Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 108 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 139 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Elena Papuga, dr Miljana Nikolić, Miroslav Markićević i dr Ivan Bauer.
Saglasno članu 86. stav 2. i članu 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine i, izuzetno za petak, mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge zakona iz dnevnog reda određenog u zahtevu Vlade za održavanje vanrednog zasedanja.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača Nikole Selakovića, ministra pravde, pozvala da sednici prisustvuju i Biljana Pavlović, državni sekretar u Ministarstvu pravde, Jovan Ćosić, šef Odseka u Ministarstvu pravde i Zlatko Petrović, viši savetnik u Ministarstvu pravde.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini, koje je sazvano na zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje Osmog vanrednog zasedanja u 2014. godini, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za Osmo vanredno zasedanje Narodne skupštine u 2014. godini, određen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa;
2. Predlog zakona o prometu nepokretnosti;
3. Predlog zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama;
4. Predlog zakona o izmeni Zakona o zdravstvenoj zaštiti;
Narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković, na osnovu člana 92. stav 2. i člana 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa; Predlogu zakona o prometu nepokretnosti; Predlogu zakona o sudskim taksama;
Da li narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 153, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 10 od ukupno prisutna 163 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tač. 1, 2. i 3, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, Predlogu zakona o prometu nepokretnosti i Predlogu zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama.
Da li predstavnik predlagača Nikola Selaković, ministar pravde, želi reč? (Da)
Izvolite, ministre.

Zahvaljujem.
Poštovana gospođo predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da vam na početku ove objedinjene načelne rasprave ukratko predstavim najvažnija rešenja koja sadrži Predlog zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, Predlog zakona o prometu nepokretnosti i Predlog zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama, koje je predložila Vlada Republike Srbije, a pripremilo Ministarstvo pravde.
Pre svega, istakao bih da je donošenje ova tri predloga zakona po hitnom postupku neophodno iz razloga uvođenja javno-beležničke delatnosti u pravni sistem Republike Srbije. Kao što je poznato, Zakon o javnom beležništvu donet je 2011. godine, a više puta je odlagan početak njegove primene iz razloga što nije bilo dovoljno kandidata koji su položili javno-beležnički ispit, pa samim tim nije ni bilo uslova da se zakon primeni. Poslednji put odlaganje primene Zakona o javnom beležništvu bilo je u proleće 2013. godine, kada je predviđeno da primena ovog zakona otpočne 1. septembra 2014. godine. Kao što znate, taj datum se približio.
Velikim naporima Ministarstva pravde, naših stranih donatora koji su pružili veliku podršku, kao i javno-beležničkih komora drugih zemalja, imenovan je dovoljan broj javnih beležnika i stvoreni su drugi uslovi, kako bi Zakon o javnom beležništvu mogao da počne da se primenjuje u roku u kojem je predviđen poslednjom izmenom tog zakona.
Kao što sam istakao u svom izlaganju u Narodnoj skupštini u maju mesecu ove godine, prilikom predstavljanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku, da je za potpunu primenu Zakona o javnom beležništvu potrebno izmeniti i druge zakone koji su u vezi sa delatnošću javnih beležnika. Na današnjoj raspravi u Narodnoj skupštini upravo će se razmatrati predlozi tih zakona.
Na samom početku, pre ulaska u obrazlaganje svakog od predloga zakona pojedinačno, želim da naglasim da je u najpretežnijem procentu reč o upodobljavanju ovih zakona onim normama koje je propisao Zakon o javnom beležništvu. U nekim delovima izmene Zakona su terminološke, u nekima se upodobljavaju upravo delatnosti javnog beležnika. Suštinski, ono što se predviđa ovim zakonom, predviđeno je Zakonom o javnom beležništvu.
Na početku ću predstaviti Predlog zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Podsećam da je važeći Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa donet sada već daleke 1993. godine, dakle, na osnovu ranije važećeg Ustava Srbije, i da su se u međuvremenu promenile mnoge, kako društvene tako i ekonomske okolnosti. Pored potrebe da se ovaj zakon usaglasi sa Zakonom o javnom beležništvu, postoji i dodatna potreba da se ovaj zakon usaglasi i sa važećim Ustavom Republike Srbije.
Kada je u pitanju usaglašavanje sa Zakonom o javnom beležništvu, tim zakonom, između ostalog, predviđeno je da je javni beležnik ovlašćen da obavlja i poslove sastavljanja, overavanja i izdavanja javnih isprava o pravnim poslovima, izjavama i činjenicama na kojima se zasnivaju određena prava, kao i da overava privatne isprave. Upravo ova činjenica predstavlja najvažniju novinu u odnosu na važeći Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, s obzirom da se odnosi na stvarnu nadležnost za obavljanje ovih poslova. To je jasno istaknuto već u članu 1. Predloga zakona kojim je propisano da je za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa nadležan javni beležnik, umesto važećeg rešenja prema kome su za overavanje nadležni osnovni sudovi ili organi lokalne samouprave koji to obavljaju kao poverene poslove.
Kako je jedan od najvažnijih poslova javnih beležnika upravo overavanje potpisa, rukopisa ili prepisa, na ovaj način će se doprineti rasterećenju sudova od poslova koji ne predstavljaju suđenje, a da se pri tom ne narušava pravna sigurnost, budući da su javni beležnici visokostručna pravna profesija.
Predlogom zakona je predviđen i izuzetak koji se sastoji u tome što je predviđeno da prepis javne isprave može overiti i njen izdavalac. Dva su razloga za ovaj izuzetak. Prvi je taj što ako neko može da izda ispravu, logično je svakako da može da overi prepis iste te isprave, dok je drugi razlog taj što overavanje prepisa od strane izdavaoca učesnicima u prometu donosi uštedu i u novcu i u vremenu, jer ne moraju da idu kod javnog beležnika.
Kada je u pitanju mesna nadležnost za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa, predviđeno je da ove poslove može obavljati bilo koji javni beležnik, bez obzira na vrstu isprava koje se overavaju, izuzev ako posebnim zakonom nije određeno da pojedine isprave mogu overavati samo javni beležnici sa određene teritorije. Poslovi overavanja obavljaju se u javno-beležničkoj kancelariji, pri čemu su Predlogom zakona propisani slučajevi kada se ovi poslovi mogu obavljati van službenih prostorija javnih beležnika, kao i pravne posledice, povrede principa teritorijalnosti.
Kada je u pitanju postupak overavanja potpisa, Predlogom zakona precizno je propisana sadržina klauzule o overavanju potpisa, način sastavljanja te klauzule na ispravi, kao i stavljanja klauzule u slučaju kada se podneta isprava sastoji od više listova. Isto tako, precizno je uređen i postupak za utvrđivanje identiteta lica čiji se potpis overava. U postupku overavanja potpisa postoji ograničena dužnost javnog beležnika da vrši poslove preventivne pravne zaštite. Za razliku od sastavljanja javno-beležničkog zapisa koji je po svojoj celokupnoj sadržini javna isprava, kod overavanja potpisa svojstvo javne isprave ima samo klauzula o overavanju, a ostatak dokumenta ima prirodu privatne isprave. Iz tog razloga, prilikom overavanja potpisa, dužnost javnog beležnika jeste da pruži preventivnu pravnu zaštitu, ali i u velikom broju preventivna pravna zaštita je ograničena.
Ovakvo rešenje postoji i u dosadašnjem zakonu, ali i u velikom broju stranih pravnih sistema gde je predviđeno pravilo da javni beležnik prilikom overe potpisa treba da se upozna sa sadržinom isprave samo u onoj meri koja je potrebna da bi popunio upisnik o overama. Na primer, nemački zakon o potvrđivanju isprava propisuje da notar treba da ispituje ispravu samo u onoj meri koja je neophodna da bi se utvrdilo da li postoji osnov da odbije službenu radnju. Na taj način nemačko pravo uvodi ograničenu dužnost preventivne zaštite. Iako postoje i drugačija uporedna pravna rešenja, u ovom predlogu zakona predloženo je rešenje kao u nemačkom zakonu.
To konkretno znači da javni beležnik treba da se upozna sa sadržinom isprave u onoj meri u kojoj je to potrebno radi popunjavanja upisnika o overama i potvrdama i da odbije overavanje potpisa ako pri takvom izvršenom predmetu stekne saznanja da postoji razlog za njegovo izuzeće, da podneta isprava sadrži pravni posao čije je zaključenje zabranjeno imperativnim propisima, odnosno da isprava sadrži pravni posao za koji je kao obavezna propisana posebna forma.
Kao i da se overavanjem potpisa potpomaže ostvarivanje nedozvoljenih i nepoštenih ciljeva. Drugim rečima, javni beležnik prilikom overe potpisa ne mora da ispituje ispravu sa onom pažnjom i onako detaljno kako to čini prilikom sačinjavanja javno-beležničkog zapisnika.
Zakonsku novinu predstavlja i pitanje overavanja blanko potpisa. Dok neki pravni sistemi takvu mogućnost ne predviđaju, drugi pravni sistemi dozvoljavaju najširu mogućnost overe blanko potpisa. Takav primer je prisutan i u nemačkom pravu, gde je overa blanko potpisa dozvoljena i onda kada stranka kod notara donese prazan papir, s tim što se u klauzuli o overavanju napominje da je reč o blanko potpisu. Načelan stav u ovom predlogu zakona je da srpsko pravo treba da zabrani overavanje potpisa na ispravi čiji pojedini delovi nisu upotpunjeni.
Međutim, od ovog pravila postoji izuzetak. Naime, javni beležnik može da overi potpis na ispravi čiji pojedini delovi nisu popunjeni, ako podnosilac isprave može da pruži okvirne podatke o tome kako bi ti delovi mogli da budu ispisani i ako dokaže da postoje važni razlozi za overavanje potpisa pre nego što se isprava u celosti popuni, a što je javni beležnik dužan da naznači u klauzuli o overavanju potpisa.
Kada je reč o pitanju dela zakona koji uređuje postupak za overavanje rukopisa, treba napomenuti da overavanjem rukopisa javni beležnik potvrđuje da je podnosilac isprave čiji je identitet prethodno utvrdio u njegovom prisustvu svojeručno napisao podnetu ispravu, odnosno da je podnetu ispravu ranije svojeručno napisao.
U delu predloga zakona kojim je uređen postupak za overavanje prepisa i kopija, pre svega je propisana sadržina klauzule o overavanju prepisa. Overavanjem prepisa javni beležnik potvrđuje da je prepis određene isprave podudaran sa izvornikom, jer javni beležnik je ovlašćen da overi prepis ako poznaje jezik na kome je isprava napisana i ako mu stranka podnese prepis i prepisanu ispravu.
Pre nego što sastavi klauzulu na ispravu javni beležnik mora da uporedi prepis sa prepisanom ispravom.
Pored toga, javni beležnik može da overi prepis jednog dela isprave ili izvod iz neke isprave samo ako je prepis tako sačinjen da je iz njega jasno vidljivo koji delovi izvornika su ostali neprepisani.
Takođe, uređeno je i overavanje izvoda iz javnih trgovačkih i poslovnih knjiga kojim javni beležnik potvrđuje da se podneti izvod u potpunosti slaže sa odgovarajućim delom iz izvorne knjige, zatim način overavanja kopija odštampanog primera elektronskog dokumenta, kao i način overavanja isprava namenjenih za upotrebu u inostranstvu.
U pogledu overavanja isprava namenjenih za upotrebu u inostranstvu za razliku od nadležnosti za druge overe propisana je isključiva nadležnost osnovnog suda budući da je takvo rešenje sadržano u zakonu o legalizaciji isprava u međunarodnom prometu.
Posebno bih istakao i prelazna rešenja iz Predloga zakona.
S obzirom da javni beležnici treba da otpočnu sa radom 1. septembra 2014. godine, predviđeno je da u narednom periodu od šest meseci, pored javnih beležnika, poslove overavanja i dalje obavljaju osnovni sudovi i opštinska uprava kako bi se izbegli mogući problemi koji bi nastali kao posledica prelaska na novu nadležnost za obavljanje ovih poslova. Pored toga, budući da postoji mogućnost da u određenim opštinama u dužem vremenskom periodu ne budu imenovani javni beležnici, prelaznim odredbama je predviđeno da u tim opštinama poslove overavanja obavljaju osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave sve do imenovanja javnih beležnika.
Na kraju, istakao bih da je predviđeno da ovaj zakon, kao i ostala dva zakonska predloga, stupi na snagu i počne da se primenjuje od 1. septembra 2014. godine, budući da je isti dan određen i za početak potpune primene zakona o javnom beležništvu.
Predstavio bih i osnovna rešenja koja sadrži Predlog zakona o prometu nepokretnosti. Važeći Zakon o prometu nepokretnosti iz 1998. godine, takođe je donet na osnovu ranije važećeg Ustava Srbije, koji je kao ravnopravne oblike svojine prepoznavao privatnu, državnu i društvenu svojinu, imajući u vidu da je 2006. godine donet novi Ustav Republike Srbije koji predviđa pretvaranje društvene svojine u privatnu svojinu, kao i postojanje javne svojine koja pored državne svojine podrazumeva i svojinu autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, a na osnovu koga je donet Zakon o javnoj svojini.
Neophodno je izvršiti usklađivanje zakona koji uređuje promet nepokretnosti sa navedenim pravnim aktima. Pored toga, Zakonom o javnom beležništvu predviđeno je, između ostalog, da se ugovori o raspolaganju nepokretnostima sačinjavaju u obliku javno-beležničkog zapisa, kao i da su za ove poslove isključivo nadležni javni beležnici, pa je takođe neophodno izvršiti međusobno usklađivanje zakona o prometu nepokretnosti sa zakonom o javnom beležništvu.
S obzirom da je zbog navedenom usklađivanja bilo neophodno izvršiti intervenciju u više od polovine odredaba u važećem zakonu o prometu nepokretnosti u skladu sa jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa neophodno je bilo da se predloži novi zakon koji uređuje promet nepokretnosti. U osnovnim odredbama zakona odnosno predloga zakona propisano je osnovno načelo da je promet nepokretnosti slobodan uz izuzetak da se posebnim zakonom mogu predvideti određena ograničenja. Ovakvo rešenje je usklađeno sa odredbom člana 88. Ustava RS, koji predviđa da se zakonom mogu ograničiti korišćenje i raspolaganje kada je u pitanju zemljište. Predlogom zakona definisan je pojam nepokretnosti i pojam prometa nepokretnosti koji podrazumeva prenos prava svojine. Najvažnija novina sadržana u predlogu zakona, a koja je i glavni razlog za njegovo predlaganje odnosi se na formu pravnog posla kojim se vrši promet nepokretnosti. Kao što vam je poznato zakonom o javnom beležništvu predviđeno je da se ugovori o raspolaganju nepokretnostima sačinjavaju isključivo u obliku javno-beležničkog zapisa. To znači da se prestaje sa dosadašnjom praksom sadržanom u postojećem zakonu da ugovore o prometu nepokretnosti sačinjavaju same stranke a da sud overom potpisa ugovornih strana samo potvrđuje da su ugovornici potpisali taj ugovor.
Pri tome uopšte ne ulazeći u sadržinu samog ugovora. Rešenje sadržano u Predlogu zakona da se ugovori o prometu nepokretnosti sačinjavaju u obliku javno-beležničkog zapisa ide za tim da se postigne veća pravna sigurnost budući da te ugovore sačinjavaju nosioci specijalizovane pravosudne profesije za sastavljanje takvih akata, odnosno javni beležnici.
Na ovaj način će se izbeći eventualne sporne situacije koje mogu nastati u slučaju kada same ugovorne strane sastavljaju ugovor, a koje bi mogle da rezultiraju u vođenju sudskih postupaka kako bi se protumačile sporne odredbe tako sastavljenog ugovora. Pored toga, javni beležnik je dužan, kako u skladu sa zakonom o javnom beležništvu, tako i sa javno-beležničkim poslovnikom, da u postupku sačinjavanja javno-beležničkog zapisa uzme u obzir interese obe ugovorne strane kao i da ih upozori na eventualne manjkavosti njihovih predloga. Kao dodatni kvalitet ovakvog rešenja treba istaći i da je prema zakonu o javnom beležništvu javni beležnik profesionalno i materijalno odgovoran ako se pojave određeni nedostaci u javno-beležničkom zapisu koji je sam sačinio. Kao i važećim zakonom. Predlogom zakona uređuje se način ostvarivanja prava preče kupovine.
Kada je u pitanju promet nepokretnosti, takođe propisan je i način ostvarivanja pravne zaštite prava preče kupovine koja se ostvaruje podnošenjem tužbe kod nadležnog suda u slučaju prodaje nepokretnosti koja nije prethodno ponuđena na prodaju imaocu prava preče kupovine, odnosno ako je nepokretnost prodata pod uslovima povoljnijim nego što je ponuđeno imaocu prava preče kupovine.
Predmetnom tužbom imalac prava preče kupovine, kome je povređeno to pravo, može zahtevati da se ugovor o prometu nepokretnosti oglasi bez dejstva prema njemu.
U posebnim odredbama Predloga zakona propisana je ništavnost ugovora o prometu nepokretnosti ako je zaključen pod pritiskom, ili usled nasilja. Takođe, odredbama ove glave predloga zakona uređena su pitanja koja se odnose na otuđenje nepokretnosti u javnoj svojini, sticanje nepokretnosti u korist Republike Srbije u slučaju kada se vlasnik nepokretnosti jednostranom izjavom volje odrekne prava svojine, a pored toga uvodi se i obaveza za javnog beležnika da javnobeležnički zapis, kojim se otuđuje nepokretnost iz javne svojine, obavezno dostavi nadležnom pravobraniocu koji može da podnosi pravna sredstva u cilju zaštite prava svojine.
Prelaznom odredbom Predloga zakona uređuje se pravna situacija koja je posledica mogućnosti predviđenih u Zakonu o javnom beležništvu da se taj zakon primenjuje iako nisu u svim opštinama imenovani javni beležnici.
Imajući u vidu da Predlog zakona predviđa isključivu mesnu nadležnost za sačinjavanje javnobeležničkog zapisa, o ugovoru o prometu nepokretnosti prema službenom području javnog beležnika na kojoj se nepokretnost nalazi, neophodno je da se za područja gde nisu imenovani javni beležnici predvidi da te poslove obavljaju sudovi do imenovanja javnih beležnika, kako bi se sprečilo nastajanje povećanih troškova za građane i pravna lica koji su učesnici u pravnom prometu u vezi sa nepokretnostima.
Na kraju, dozvolite mi da vas upoznam sa Predlogom zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama.
Zakonom o javnom beležništvu predviđeno je da određeni pravni poslovi moraju biti zaključeni u obliku javnobeležničkog zapisa za čije sačinjavanje su nadležni javni beležnici.
Međutim, imajući u vidu da prema Zakonu o javnom beležništvu za početak primene tog zakona nije neophodno da se imenuju javni beležnici u svim opštinama u Republici Srbiji, kao prelazno rešenje predviđeno je da u opštinama za koje nisu imenovani javni beležnici poslove za koje su oni isključivo nadležni obavljaju osnovni sudovi.
Budući da poslovi sačinjavanja javnobeležničkih zapisa predstavljaju novinu u našem pravnom sistemu, neophodno je da se odredi sudska taksa za obavljanje tih poslova od strane osnovnih sudova koji će ih obavljati do imenovanja svih javnih beležnika.
Iz tih razloga, dopunjuje se taksena tarifa Zakona o sudskim taksama tako što se uvodi novi tarifni broj 13a, kojim se određuje visina sudske takse za sačinjavanje pravnih poslova u obliku javnobeležničkih zapisa. Kao osnov za određivanje visine sudske takse za sačinjavanje pravnih poslova u obliku javnobeležničkog zapisa merodavna je vrednost imovine koja je predmet pravnog posla.
Pored toga, predviđeno je i umanjenje sudske takse kada je u pitanju ugovor o poklonu između roditelja i deteta, a takođe i uvećanje sudske takse u slučaju da se javnobeležnički zapis sačinjava za veći broj stranaka. Za sačinjavanje predugovora, odnosno dopunu ili raskid postojećeg ugovora sačinjenog u obliku javnobeležničkog zapisa, plaća se polovina predviđene takse.
Kao što sam rekao i ovde, predviđeno je da Zakon stupi na snagu 1. septembra 2014. godine.
Ovim bih završio svoje uvodno izlaganje. Zahvaljujem se narodnim poslanicima na pažnji i izražavam nadu da će nakon rasprave u načelu i pojedinostima predloženi zakoni biti usvojeni u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala, ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima dr Vesna Besarović, izvolite.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, kolege poslanici, uvezi Predloga zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa smatram da je donošenje ovog predloga zakona zaista veoma važno za delotvornu i efikasnu primenu javnobeležničke delatnosti koja treba za nekoliko dana da počne da se primenjuje, istina, kao što smo čuli i kao što znamo, sa velikim zakašnjenjem u Republici Srbiji.
Ova tri zakona koja treba da stupe na snagu 1. septembra, koja prate Zakon o javnom beležništvu, će zapravo omogućiti efikasnu primenu samog Zakona o javnom beležništvu. Predlogom zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa uređuje se materija, zapravo tri materije - materija overe potpisa, overa rukopisa i overa prepisa od strane javnih beležnika, s tim što u onim opštinama u kojima nisu izabrani javni beležnici tu će delatnost i dalje obavljati sudovi, odnosno imaćemo do 1. marta dualitet kako bi se uveli u rad javni beležnici.
Prema Zakonu o javnom beležništvu predviđeno je da javni beležnik, pored ostalih poslova, obavlja i poslove overe izjava i privatnih isprava. Dosadašnja nadležnost za obavljanje ovih poslova bila je deo nadležnosti osnovnih sudova i opštinskih uprava, a od stupanja na snagu ovog zakona ova nadležnost prelazi na javne beležnike.
Overavanje potpisa, prepisa i rukopisa može vršiti bilo koji javni beležnik, izuzev ako posebnim zakonom nije određeno da se pojedine isprave mogu overavati kod određenih beležnika, odnosno beležnika na određenoj teritoriji. Po pravilu, poslovi se obavljaju u javnobeležničkoj prostoriji, ali izuzetno oni se mogu overavati i van njih.
U vezi sa ovim, ja imam jedan profesionalni komentar. Naime, ako je potpis, rukopis ili prepis bez opravdanog razloga overen izvan javnobeležničke kancelarije, što predviđa član 4. predloga zakona, to nije razlog, kaže se u predlogu zakona, za nepunovažnost overe, niti klauzuli o overavanju oduzima svojstvo javne isprave.
Da li to onda znači da su javni beležnici slobodni da overavaju izvan svojih kancelarija, po svom diskrecionom ovlašćenju, da li se time ne dovodi u pitanje pravna sigurnost i stvara proizvoljnost u ocenjivanju opravdanih razloga? Moj bi predlog bio da se razmisli o dopuni ili preformulaciji tog dela člana 4.
U članu 11. normirana je ograničena dužnost javnih beležnika da vrši poslove tzv. „preventivne pravne zaštite“ u postupku overavanja potpisa, pri čemu kod overavanja potpisa svojstvo javne isprave ima samo klauzula o overavanju, znamo da sam dokument zadržava karakter privatne isprave.
Prihvatajući nemački sistem u potvrđivanju isprava, javni beležnik treba da se upozna sa sadržinom isprave. Mi bi smo to rekli „prima facie“, znači „na prvi pogled“, u onoj meri u kojoj je to potrebno radi popunjavanja upisnika overama, tj. on nije odgovoran za sadržinu i za tačnost podnete isprave, niti je dužan da utvrđuje da li podnosilac ima pravo da potpiše podnetu ispravu.
U zakonu su navedeni slučajevi kada javni beležnik ima pravo da odbije overavanje potpisa. U svakom slučaju, on ne mora da ispituje ispravu sa onom pažnjom kako to čini prilikom sačinjavanja javnobeležničkog zapisa. Da li bi trebalo da se, na primer, to je takođe jedna sugestija za član 11, da se to odbijanje overavanja potpisa od strane javnog beležnika zato što je pregledom „prima facie“ utvrdio da ta isprava ima neke nedostatke, da se ta ocena javnog beležnika konstatuje na ispravi koju je podnosilac podneo ili da se konstatuje u spisima koje ima javni beležnik?
Meni se to čini sa stanovišta pravne sigurnosti da bi bilo dobro, jer onda podnosilac može sa tom ispravom da se pojavi kod drugog javnog beležnika koji će možda biti tolerantniji, imati drugačije kriterijume i prihvatiti da overi tu ispravu.
Sledeća stvar je član 27. Overavanje odštampanog primerka elektronskog elementa čini mi se takođe jednom veoma važnom stvari danas u eri elektronskih komunikacija.
Tu imamo situaciju da javni beležnik potvrđuje da je odštampani primerak podudaran sa izvornim dokumentom, izvornikom u elektronskoj formi pod uslovom da je štampanje tog primerka obaljeno pod nadzorom javnog beležnika.
Član predviđa da pre nego što overi štampani primerak javni beležnik mora da ispita da li je upotrebljen kvalifikovani elektronski potpis. Iz toga ja izvlačim zaključak da kod onih dokumenata, mejlova, prepiske između stranaka gde nema elektronskih potpisa, da li to znači da se takvi dokumenti ne mogu overiti od strane javnog beležnika, tj. da li to znači da se nepotpisani elektronski dokumenti, naprimer prepiska, ne mogu biti predmet overe od strane javnog beležnika?
Zakonom je predviđen i jedan izuzetak u pogledu overe javne isprave. Predviđeno je da prepis javne isprave može overiti njen izdavalac.
Potpuno se slažem sa gospodinom ministrom. To je i ranije bila dilema da li se to može dopustiti. To jeste sa stanovništva pragmatičnosti dobro rešenje. To je rešenje koje možda trpi neku kritiku sa stanovišta pravne sigurnosti, ali mislim da razlozi pragmatičnosti su jači, da oni prevaliraju. Međutim, ja bih onda, polazeći od toga da izdavalac javne isprave ima moralni kapacitet da izvrši prepis, valjani prepis takve isprave, predvidela da on mora da poseduje i tehnička sredstva koja su potrebna za overavanje takve isprave, jer overavanje isprave pretpostavlja i posedovanje nekih tehničkih sredstava. Prema tome, da bi on mogao da izvrši tu delatnost, on mora da zna kako se vrši ta overa, da ima odgovarajući pečat, da ima odgovarajuću knjigu itd.
Što se tiče drugog zakona, Zakona o prometu nepokretnosti, kao što smo već imali prilike da vidimo i da čujemo, najveća novina ovog zakona odnosi se na formu prenosa prava svojine na nepokretnostima, bez obzira da li je reč o naknadi ili bez naknade i takođe na prenos prava korišćenja kada je reč o nepokretnosti u javnoj svojini.
Po uskoro važećem zakonu od 1. septembra, ugovor o prometu nepokretnosti moraće da se zaključi u obliku javno-beležničkog zapisa. To više neće biti mogućnost, to je sada obaveza. Za zaključenje toga ugovora biće nadležan javni beležnik na čijem se području nalazi nepokretnost koja je predmet ugovora. U suprotnom, takvi ugovori neće proizvoditi pravno dejstvo.
Meni se čini zaista da je to jedno dobro rešenje koje je potvrdila praksa ne samo u regionu, ne samo u EU, nego može se reći danas u većini zemalja u svetu.
Prednost ovog rešenja je u tome što se zaista povećava mera pravne sigurnosti, što javni beležnik nije advokat koji štiti jedne strane, već je neutralan. On štiti interese obe strane. On je predstavnik države, on je javni službenik na neki način i on obezbeđuje veći stepen pravne sigurnosti i profesionalnosti.
Ono što je veoma važno, javni beležnik odgovara profesionalno i imovinski za eventualne pravne nedostatke zapisa koji je sačinio i kojim se vrši promet nepokretnosti.
Bilo je kritike i biće kritike vezano za ovu promenu u prometu nepokretnosti, pre svega zato što će to smanjiti promet zaključivanja ugovora u advokatskim kancelarijama, u Agencijama za promet nepokretnosti itd. Kada kažem promet, mislim na smanjenje zarade. Međutim, zaista mislim da će se obezbediti daleko veći stepen pravne sigurnosti.
Naročito mi se čini važno što će javni beležnik imati obavezu da taj zapis odmah dostavi sudu mesno nadležnom, odnosno sudu na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost koja je predmet prometa.
On će takođe biti obavezan da to dostavi Upravi za javne prihode, odnosno poreskim organima, na osnovu čega će poreski organ moći odmah da dostavi rešenje o plaćanju poreza na promet nepokretnosti. Treće, ako je predmet nepokretnosti javna svojina biće obavešten pravobranilac koji će kao zaštitnik javnih dobara imati tačnu evidenciju i mogućnost kontrole promet javne svojine.
Treći zakon je zakon o dopunama Zakona o sudskim taksama. Naime, Zakonom o javnom beležništvu predviđeno je da se određeni pravni poslovi zaključuju u obliku javno-beležničkog zapisa i njih sastavljaju javni beležnici. Međutim, kao što smo upoznati, negde oko 100 je izbrano, odnosno postavljeno javnih beležnika. To znači da oni ne mogu da prihvate celokupnu delatnost koju su do sada obavljali osnovni sudovi. Prema tome, osnovni sudovi će nastaviti da obavljaju svoju delatnost pre svega na onim područjima gde nisu izabrani javni beležnici. Da bi ta delatnost mogla da bude adekvatno honorisana, moraju se odrediti sudske takse za obavljanje takvih poslova osnovnih sudova.
Osnov za određivanje visine sudske takse je vrednost imovine u konkretnom predmetu. Prema tome, s obzirom da se Zakon o javnom beležništvu počinje primenjivati 1. septembra, neophodno je da ovaj zakon stupi na snagu takođe 1. septembra kako bi sudovi koji obavljaju javno-beležničke poslove kao poverene poslove mogli da naplaćuju određene takse.
U vezi sa tim ja ima jedno pitanje koje nije baš direktno vezano, a odnosi se na tarife na javno-beležničke usluge. Koliko je meni poznato, te tarife nisu još objavljene. Interesantno je pitanje da li će oni odgovarati visini sudskih taksi koje su predložene u Predlogu ovog zakona ili će kriteriju za određivanje usluga koje pružaju javni beležnici, zavisno od vrste usluga, biti drugačije i po kom kriterijumu? Naravno, to nije pitanje za vas, gospodine ministre, ali je prosto nešto što želim u sklopu ove teme da kažem. Ovim bih završila izlaganje.
Na kraju želim da obavestim parlament, našu Skupštinu, da će SDPS podržati predloge sva tri zakona, odnosno zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, zakona o prometu nepokretnosti i zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama.

Hvala lepo.
Reč ima narodni poslanik Srđan Kružević. Izvolite.

Uvaženi ministre, uvažena predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, na samom početku želim da kažem da će poslanička grupa svakako podržati ova tri zakona.
Ne bih se obazirao suviše na svaki zakon pojedinačno, ali ono što moramo da konstatujemo, da kažemo vezano za 1. septembar koji dolazi za koji dan i stupanje na snagu Zakona o javnom beležništvu, svakako je neophodno da se upodobe i usklade ovi zakoni koji danas stoje pred nama da bi posao notara mogao da počne da se odvija konačno i u Srbiji.
Imajući u vidu da je to jedna praksa koja već 50 ili 60 godina u razvijenim evropskim zemljama funkcioniše, mogu da kažem da sam ponosan, kao i moja poslanička grupa, na upodobljavanje i usvajanje ovih zakona.
Ono što evropski notari rade, a od 1. septembra verovatno i srpski notari, jesu ostavinske rasprave, overavanje ugovora, overavanje ugovora za registraciju preduzeća i svih onih stvari koje su do sada radili sudovi po opštinama i gradovima. Ono što je simptomatično u svemu tome jeste da smo mi prolazili kroz jedan period u kojem je svakako bilo zloupotreba svih ovih stvari. Prilikom te veće transparentnosti koju sada notari imaju, koju mogu da prikažu vezano za kupovine objekata, stanova koji su u prethodnim godinama, posebno pre 2010. godine pravili problem, a građani Srbije se svakako sećaju toga da su u više navrata prodavani isti stanovi, više kupaca koji su uzimali kredite, prodavali svoje nekretnine, pa u velikom broju slučajeva ostali na ulici. Taj jedan stan koji je prodat je jedan i može da se ustupi samo jednom kupcu.
Siguran sam da će se ove stvari sprečiti i da će zakoni koje treba da usvojimo na ovoj sednici sprečiti takve stvari. Na primer, Predlog zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa i Predlog zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama trpe neke tehničke izmene, dok kod Predlog zakona o prometu nepokretnosti, koji sam iščitao dosta pažljivo, primetio sam, postoji još jedna dodatna sigurnost strankama koje sklapaju ugovore o kupovini nepokretnosti, a to je da se kod notara overavaju i predugovori. To znači da će se smanjiti broj parnica koje imamo u sudovima gde kupci uglavnom dokazuju da su platili neku kaparu prodavcu, a prodavac to u neretkim situacijama spori, tako da ćemo ipak ući u jednu situaciju da ljudi žive od svog rada, a ne od prevare. To je nešto što će Jedinstvena Srbija svakako podržati.
U osnovi ovo rasterećenje sudova, koji su radili uglavnom ne sudske poslove, će svakako ovaj zakon doprineti tome, a mogućnost transparentnosti notara, koji će moći da izađu na teren i da utvrde o čemu se tačno radi, će svakako smanjiti veliki broj zloupotreba koji se dešavao do sada u ovim poslovima.
Još jednom da ponovim, Jedinstvena Srbija će svakako dati podršku ovim zakonima i u danu za glasanje ćemo glasati za ova tri zakona.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Hvala, predsednice.
Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje nesumnjivo podržati predloge zakona o kojima danas raspravljamo.
Nakon uvodnog izlaganja od strane predlagača, konkretno ministra Selakovića, poslanička grupa SPS smatra da bi trebalo sa jednom posebnom analizom pristupiti opservaciji svega onoga o čemu danas raspravljamo, a pri čemu treba istaći da je poslanička grupa SPS, radi poboljšanja kvaliteta ovog zakona, podnela određeni broj amandmana, a za koje smatram, uvaženi ministre, da ćete imati određeno razumevanje i da ćete, shodno tome, neke od tih amandmana uvažiti, odnosno usvojiti.
Kada već raspravljamo o ovom setu pravosudnih zakona, jer ih tako možemo nazvati, najpre ću poći od jednog zakona za koji smatram da ima poseban značaj, a to je Zakon o prometu nepokretnosti. Usvajanjem Zakona o prometu nepokretnosti, poslanička grupa SPS smatra da se ne postižu samo ciljevi koji su deklarativno navedeni u obrazloženju Predloga zakona, već se postižu i drugi ciljevi, a prevashodno jedan od ciljeva koji je nesumnjivo najznačajniji u svakoj pravnoj uređenoj državi, a to je pravna sigurnost građana kao učesnika u pravnim poslovima prometa nepokretnosti. Ispunjenjem ovog cilja Republika Srbija se približava EU, odnosno članstvu u zajednici evropskih država, jer se na taj način ispunjenjem ovog cilja postiže ono što odavno želimo, a to je da se kroz povećan stepen pravne sigurnosti privuku investitori i da investitori ne zaobilaze Republiku Srbiju, a naročito u situaciji kada je njihov dolazak u našoj državi nešto što je neophodno.
Poslanička grupa SPS snažno podržava promene u predloženom Zakonu o prometu nepokretnosti, tim pre što se ovim zakonom konačno brišu arhaični i prevaziđeni pravni instituti. Konačno se definišu oblici, vidovi svojine. Konačno je iz zakonske regulative, ovim zakonom, izbrisana društvena svojina, koja je ne samo prevaziđena, već nepostojeći oblik svojine, pa na taj način dolazimo do usaglašavanja sa onim korpusom zakona koji regulišu ovu oblast, a tu pre svega mislim na Zakon o javnoj svojini, mislim na Ustav Republike Srbije, tu mislim i na neke druge zakone koji takođe regulišu ovu materiju.
Međutim, treba istaći da je ovo samo početak, gospodine ministre, jednog zakonodavnog procesa koji treba nastaviti. Zašto? Zbog toga što oblici svojine ne mogu biti samo definisani ovim korpusom zakona, već se mora pristupiti i izmena ostalih zakonskih akata. Poznato je da je u proceduri izrada građanskog zakonika. Poznato je da taj zakonik definiše i pitanja koja su upravo predmet današnje rasprave u vidu raspravljanja, u pogledu Zakona o prometu nepokretnosti, a naročito se vezuje za ono što je krucijalno. To je da se privatna svojina afirmiše na najbolji mogući način, kako bi građani kroz prepoznavanje tog pravnog instituta i primenu pravnog instituta obezbedili svoju pravnu sigurnost, odnosno sigurnost svoje imovine.
Bez obzira da li će se usvojiti građanski zakonik ili zakonik o javnoj svojini, zatim zakon o hipoteci, nesumnjivo je da je to korpus zakona koji je potreban i poslanička grupa SPS očekuje da će se taj korpus zakona uskoro naći u skupštinskoj proceduri.
Takođe, poslanička grupa SPS podržava izmene i dopune ranijih sistemskih rešenja kroz ovaj zakon, a koji se vezuju za pravo preče kupovine. Ovde bih se na kratko zadržao na obrazloženju ovog pravnog instituta. Uveren sam da delimo mišljenje da se preciznijim definisanjem prava preče kupovine, daleko boljom zaštitom prava preče kupovine ostvaruje ono što je građani odavno žele. Zašto? Zato što su naši sudovi pretrpani tužbama, gde se upravo pojavljuju vidovi nezakonitosti kroz ugrožavanje prava preče kupovine, ništavost pravnih poslova koji su posledica ugrožavanja ili povrede prava preče kupovine. Čini mi se da je sada ovim zakonom to daleko jasnije i preciznije definisano.
Ono što je poslanička grupa SPS podržala jeste upravo taj trend da se konačno sudovi oslobode velikog balasta sporova, koji proističu zbog povrede prava preče kupovine, gde će se poštovati načela suđenja u razumnom roku, gde ćemo izbeći da sudovi uzimaju u meritorno odlučivanje nešto što se može preduprediti, a preduprediće upravo javni beležnici, imajući u vidu da će biti i te kako u njihovoj nadležnosti ono što je osnovno, a to je sprečavanje korupcije, sprečavanje zloupotreba, upućivanje stranaka na određene povrede prava preče kupovine, kako u pogledu nezakonitog raspolaganja suvlasničkim delom, povrede prava imaoca prava preče kupovine ukoliko je nepokretnost prodata suprotno odredbama ovog zakona, kao i u svim drugim slučajevima koji su ovde propisani.
Ono što, čini mi se, nije u uvodnom delu istaknuto, a možda bi bilo dobro da se posebno prokomentariše, jeste prenos prava svojine, da se prilikom prenosa prava svojine na nepokretnosti istovremeno prenosi pravo raspolaganja i sa zemljištem na kome se nepokretnost nalazi i to u obimu u kome to zemljište predstavlja zemljište za redovnu upotrebu objekta. To zemljište za redovnu upotrebu objekta reguliše se i drugim zakonima, a pre svega Zakonom o planiranju i izgradnji. Radi podsećanja treba istaći da je Zakon o planiranju i izgradnji jasno precizirao koji je to obim zemljišta koji, kao zemljište za redovnu upotrebu objekta, može biti prenet uz pravo svojine na nepokretnu imovinu, a to je upravo ono zemljište koje odgovara minimalnoj površini za formiranje jedne građevinske parcele.
U zakonu je navedeno da se takva odredba primenjuje u slučaju ako ugovorom nije drugačije definisano. Naravno da se tu poštuje autonomija volja ugovornih strana i da ugovarači imaju pravo da definišu koji je to obim zemljišta koji se prenosi uz nepokretnost kao zemljište za redovne upotrebe.
U svakom slučaju, tim pravom ugovarači ne mogu raspolagati većim pravom nego što ga sami imaju, odnosno ne mogu preneti na drugoga nešto sa čim ne mogu raspolagati. Sve ove kvalitativne promene Zakona o prometu nepokretnosti nesumnjivo ukazuju da dolazimo do jednog dobrog zakonskog rešenja.
Međutim, gospodine ministre, želim da vam ukažem na dva problema koja sam istakao i na Odboru za pravosuđe i na Odboru za zakonodavstvo i ustavna pitanja, jer mi se čini da je potrebno da ih posebno analiziram. Naime, u prelaznim i završnim odredbama Zakona o prometu nepokretnosti definisano je da poslove javno -beležničke delatnosti nastavljaju da obavljaju sudovi i to u onim gradovima i opštinama gde javni beležnici nisu imenovani, i da će to sudovi činiti sve do imenovanja javnih beležnika u tim gradovima i tim opštinama.
Ono na čemu poslanička grupa Socijalističke partije Srbije posebno insistira, jeste da se povede računa da li na taj način dolazimo u situaciju da povređujemo jednu od ustavnih, a samim tim i zakonskih nadležnosti sudova, a to je nezavisnost sudova, nezavisnost sudija i nespojivost sudijske funkcije sa bilo kojom drugom funkcijom.
U konkretnom slučaju, nije sporno da li sudije imaju kvalifikacije, da li imaju stručne reference. Nesumnjivo je da ih imaju, nesumnjivo da ovaj posao sudije mogu jako kvalitetno da obave, ali se može dovesti u sumnju činjenica da javno- beležničke zapise overavaju sudije. Sudija overava nešto što je u isključivoj nadležnosti shodno odredbama Zakona o javnom beležništvu u nadležnosti javnog beležnika. U ovom slučaju, javno-beležnički zapis je pravni institut koji je precizno i jasno definisan odredbama Zakona o javnom beležništvu. Da li u toj situaciji, tzv. prenesena ovlašćenja, pri čemu nismo uspeli da izmenimo Zakon o uređenju sudova, nismo izmenili odredbe Zakona o sudijama, da li u toj situaciji ta prenesena ovlašćenja podrazumevaju istovremeno mogućnost suprotnog delovanja u odnosu upravo na odredbe ovih zakona koje sam pomenuo? Dakle, kao u odnosu na odredbe Zakona o uređenju sudova, tako i u odredbe Zakona o sudijama.
Ukoliko potpisuje javno-beležnički zapis, sudija ga potpisuje kao sudija, a ne kao javni beležnik. Nisam siguran kako bi ustavotvorci posmatrali ovu pravnu situaciju. Na Odboru za pravosuđe i Odboru za zakonodavstvo smo imali polemiku u odnosu na ove činjenice, ali sam siguran da poslanička grupa SPS smatra da vi treba da imate u vidu ove krajnje dobronamerne sugestije, da ih ne doživljavate kao kritike, nego jednostavno da posmatramo to kroz prizmu nečega što možda može prouzrokovati posledicu. Šta ukoliko se odredbe ovog zakona podvedu pod inicijativu ustavnosti od strane Ustavnog suda i šta ukoliko se oglase neustavnim, a imamo ogroman broj overa koji će javni beležnici do tada ostvariti? Mislim da bi trebalo imati u vidu upravo ove dobronamerne sugestije, jer poslanička grupa SPS u tom pravcu je kroz amandmane ponudila i druga rešenja.
U poslaničkoj grupi SPS smo svesni da je i Vlada RS i Ministarstvo pravde opterećeno jednim zaista velikim problemom, a to je da još uvek ne postoji dovoljan broj javnih beležnika koji su položili javno-beležnički ispit i koji su imenovani da bi mogli da obavljaju javno-beležničku funkciju. S toga pojedini gradovi i pojedine opštine uopšte nemaju javne beležnike jer se niko nije ni prijavio za polaganje javno-beležničkog ispita, kao što je recimo slučaj u mom gradu u Užicu.
Ali, ono što bi moglo da bude rešenje, pa vas u tom smislu i molim da ga razmotrite, jeste da se ovi poslovi ne poveravaju sudijama i sudovima bez obzira što su sudovi i sudije u postupku edukacija kako bi se ovi poslovi mogli blagovremeno obaviti, već da se ovi poslovi poveravaju imenovanim javnim beležnicima susednih gradova i opština i to onim koji se nalaze na evidenciji javnih beležnika i koji ispunjavaju uslove za obavljanje javno-beležničke delatnosti shodno odredbama Zakona o javnom-beležništvu. Ukoliko pak nema takvih javnih beležnika u susednim gradovima i opštinama bilo bi logično da se takvi poslovi povere vršiocima dužnosti javnih beležnika ili javno-beležničkim zamenicima, za šta postoji nesumnjivo uporište u odredbama Zakona o javnom-beležništvu.
Na kraju krajeva, upravo ove odredbe Zakona o javnom-beležništvu ukazuju da javni beležnik svoje poslove može da obavlja i van mesta, odnosno sedišta rada, van prostorija njegove javno-beležničke kancelarije i na taj način može se doći u situaciju da se barem po principu analogije izbegne situacija da se poveravanje poslova javno-beležničke delatnosti sudijama i sudovima podvede pod prizmu ustavnosti.
Sledeći problem koji želim da afirmišem, a afirmisao sam ga na oba odbora, Odboru za pravosuđe i Odboru za zakonodavstvo i ustavna pitanja, vezuje se za odredbu člana 4. Zakona o prometu nepokretnosti koji ukazuje na tzv. isključivu nadležnost javnog beležnika za sastavljanje javno-beležničkog zapisa kada se radi o prometu nepokretnosti, odnosno sastavljanju ugovora koji će biti u formi javno-beležničkog zapisa. Struka je već do sada iznela svoj stav i advokatura i sudovi su stali na stranu da to ne treba da bude isključiva nadležnost javnih beležnika, da postoji tzv. solemnizacija ili pravni institut solemnizacije privatnih isprava, a da bi građanima bilo jasnije, to je potvrđivanje privatnih isprava i da postoje uporedno-pravna koja smo mogli i mi da primenimo u konkretnoj situaciji, kao što su rešenja koja su doneta u nekim sistemskim odredbama u Hrvatskoj, a naročito u Crnoj Gori, gde u članu 51a. Zakona o notarima CG, pročitaću ga, nedvosmisleno stoji – učesnici pravnog posla mogu privatnu ispravu o tom poslu da potvrde kod notara ukoliko je privatna isprava u saglasnosti sa odredbama ovog zakona o formi notarskog akta i sadržini notarskog zapisa. Notar će ispravu iz stava 1. ovog člana potvrditi bez sastavljanja posebnog notarskog zapisa na način što na ispravi unosi podatke koji su zakonom za to predviđeni, u kom slučaju potvrđena isprava ima svojstvo notarskog zapisa.
Imamo situaciju da smo uporedno-pravno mogli i ovu jednu odredbu da sistematizujemo i na taj način relaksiramo i advokaturu, nadam se da će se predsednica Skupštine samnom potpuno saglasiti, i medijatore i pravne klinike i službe pravne pomoći, dakle sve one koji pravnu pomoć ukazuju. Zašto na ovo ukazujem? Zbog toga što postoji potpuna autonomija i ustavna sloboda svakog građanina da se za pravnu pomoć obrati bilo kome ko tu pravnu pomoć može kvalifikovano da mu pruži, a to znači da to mogu da budu i advokati i pravne klinike i javni beležnici i medijatori i službe pravne pomoći na nivou lokalnih samouprava.
Ako je to tako, a jeste tako, onda dolazimo u situaciju da isključivom nadležnošću javnih beležnika u konkretnom slučaju uzurpiramo prava građana da ovu svoju slobodu kada je upitanju sastavljanje pravne isprave ne iskoriste. Zašto bi građanin morao da beži od advokata ili pravne klinike ako se na kvalifikovan način može sastaviti jedna privatna isprava i odlaziti u javno-beležničku kancelariju gde će mu to biti omogućeno, odnosno gde će taj pravni posao biti realizovan?
U svakom slučaju dolazimo po malo i do sukoba sa odredbama Zakona o advokaturi. Bojim se da ćemo doći i do sukoba sa Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći, naročito tamo gde se pruža tzv. primarna besplatna pravna pomoć, gde bilo ko od navedenih subjekata može bilo kom građaninu RS da ovu pravnu pomoć pruži upravo na način kako sam objasnio, a to je sastavljanjem privatne isprave. Mislim da bi u tom pravcu mogli sagledati ovaj moj predlog kao nešto što bi moglo da bude dobro sistemsko rešenje.
Na kraju, kada govorimo o ovim zakonskim rešenjima treba istaći da nije spor da se i Zakon o overi potpisa, prepisa i rukopisa na neki način upodobljava ka Zakonu o javnim beležnicima i to je suština. Suština je da sada kroz upravo overe prepisa, rukopisa i potpisa javni beležnici dobijaju sa ovim zakonom puni kapacitet i da se daleko preciznije i jasnije definišu njihova ovlašćenja, prava, nadležnosti, a u svakom slučaju, u praktičnom smislu njihov kvalitet rada će biti daleko, daleko bolji.
Ono što je takođe važno istaći jeste da se kroz, opet ću se vratiti na Zakon o prometu nepokretnosti, da se kroz ovaj zakon afirmiše još nešto što je bitno. Bitno je da se ovim zakonom konačno reguliše pitanje odricanja prava svojine na privatnoj imovini, na imovini u vlasništvu fizičkog lica, odnosno građanina u korist države, odnosno Republike Srbije.
Do sada u postojećim zakonskim rešenjima mi nismo imali jednu takvu normu i mislim da je dobro što je takva norma sada sadržana u odredbama Zakona o prometu nepokretnosti i to je jedan kvalitativan pomak.
Međutim, ponovo ću ukazati sa aspekta zaštite svih onih na koje sam ukazao kao pružaoce pravne pomoći, prevashodno mislim na advokaturu pošto potičem iz advokature i svih ostalih vidova pružanja pravne pomoći, molim vas gospodine ministre da još jednom imate u vidu sve ovo što je poslanička grupa Socijalističke partije istakla i da se kroz amandmane pokuša naći kvalitetno rešenje kojim će se postojeći predlog zakona u svakom slučaju poboljšati.
Još jednom ću ponoviti da će poslanička grupa SPS, a naročito nakon analize naših amandmana, u svakom pogledu podržati ovaj zakon u Danu za glasanje, i to ne samo ovaj nego kompletan set zakona, dakle, i Zakon o sudskim taksama, odnosno izmenama i dopunama tog zakona, Zakon o overi potpisa, prepisa i rukopisa, kao i Zakon o prometu nepokretnosti. Hvala vam.

Reč ima dr Sulejman Ugljanin, izvolite.

Uvaženi ministre, poštovani poslanici, ovaj set zakona koji je danas na dnevnom redu koji razmatramo predstavlja jedan veliki korak naše zemlje ka EU, prvenstveno u smislu uspostavljanje vladavine prava u našoj zemlji, koja je još uvek na niskom nivou.
Usvajanje seta ovih zakona trebalo bi da doprinese većoj pravnoj sigurnosti, sigurnosti investicija, sigurnosti u prometu nepokretnosti, prometu roba i usluga i opštoj efikasnosti našeg pravnog i sudskog sistema. Ovi zakoni u stvari, osim Nemačke koja je lider u ovoj oblasti, predstavljaju pravu tekovinu drugih ekonomskih razvijenih evropskih zemalja i ekonomski razvijenih zemalja sveta. Zato Stranka demokratske akcije Sandžaka ima čestitke predlagaču ovog seta zakona i mi ćemo u Danu za glasanje glasati za usvajanje ovog zakona. Hvala na pažnji.