Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 105 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 129 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Čotrić.

Gospođo predsednice, dame i gospodo poslanice i poslanici, želim da uputim pitanje Ministarstvu odbrane.
Prilikom nedavne posete naselju Stepa Stepanović u Beogradu, ministar odbrane gospodin Bratislav Gašić izjavio je da će dodelom preostalih stotinak stanova biti realizovan projekat koji je Ministarstvo odbrane zaključilo sa Građevinskom direkcijom Srbije, a to je da oni, kako aktivni pripadnici Ministarstva odbrane, tako i penzionisani, dobiju ukupno 932 stana na pomenutoj lokaciji od ukupno 4.616, koliko se tu gradi. Znači, to je 21% od ukupne površine izgrađenog prostora.
Ministar je tada izjavio da se korak po korak rešava stambeno pitanje pripadnika Ministarstva odbrane, uključujući i penzionisani sastav i on je izrazio optimizam da će u naredne dve i po do tri godine biti rešena sva nerešena pitanja ljudi koji rade u Ministarstvu.
S obzirom na to da je podela stanova u pomenutom naselju Stepa Stepanović pri kraju, moje pitanje je da li postoje planovi u Ministarstvu odbrane koji su bazirani na sličnom modelu kao što je ovaj, odnosno da li ima još lokacija u zemlji za koje postoji mogućnost dogovora sa Ministarstvom odbrane i Direkcijom za izgradnju ili sa lokalnom samoupravom o zajedničkoj saradnji?
Ovo pitam pre svega zbog toga što danas u sistemu otpreme postoji preko 19.000 zahteva za rešavanje stambenog pitanja. To su uglavnom nasleđeni problemi nastali još iz vremena raspada zajedničke države i transformacije Vojske i Ministarstva odbrane, ali s obzirom da je ovo izuzetno značajno pitanje koje zanima veliki broj ljudi koji su podneli zahteve, ali i članove njihovih porodica, tražim objašnjenje i odgovor u vezi sa ovom problematikom.
Drugo pitanje je takođe upućeno ministru odbrane, a odnosi se na to da li se planiraju u buduće vojne vežbe obima kao što je to bila združena vojna vežba „Ravanica“, koja je održana 30. juna ove godine na poligonu Pasuljanske livade kod Ćuprije.
Znamo da su ove godine održane vojne vežbe „Grom 2014“, „Plavi odgovor“, „Platinasti vuk“, a ova združena vežba koju sam pomenuo, „Ravanica“, je izuzetno značajna, s obzirom na to da po svom obimu, po ciljevima koji su realizovani, takva vojna vežba nije bila organizovana od 1989. godine, dakle punih 25 godina. Reč je o najvećoj vežbi pripadnika Vojske Srbije tokom ove godine na kojoj je učestvovalo 860 pripadnika Vojske, a kojoj su prisustvovali i pripadnici kopnene vojske i vojnog vazduhoplovstva Rusije.
S obzirom da su toj vežbi u danu gostiju prisustvovali i ministar odbrane i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Ljubiša Diković, koji su pohvalili učesnike ove vojne vežbe, interesuje me da li Ministarstvo odbrane planira ovakve vojne vežbe i u buduće? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Hvala.  
Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pošto je pitanje obezbeđivanje udžbenika na albanskom jeziku u poslednje vreme poprilično ispolitizovano, ja ću preko pitanja pokušati da ovu problematiku postavimo na jednoj realnoj osnovi.
Kad kažem politizacija, prvo mislim na izjave predsednika koordinacionog tela koji se često nekompetentno izjašnjava o ovim pitanjima. Poslednja njegova izjava za javnost je bila da će dalji rad i rešavanje ovog problema biti moguće nakon najavljenih izbora za nacionalne savete. Očigledno da je u pitanju čista politizacija, jer po Zakonu o obezbeđivanju učenika po članu 20. je jasno precizirano ko ima kompetencije da obezbedi i izdaje udžbenike – Ministarstvo, Republički prosvetni savet, Zavod za unapređivanje nastave, a da je Nacionalni savet manjina kompetentan da daje predloge za jezik za udžbenike manjina ili kod udžbenika od posebnog interesa. Misli se na istoriju i na predmete iz oblasti kulture, muzičko, likovno itd. Ali, kod svih drugih, biologija, hemija, geografija, strani jezici koji nisu još uvek obezbeđeni, direktna je kompetencija Ministarstva i ovih institucija koje sam nabrojao, a gde nema nikakvu kompetenciju Nacionalni savet.
Zašto se onda preko ovakvih izjava, pa na to se nadovezao i ministar Verbić prilikom posete Bujanovcu, da se kobajagi čeka da se formiraju novi nacionalni saveti, a on postoji, funkcioniše i nema veze sa tim kada će novi izbori biti, ali u većini slučajeva to je kompetencija direktna Ministarstva i svih ovih važnih državnih institucija iz oblasti obrazovanja?
Za mene je to pokušaj opravdavanja za propuste koji su prisutni od 1991. godine i zato je mene začudilo kada je premijer dao ovako izjavu da će za mesec dana ili manje da se reše svi ovi problemi. Da li je moguće da se to reši kada su ovi problemi prisutni skoro četvrt veka na tom prostoru, kada se ni iz Ministarstva nije bavilo tim problemima?
Jeste da je to počelo unazad četiri godine, ali to ide tako sporo, da ćemo verovatno ovom dinamikom trebati da čekamo 10, 15 i kusur godina prvo u osnovnoj da se ovi problemi reše, a da ne govorimo za srednju školu, gde nema ni jednog udžbenika trenutno. Zato mislim da niko nema nikakve dobiti od prikrivanja problema.
Moje osnovno pitanje je – da li ministarstvo ima spremnosti da ispuni zakonske obaveze, ništa drugo, i prema školama na ovom području? Ako se ozbiljno pristupi ovom problemu, onda nema potrebe da se politikantski prikrije ovaj problem, a veoma ozbiljan, veoma osetljiv problem.
Postavljam osnovno pitanje – šta je ometalo Ministarstvo prosvete Republike Srbije da obezbedi bukvar koji treba da bude besplatan, a koji je u saradnji sa ministarstvom Albanije pre više od tri godine obezbeđen i celokupnim procedurama u Beogradu je to rešeno? Prvo je bilo obrazloženje da ne može jer tender treba da se objavi, a prošlo više od tri godine. Ako nema spremnosti i MUP da se obezbedi besplatno, a koga je prvobitno ministarstvo druge države obezbedilo, u ovom slučaju matične države, a ministarstvo države gde ti učenici žive i čije škole pohađaju nema spremnosti da to reši, onda je to zaista ozbiljan problem. Otvoreno postavljam pitanje, ako ministar može da da odgovor, ako premijer Vučić može da da odgovor, zašto i ove godine deca nisu imala bukvar na albanskom jeziku, besplatan, kao sva deca u svim drugim školama u državi?

Vreme.
Šest minuta ste već pričali.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.

Gospođo predsedavajuća, drage kolege narodni poslanici, postaviću pitanje predsedniku Vlade gospodinu Vučiću i ministru kulture, gospodinu Tasovcu, a vezano je za imovinu Zadužbine Kralja Petra I na Oplencu.
Danas se simbolično navršava 100 godina od kako je Kralj Petar I Karađorđević napisao svoj testament, krećući u Prvi svetski rat i u kome je celokupnu imovinu na Oplencu zaveštao srpskom narodu i svojim potomcima, da u njoj mogu da uživaju, ali da ne mogu da je otuđe. Zbog pojašnjenja, mislim da su ovde sve kolege poslanici bili u prilici da posete i prelepu Belu crkvu na Oplencu i uopšte zadužbinu. Međutim, malo ko zna da dolaskom nove vlasti 1945. godine celokupna imovina je konfiskovana kao lična imovina Kralja Aleksandra Karađorđevića.
Nažalost, ni tada komunisti nisu znali kako će to da reše, pa je Edvard Kardelj, koji je predvodio tu čuvenu agrarnu reformu, rešio na taj način što su 1947. godine upalili zemljišne knjige u Topoli i Aranđelovcu i rukom upisali da je to lična imovina Kralja Aleksandra i na taj način su je kao takvu potpuno konfiskovali. Ta nepravda nije ispravljana ni do dana današnjeg.
Iako je zadužbina Kralja Petra I 90-ih godina prošlog veka obnovila svoj rad, imovina ni do dana današnjeg nije vraćena. U pitanju je oko 146 ha zemlje. U pitanju su i one lepe vile na Oplencu koje su svi posetioci mogli da vide. I danas, nažalost, imamo situaciju da ti objekti propadaju, da zadužbina Kralja Petra I nema nikakvu mogućnost da upravlja svojom ekonomijom, da je opština Topola, zajedno sa zadužbinom, obnovila negde oko 12ha zadužbinskih vinograda, a da za to za razliku od nekih drugih u ovoj sali nije dobila ni jedan jedini dinar subvencija od države zbog toga što nije mogla da dokaže vlasništvo nad zemljom.
Zbog toga bih zamolio i predsednika Vlade i ministra kulture, jer ministar kulture u upravnom odboru zadužbine ima svoje predstavnike, da iniciraju donošenje posebnog zakona, tzv. leks specijalisa u ovom parlamentu koji će jasno da definiše povraćaj imovine, jer je takvim sličnim zakonom 1947. godine ta imovina i oduzeta. Samo na taj način, evo sto godina od pisanja testamenta Kralja Petra I, možemo na taj način da ispravimo ovu istorijsku nepravdu, da se ta imovina vrati i da možemo da obnovimo onaj prelepi hotel na Oplencu koji propada, a koji je trenutno kao čardak ni na nebu ni na zemlji, jer se i dan danas vodi kao opštenarodna imovina.
Ovo je vrlo važno pitanje, jer ove godine i obeležavamo 100 godina od početka velikog rata, 100 godina od velikih pobeda srpske vojske koju je predvodio tada vrhovni komandant Regent, a kasnije Kralj Aleksandar I Karađorđević. U ovom trenutku na Oplencu, u kripti Bele crkve počiva šest srpskih vladara, odnosno kraljeva, što Srbije, što Jugoslavije. Ja vas najiskrenije molim, i predsednika Vlade i ministra kulture, da se što pre pred narodnim poslanicima pojavi jedan ovakav zakon. Moja malenkost je zajedno sa opštinskim pravobraniocem u Topoli i upravnikom zadužbine gospodinom Reljićem izradila nacrt tog zakona. Ja bih molio da on što pre dođe u proceduru.
Drugo pitanje odnosi se na ministarku poljoprivrede, gde bih od ministarke poljoprivrede zatražio tačan i jasan termin kada će se ovde pred narodnim poslanicima pojaviti Zakon o protivgradnoj zaštiti. Juče kada sam na plenumu govorio o izboru ministra privrede, podsetio sam i novog ministra privrede, a i sve narodne poslanike, da zbog nepostojanja jasnog Zakona o protivgradnoj zaštiti trpe svi poljoprivredni proizvođači u Srbiji. Mislim da je vreme da Narodna skupština donese jasan zakon koji će precizirati obaveze ko kupuje protivgradne rakete, ko plaća strelce koji dežuraju na protivgradnim stanicama i kakve su obaveze Sektora za vanredne situacije i ko upravlja radarskim centrima, sa kojih se daju i komande kada će se dejstvovati na protivgradne oblake. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, poštovana predsednice.
Moje prvo pitanje danas uputio bih vama. Tokom jula meseca i početkom avgusta postavio sam nekoliko pitanja, koristeći ovu poslaničku mogućnost koju danas imamo po članu 287. Na neka sam dobio odgovor, a na neka nisam dobio odgovor. S obzirom da je rok po Poslovniku 15 dana da lica, odnosno organi kojima se pitanja upute u Skupštini, odgovore u pisanom obliku, moje je pitanje vama, koji ste zaduženi za sprovođenje Poslovnika, kada ću dobiti odgovor?
Pitanja na koja nisam dobio odgovor postavljena su predsedniku Vlade, ministru odbrane i direktoru VOA, znači, vrlo važnim i odgovornim, nadam se, organima Republike Srbije. Neću danas da trošim vreme svih nas i da ponavljam ta pitanja, pa bih vas molio da u skladu sa svojim ovlašćenjima i autoritetom koji svakodnevno ovde pokazujete, iskoristite taj autoritet i omogućite da dobijem odgovor na pitanja koja sam postavio pre više od mesec dana.
Drugo pitanje koje bih danas postavio je pitanje predsedniku Vlade. Kada smo doneli na početku ovog mandata Zakon o Vladi, izmene i dopune Zakona, tim izmenama je predviđeno da predsednik Vlade može da osniva savete u neograničenom broju i sa nedefinisanim zaduženjima, koja će biti definisana odlukom o osnivanju saveta. Mene zanima da dobijem odgovor – koliko je do danas osnovano saveta? Za koje oblasti su osnovani ti saveti i ko su ljudi koji su u tim savetima?
U zakonu stoji da članovi saveta nisu u radnom odnosu u Vladi i tada je govoreno o tome i u obrazloženju zakona je stajalo da to neće imati dodatne troškove po budžet Republike Srbije.
Bilo bi zanimljivo videti ko su ti ljudi, kakvo je njihovo profesionalno angažovanje, gde su angažovani i pratiti onda odluke Vlade i politiku Vlade u određenim oblastima i videti da li možda oni ostvaruju neki interes kroz rad u savetu na onom poslu koji profesionalno obavljaju.
Mnogo je oblasti u kojima Srbija ima problema i sigurno da postoji potreba da se dodatno angažuju stručni, kvalitetni ljudi koji mogu da pomognu svojim savetima i predsedniku Vlade i celoj Vladi, ali ovaj način, koji je tada ustanovljen, formiranja jedne vlade u senci, za svaku oblast može da se formira savet koji savetuje premijera i može da ga savetuje koje odluke da donosi, koje predloge da iznosi na Vladi, mi smo kritikovali. Mislimo da je važno da dobijemo odgovor i da saznamo da li su formirani ti saveti, za koje oblasti i ko čini te savete. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Gvozdenović.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, moje pitanje je upućeno Ministarstvu privrede. Možda je malo pretenciozno da se prvog radnog dana novog ministra upućuje odborničko pitanje, ali svedoci smo da je ova Vlada prekinula tu uravnilovku srca, tela i duha, rekao bih, i pokazala građanima da svaka normalna politika predstavlja autorizaciju budućnosti.
Konkretno, ovde se radi o firmi „Krušik akumulatori“. „Krušik akumulatori“ su firma koja se nalazi u Valjevu, koja je privatizovana maja 2007. godine i faktički to je jedini proizvođač nikl kardijumskih akumulatora u jugoistočnoj Evropi. Osamdeset procenata su izvozno orijentisana fabrika i koja svoje proizvode inostranim kupcima prodaje tako što oni to plaćaju avansno.
Ova firma snabdeva akumulatorima železnice Mađarske, bivše Jugoslavije, Rumunije, Španije, Mongolije, izvozi u SAD, u Kanadu, a u Srbiji snabdeva ŽTP, EPS, GSP, policiju i vojsku. Jedini je proizvođač i srebro-cink akumulatora, koje pored Rusije proizvodi samo ova firma.
Privatizacija ove firme okončana je faktički na osnovu lažnih podataka vlasnika, a koje je overio gradonačelnik Valjeva. Radnici su pokazali i dokazali da su to falsifikati, upućivali mnoge predstavke nadležnim državnim organima, ali od njih odgovora nije bilo. Međutim, Upravni odbor Agencije za privatizaciju je dva puta doneo odluku da se ista poništi, i to najpre 18. septembra 2013. godine, pa ponovo 13. decembra 2013. godine, a Ministarstvo privrede, odnosno tadašnji ministar Mirović daje rok od 15 dana, 3. aprila 2014. godine, vlasnicima da isprave učinjenu grešku i da isplate radnicima dugovanja. U protivnom, ta privatizacija biće poništena.
Razumemo da se Vlada formirala i sve ono što se dešavalo posle toga, ali je rok od 15 dana istekao pre nekoliko meseci i taj dopis, koji ja posedujem, Agencija za privatizaciju je poništila istu i donela odluku da se to uputi na overu Ministarstvu privrede. Odluku čeka 115 zaposlenih radnika u ovoj firmi, koji ne primaju lične dohotke, nemaju zdravstvenu zaštitu. Od 2007. godine, napominjem, to je privatno preduzeće, a sve vreme, dok firma tavori, radnici čuvaju tu fabriku i ona je spremna da bude puštena u pogon odmah.
Stižu silne narudžbine. Nude se avansi, a među naručiocima se nalazi i Vojska Srbije, ali zbog iznetog problema sve ovo čeka.
Moje pitanje ministru privrede glasi – šta je sa predmetom „Krušik akumulatori“ iz Valjeva? Hvala.