Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Irena Aleksić.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, danas diskutujemo o izmenama i dopunama zakona koje se tiču visokog obrazovanja, ali bih iskoristila ovu priliku da se ukratko osvrnem na naše obrazovanje u celini.
Mislim da smo svi jako dobro svesni činjenice da je naš obrazovni sistem u takvom stanju da nisu dovoljne neke segmentarne izmene, već da je potreban jedan sveobuhvatan pristup, jedna sveobuhvatna reforma, kako bi se ponovo vratio kvalitet i uređenost u naš obrazovni sistem. Cilj je, pre svega, da se vrati vaspitanje, da se vrate neki pravi kriterijumi u naše obrazovne ustanove. Mislim da su to kategorije koje su klasične, koje su uvek aktuelne i koje nikada i ni u jednom trenutku ne mogu da budu prevaziđene.
Takođe, ono što bih volela da napomenem jeste da bi trebalo da se vrati dostojanstvo profesiji učitelja, nastavnika, profesora, jer to su ljudi čija su prava ozbiljno na neki način ugrožena, tako da mislim da je to oblast na kojoj bi definitivno trebalo raditi. To je jedini način da naše obrazovne ustanove postanu u pravom smislu reči mesta gde mladi ljudi mogu da nauče kako samostalno da se uči, a ne da to umesto njih rade privatni profesori, jer zaista je neophodno da oni sami ulože jedan mentalni napor, jer jedino je to poenta svega kako bi stvarno mogli jednog dana da izrastu u zaokružene, zrele jedinke koje su sposobne da samostalno zaključuju, da misle svojom glavom jednog dana, da postanu kreativni mladi ljudi koji se ne boje preuzimanja inicijative.
Kada su predložene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju u pitanju, rešavaju se i nude se rešenja za neke goruće probleme u našem visokom školstvu. Jedan od tih problema jeste problem akreditacije.
Ono što bih napomenula kada je akreditacija u pitanju, vodi se računa, znači uvode se rokovi, što mislim da je jako bitno iz više razloga. Jedan od tih razloga jeste to što se smanjuje maksimalna mogućnost zloupotrebe, eventualne zloupotrebe korupcije zato što se praktično smanjuje taj manevarski prostor za zloupotrebu zakonskih regulativa.
Vremenski rok za proces akreditacije jeste 12 meseci od dana urednog prijema zahteva, tako da o tome odlučuje komisija kao posebno radno telo koje obrazuje Nacionalni savet. Naravno, to čini iz redova istaknutih profesora, istaknutih umetnika, znači ljudi koji su zaista zaslužili da budu članovi te komisije. Mandat traje četiri godine, a jedno lice može biti izabrano kao član komisije najviše dva puta. Isto tako, kao što ih bira, Nacionalni savet ima pravo i da razreši dužnosti člana komisije, naravno pod tačno određenim uslovima.
Istakla bih onaj uslov za koji mislim da je najbitniji, a to je ukoliko ne postoji neki valjan razlog zašto je došlo do toga da se proces akreditacije ne završi u zakonski određenom roku. Mislim da je to jako pozitivno zato što se konačno ide na to da se snosi odgovornost, da se preuzima, da se preduzimaju i da se na kraju krajeva snose posledice ako neko ne obavlja svoj posao valjano. Mislim da je to jako pozitivno i da u svim segmentima treba ići u tom pravcu.
Opet, ukoliko komisija ne odobri zakon za akreditaciju, visoko školska ustanova ima pravo žalbe i žali se u roku od 30 dana. Podnosi žalbu Nacionalnom savetu koji o tome odlučuje u roku od 90 dana.
Namerno ističem ove brojke kako bih ukazala na to da je vrlo precizno određen tajming, da svaka strana zna sa kojim vremenskim periodom raspolaže, kao i da bi se uveo red u ovu oblast.
Ono što bih dalje istakla jeste da se, kao pozitivno, insistira na principu transparentnosti. Jedan od tih vidova jeste što je komisija u obavezi da učini javnim svoj rad. Barem jednom godišnje je u obavezi da podnosi izveštaj Nacionalnom savetu, koji opet mora da izloži javnosti, a Nacionalni savet je dužan da podnosi izveštaj Narodnoj skupštini, tako da sve vodi ka tome da rad komisije mora biti javan. Znači, to ne treba posebno naglašavati.
Kada je transparentnost u pitanju, visoko školske ustanove su u obavezi da iznesu podatke o načinu njihovog finansiranja, tako da se izbegne svaka mistifikacija oko toga, kako se ko finansira, na koji način, visina školarine.
Kada je školarina u pitanju, iskoristila bih ovu priliku da apelujem da smo svi svesni problema oscilacija u visini školarine, kao i da je to oblast koja treba ozbiljno da se proradi.
Priznavanje stranih diploma, skratiću, je oblast koja do sada nije bila dobro definisana zakonskim regulativama, što je predstavljalo problem svim mladim ljudima koji su stekli diplomu u inostranstvu, koji žele da se vrate i da rade u svojoj zemlji. Sada je vrlo precizno određen način, ali i rokovi, kada je u pitanju priznavanje diploma stečenih u inostranstvu, što će, sigurna sam, ohrabriti mnoge mlade ljude, koji su stekli diplomu u inostranstvu, da se vrate, žive i rade u svojoj zemlji, a da pri tom ne budu obeshrabreni, opterećeni dugim, mučnim čekanjem, nedoumicom da li će i kada će njihova diploma biti priznata, kao što je to do sada bio slučaj.
Na samom kraju, ne mogu da se ne osvrnem na jednu pojavu koja je svima jako dobro poznata u našem visokom obrazovanju, a pred kojom ne smemo da zatvaramo oči, a to je činjenica da su u određenom vremenskom periodu procvetale neke više, visoke škole koje su otvorene samo sa jednim ciljem – kako brzo i lako doći do diplome, pretpostavićete, naravno, bez učenja. Nažalost, to je realnost u Srbiji. Sa tom realnošću moramo da se suočimo. Ne smemo da zatvaramo oči i moramo da započnemo ozbiljnu borbu protiv takvih pojava. Ono što je najbitnije, bez odugovlačenja, jer ukoliko dođe do toga, gubimo mnogo, gubimo dragoceno vreme, a taj luksuz sebi ne možemo da dozvolimo.
Mislim da je predlog ovih izmena i dopuna zakona jedan dobar iskorak u tom pravcu i zato će u Danu za glasanje dobiti podršku SNS. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik  Ninoslav Girić.

Zahvaljujem, predsednice.
Poštovani ministre, poštovani članovi Ministarstva, kolege narodni poslanici, trudiću se da budem zaista kratak. Dosta toga je danas rečeno. Ministar je odgovorio na mnoga pitanja, ali bih hteo da dam neki svoj kratak aspekt u odnosu na ovaj zakon.
Podržavam izmene člana 6. ovog Zakona o visokom obrazovanju, koji uvodi obavezu poštovanja principa otvorenosti prema javnosti i građanima. To je naročito važno kod visoko školskih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija. Budući da se dešavalo da su pojedine visoko školske ustanove ne namenski trošile sopstvene prihode, pa čak i budžetska sredstva, trebalo bi uvesti red u budžetsko finansiranje pojedinih institucija i studenskih programa.
Kada je u pitanju finansiranja ustanova, finansiranje materijalnih troškova visoko školskih ustanova trebalo bi da se odvija po unapred definisanim kriterijumima, koji bi bili transparentni i dostupni sudu javnosti. Visoko školske ustanove, pogotovo one čiji je osnivač Republika Srbija, trebalo bi da javno objave podatke, kako o visini dodeljenih budžetskih sredstava, tako i o visini sopstvenih prihoda, a deo sopstvenih prihoda bi trebalo da odvoje za finansiranje svojih materijalnih troškova.
Pored toga, hteo bih da skrenem pažnju da je potrebno utvrditi nedvosmislene kriterijume za ocenu tržišne opravdanosti studijskih programa i finansirati mesta u budžetu za studente onih studijskih programa za kojima postoji tražnja na tržištu rada. Zbog čega bi država, postavlja se pitanje, iz svog budžeta finansirala studenta koji se opredelio da studira industrijski menadžment, ako na tržištu rada postoji ogroman broj registrovanih nezaposlenih lica iz ove oblasti, to jest ne postoji realna tražnja na tržištu za ovakvim profilom?
Sa druge strane, ako na tržištu rada postoji realna tražnja za, recimo, administratorima baze podataka, a nijedna državna visoko školska institucija ne nudi takve studijske programa, tu bi država mogla da budžetska sredstva preusmeri nekoj drugoj privatnoj visoko školskoj instituciji koja takve programe ima.
Sve ovo što sam naveo bi uticalo na konkurenciju u samim visoko školskim ustanovama i borbu za permanentni inoviranjem studijskih programa u skladu sa potrebama tržišta rada, što samo može da doprinese poboljšanju kvaliteta obrazovanja.
Pored toga, izmena zakona u članu 25. stav 5. koja se odnosi na uvođenje master strukovnih studija, a o čemu je danas bilo dosta reči, tako je očekivana logična i u skladu sa visoko školskim sistemom u evropskim zemljama. Potrebno je, međutim, ovim zakonom ili akreditacionim standardima predvideti da akreditacija master strukovnih studija bude uslovljena ispunjenošću određenih uslova.
Mislim da bi osnovni preduslov za akreditaciju master strukovnih studija trebalo da bude razvijen istraživački rad na visokoškolskoj instituciji koja obavlja strukovne studije.
Na kraju kratak komentar, odnosno da navedem jedan od problema čije je rešenje ponuđeno ranijim predlogom izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, a tek sada se našlo u ovom konačnom predlogu, a to je priznavanje stranih visokoškolskih isprava.
Predloženo rešenje je u skladu sa rešenjima prisutnim u većini zemalja u okruženju. Izjednačavanje stranih visoko školskih isprava je vrlo ozbiljna procedura koja može da se razlikuje u zavisnosti od toga da li se izjednačavanje vrši u smislu nastavka studija ili radi zapošljavanja.
Naročito je ozbiljna procedura kada se izjednačavanje vrši radi zapošljavanja. U većini zemalja u okruženju te poslove obavlja resorno ministarstvo ili centar za priznavanje stranih visoko školskih isprava koji formuliše jedinstvene kriterijume. Za priznavanje ovih isprava definiše neophodnu dokumentaciju i proceduru za priznavanje stranih visoko školskih isprava. To je bio kratak komentar.
Naravno, u danu za glasanje će poslanička grupa SNS podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa pitam da li neko želi da koristi svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Izvolite ministre.

Poštovani poslanici, vrlo kratko bih želeo da vam skrenem pažnju na jednu delatnost koja je neopravdano zapostavljena u našem društvu. Delatnost o kojoj smo odavno već u Evropi i koja ispunjava sve standarde, koja je prepoznata i koja funkcioniše kao i u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji. U pitanju je nauka. I danas imamo vrlo malo vremena, gotovo nimalo da se posvetimo nećemo što je jako važno, to je potvrđivanje Sporazuma Horizont 2020 koji je potpisan u Briselu 1. jula ove godine i koji predstavlja nastavak okvirnog projekta sedam u koji smo ušli 2007. godine i koji smo vrlo uspešno koristili. Ovaj najveći fond za nauku u istoriji od 80 milijardi evra naša zemlja ima priliku da učestvuje ravnopravno sa svim drugim evropskim zemljama odnosno zemljama EU.
Aktivnosti, pripremne aktivnosti za korišćenje ovog programa su počela još 1. januara ove godine. Već imamo ozbiljne aktivnosti na promociji i na pomoći svim naučno-istraživačkim institucijama i naučnim radnicima da što bolje iskoriste ovo. Molim vas da potvrdite sporazum koji je potpisan u Briselu pre dva meseca. Hvala.