Hvala uvažena predsednice.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, mislim da sam vrlo jasno u svom uvodnom izlaganju rekao da su poslovi overa prepisa i rukopisa do sada bili poverena nadležnost jedinica lokalnih samouprava i osnovnih sudova. Dakle, nije pristojno citirati samog sebe, ali sam to rekao, sa naglaskom, a znajući da mogu da izazovem repliku jednog pravnika još, da su to povereni poslovi. Overa potpisa, prepisa i rukopisa nikada, podvlačim – nikada nije bila izvorna nadležnost jedinica lokalne samouprave, već povereni posao. U svakom sistemu gde postoji javno beležništvo latinskog tipa to je nadležnost javnog beležnika.
Mogu samo da se složim sa nečim što je i kolega Babić rekao, kada su u pitanju troškovi i da ne vidim čemu, osim sticanju političkih poena priča da će nastupiti haos i da će nešto biti neuporedivo skuplje.
Žao mi je što jedan od uvaženih prethodnika na čije se izlaganje i osvrćem nije malo pre bio prisutan kada sam sa jednim drugim uvaženim kolegom raspravljao upravo o nadležnosti javnobeležničkog pomoćnika, odnosno javnobeležničkog pripravnika. Javnobeležnički pripravnik koji ima završene pravne studije da ne može da overava, a da to može da radi sudski overitelj koji ima srednju školu, ne vidim tu nikakvu logiku. U Zakonu o javnom beležništvu je predviđeno da javnobeležnički pomoćnik može da obavlja svoje poslove koje može i javni beležnik osim sastavljanja javnobeležničkog zapisa i solemnizacije, odnosno prevođenja privatne isprave u javnu. Samo mi je krivo što niste bili tada tu da čujete, vrlo korektno i dobro smo kolega Stefanović i ja o tome raspravljali i mislim da je to sasvim u redu.
Sada imate sudskog overitelja koji ima završenu srednju školu i koji će i dalje to raditi do 1. marta, a ovamo imate javnobeležničkog pripravnika koji ima završen fakultet. Naravno, zna se koju vrstu overa, on ne može da sastavlja javnobeležnički zapis, to ne može ni javnobeležnički pomoćnik, to može samo da radi javni beležnik.
Rekao bih, iako to treba ostaviti više za raspravu u pojedinostima, kolega Đukanović je skrenuo pažnju na par stvari koje su vrlo važne za građane. Moram ukratko da se osvrnem na to. Jedna primedba se ticala, vrlo važna primedba, na Predlog zakona o prometu nepokretnosti i to na situaciju kada javni beležnik utvrdi uvidom u evidenciju o ugovorima o prometu nepokretnosti da su u sudu već overeni potpisi na tom ugovoru za promet iste nepokretnosti kod javnog beležnika ili kod suda, da je sačinjen javnobeležnički zapis o prometu nepokretnosti, a da je prodavac isto lice. Koja je suštinska razlika? Dalje se kaže da je on dužan da o tome upozori ugovorne strane, da unese taj podatak u javnobeležnički zapis, a ako oni ne prihvate da se unese u javnobeležnički zapis da se odbije sačinjavanje javnobeležničkog zapisa.
Razumem vašu bojazan i razumem vašu brigu za sigurnost pravnog poretka, ali jedno od osnovnih načela javnog beležništva jeste dužnost javnog beležnika i to je ono što ga razlikuje od advokata. Javni beležnik je dužan da izađe stranci u susret i samo pod jasno navedenim i obrazloženim razlozima da odbije da izvrši svoju obavezu.
Šta ga ovde razlikuje od recimo današnjeg sudskog overitelja koji overava potpise na ugovore o prometu nepokretnosti? Prvo, razlikuje ga to što moraju da budu prisutne obe strane ugovornice koje mora do detalja da upozna sa svim detaljima pravnog posla koji sklapaju i koji će za svaku manljivost tog posla da odgovara sam sopstvenom profesijom i sopstvenom imovinom. Dakle, on je dužan da kaže kupcu – ovaj prodavac sa kojim sediš ovde ispred mene je već zaključio ugovor o prometu nepokretnosti u obliku javnobeležničkog zapisa i ja to unosim u ovaj javnobeležnički zapis.
Ako on kaže – nemoj to da uneseš, on kaže – ja ne sačinjavam javno-beležnički zapis. Sad pazite šta mora da se stekne od uslova. Prvo, da javni beležnik nešto radi protiv sebe samog, to je prva stvar, a on tu mora da bude najpažljiviji. Drugo, da je taj kupac ne toliko bistre svesti da prihvata tako nešto da zaključi.
Da li je teoretski moguće da imamo situaciju u kojoj je isti prodavac zaključio u obliku javno-beležničkog zapisa već jedan ugovor i danas dolazi da zaključi drugi? Teorijski, moguće je.
Kada? Recimo kada kupac nije isplatio kupoprodajnu cenu, a nije došlo do poništaja toga ugovora, ali je to bitan element ugovora.
Naći ću vam sponu sa ovim što sam rekao – ne može javni beležnik da odbije. To je isto kod principa teritorijalnosti. Ne sme stranka da trpi zbog toga što je neku ispravu, recimo roditelji hoće da pošalju svoje dete na ekskurziju, na more, potrebna je overena saglasnost kod nadležnog organa. Otišao je kod, odnosno sreo je javnog beležnika van njegovog sedišta, ovaj mu je overio tu ispravu. Ta isprava, pravno je u potpunosti valjana. On je platio nagradu javnom beležniku za tu uslugu koju mu je pružio, ali ne može građanin da trpi zbog toga što se nije ponašao javni beležnik savesno. Zbog toga će trpeti javni beležnik koji disciplinski odgovara ako to učini, ali građanin ne sme. Građanin to ne sme da radi.
Dakle, opravdana bojazan sa vaše strane ali sam ovo morao da kažem jer znam da građani prate ovu raspravu i da je to svakako u njihovom interesu da znaju. Da li su zaštićeni ovim predlogom zakona na adekvatan način? Jesu.
Normalno, ja sam čak iz usta pojedinih opozicionih poslanika čuo da je ovaj zakon dobar. Čuo sam da je zakon dobar, nisam čuo argumentovano zašto nije dobar.
Takođe, znate šta, ministar ne može da oduzme pravo nikome u Narodnoj skupštini, hvala Bogu, da amandmanima pokuša da interveniše u tekst zakona. To je posao narodnog poslanika. Time i treba da se bavi. Koliko puta su i opozicione poslaničke grupe dale neke dobre amandmane, ja sam ih vrlo rado usvajao. Evo ga i dr Milosavljević je tu i zajedno smo i u medijima maltene nastupili posle toga i srećan sam zbog toga. Pa dužnost Narodne skupštine, dužnost, pravo, jeste da poboljša predlog zakona koji u nju dolazi.
Nemam nikakav problem sa tim. Bilo je nekih zakona koje smo predlagali, na koje nismo imali nijedan amandman. Možda je to svedočanstvo toga da su ti zakonski tekstovi bili odlični.
Imamo primer Zakona o vanparničnom postupku iz maja meseca i nije bio nijedan jedini amandman na njega.
Izvinite što sam odužio, ali mislim da je bitno ovo što sam rekao. Hvala.