Znači opet ne može predsednik parlamenta.

Vi ste uputili pitanje predsedniku parlamenta ili predsednici parlamenta zašto nije zakazala. Ne može da zakaže predsednica parlamenta, mogu da zakažu ili Vlada ili 84 narodna poslanika.

Hvala puno.
Još jednom postavljam pitanje…

Izvinjavam se, da predlože 84 narodna poslanika.

Još jednom postavljam pitanje, s obzirom da smo prvi put u jednoj situaciji koju naš zakonodavni sistem nije zabeležio, a to je da zakonodavno telo koje donosi zakone je ušlo u kršenje tih zakona. Ova gospoda ovde nisu kriva. Kao opozicija ja ću da kažem da oni nisu krivi. Mora da se kaže ko je kriv? Znači, neko u parlamentu, zakonodavnom telu, nije zakazao to na vreme, ali hajde, to pretpostavljam da će da bude tema i u narednim nekim nedeljama koje dolaze.
Želim, da se vratim na temu o zameni zdravstvenih knjižica i pored ovog prvog mog uvodnog dela i evidentnog kršenja zakona koji smo doneli 2011. godine, drugo pitanje koje ide u vezi zdravstvenih knjižica, pre godinu i po dana smo imali najavu kada je ministar zdravlja bila gospođa Slavica Đukić Dejanović, niste vi tada bili ministar, ali je generalni direktor Republičkog fonda bio profesor Babić i tada je najavljivano da će zdravstvena knjižica koštati više od 500 i nešto dinara, to je bilo nešto 5,2 evra, to je sada malo jača cena nego što je bilo 500 dinara, to je cena koja je sada znatno manja, sada se prijavljuje cena od 400 dinara.
Ovo deluje jako neozbiljno, mislim da država opet šalje jedan loš signal građanima. Tada je trebalo 500 dinara, sada treba 400, na kraju koliko date, samo da date nešto da mi neke pare skupimo u tom Republičkom fondu. Šaljem poruku u ime poslaničke grupe DS, dajte da građanima Srbije, ne milion i 100 hiljada koji će dobiti besplatne zdravstvene knjižice, nego da svi građani Srbije dobiju besplatne zdravstvene knjižice.
Meni je žao što ovde nema nikoga iz Fonda, s obzirom da se Uprava fonda hvali da ima suficit, da jako uspešno radi, da njima kažem da su oni ljudi koji sakupljaju naš novac koji mi mesečno izdvajamo za naše zdravstveno osiguranje. Ako oni sakupljaju taj novac, pa najnormalnije da oni odvoje ta sredstva i da odšampaju te zdravstvene knjižice, da ne opterećuju gađane Srbije.
Gospodine Lončar, meni i vama verovatno 400 dinara nije puno, ali 90% gađana Srbije živi loše. I vi i ja smo u jednom kontaktu svakodnevno sa pacijentima i vi znate da je 400 dinara velika para za te građane koji nemaju sada razloga da budu još jedanput u jednom nametu od 400 dinara opterećeni da sada tu zdravstvenu knjižicu vade kada lično smatram da je Fond kao kuća koja sakuplja novac svakog meseca od tih građana dužna da izda tu jednu zdravstvenu legitimaciju i da, kao sve banke, pošalje putem pošte na kućnu adresu svih osiguranika.
Tema koja je meni mnogo važnija nije 400 dinara za zdravstvenu knjižicu, mnogo važnija tema za svakog građanina Srbije je šta građani Srbije imaju od svog zdravstvenog osiguranja, koliko mesečno ide u taj Fond i šta oni kao osiguranici imaju od tog zdravstvenog osiguranja?
Da li su naši osiguranici zadovoljni sistemom lečenja? Da li su naši osiguranici i naši građani zadovoljni kada dođu i kada im neko kaže - pa vi nemate uput, pa kada im neko kaže - vi treba da idete u neku drugu bolnicu, pa u nekoj drugoj bolnici i neko kaže – da, vi morate da čekate mesec i po dana za specijalistu koji će vas pregledati, možda tada, a možda neće ni za dva meseca? Da li u ovoj fazi neke reforme zdravstva, kada se zakazuju pregledi, kada pošaljete pacijenta iz primarne zdravstvene zaštite da on ne može da uradi adekvatnu dijagnostičku pripremu za postavljanje te dijagnoze, da li su naši građani zadovoljni time? Ja mislim da nisu.
Kolega je pričao „European Health Consumer Indexu“ i našoj poziciji na celoj toj listi. Mislim da je Republički fond jedna otuđena formacija iz sistema zdravstva. Različiti funkcioneri Ministarstva zdravlja su se trudili i pokušavali da načine neke pomake, međutim to je sve zapinjalo kod Republičkog fonda.
Smatram da treba da građanin zna šta ima od zdravstvenog osiguranja, da sa svojom novom zdravstvenom knjižicom ili ovom starom zdravstvenom knjižicom može iako je iz Subotice da dođe u Vranje i da se leči, da može da sa zdravstvenom knjižicom ostvari svoja elementarna Ustavom garantovana prava da mu se postavi dijagnoza, da mu se pruži zdravstvena zaštita, a ne kao što je sada, samo u hitnim slučajevima.
Potrebno je da građanima Srbije sa zdravstvenom knjižicom omogućimo da oni biraju kod koga će biti lečeni. Ako ste vi dobar lekar neće oni da idu kod generalnog direktora Kliničkog centra, nego hoće kod vas i oni moraju da imaju pravo da sa svojom zdravstvenom knjižicom, sa svojim osiguranjem to i urade.
Građani Srbije svakog meseca uplaćuju znatnu sumu novca, pa ja postavljam pitanje u ime građana, pošto sam ovde u ime njih, šta se dešava sa novcem koji oni ukoliko, daj bože, ga ne koriste, a mnogi naši građani ga ne koriste, šta se dešava? Da li mi možemo da napravimo reformu zdravstvenog osiguranja, pa da kao u mnogim zemljama ako ne koristite i ne opterećujete svoj račun, svoju knjižicu, a uplaćujete mesečno godinama, da vi taj novac povučete, a ne da Republički fond bude jedna kasa bez dna i da se u njega samo ubacuje novac i da građani ne znaju šta imaju od tog zdravstvenog osiguranja. Mislim da je to tema mnogo veća nego 400 dinara.
Četristo dinara jeste tema. Protiv nje smo, treba biti besplatna zdravstvena knjižica, ali ovo je veća tema, ovo je tema koja tera administraciju da se menja, tera Republički fond da bude servis građana i da moramo da više vodimo računa kako se taj novac troši. Do sada se taj novac trošio bez kontrole i ne domaćinski.
Vi ste relativno skoro tu, ali ja vam kažem pošto sam 21 godinu lekar, ja znam da su mnoge ustanove zdravstvene kupovale i trošile taj novac iz Republičkog fonda nepotrebno, da su kupovali neke aparate za koje ne znaju ni kako rade, a kamoli da rade na njima. Važno im je bilo da uzmu neku provizijicu i da budu zadovoljni i da kažu u svom malo mesto – evo, imamo laser, imamo magnet, imamo ovo imamo ono, a u principu iza svega je stajalo procenat, važno je da imam 10%.
Trošile su se neplanski pare naših građanina, naših poreskih obveznika. Potrebno je da napravimo konkurenciju, da sa našom zdravstvenom knjižicom imamo pravo da se lečimo gde mi želimo, da se osiguravajuća kuća bori za osiguranika, a ne ovako - baš me briga, neću ništa da se menjam, što da se menjam, meni svake godine stigne dve milijarde evra, meni će svake godine Lončar ili Čomićka ili Milisavljević da uplati mesečno od svog primanja taj novac i nema potrebe da se menjam.
Draga gospodo, potrebno je da se u ime građana menjamo mi sami, da se osiguravajuća kuća, Republički fond bori za osiguranika, da se bori da ga osigura, da uvedemo još jednu do dve osiguravajuće kuće, da imamo dve, tri zdravstvene kartice koje će da se nude, da se borite za osiguranika i da ako je prof. Milisavljević dobar lekar, da vi kao jedna od osiguravajućih kuća tražite da sa mojom zdravstvenom ustanovom napravite taj ugovor i da pacijent može da dođe kod mene, a ne ovako - šta god radio, svira vam radio, nema veze, mi smo svi zadovoljni, neke pare stignu, nisu dovoljne, ali nije loše i to nije tako strašno, nije loše, imamo za neke druge stvari.
Nažalost, sistem zdravstva u Srbiji ne funkcioniše. Nadam se da ćete imati hrabrosti da ozbiljnije uđete u reformski proces zdravstvene zaštite, a i ovog vrlo ozbiljnog polja, a to je zdravstveno osiguranje koje je tabu tema generacija. Zadnjih 20-30 godina je to jedna siva zona. Iz te sive zone izašla je jedna afera vakcina koja još uvek nije rešena. Iz te sive zone se mnogi novci koriste na nepravilan način. Mislim da to trebamo mnogo transparentnije i jasnije da radimo zarad građana Srbije. Kada pričamo o zdravstvenoj knjižici, puno komentara je bilo i na društvenim mrežama. Ja ću preneti, s obzirom da više nego aktivno koristim „Tviter“, da su predlagali ljudi da postoji mogućnost da se na čipovima lične karte isti ti podaci stave koje stavljamo. Da li je potrebno da pravimo duple troškove ili je to nemoguće? To je još jedno pitanje za vas.
Drugo pitanje koje su postavili građani Srbije je kako da se osiguraniku omogući da ukoliko je napravljena lekarska greška ili je njegovo zdravstveno stanje pogoršano u toku lečenja, kako osiguravajuća kuća obeštećuje naše građane koji su pretrpeli štetu? Imali ste skoro različite neke situacije gde ste i vi morali da delujete i da šaljete zdravstvene inspekcije u neke zdravstvene ustanove.
Poštovani ministre, evo jedan savet. Iako dolazi iz opozicije, mislim da nije loš. Potrebno je da se napravi protokol lečenja kako bismo osiguranicima sa njihovom zdravstvenom knjižicom omogućili i jasno pokazali da oni imaju jasnu garanciju države da ona štiti njihova ljudska i prava pacijenta, da napravimo protokol lečenja. Kada napravite protokol lečenja, kažete – građani Srbije, za vaše zdravstveno osiguranje vi imate to, to i to, zdravstveni paket zdravstvenih usluga se ogleda u tim i tim stvarima, možete biti lečeni u tim i tim ustanovama i protokol lečenja vam garantuje da sam pacijent i njegov advokat ima na papiru postupno korake da li je neko napravio prekršaj ili ne, da li je to ORL oblast gde kada dođete ako je infekcija grla ili ako je operacija krajnika ili ako je operacija zapaljenja srednjeg uva, da se jasno znaju koraci i procedure od ulaska u bolnicu do izlaska i da se takav isti protokol poštuje od Subotice do Vranja. Srbija to nema i sada na sudu mnoge lekarske greške ostaju zavijene. Može da se komentariše na ovaj ili onaj način, a građani su u mnogim slučajevima obeštećeni i oštećeni zbog toga.
Kolega je pričao o zadnjem mestu i o puno parametara koje je „European Health Consumer Index“ naveo u svom dvogodišnjem izveštaju, pa ja pitam šta će Republički fond sa svojim sredstvima da uradi da jasno kažemo zašto smo mi zadnji? Mi smo, nažalost, zadnji zbog mnogo teških parametara, a to je visok stepen oboljenja od kardiovaskularnih oboljenja, visok stepen od smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja.
Prošli put sam rekao podatak da, po Institutu za javno zdravlja, svakog dana u Srbiji 15 naših građana umre samo od infarkta miokarda. Šta da kažem o velikom porastu onkoloških oboljenja, gde nam je apsolutno loš metod lečenja tih građana, da oni u mnogim situacijama ne dočekaju zračnu terapiju, da oni sa mukom dospevaju na operativni program, da oni sa mukom dospevaju da dobiju patohistološki preparat? To su stvari koje Republički fond i vi kao ministar zdravlja morate da stavite kao target od čega građani Srbije najviše boluju i šta kao zdravstveno osiguranje morate da uradite u tom jednom preventivnom programu u borbi za naše osiguranike, za naše građane kako bismo, ne popravili rejting na „European Health Consumer Index“ skali, nego ono što je važnije, da sačuvamo živote tih ljudi.
Ako je preventivni pregled kod žena rano otkrivanje raka grlića materice i preventivni pregled dojke, dajte da omogućimo da sve ustanove u Srbiji, ne samo Novi Sad, Beograd, Niš i Kragujevac, imaju opremljen kadar i da imaju instrumente i aparate sa kojima mogu da rade i mamografiju i papanikolau i ostale, nego da to rade i centri u Babušnici, centri u Vranju, u Rumi i u ostalim sredinama u našoj državi. Ovako, zatvaramo oči pred jako teškom situacijom u našem zdravstvu. Nacija nam je sve bolesnija. Hoćemo ka Evropi, hoćemo da reformama, ali moramo da shvatimo da su ovo najvažniji parametri koji nam ukazuju da moramo mnogo ozbiljnije da radimo.
Jedno pitanje, i mi kao opozicija i vi kao vladajuće stranke, se zalažemo za priključenje EU. Ne znam da li pratite, pretpostavljam da, i nadam se da pratite, da je sada aktuelno jubilarna European horizont do 2020. godine, koji obuhvata i sektor zdravstva, sektor osiguranja. Da li sa tom zdravstvenom knjižicom što Evropljani uvode možete sa tom zdravstvenom knjižicom Evrope da se lečite u bilo kom gradu, delu EU? Znam da postoji mogućnosti da možemo, zato i iniciram na ovakvom zasedanju da bi čuli i građani, da bi čuli mediji, da biste čuli vi, da uhvatimo kopču i da upravo pokažemo reformu Republičkog fonda.
Znači, ako ja odvajam mesečno određenu sumu novca, Republički fond, po ovom programu EU mora da mi garantuje tu sumu novca koju ja uplatim, da mogu da se lečim i u Francuskoj. Ako je cena tog lečenja veća, a ona jeste veća, da mi Republički fond pokrije taj novac koji sam ja uplatio, a ja ću dodatno da sam uplatim. To su reforme koje Evropa radi. Hajde i mi da ih uradimo. Hajde da prvo uradimo u Srbiji da ja sa mojom zdravstvenom knjižicom mogu da se lečim u Subotici. To sada nije moguće. Sada je samo moguće, građani, da se lečite u Subotici ako ste iz Niša, ako je hitno, imate saobraćajnu nesreću ili imate krvarenje iz nosa ili imate napad slepog creva, tad vas lekar neće vratiti. Ovako, reći će - morate da imate uput itd.
Interesuje me šta je Republički fond zdravstvenog osiguranja i šta ste vi kao Ministarstvo zdravlja uradili u predpristupnim pregovorima sa Evropskom komisijom, sa EU? Poglavlje 28 se odnosi sektor zdravstva. Iskreno se nadam da će ono barem naterati republičku administraciju u zdravstvu da ozbiljnije prihvati reforme Republičkog fonda.
Ovakav Republički fond Evropa ne poznaje. Ovakav Republički fond koji je otuđen od građana, građani ga ne poznaju. Znači, ovo je jedna mala država u državi koja troši dve i po milijarde evra godišnje, koja je vrlo ozbiljna finansijska institucija i koja mora biti mnogo pažljivije praćena od strane ministarstva, a ono što ja želim da bude mnogo pažljivije praćeno i od našeg skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu i same Skupštine, samih narodnih poslanika…
Polako ću završiti svoje izlaganje, da u prošlom mandatu, kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, mi je bilo onemogućeno da prisustvujem određenim drugostepenim komisijama Republičkog fonda, iako kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu u tom momentu i kao narodni poslanik imam zakonodavnu ulogu, imam predstavničku ulogu i imam kontrolnu ulogu. Svaki narodni poslanik može da izvrši kontrolu vašeg rada, rada Republičkog fonda. Drage kolege poslanici, mi smo zaboravili da štitimo instituciju Zaštitnika građana, a to smo mi narodni poslanici i da mi kontrolišemo njih, a ne da oni kontrolišu nas. Hvala vam puno.

Zahvaljujem, doktore Milosavljeviću.
Samo da kažem, bio sam dovoljno tolerantan, ali od 20 minuta, niste možda o knjižicama i o zakonu koji je na dnevnom redu, govorili možda dva minuta.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, prekršen je Poslovnik, član 107. stav 1. Vi ste sada dozvolili gospodinu Milosavljeviću, iako ja razumem žar političke borbe, iako razumem žar da se neki stavovi promovišu, ali ste mu dozvolili da ponizi dostojanstvo Narodne skupštine, da načini u svom govoru krivično delo ili da ponizi ili je ponizio sve zdravstvene radnike u Srbiji.
Šta znači konstatacija da je važno da u nekom mestu u Srbiji neko uzme provizijicu? Provizija je zakonom zabranjena. Ukoliko postoji i ukoliko imate dokaze da je neko u Srbiji uzeo proviziju, neophodno je da tu proviziju prijavite, da tog ko je uzeo proviziju prijavite za vršenje krivičnog dela. Prikrivanje krivičnog dela je takođe krivično delo. Ako je to narodni poslanik izneo želeći da da na teatralnosti svom govoru, a nema dokaze da je neko u Srbiji od kolega zdravstvenih radnika, lekara, direktora domova zdravlja, bolnica, zaista uzeo proviziju, u ovom trenutku je dodatno unizio jedno časno zanimanje, jedno humano zanimanje lekara, doktora. Ponizio je sve zdravstvene radnike u Srbiji, jer ne postoji imenom i prezimenom ko je to uzeo provizijicu, ko je to načinio krivično delo.
Dosta nam je više unižavanja nekih struka i nekih časnih zanimanja zbog loših stvari koje rade pojedinci. Ne kažem da je sve u zdravstvu idealno, ne kažem da niko nije uzeo proviziju, ali moramo reći menom i prezimenom ko je to, da ne bi jedno časno zanimanje lekara, doktora ponizili ovakvim političkim delovanjem i ukoliko ima saznanja ko je to uzeo proviziju, a prikriva tako nešto, na taj način vrši krivično delo. Mislim da ste bili u situaciji da ste morali da opomenete kolegu prilikom takvih izjašnjavanja.

Vreme.
U pravu ste. Trebalo je da opomenom.
Da li želite da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika?
(Zoran Babić, s mesta: Ne)
Hvala.
(Dušan Milisavljević, s mesta: Replika.)
Gospodine Milisavljević, nemate pravo na repliku, jer ne može replika na Poslovnik.
Želite reč po povredi Poslovnika? Izvolite.

Poštovani predsedavajući, mislim da ste prekršili Poslovnik, član 107. – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Mislim da me je kolega uvredio, iznoseći u jednom političkom žargonu, iz činjenice je izvrnuo.

Gospodine Milisavljeviću, ako sam dopustio da 18 minuta govorite van teme, sada vam neću dozvoliti da kršite Poslovnik i da ga koristite kao repliku.
Smatram da nisam prekršio član Poslovnika.
Reč ima gospodin ministar.

Prvo, mislim da se svi slažemo ovde oko stanja u kojem se nalazi naš zdravstveni sistem i niko od nas nije zadovoljan sa stanjem u kojem se nalazi. Slažemo se u tome da on mora da se promeni na bolje, jer previše je vremena prošlo i nemamo mnogo vremena da to uradimo.
Ne mogu da razumem ako sa jedne strane kažemo – kasnimo, hajde da radimo, kad krenemo da radimo, onda kažemo zašto idemo brzo, zašto idemo tako, ali dobro, nadam se da ćemo naći neku zadovoljavajuću formu kako da se urade promene i osnovno je da one imaju rezultat.
Mi sad možemo svako sa svoje strane da gleda i da komentariše i sistem i kako je trenutno, kako je bilo i kakva je vizija, kako će to da bude. Ovde postoji opšti problem, molio bih vas to da shvatite. Mi ćemo teško menjati sistem ukoliko nemamo dobar uvid u taj sistem. Ako mi ne znamo koliko šta košta u našem sistemu, ako naš pacijent nema predstavu koliko košta njegovo lečenje, onda ćemo teško promeniti sistem. Ako se mi zalažemo da se nešto promeni, da bude bolje, da uradimo, a ne krećemo od suštine, ako ne krenemo od nas samih, ako ne stvorimo, ako naši građani nemaju predstavu koliko novca se troši na njihovo lečenje, nećemo imati ni snagu ni energiju da krenemo i da uradimo bilo šta, jer ćete imati ljude koji su protiv toga. To je osnov za sve.
Da bi imali to, mi moramo da imamo informacioni sistem i da u svakom momentu možemo da uđemo u njega i da vidimo šta se radi. Ne želim da vas podsećam koliko je do sada novca potrošeno pod ciljem da se uradi informacioni sistem. Evo, vi mi sami recite gde je. Nema ga. Ali, neću da se vraćam unazad.
Radimo na tome i sve je rađeno. Uzmemo kredit, uzmemo projekte, uzmemo sve i to mora da sadrži nekih pet stavki, recimo. Sve je rađeno tako da uradimo tri stavke, da imamo opravdanje za njih, one su urađene, ali sistem ne može da funkcioniše bez još dve stavke koje nisu ni pokrenute. I u tom slučaju su onda svi zadovoljni, i oni koji su dali novac za te tri stavke, one su urađene, a ove dve nisu ni pomenute, one nisu urađene, a sistem ne funkcioniše. Sad treba iz svega toga što je urađeno, jer je ogroman novac potrošen, da sve to uvežete. To vam je kao kad imate grane i sad morate da ih stavite na jedno drvo i da to može da ima nekog smisla. Bez toga, mi o svemu ovome što pričamo teško ćemo imati rezultat. Ja mislim da je to osnov i da moramo da se skoncentrišemo na to i da pomognemo u tome, da shvatimo gde se nalazimo i da moramo mi prvi da se promenimo da bi se promenilo bilo šta. Jer, bez temelja nećemo moći da zidamo kuću, nema teoretske šanse.
Postoje raznorazni predlozi, tu ima odličnih predloga, ali morate da imate temelj odakle ćete da krenete da to sprovedete, a to je ovo što vam kažem. Taj informacioni sistem, iz koga možete da crpite sve i da znamo koliko koja usluga košta. Koliko ona košta u državnoj ustanovi, koliko košta u privatnoj ustanovi i to je ono što ja već neko vreme pričam, da pacijent kada ide kući treba da dobije proforme, ne da plati nešto, treba da dobije samo specifikaciju koliko je koštalo njegovo lečenje. Jer će on promeniti svest, on nema predstavu o tome. Promeniće svest, sešće sa svojim komšijama da pije kafu i začudiće se koliko sve to košta što je on bio dva, tri, pet, deset dana u bolnici i šta mu je sve urađeno. Drugačije će gledati na sve ovo. A i mi uz njih. I sami ćemo tražiti da znamo koliko šta košta. Po meni je to suština, da napravimo bazu iz koje možemo da idemo dalje.
Što se tiče cena zdravstvenih knjižica, ja želim samo da se poštuje jedan princip, a to je koliko one koštaju u izradi da ta bude cena. I ništa drugo. Mi nemamo neku drugu filozofiju, jedna stvar i za to ću se i zalagati.
Druga stvar, od 2010. i ostalo, nigde u ugovoru nije pomenuto da se jedna jedina knjižica da besplatno ili da ide na teret budžeta. Nije pomenuto nigde, ni u jednom ugovoru, ni u jednom aneksu. A znamo kada je, kako je potpisivano i sve ostalo.
Što se tiče ličnih karata i predloga da ide na lične karte, moram da vas podsetim da maloletni nemaju lične karte, da još uvek imamo ljude sa papirnim ličnim kartama i da je to poseban sistem koji postoji u MUP-u i onda imamo onaj sukob ko još može da uđe u privatnost, odnosno u bazu podataka da možete da imate to. Nije realan, nije moguć, nema ga.
Pomenuli ste par zemalja u Evropi, ali koje su osnivači EU, koje su članice od samog početka, je trenutno u sistemu da postoji elektronska kartica, sa jedne strane te elektronske kartice je taj čip koji važi za njihovu zemlju, a sa druge strane da važi za sistem za EU. To u par zemalja postoji, ali kažem, to su zemlje koje su daleko ispred nas, koje su razvijenije, koje imaju sređen sistem.
Ako se mi ne skoncentrišemo na naše mogućnosti, na situaciju u kojoj se nalazimo i sve, ne vidim ko bi više od nas voleo da omogućimo o svemu ovome što pričamo, da to građani dobiju, ali ja vas molim samo jednu stvar, kada imamo takve predloge, ajde da navedemo primere gde je to tako. Samo konkretno gde to već postoji, gde je to zaživelo, i gde je to dobra praksa, ali kažem, pokušajte da uporedimo sa zemljama sa sličnim brojem stanovnika, sa sličnom razvijenošću i sa budžetom koji postoji.
Koji bi razlog bio da sve što može iz budžeta, sve što može iz Fonda da ne ide? Niko ne bi bio sretniji od nas. To je naš cilj. Ali, moramo da budemo realni. To je jedna stvar.
Druga stvar, stalno pominjete Fond, otuđen centar i ostalo. Prošli put sam rekao i sada kažem, Fond ne može da bude otuđen centar i Fond ne može da donosi ni jednu odluku bez Ministarstva zdravlja. Tako je po zakonu, ne zato što neko to želi ili bilo šta. Molim vas da to uvažite.
Prema tome, Fond može da ima dobre ideje, predloge, može da ima sve, ali će morati da sačeka na odluku Ministarstva zdravlja. Sada vam kažem, ne vi, nego bilo ko, ko što sam rekao da svako od novinara ili bilo koga može u Ministarstvo zdravlja, da su otvorena vrata za svakog, za svaki tender koji se dešava, a kamoli za Komisiju u Fondu. Sada kažem pred svima, ko god je zainteresovan može da prisustvuje bilo kojoj komisiji. Šta je tu tajno? Šta je problem?
Prema tome, po meni to je jedini put da ovi građani, nažalost bolesni kojima je potrebna pomoć, da vide da mi stvarno mislimo na njih, a ne da smo tu da bi lepo pričali, a da oni od toga nemaju ništa ili da bi mi skupljali neke poene i slično. Mislim da oni od toga neće imati ništa, a mi ćemo se loše osećati ako ne uradimo na tom polju da njima bude bolje. Hvala.