Gospodine Šutanovac, molim vas nemojte da se obraćate direktno drugom narodnom poslaniku.
Reč ima narodni poslanik šef poslaničke grupe SNS Zoran Babić, direktno pominjanje imena. Izvolite.

Nema argumenata. Odmah je višak uvreda. Ali nema problema. Navikli smo to još od 2012. godine pa na ovamo. I ranije, od trenutka nastajanja SNS.
Nije SNS zadužila državu za taj iznos. Za taj iznos državu, građane su zadužile loše odluke neutemeljene u finansijama, neutemeljene u ekonomiji Vlade Mirka Cvetkovića. Zadužili ste onoga trenutka kada ste povećali plate u javnom sektoru za 68% iako privredne aktivnosti tako nešto nisu dozvoljavale. U trenutku kada ste podigli ruku i na Vladi glasali za tako nešto, a po izjavama i transkriptima gospodin Cvetković je bio tu najmanje kriv, jer je bio protiv toga i upozoravao je na ono što će se desiti.
Za sav iznos zaduženja i za novi dug odgovorne su ruke koje su podignute u vazduh, koje su glasale za povećanje plata u javnom sektoru za 68%. Vi ste tim iznosom, sa tim milijardama vodili kampanju, želeli da dobijete izbore. Želeli da formiraju vlade. Sa tih 68% donete odluke, jer taj novac je morao da se isplati, te plate su morale da se plaćaju, a nisu bile zarađene. Napravljen je sistem koji je funkcionisao na lažima, na nerealnostima, na nezarađenom. I ko je onda kriv? Neko ko sprovodi te odluke zato što kontinuitet mora da postoji, ili onaj ko je te odluke doneo. Naravno onaj ko je takve odluke neodgovorne i neutemeljene u ekonomiji doneo. I odgovornost, naravno da nije na SNS.

Zahvaljujem gospodine Babiću.
Reč ima po dnevnom redu narodni poslanik Dragan Šormaz.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Tražim repliku.)
Gospodine Šutanovac, molim vas.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ako kaže da sam ja kriv što sam na Vladi podigao ruku, onda nisam dobro protumačen. Uključite mi mikrofon da kažem.)
Izvolite gospodine Šutanovac.

Ako kaže da sam ja kriv što sam podigao ruku na Vladi…

Nije tako rekao. Rekao je – oni koji su podigli ruku. Molim vas gospodine Šutanovac, rekao je – oni koji su podigli ruku.

Rekao je – vi i gledao u mene.

Gospodine Šutanovac, stvarno nije uredu.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi podpredsedniče Vlade, gospodine Sertiću, ako je danas dan za glasanje, a mislim da jeste, znači, od današnjeg dana i ministar novi u Vladi Republike Srbije i, naravno, najuvaženiji gledaoci ove emisije. građani RS, više od bilo koga od svih nas ovde i sve što mi ovde govorimo, u stvari, odnosi se na vas i na ono što treba da popravimo u državi Srbiji što nije dobro u ovom trenutku, a tiče se, između ostalog, i rada Vlade Republike Srbije i tima koji je u njemu, u kome ćete biti vi, gospodine Sertić.
Neću vas ništa moliti, kao što smo čuli, niti ću vam postavljati pitanja o poreskoj politici, pošto pre par nedelja smo birali ministra finansija kome je trebalo postavljati ta pitanja. Neću ni komentarisati ugovor o „Etihadu“, jer ispade da je to sve što opozicija ili, hajde da kažemo, deo opozicije u Srbiji uspeva da postavi kao pitanje ili kao problem u državi Srbiji.
Govoriću o nečemu što je, po mom mišljenju, izuzetno važno, pa opet kažem po mom skromnom mišljenju, najvažnije u poslu koji vi treba da radite, a to je preduzetništvo u Srbiji i razvijanje preduzetničkog duha u Srbiji koji je, opet kažem po mom mišljenju, ubijen tamo negde od 1945. godine na ovamo i nije razvijan. Bez toga, priča o stranim direktnim investicijama svako ko se bavi privredom zna da su one naravno poželjne Srbiji. Jedva čekam da u mom Smederevu 5. septembra, u petak, bude postavljen kamen temeljac za „PKC“, jednu ozbiljnu kompaniju, fabriku koja će zaposliti 1500 ljudi u tom gradu. Naravno da su strane investicije i te kako poželjne i potrebne u Srbiji, ali pravog privrednog razvoja nećemo imati bez domaćih preduzetnika i bez domaćeg preduzetničkog duha koji će razvijati privredu, mala i srednja preduzeća, porodična preduzeća, o svemu o čemu govorimo.
Znači, već su neke kolege ovde govorile, zamolio bih vas da obratite pažnju na zadrugarstvo i na sve to što je potrebno da u Srbiji ponovo povratimo i razvijemo, jer je zadrugarstvo postojalo stotinama godinama iza i bilo je prisutno u Srbiji, u privredi i u 19. veku i potrebno nam je dalje, a zamrlo je prethodnih 20, 30 godina u Srbiji.
Zatim, molim vas, to ću vas zamoliti, da budete otvoreni prema preduzetnicima u Srbiji, bez obzira što često čujemo te izraze, tajkuni, ovo, ono. Ko je kriv? Ko je prekršio zakon? Postoje institucije u državi Srbiji koje o takvome moraju da vode računa. Po meni, mi moramo da budemo najstrožiji prema onima koji ne plaćaju poreze, kao što je u normalnim civilizovanim demokratskim državama sveta i te kako prisutno. Nismo se sa tim proslavili prethodnih decenija i otkrili smo, malopre je rekao uvaženi kolega Babić, taj primer koji smo otkrili kod nekih preduzetnika ili nekih kompanija u Srbiji da su negde sakrili određene cifre koje su bile dužne državi da plate porez od čega treba da gradimo puteve, škole, obdaništa, da finansiramo rad sudova, vojske, policije.
Morate da razgovarate sa preduzetnicima i da njihovo mišljenje u najvećoj meri uvažite kako bismo razvijali preduzetnički duh i kako bismo njima omogućili da mogu da ulažu u Srbiju i da pomognu drugima da ulažu u Srbiju i, naravno, da pomognemo i bankarskom sektoru da ulaže. Mora se podsticati duh preduzetništva. Kažem to vama pošto ćete sedeti u Vladi, taj duh preduzetništva mora da se podstiče kod mladih u Srbiji. Reći ću to i prvom prilikom kada budemo ovde razgovarali sa ministrom prosvete. Mi moramo u naš obrazovni sistem, sada pogledajte obrazovni sistem Srbije, ne postoji ništa što bi kod mladih razvijalo duh preduzetništva u Srbiji, ništa što govori da su to vrednosti, da je to nešto u šta mladi treba da veruju, nešto čemu mladi treba da teže, jer ako trebaju da nam razvijaju neke televizije i ono što gledamo tamo, šta je novac i kako se, odnosno šta se sve novcem može postići, onda nismo na dobrom putu.
Govorim o preduzetničkom duhu i mi moramo da razvijamo privredni ambijent, to je vaš posao. Vaš je posao da se razvija privredni ambijent koji odgovara svim preduzetnicima, svim privrednicima, ne samo onima koji su spremni iz inostranstva da dođu da ulažu novac, ne samo investicionim fondovima nego i ljudima koji su kod nas spremni da razvijaju privredu, da se uključe u privredni sistem, da prave svoje kompanije, mala i srednja preduzeća.
Reći ću neke primere iz Srbije, vrlo brzo ću završiti sa tim, da pređemo na glasanje i da vi možete da idete da radite vaš posao. Imamo širom Beograda zadužbine nekih uspešnih ljudi koji su radili nekada, stvarali i ostavljali svom narodu zadužbine, ostavljali deo svog bogatstva koje su stekli zato što su bili prisutni na ovom tržištu itd. Kada to razvijemo, to je taj preduzetnički duh i to je taj privredni ambijent gde ćemo znati da smo svi zajedno. Ovde često kada smo govorili, evo čuli smo o Zakonu o radu, Zakonu o privatizaciji, Zakonu o stečaju koje vi sada, nemamo šta više da govorimo, samo treba da ih sprovodite i da to bude što smo ovde uradili pre nekoliko meseci sprovedeno u delo u narednih godinu dana, jel tako, to vam je posao. Sve to moramo da shvatimo da smo zajedno.
Često se ovde govori kada su takvi zakoni upitanju – radnička klasa. Radnici ovo, radnici ono, radnička prava, a prava preduzetnika? Mislim da u poslednjih godinu dana se prvi put, poslanik samo od decembra 2000. godine, prvi put sam o pravima preduzetnika čuo u ovom sazivu parlamenta da se govori. Svi prethodni o tome nisu govorili nijednog trenutka. Bio sam poslanik i vlasti i opozicije, o tome nisu govorili. Prvi put u ovom sazivu parlamenta se o tome govori.
Da bismo imali zadužbine, da bi ostajalo nešto ovom narodu od tih uspešnih ljudi moramo da pravimo i takav ambijent da znamo da su oni deo nas, a ne da su oni tamo neki. Zato ih treba uključiti i u ova posrnula javna preduzeća. Svi govore o „Srbija gasu“, ali neko ne pominje „Srbija šume“, sto posto nacionalni potencijal, o sto posto nacionalnim bogatstvu se radi. Kada bi jedan Kostić ili Jevrosimović bili bar u Nadzornom odboru sigurno bi se mnogo bolje radilo.
Reći ću vam za primer, govorimo da li mi možemo da izvozimo na daleki istok. Ne znam da li znate, ali smederevski vinari, privatnici, vlasnici malih privatnih podruma su tridesetih godina prošlog veka izvozili vino u Japan, a mi sada pričamo o tome da li mi imamo proizvode za komšije naše, a kamoli za dalek tržište. Možemo da imamo, ali moramo da se setimo i da se vratimo na ono što smo nekada bili.
Ne znam da li znate, ali u avgustu mesecu ove godine podrum „Janko“ iz Smedereva je dobio u Londonu, na jednom festivalu fina, najvećem u Evropi, prvu nagradu za crveno vino u Evropi, za najbolje. Vlasnik običnog malog podruma, obične male vinarije. Takve ljude treba podsticati, pomagati da bismo još više dobijali. Znate, dobio je zlatnu medalju. Nigde nisam video da je to objavljeno, da je to rečeno. Verovatno vi u Privrednoj komori znate, ali to je izuzetno važna stvar, a niko ne govori da recimo je Srbija napravila jedno od najboljih vina ove godine u Evropi.
Kada dođemo do toga, nekada je postojao, to sam već jednom rekao, formiran je SARTID – srpsko akcionarsko rudarsko topioničarsko industrijsko društvo, 1913. godine u državi Srbiji, zajedničkim mešovitim kapitalom nemačkim i srpskim. O tome govorim. Sa kim su Nemci imali da rade? Imali su sa dobrim privrednicima u Srbiji zajedno da rade. Ta fabrika je danas „Železara“. Nadam se da ćemo ovih dana i taj problem rešiti i vas to isto čeka. Ima zainteresovanih, ali nadam se da ćete ubrzo i to rešiti, jer smederevska „Železara“ kada radi dobro je i srpskoj privredi.
Dok je U.S. Steel bio u „Železari“ izvoz je bio daleko veća stopa izvoza same Republike Srbije i države Srbije i privreda je bila stabilnija. Zbog toga se nadam da će i ovi dogovori koji se rade, a moram reći ono što žele i Smederevci ili ti zaposleni, oni su navikli na jednog Američkog partnera kakav je bi U.S. Steel da „Esmark stil“ ovo što se sa njim pregovara da je to nešto o čemu se oni nadaju. Naravno da će se izabrati možda nešto što je najbolja ponuda, ali najbolja ponuda nije samo neki novac, nego i tržište koje se nudi, uslovi rada i sve ostalo što ide uz to. Znači, osavremenjivanje te fabrike da ne bude više sa starom tehnologijom itd. To je veoma bitno. Nadam se da ćete i vi biti deo tima koji će ovih dana rešiti za dobrobit i „Železare“, ali naravno i države Srbije. Imaćete ovde podršku dok radite na tome i od mene to budite ubeđeni i naravno u Danu za glasanje da ćete dobiti moj glas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, gospodine Šormaz.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi, a neka se pripremi narodna poslanica Aleksandra Tomić. Izvolite, gospodine Halimi.

Hvala, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, ukratko ću da se uključim u raspravu, s tim da se slažem da postoji mogućnost realna i da danas dobijamo veoma dobro rešenje za budućeg ministra privrede. Svi elementi su tu. E, sada, naravno ostaje onaj deo spremnosti, mogućnosti da se suočavamo sa veoma velikim problemima koji su prisutni u dužem periodu, uopšte uzimajući u obzir i globalnu krizu, a koja, evo, kada je u pitanju naša država da je to već poprimilo dramatične razmere.
Bivši ministar Ugljanin, danas je govorio sa veoma tačnim podacima, i ja te podatke malo duže iznosim ovde. Koliko se ulaže u nerazvijene opštine? Zbog čega čitavo vreme ovde, ja sam ovde od 2007. godine, uvek se konstatuje isto stanje, da se povećava jaz između nerazvijenih i razvijenih opština, da one još brže zaostaju, a sama činjenica da ako su strane investicije prisutne samo sa 1% u ovih 46 nerazvijenih opština, onda je situacija sasvim jasna. Ako opet, pak dodam, hajde da ne kopiram sve ono što smo čuli prepodne, a imam te podatke koje iznosi koordinaciono telo za sredstva koja su ulagana u ovom periodu onog kada se više radilo u Preševskoj dolini 2001, 2008. godine, tamo može veoma jasno da se vidi da negde u tom periodu po glavi stanovnika investicije sve vrste iznose 3.900 dinara, a vi ste čuli podatak 19.000 verovatno su teži, a ja imam podatak iz 2008. godine tamo negde oko 20.000 - 21.000 u nivou države po glavi stanovnika za sve opštine.
Onda je sasvim jasno zašto smo stigli do ove situacije da u tom području stopa nezaposlenosti, a pre svega kod Albanskog stanovništva dostigla dramatični 80%. Pa, onda je sasvim razumljivo zašto se uopšte čudi Vlada i ovde u Skupštini kada imamo raspravu, da se javio problem azilanata. Onda se samo površno tamo spominje taj problem, jer ugrožava liberalizaciju viza, ali se nikada ovde nije pokazala spremnost da se ozbiljno razmotri zašto ljudi napuštaju rodna mesta.
Zašto traže rešenja u belom svetu, jer nemaju perspektivu? Mladi koji su i 40-te stigle i sa visokim obrazovanjem ne mogu da nađu zaposlenje. Ne mogu da održavaju porodice i šta će drugo nego da traže rešenja po drugim državama. Tako da još uvek bar do sada, hajde da se nadam da ovim novim rešenjima u Vladi da će biti veće spremnosti da se ovim problemima ozbiljnije pristupi.
U celosti kada su u pitanju nerazvijene opštine, ali moramo priznati, da u Preševu, Bujanovcu, Medveđi, inflacija je poprimila dramatične razmere. Ostaju ne samo ona planinska sela prazna, nego i svi drugi centri su ugroženi. Vlada je tu već uspostavila preko Zavoda za statistiku onaj da kažem plan, da ovde ima u državi svega 5.800 Albanaca, da u Preševu ima svega 3.000 stanovnika od onih 35.000 koje su pobrojani 2002. godine, ne računajući one koje imam u inostranstvu i od toga svega negde oko 400 Albanaca. Ali, prvo da li je to ozbiljno. Da li je to pokušaj zatvaranja očiju, u ne rešavanju problema i prebacivanje na druge odgovornosti koje ima Vlada, a od kojih ne može da beži. Ovde je sada po meni cela suština.
Nadam se da ću od ovog ministra dobiti u naknadnom periodu odgovor na pitanje koje je već šest godina postavljam – zašto samo sa Makedonijom nema prekogranične saradnje. Ima sa svim državama u okruženju, a jedino sa Makedonijom gde je Preševo, Bujanovac, pogranične opštine imaju interese. A toga nema. Sa Kosovom znamo sada politički problem, ali mi smo tamo 2001. godine, 2003. godine preko Saveta Evrope imali projekat saradnje Gnjilane, Kumanovo, Preševo. Samo smo ostali na nivou neke kulturne saradnje, a nismo ostvarili onaj privredni deo, jer prirodno u bivšoj Jugoslaviji je to područje bilo povezano sa Kumanovom i Skopljem ili sa Gnjilanom i Prištinom. Evo, to ne rešavamo. Hajde da se nadamo da ćemo sa budućim ministrom biti uspešniji. Hvala vam.