednom ću da se vratim na bitan detalj. Zašto nije imenovano 100 beležnika? Ko me nije dobro čuo, ja ću još jednom vrlo rado da ponovim. Nije zato što nisu konkurisali za tih 100 mesta. Kandidati koji su položili javno-beležnički ispit i ispunjavaju uslove da budu birani za javne beležnike, tu ću ispraviti kolegu Babića, nehotice je napravio jednu grešku, ima gotovo 180. Naš problem je što tih, ako se ne varam, 178, koji su konkurisali, nisu konkurisali za određena mesta uopšte. U Aranđelovcu nije konkurisao niko. U Gornjem Milanovcu nije konkurisao niko. U Čoki nije konkurisao niko. U Požegi nije konkurisao niko. Može da se postavi pitanje - što ste raspisivali konkurs za mesta gde neće konkurisati niko? Raspisali smo konkurs za mesta gde je bilo kandidata koji su ispunjavali uslove, ali se oni nisu prijavili na taj konkurs.
Dakle, sve što je bilo na državi, odnosno na ministarstvu je urađeno. Apsolutno sve. Ne možemo da poredimo tu situaciju kada imamo gotovo 180 ljudi koji ispunjavaju uslove sa situacijom od pre godinu i po dana kada ih je bilo 55. Jednostavno su neuporedive. Reč je o odredbi koja je u prelaznim i završnim odredbama zakona.
Moram da vam priznam da kada sam došao na mesto ministra pravde gotovo svaka od tih odredbi je bila prekršena, što znači da prethodni saziv Ministarstva gotovo ni jednu obavezu iz tu predviđenih i propisanih nije ispunio. Ne znam da li ste me ovde jedan jedini put čuli da sam nekog od svojih prethodnika zbog te konkretne stvari jedan jedini put napao. Ovo nije bio napad, ovo je bila konstatacija.
Kako izgledaju i kako će izgledati prijemne kancelarije, odnosno prostorije za overu u sudovima 1. septembra. To smo mogli da vidimo koliko građani ne znaju šta ih čega 1. septembra, pokazala nam je gužva na šalterima u beogradskim sudovima u prethodnih nekoliko dana, jer su znali da od 1. septembra više u sudu neće moći da obavljaju tu vrstu overe.
Da nisu znali ništa, verovatno bi situacija bila kao i svakog 20-og, odnosno poslednje nedelje avgusta u godini.
Da li su svi građani upoznati sa time šta je posao javnih beležnika, ja ću da vam kažem na to da nisu ni svi pravnici u Srbiji upoznati sa tim. Ako date maksimum da upoznajete ljude sa tim, a opet ponavljam da sam nebrojeno puta, neću da pričam o prošlim godinama, u ovoj godini govorio o tome, animirao ljude da se prijavljuju da polažu ispit. I danas kada bismo sve kandidate koji ispunjavaju uslove, koji imaju položen javno-beležički ispit, kada bismo i njih imenovali, opet bismo imali slobodnih mesta. Ima u ovome, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, malo i ljudske sujete ili negde malo više. Neko se pita kako sam ja to vrednovan, a onaj drugi je vrednovan drugačije. Mislim da ima slučaj dvoje ljudi koji su, a pojavili su se i u komori, u ministarstvu, izuzetno dobri prijatelji. Jedna od te dve osobe je imenovana, a druga nije. Sada ne govore. Sve je to negde deo našeg mentaliteta koji u tom pogledu izgleda da ćemo teško da menjamo.
Još jednom odgovorno tvrdim i time zaključujem, svako ko pokuša da kaže, da tvrdi da je imenovanje javnih beležnika vršeno po nekom političkom kriterijumu, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ne govori istinu. Apsolutno ne govori istinu.
Mislim da i među kandidatima koji su imenovani ima i članova nekih opozicionih stranaka. Mislim. Ne mogu krajnje da tvrdim, ali mislim da ih ima. Da li me je to zanimalo? Nije me apsolutno zanimalo. Ako je takvo lice ispunjavalo uslov, moglo je da dođe na to mesto. Pripadam stranci koja nije imala problem čak i da za ministarsku funkciju kandiduje ljude koji pripadaju nekim od tih stranaka, a ne vidim, ako smo bili u stanju da predlažemo nekoga iz potpuno suparničkog političkog tabora za ministarsku funkciju, što ne bi takav neko mogao da postane javni beležnik?
Ima ljudi koji su u prvom ispitnom roku kada nisam bio ministar položili ispit koji su imenovani za beležnike. Hvala bogu da ih ima. Zahvaljujući tome, mogu mirno da kažem da li je to diskriminacija o kojoj neko pokušava da priča.
Takođe mislim da Narodna skupština uz svo uvažavanje ovom visokom domu nije prava adresa koja treba da razrešava eventualno pravnu grešku prilikom ovakvog procesa. Može o tome da se razgovara uvek, ali pokušaj da se ovde optužuje sud kada se u ovakvim domovima optuživalo i sudilo, to se nije dobro završavalo.
Uveren da ćemo imati dobru raspravu u pojedinostima, uveren da ćemo i pregledom predloženih amandmana biti u prilici da poboljšamo kvalitet teksta zakona i uveren da ako nastavimo da radimo kao što smo radili do sada da će javno beležništvo u Srbiji funkcionisati izuzetno dobro, pozivam vas da podržite ova tri predloga zakona i da u Danu za glasanje glasate za njih. Zahvaljujem.
