Poštovani poslanici, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom zajedničkog i jedinstvenog pretresa o predlozima akata iz tačaka 8. do 25. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Bratislava Gašića, ministra odbrane, pozvala da sednici prisustvuju i Zoran Đorđević, državni sekretar u Ministarstvu odbrane, Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka…
Molim službe da provere ko lupa i ne zna da imamo nastavak sednice. I to odmah da provere, da bi mogli da radimo na pravi način. Nije niko od poslanika.
… Stevan Nikčević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, mr Dejan Trifunović, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zoran Milošević, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Jelena Marjanović, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, Saša Stojanović, pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zlatko Milikić, pomoćnik ministra finansija, Roksanda Ninčić, ambasador i pomoćnik ministra spoljnih poslova, Milanka Davidović, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine, Zlatko Petrović, viši savetnik u Ministarstvu pravde, pukovnik Milan Konjikovac zastupa načelnika Uprave za međunarodnu vojnu saradnju u Ministarstvu odbrane, pukovnik Milivoje Pajović, načelnik Centra za mirovne operacije u Ministarstvu odbrane, Ljiljana Milić, rukovodilac grupe u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Marija Vučinić, načelnik odeljenja u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Damir Ledenčanin, načelnik odeljenja u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksadar Rajić, šef odseka u Sektoru za drumski saobraćaj u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Vesna Đorđević, samostalni savetnik u Sektoru za drumski saobraćaj u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Jela Baćević, ambasador i zamenik pomoćnika ministra spoljnih poslova za EU, Mira Nikolić, ambasador i načelnik Odeljenja za UN u Ministarstvu spoljnih poslova, dr Slavoljub Carić, ambasador i načelnik Odeljenja za međunarodno-pravne poslove u Ministarstvu spoljnih poslova, Marko Brkić, prvi sekretar u Odeljenju za međunarodno-pravne poslove u Ministarstvu spoljnih poslova, Jugoslav Nikolić, zamenik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda…
Molim službu obezbeđenja da izađe i proveri šta se dešava van sale, da bi mogli da nastavimo u plenumu sa radom.
… Dragana Milovanović, šef Odseka za međunarodnu saradnju i strateško planiranje u Republičkoj direkciji za vode, Biljana Ranđelović, šef odseka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Siniša Kotur, načelnik Odeljenja za međunarodni promet i sertifikaciju Uprave za veterinu, Branko Drčelić, direktor Uprave za javni dug, Ivana Magdić, pomoćnik direktora Uprave za javni dug, Aleksandar Kocić Ranđelović, savetnik Uprave za javni dug i Olivera Ružić Poparić, samostalni savetnik u Sektoru budžeta u Ministarstvu finansija.
Jedino da predsednik da izađe iz sale i da proveri šta se dešava.
(Narodni poslanici dobacuju.)
Ne, ministar odbrane ne može da izađe.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata pod tačkama od 8. do 25. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. stav 1. i članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka; o Predlogu zakona o potvrđivanju bezbednosnog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine; o Predlogu zakona o potvrđivanju bezbednosnog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Republike Makedonije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka; o Predlogu zakona o potvrđivanju bezbednosnog Sporazuma između Republike Srbije i Češke Republike o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka; o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD u vezi sa bezbednosnim merama za zaštitu tajnih vojnih podataka; o Predlogu zakona o potvrđivanju između Republike Srbije i Mađarske o socijalnoj sigurnosti; o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o trgovini i ekonomskoj saradnji između Republike Srbije i Republike Tunis; o Predlogu zakona o potvrđivanju akata svetskog poštanskog saveza; o Predlogu zakona o potvrđivanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije o uzajamnom regulisanju međunarodnog drumskog prevoza putnika i stvari; o Predlogu zakona o potvrđivanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačku o prevozu putnika i stvari u međunarodnom drumskom saobraćaju; o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore u kontekstu pristupanja Evropskoj uniji; o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) u vezi sa osnivanjem centra za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama kao centra kategorije 2 pod pokroviteljstvom UNESKO; o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Švajcarskog federalnog saveta o bavljenju plaćenim poslom članova porodice članova diplomatskih misija, konzularnih predstavništava i stalnih misija pri međunarodnim organizacijama; o Predlogu zakona o potvrđivanju originalne konvencije (1975) o osnivanju Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena, originalnog protokola o privilegijama i imunitetima Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena, protokola o izmenama Konvencije o osnivanju Evropskog centra za sredonjoročne prognoze vremena i protokola o privilegijama i imunitetima Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena i Konvencije o osnivanju Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena i protokola o privilegijama i imunitetima Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena; o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u oblasti veterinarstva; o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat podrške Agenciji za osiguranje depozita) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj; o Predlogu Odluke o upotrebi i učešću pripadnika Vojske Srbije u mirovnoj operaciji UN u Centralnoafričkoj Republici (MINUSCA) i vojnoj operaciji Evropske unije u Centralnoafričkoj Republici (EUFOR RCA) u 2014. godini; o Predlogu Odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2014. godinu.
Izgleda da obezbeđenje ne može da reši naš problem.
Rekli smo već dva puta. Treći put. Inače će morati predsednik parlamenta da se pozabavi problemom buke i nemogućnosti normalnog rada u ovoj zgradi.
Momenat.
Poštovani narodni poslanici, pravićemo se kao da se ne lupa.
Napominjem da je na Predlog Odluke o upotrebi i učešću pripadnika Vojske Srbije u mirovnoj operaciji UN u Cetralnoafričkoj Republici i vojnoj operaciji EU u Centralnoafričkoj Republici u 2014. godini, saglasno članu 161. a shodno članu 193. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik Zoran Babić podneo amandman koji vam je podeljen u sali, a kojim se u tački 2. Predloga Odluke menja datum stupanja na snagu ove odluke.
O ovom amandmanu ne vodi se poseban pretres u pojedinostima, već se rasprava o ovom amandmanu vodi u okviru jedinstvenog pretresa o Predlogu odluke, koji podrazumeva istovremeno vođenje načelnog pretresa i pretresa u pojedinostima, u skladu s odredbama člana 170. stav 2, člana 192. stav 3. i člana 193. Poslovnika Narodne skupštine.
Napominjem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga odluke, s obzirom na to da su ga prihvatili predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li želi reč predstavnik predlagača, Bratislav Gašić, ministar odbrane?
Izvolite, ministre, prijavite se.

Zahvaljujem.
Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, međunarodnu saradnju u oblasti razmene i zaštite tajnih podataka naša zemlja je započela zaključivanjem sporazuma između Vlade Republike Srbije i organizacije Severno-atlantskog pakta o bezbednosti informacija i kodeksa o postupanju, „Službeni glasnik“ Republike Srbije i međunarodni ugovori broj 6 iz 2011. godine i zaključivanje Sporazuma između Republike Srbije i EU o bezbednosti procedura za razmenu i zaštitu tajnih podataka, „Službeni glasnik“ Republike Srbije i međunarodni ugovori br. 1. iz 2012. godine.
Za potrebe primene ovog sporazuma formiran je centralni registar za strane tajne podatke u kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, kao i predregistar u Ministarstvu spoljnih poslova, Misije Republike Srbije pri NATO-u u Briselu i Misije Republike Srbije pri EU, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane i BIA. Razmena tajnih podataka sa NATO-om i EU, bez obzira na to što su sporazumi potvrđeni, otpočela je tek kada su centralni registar i podregistri u unapred navedenim misijama, ministarstvima i drugim organima, formirani i prošli sertifikacionu posetu ekspertskog tima NATO, a zatim i EU.
S obzirom na to da u našoj zemlji već sada postoje kapaciteti u okviru predstojećih registara, za razmenu tajnih podataka ista procedura koja je primenjena za potrebe razmene tajnih podataka sa NATO i EU biće primenjena i sa drugim državama, što znači da je za proširivanje postojećih registarskih kapaciteta, ukoliko postojeći nisu dovoljni, poseban dogovor srpske i druge ugovorne strane, zatim da se realizuje sertifikaciona poseta ekspertskih timova obe zemlje koji će se uveriti da su ispunjeni svi bezbednosni uslovi za čuvanje tajnih podataka u centralnom registru i podregistrima u drugim državama.
U vezi sa tim, Republika Srbija je do sada potpisala ukupno devet sporazuma ovog tipa, a sa većim brojem država je inicirano potpisivanje sporazuma koji se nalaze u različitim fazama usaglašavanja tekstova i pribavljanja mišljenja relevantnih državnih organa u cilju okončanja propisane zakonske procedure za zaključivanje.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, inicijativa za saradnju potekla je od slovenačke strane. Prva poseta delegacije Ureda Vlade Republike Slovenije za zaštitu tajnih podataka, na čelu sa direktorom Milanom Tarmanom, upriličena je 22. 11. 2010. godine. Prvi pregovori za zaključivanje sporazuma održani su u Ljubljani u periodu od 20. do 23. 02. 2012. godine, na osnovu teksta sporazuma koji je predložila slovenačka strana. Sporazum sa Republikom Slovenijom potpisan je 2. oktobra 2013. godine u Beogradu.
Predlog zakona o potvrđivanju Bezbednosnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH, saradnja sa BiH otpočela je odmah po osnivanju Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka. U 2010. godini su upriličene dve posete koje su imale za cilj upoznavanje sa načinom funkcionisanja registra za strane tajne podatke u BiH, kao i iskustvima sa razmenom tajnih podataka sa EU i NATO. Nakon intenziviranja saradnje u 2011. godini i dva održana sastanka, prepoznata je potreba za zaključivaanje međunarodnog međudržavnog sporazuma . U 2012. godini bosanska strana je dostavila tekst Bezbednosnog sporazuma, 6. juna 2012. godine realizovana je poseta Kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, kada je postignuta saglasnost o tekstu sporazuma. Sporazum sa BiH potpisan je 7. novembra 2013. godine u Beogradu.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, na inicijativu Ministarstva odbrane i MUP-a Republike Srbije direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka je uspostavio kontakt sa direktorom Direkcije za zaštitu tajnih podataka Republike Makedonije, Lidijom Kostovskom. Dogovor o saradnji i potrebi zaključivanja sporazuma postignut je u Varšavi u novembru 2011. godine na marginama konferencije u organizaciji Višegradske grupe o sistemu zaštite tajnih podataka. Takođe, dogovorena je poseta Skoplju, a u okviru priprema za posetu makedonska strana je dostavila nacrt sporazuma. Sporazum sa Republikom Makedonijom potpisan je 28. februara 2014. godine u Beogradu.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Češke Republike o razmeni i uzajamnoj zaštiti podataka, na inicijativu Ministarstva odbrane Republike Srbije i iskazanih potreba za zaključivanje sporazuma kojim će biti uređena oblast razmene i zaštite tajnih podataka, Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka uspostavila je kontakt i saradnju sa Kancelarijom za nacionalnu bezbednost Češke Republike. U periodu od 18. do 20. juna 2012. godine organizovana je poseta direktora Kancelarije, dr Gorana Matića, u Pragu, kada je dogovoreno da se radi na zaključivanju sporazuma. Češka strane je preuzela inicijativu i dostavila nacrt sporazuma. Sporazum sa Češkom Republikom potpisan je 13. maja 2013. godine u Beogradu.
Tačka 12 – pred nama se danas nalazi Predlog odluke o upotrebi i učešću Vojske Srbije u mirovnim operacijama UN u Centralno-afričkoj Republici i vojnoj operacije EU u Centralno-afričkoj Republici u 2014. godini i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD, to je tačka 24, u vezi sa bezbednosnim merama za zaštitu tajnih podataka; tačka 12.
Nedavno je Narodna skupština Republike Srbije donela dve značajne odluke kojima se definiše učešće pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2014. godini, Odluku o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini i Odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2014. godini. Predmet odluke i učešće u dve navene multinacionalne operacije razmatra se naknadno iz razloga što je poziv UN i EU za učešće u navedenim multinacionalnim operacijama dostavljen naknadno, nakon što je kompletna procedura koja prethodi usvajanju godišnjeg plana o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini od strane Narodne skupštine bila sprovedena.
Poziv UN i EU odnosi se na angažovanje uglavnom medicinskih kapaciteta i to 68 pripadnika lake poljske bolnice nivoa dva u mirovnoj operaciji UN u Centralnoafričkoj Republici i šest pripadnika bolnice nivoa jedan vojne operacije EU u Centralnoafričkoj Republici, pri čemu za angažovanje ljudstva UN i EU obezbeđuju kompletnu medicinsku opremu na terenu. Pored medicinskog osoblja, predlog odluke obuhvata i angažovanje dva štabna oficira i dva vojna posmatrača.
Vojska Srbije do sada nije učestvovala u mirovnim operacijama UN u Centralnoafričkoj Republici i vojne operacije EU u Centralnoafričkoj Republici. Ceneći kvalitet i stručnost našeg medicinskog osoblja, pokazanog tokom dugogodišnjeg angažovanja medicinskih kapaciteta u multinacionalnim operacijama u Kongu, Čadu, Somaliji, UN i EU su donele odluku da Republici Srbiji daju prioritet prilikom dostavljanja ponude za angažovanje. U skladu sa najnovijim informacijama, dobijenim od nadležnih struktura UN i EU, početak angažovanja vojne operacije EU u Centralnoafričkoj Republici i mirovnoj operaciji UN u Centralnoafričkoj Republici očekuje se u septembru ove godine.
Za realizaciju ove odluke potrebna su finansijska sredstva u iznosu od 74.320.000 dinara, koja su obezbeđena zakonom u budžetu Republike Srbije za 2014. godinu u okviru Razdela Ministarstva odbrane i od uplata koje će biti izvršene od strane UN na ime nadoknade za učešće pripadnika Vojske Srbije u mirovnim operacijama UN u Centralnoafričkoj Republici u 2014. godini.
Povodom Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD u vezi sa bezbednosnim merama za zaštitu tajnih podataka, moram da istaknem da bilateralna vojna saradnja i dalje predstavlja najbolji deo ukupne bilateralne saradnje Republike Srbije i SAD. Po svojoj sadržini, broju programa saradnji, zajedničkih aktivnosti, ova saradnja prednjači u odnosu na ostale zemlje sveta. Najznačajniji programi saradnje su u oblasti Programa državnog partnerstva sa Narodnom gardom Ohaja, Programa školovanja i usavršavanja, Programa pomoći stranih armija u nabavci vojne opreme, sa Nacionalnom gardom Ohaja na razvoju baze Jug i sa Centrom za civilno-vojne odnose pomorsko diplomatske škole SAD u Montereju.
Takođe, formirana je mešovita komisija za pitanje reforma sistema odbrane. S tim u vezi, realno se očekuje razvijanje i jačanje bilateralne vojne saradnje , posebno kroz obimnije učešće na zajedničkim obukama i vežbama. Zaključivanjem međunarodnog ugovora u vezi sa bezbednosnim merama za zaštitu tajnih vojnih podataka, odnosno donošenjem predloženog zakona, prvenstveno se stvara mogućnost ozbiljnijeg učešća pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na zajedničkim obukama i vežbama, ali i u radu u multinacionalnim štabovima i multinacionalnim misijama.
Kao rezultat navedenog, a u cilju doprinosa razvoja celokupnih bilateralnih odnosa dve države u Vašingtonu je 27. januara 2014. godine potpisan Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD u vezi sa bezbednosnim merama za zaštitu tajnih vojnih podataka. Navedenim Sporazumom se između Vlade Republike Srbije i SAD opredeljuju osnovni ciljevi koji se žele postići i ujedno principi na kojima će se zasnivati saradnja u domenu razmene i zaštitite tajnih vojnih podataka.
Prvenstveni cilj predloženog zakona, odnosno zaključivanje Sporazuma je uspostavljanje pravnog okvira koji bi omogućio saradnju ugovornih strana, ali i njihovih nadležnih organa, odnosno Ministarstva odbrane u oblasti razmene i zaštite tajnih vojnih podataka.
Potpisani Sporazum sadrži definiciju tajnih podataka kao i opredeljenje ekvivalentnih stepena tajnosti, opredeljenje Ministarstva odbrane kao nadležnih organa za implementaciju Sporazuma, obaveze ugovornih strana i njihovih nadležnih organa tokom postupka razmene i zaštite tajnih vojnih podataka, odlučivanje i postupak tokom izdavanja bezbednosnih dozvola, industrijsku bezbednost, kao i prelazne i završne odredbe.
Takođe, a imajući u vidu da američka strana ne poznaje ekvivalent za stepen tajnosti „interno“. Sastavni deo Sporazuma čini dodatak koji se odnosi upravo na procedure za postupanje sa podacima sa oznakom „interno“ u SAD. Sporazum je izrađen saglasno Zakonu o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora, kao i Bečkoj konvenciji o ugovornom pravu.
Tačka 13. U oblasti socijalnog osiguranja između Republike Srbije i Mađarske primenjuje se konvencija između Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Mađarske o uređenje pitanja socijalnog osiguranja i njihovih državljana, potpisano 7. oktobra 1957. godine.
Imajući u vidu promene nastale u obe države ugovornice kao i potrebu daljeg razvijanja i učvršćivanja prijateljskih odnosa i saradnje u svim oblastima, pa i u oblasti socijalne sigurnosti ocenjeno je kao svrsishodno i obostrano korisno da se pristupi pregovorima radi zaključivanja novog sporazuma o socijalnoj sigurnosti, kao i novog administrativnog sporazuma za primenu sporazuma.
Sporazum predstavlja sveobuhvatne međunarodni sporazum kojim se reguliši oblasti penzionog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite, povrede na radu i profesionalne bolesti, materinstva i osiguranja za slučaj nezaposlenosti.
Usaglašen sporazum sadrži rešenja koja su usklađena sa promenama u nacionalnim zakonodavstvima dve države kao i najnovije evropski standarde u ovoj oblasti koje će omogućiti osiguranicima i korisnicima prava najvišu zaštitu. Sporazum je zasnovan na opšte prihvatljivim principima i iskustvima naše zemlje u ovoj oblasti, kao i na standardima koje predviđa uredba EU broj 883/04 koja reguliše socijalnu sigurnost radnika emigranata.
Standardno rešenje i principi koji su zastupljene kroz odredbe Sporazuma su sledeće: jednak tretman državljana država ugovornica u oblasti socijalnog osiguranja. Ovo načelo znači da se prema državljanima druge države uvodnice postupa na isti način kao i prema sopstvenim državljanima, odnosno da pod istim uslovima imaju i prava i obaveze iz obaveznog socijalnog osiguranja.
Neposredna isplata stečajnih davanja korisniku koji je ostvario prava na davanje u mestu njegovog prebivališta, penzije i druga prava. Smisao ovog načela je da korišćenje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja ne ostane ograničena na
teritoriji u kojoj su ta prava ostvarena. Ovo načelo obezbeđuje isplatu davanja na teritoriji druge države ugovornice.
Sabiranje perioda osiguranja navršenih u obe države ugovornice radi ostvarivanja prava na penziju ili novčanu naknadu ukoliko navršeni staž osiguranja na teritoriji jedne države ugovornice nije dovoljan za ostvarivanje prava u određenom slučaju, ta država uzeće u obzir i staž navršen u drugoj državi ugovornici.
Ovim se omogućava koncept jedinstvenog veka bez obzira na njegov rad i ostvarenost osiguranja u dve države. Sama visina prava zavisiće samo od zarada i osnovica navršenih prava prema zakonodavstvu kojem se ostvaruj prava. Tu je opšte prihvaćeno pravilo da se penzije određuju srazmerno dužini staža osiguranja u određenoj državi. Korišćenje zdravstvene zaštite za lice koje ima prebivalište ili boravište na teritoriji druge države ugovornice, turisti, penzioneri, detaširani radnici. Princip osiguranja koji omogućava da teret davanja iz socijalnog osiguranja snosi ona država čiji je osiguranik u pitanju.
Sporazum između Republike Srbije i Mađarske o socijalno sigurnosti su 29. novembara 2013. godine u Budimpešti potpisali za Republiku Srbiju Rade Drobac, ambasador Republike Srbije, za Mađarsku Andraš Dončev, državni sekretar za parlamentarna pitanja u Ministarstvu ljudskih resursa. Sporazum između dve države od izuzetnog je značaja u oblasti socijalne sigurnosti pre svega zbog građana Srbije koji žive i rade u Mađarskoj i građana koji žive i rade u Srbiji i kojima se zaključivanje sporazuma omogućava da ostvare svoja prava iz ove oblasti. Stupanjem ovog sporazuma na snagu prestaje da važi Konvencija između Vlade FNRJ i Vlade Narodne republike Mađarske o uređenjima pitanja socijalnog osiguranja njihovih državljana, „Službeni list“ FNRJ dodatak broj 08, iz 1958. godine i pet iz 1959. godine, „Službeni list“ SFRJ međunarodni ugovori i drugi sporazumi broj 3/60, 9/64 i 33/75.
Tačka 14. Sporazum o trgovini i ekonomskoj saradnji između Republike Srbije i Republike Tunis, potpisali su 5. marta 2014. godine u Tunisu ministri spoljnih poslova dveju zemalja Ivan Mrkić i Moždej Hamdi. Razlozi za potvrđivanje navedenog sporazuma sadržani su u želji potpisnica sporazuma da se institucionalizuje na novim osnovama i dalje razvija oblast trgovine i ekonomske saradnje između dve zemlje u skladu sa promenama uslova poslovanja njihovih privreda. Na bazi osnovnih tržišnih principa koji se primenjuju u međunarodnoj trgovini koje je u skladu sa domaćim zakonodavstvom koji je na snazi u obema državama. Stupanjem na snagu ovog sporazuma prestaje da važi postojeći sporazum o trgovini i dugoročna prirodna saradnja između SFRJ i Republike Tunis koji je potpisan u Beogradu 28. novembra 1964. godine.
Sporazum je klasičnog, standardnog tipa za ovu vrstu sporazuma, po sadržini aktuelan sa svim potrebnim elementima koji treba da budu obuhvaćeni jednim ovakvim sporazumom. Sporazumom je predviđeno da se predlažu i preuzimaju mere i aktivnosti u pravcu unapređenja ukupne ekonomske saradnje i otklanjaju problemi koji se eventualno mogu pojaviti u odvijanju te saradnje.
Treba istaći da ovim sporazumom dve zemlje, jedna drugoj dodeljuju tretman najpovlašćenije nacije u odnosu na izvoz i uvoz roba porekla sa teritorije njihovih zemalja u skladu sa principima opšteg sporazuma o carini i trgovini. Predviđene su i određena izuzeća od primene ovog tretmana. Ovo nam je posebno značajno jer Republika Srbija još nije postala članica 100.
Ovim sporazumom je predviđeno i formiranje mešovite međudržavne komisije za ekonomsku saradnju kao efikasnog oblika komunikacije na državnom i privrednom nivou između dveju zemalja. Bilateralni i ekonomski odnosi Republike Srbije sa Tunisom imaju dugu tradiciju i nisu prekidani čak ni u vreme sankcija prema SRJ.
Republika Srbija je zainteresovana da sa Republikom Tunis razvija ekonomsku saradnju u svim oblastima od zajedničkog interesa posebno u oblasti investicione gradnje, preduzeće Hidrotehnika-Hidroenergetika iz Beograda je prisutna na ovom tržištu od 1966. godine gde uspešno izvodi radove u oblasti izgradnje hidroenergetskih objekata. Do sada su izgradili deset velikih brana, a trenutno imaju dva aktivna ugovora.
Poljoprivreda, veterinarstvo, farmaceutska industrija, vojno-ekonomska saradnja i turizmu, imajući u vidu komplementarnost privrede, geografsku blizinu i pripadnost obe zemlje regiona evromediterana. Iz ovih razloga navedeni sporazum predstavlja važan element buduće saradnje sa Tunisom koji će stvoriti mogućnost za veće angažovanje naših privrednika u saradnji sa ovom zemljom. Investiranje tuniskog kapitala u privredu u Republici Srbiji, a time i za unapređenje i proširenje ukupne ekonomske trgovinske saradnje.
Tačka 15. Na 25. kongresu Svetskog poštanskog saveza koji je održan u periodu od 24. septembra do 15. oktobra 2012. godine u Dohi, učestvovala je delegacija Republike Srbije u čijem sastavu su bili predstavnici ministarstva nadležnog za oblast poštanskog saobraćaja, regulatornog tela u oblasti poštanskih usluga kao i predstavnici javnog poštanskog operatera tadašnjeg Ministarstva spoljne i unutrašnje i telekomunikacija, Republička direkcija za poštanske usluge i javno preduzeće PTT Srbije.
Svetski poštanski savez predstavlja specijalizovani agenciju UN sa sedištem u Bernu, Švajcarska, osnovane 1874. godine sa misijom uspostavljanja i unapređenja saradnje na multinacionalnoj osnovi, obezbeđenje uspešnog funkcionisanja poštanskog saobraćaja, a Kneževina Srbija je bila jedna od 22 države osnivača saveza.
Kongres kao vrhunski organ Svetskog poštanskog saveza, sastavljen od opunomoćenih predstavnika vlada država članica zaseda svake četvrte godine. Kongres vrši zakonodavnu i regulatornu funkciju i predstavlja forum za određivanje opšte politike i strategije Svetskog poštanskog saveza za period između dva Kongresa.
Učešće na Kongresu predstavlja međunarodnu obavezu Republike Srbije kao članice Svetskog poštanskog saveza koja proizilazi iz Ustava i drugih obavezujućih akata Svetskog poštanskog saveza kojima je naša država pristupila. Ratifikovanje akata Svetskog poštanskog saveza donetih na kongresima održanih u Bukureštu 2004. godine i četiri godine kasnije u Ženevi, sprovedeno je donošenje zakona o potvrđivanju istih.
Državna delegacija je na 25. Kongresu Svetskog poštanskog saveza zastupala interese koje je usvojila Vlada Zaključkom 05 Broj 037-5371 iz 2012. godine od 30. avgusta 2012. godine kojim se prihvata Platforma za učešće delegacija Republike Srbije na 25. Kongresu Svetskog poštanskog saveza. Opunomoćeni predstavnici vlada, država članica Svetskog poštanskog saveza na 25. Kongresu Svetskog poštanskog saveza usvojili su sledeća akta: Opšti pravilnik Svetskog poštanskog saveza, Svetska poštanska konvencija, Završni protokol Svetske poštanske konvencije i aranžman o poštansko-finansijskim uslugama.
Opšti pravilnik Svetskog poštanskog saveza sadrži odredbe kojima se uređuje operativni rad Svetskog poštanskog saveza i njegovih organa. Svetska poštanska konvencija i Završni protokol Svetske poštanske konvencije sadrže zajednička pravila koja se primenjuju na međunarodni poštanski saobraćaj, kao i odredbe koje se odnose na pismonosne pošiljke i pakete. Aranžman o poštansko-finansijskim uslugama reguliše obavljanje poštansko-finansijskih usluga između država članica Svetskog poštanskog saveza koje su potpisnice ovog aranžmana i obavezujuće je za ove države.
Osnovni cilj koji se želi postići donošenjem zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza je ispunjavanje međunarodno preuzetih obaveza koje proističu iz članstva Republike Srbije o Svetskom poštanskom savezu.
Donošenjem zakona će se preciznije definisati uslovi pod kojima će javni poštanski operater obavljati međunarodne poštanske usluge i obezbeđivati razmenu poštanskih pošiljaka poštujući načelo slobodnog tranzita i ravnopravne prerade poštanskih pošiljaka koje dolaze iz drugih država, kao i obezbediti pravo na univerzalnu poštansku uslugu svih fizičkih i pravnih lica u Republici Srbiji pod jednakim uslovima za sve i po pristupačnim cenama.
Tačka 16. Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije o uzajamnom regulisanju međunarodnog drumskog prevoza, putnika i stvari potpisan je u Ankoni 15. oktobra 2013. godine. Sporazum je potpisao u ime Vlade Republike Srbije gospodin Ivan Mrkić, tadašnji ministar spoljnih poslova, a u ime Vlade Republike Italije, gospođa Ema Bonino, ministar spoljnih poslova.
U skladu sa evropskom regulativom iz oblasti drumskog saobraćaja i regulativom međunarodnog transportnog foruma sporazumom su uređeni drumski prevoz putnika i stvari u okviru četiri glave, prevoz putnika, linijski i vanlinijski, povremeni i ostale vrste prevoza putnika, prevoz stvari na osnovu dozvola i bez dozvola, odredbe opšteg karaktera, obaveza pridržavanja propisa u drumskom saobraćaju, deviznim propisima, propisa u vezi sa naknadama i carinskim propisima, odredba o privremenom uvozu i oslobađanju od carinskih dažbina, mere u slučaju povreda odredba sporazuma, nadležni organi za izvršavanje sporazuma, obrazovanje i zadaci mešovite komisije, primena nacionalnog zakonodavstva na pitanja koja nisu uređena ovim sporazumom i završne odredbe stupanja na snagu i važenja sporazuma i njegovo otkazivanje.
Zaključivanjem ovog sporazuma stvoren je pravni okvir za unapređenje bilateralnih, trgovinskih i ekonomskih odnosa. Posebno imajući u vidu činjenicu da je 2013. godini Republika Italija bila prvi spoljno-trgovinski partner Republici Srbiji.
Trenutno se u oblasti drumskog prevoza putnika sve vrste autobuskog prevoza putnika sa Italijom odvijaju u režimu dozvole i u vanlinijskom prevozu putnika srpski prevoznici imaju problem nedovoljnog broja italijanskih dozvola posebno u periodu godišnjih odmora. Pored toga, razmena dozvola sa nadležnim organima Republike Italije je otežano zbog zahteva italijanske strane da se uvek prethodno razduže iskorišćene dozvole.
Iz pomenutih razloga, veoma je važno da sporazum sa Italijom što pre stupi na snagu, s obzirom na to da je odredbama ovog sporazuma dogovoren veoma liberalan režim odvijanja vanlinijskog prevoza putnika kojim bi povremeni prevoz putnika u najvećoj meri bio oslobođen od režima dozvola. U oblasti drumskog prevoza stvari sa Republikom Italijom posebno se ističe novo kvalitativno rešenje sporazuma, u skladu sa evropskom regulativom, da mešovita komisija ima mogućnost odlučivanja o vrstama prevoza stvari koje mogu biti izuzete od režima dozvola.
Novo rešenje je i da mešovita komisija ima mogućnost da dogovori razmenu pojedinačnih dozvola za obavljanje prevoza za i iz treće zemlje, što do sada nije bilo predviđeno i nije se razmenjivala takva vrsta dozvola. Ova vrsta prevoza obavlja se isključivo multilateralnim CEMT dozvolama čiji broj nije dovoljan za srpske prevoznike.
Tačka 17. Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o prevozu putnika i stvari u međunarodnom drumskom saobraćaju potpisan je na zasedanju međunarodnog transportnog foruma u Lajpcigu 23. maja 2013. godine. U ime Vlade Republike Srbije sporazum je potpisao Ivo Visković, tadašnji izvanredni i opunomoćeni ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj, a sa nemačke strane savezni ministar saobraćaja Petar Ramzaore i ambasador pri MIP Savezne Republike Nemačke Jerk Ranau.
U skladu sa evropskom regulativom iz oblasti drumskog saobraćaja i regulativnom međunarodnom transportnom forumu, sporazumom su uređeni i drumski prevoz putnika i stvari u okviru pet glava: Uvodna odredba, Prevoz putnika, Prevoz stvari, Posebne odredbe i Završne odredbe. U odnosu na važeće ugovorno stanje, neka od ovih rešenja na koje se odnosi ovaj sporazum su linijski i naizmenični i povremeni prevoz putnika detaljnije su uređeni. Stupanjem na snagu sporazuma o određenoj vrsti povremenog prevoza, koje se sad obavljaju u režimu dozvola biće liberalnije u skladu sa evropskom regulativom.
Ovakva rešenja potpuno su u skladu sa našim interesima, sadrže režim odvijanja, povremenog prevoza putnika koji je definisan i u inter-bus sporazumu očekujemo da olakša odvajanje ovog vida prevoza putnika. Dozvola je potrebna za svako teretno i za svako vučno vozilo, a ona istovremeno važi i za prikolicu ili poluprikolicu nezavisno od države, registracije prikolice ili poluprikolice.
Nova rešenja su i carinske odredbe o oslobađanjima od plaćanja uvoznih dažbina i posedovanja dozvola za uvoz goriva, maziva i rezervnih delova. Odredbe o prevozu vozila čije dimenzije ili osovinsko opterećenje prelaze dozvoljene propisane vrednosti, odredba o podsticanju korišćenja vozila koje odgovaraju savremenim standardima bezbednosti i zaštita životne sredine, odredba o zaštiti podataka o ličnosti. Zaključivanjem ovog sporazuma stvoren je pravni okvir za unapređenje bilateralnih trgovinskih i ekonomskih odnosa, imajući u vidu da je SR Nemačka jedna od naših najznačajnijih privrednih partnera, kao i da je ovo prvi bilateralni sporazum koji je zaključen sa SR Nemačkom posle dužeg niza godina.
Napominjem da nas je Ambasada Republike Srbije u Berlinu otvorenim telegramom od 9. septembra 2013. godine obavestila da je nemačka strana 29. avgusta 2013. godine završila propisani postupak potvrđivanja i uvođenja u pravni sistem sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SR Nemačke o prevozu putnika i stvari u međunarodnom drumskom saobraćaju.
Tačka 18. Republika Srbija je na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, koji je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine, u obavezi da u roku od dve godine potpiše bilateralne sporazume sa državama koje su već potpisale SSP. Shodno tome, sporazum sa Crnom Gorom predstavlja korak dalje u ispunjavanju naših obaveza koje proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Po oblastima koje obuhvata, ovaj sporazum u potpunosti odgovara našim obavezama koje proističu iz SPP-a. Navedeni sporazum je u duhu opredeljenja Republike Srbije da ostvaruje produbljenu saradnju sa državama članicama EU i državama koje se nalaze u procesu pridruživanja EU, što će doprineti razmeni iskustava u evropskim integracijama, sa ciljem ubrzavanja EU integracije Srbije. S obzirom da je Crna Gora već otvorila niz pregovaračkih poglavlja, a da Srbija očekuje skoro otvaranje novih poglavlja, saradnja u kontekstu evrointegracija i razmena iskustava mogu biti od značaja za obe strane a pre svega za nas.
Sporazum predviđa jačanje dijaloga i saradnju između državnih organa nadležnih za poslove evropskih integracija, odnosno između dva ministarstva spoljnih poslova, organizacija seminara, ekspertskih sastanaka, stručno usavršavanje, razmenu iskustava u pregovorima po poglavljima. Sporazum dodatno podstiče implementacionu saradnju u regionu, što je od velikog značaja u procesu evropskih integracija. Priprema zajedničkih projekata od regionalnog značaja, unapređenje regionalnih političkih dijaloga.
Tačka 19. Na osnovu zaključka Vlade Republike Srbije, 05 broj 337-1241/2013-2, od 22. februara 2013. godine, profesor dr Žarko Obradović, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, potpisao je 24. aprila 2013. godine u ime Vlade kao zastupnik Republike Srbije, ugovor između Republike Srbije i Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija, UNESKO, u vezi sa osnivanjem Centra za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama kao centra kategorije dva pod pokroviteljstvom UNESKO-a. Predlagač Ministarstvo spoljnih poslova, realizacija Zaključkom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
UNESKO je na 190. sednici Izvršnog saveta doneo Odluku broj 190. EKS/SR.7 kojom ovlašćuje generalnu direktorku UNESKO Irinu Bokovu da sa Vladom Srbije potpiše ugovor u vezi sa osnivanjem Centra za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama u Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ kao centra kategorije dva pod pokroviteljstvom UNESKO.
Centri druge kategorije organizacije UNESKO su modalitet bez presedana u sistemu UN. Osnivaju ih države članice kako bi doprinele ostvarivanju UNESKO ciljeva, planova i programa na međunarodnom nivou. U ovom trenutku postoji 40 centara druge kategorije u svetu.
Centar za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama u Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, kao i centar kategorije dva je najbolji način da se putem mreže UNESKO promoviše nauka i vrši razmena stručnog, naučnog i međunarodnog iskustva u kontekstu predstavljanja Srbije u svetu.
Stalno pokroviteljstvo UNESKO na svim aktivnostima centra omogućava državi članici da na bolji način uspostavlja kontakte na međunarodnom i regionalnom planu, vrši obuku stručnog kadra, obavlja istraživanja, ugovara razmenu studenata i znanja u okviru svog delokruga i promoviše ekspertizu.
Znak i pokroviteljstvo UNESKO su garancija za investiciju u Srbiji i dobijanje stručne i naučne pomoći prilikom promovisanja programa i ciljeva organizacije na lokalnom i regionalnom nivou.
Za vodoprivredu Republike Srbije od velikog je značaja osnivanje ovog centra, imajući u vidu delovanje i ciljeve navedene u članu 6. ugovora, a posebno one koje se odnose na procenu uticaja, globalnih promena, razvoj strategije prilagođavanja, kao i preuzimanje efikasnih aktivnosti za osposobljavanje na institucionalnom, profesionalnom nivou, radi jačanja kapaciteta za procenu uticaja globalnih promena, na upravljanje vodnim resursima, kao i organizacija programa za informisanje koji je namenjen različitim grupama, kao što su donosioci odluka i opšta javnost na nacionalnom i regionalnom nivou strategijama prilagođavanja klimatskim promenama i uticaj na održivo upravljanje vodnim resursima.
Tačka 20. Sporazum između Vlade Republike Srbije i Švajcarskog federalnog saveta o bavljenju plaćenih delatnostima pratilaca, članova diplomatskih misija, konzularnih predstavništva i specijalnih misija pri međunarodnim i organizacijama, potpisan je u Beogradu 24. aprila 2014. godine u originalu na srpskom, francuskom i engleskom jeziku.
Svrha zaključivanja ugovora. Sporazum se na recipročnoj osnovi između dve države reguliše zapošljavanje uz naknadu članova porodice, diplomatskog i drugog osoblja i to u skladu sa unutrašnjim propisima zemlje u kojoj se traže zaposlenja.
Poslednju deceniju zaključivanje ove vrste bilateralnih ugovora postala je uobičajena međunarodno pravna praksa. Naime, mnoge države su uočile da savremeni način života dovodi do sve češće pojave da supružnici članova osoblja DKP odbijaju da napuste svoj posao da bi pratili u inostranstvo svog bračnog druga, što je navelo Ministarstvo spoljnih poslova tih država da se pozabave problemom svojih zaposlenih i iniciraju zaključivanje ovakvih ugovora.
Osnovni cilj ugovora je očuvanje normalnog porodičnog života diplomatsko konzularnih predstavnika i celovitost njihovih porodica time što će biti zadovoljene profesionalne i ekonomske potrebe članova tih porodica.
Efekti rada diplomatsko konzularnih predstavnika koji deluju u uslovima razdvojene porodice su nesumnjivo manje od onih koji funkcionišu u okruženju sređenih porodičnih prilika, kada je porodica na okupu u mestu službovanja.
Druga svrha ovog sporazuma je da se na pomenutom krugu lica ograniče privilegije i imuniteti u obimu u kojem su vezane za obavljanje plaćenih delatnosti, a kojoj bi se inače pripadala prema odredbama Bečke konvencije o diplomatskim odnosima od 18. aprila 1961. godine i odredbama Bečke konvencije konzularnim odnosima od 24. aprila 1963. godine.
Naime, ova lica neće uživati imunitet o građansko-pravnog i upravnog postupka u vezi sa svim pitanjima koji proističu iz tako zasnovanog radnog odnosa kako bri prema ovim konvencijama uživali.
Ovim sporazumom reguliše se zapošljavanje lica koja žive u zajedničkim domaćinstvima sa članovima diplomatsko konzularnih predstavništva dve zemlje, u skladu sa propisima zemlje prijema.
U sporazumu su navedena lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu i koja mogu ostvariti ova prava. Da bi se ostvarilo ovo pravo, neophodno je da na zahtev diplomatsko konzularnog predstavništva zemlje imenovanja Ministarstvo spoljnih poslova države prijemom utvrdi da li je lice u čije se ime traži odobrenje član porodice u skladu sa definicijom iz ovog sporazuma. Nakon toga, po okončanju važeće procedure, u skladu sa zakonodavstvom zemlje prijema, zvanično obaveštava DKP o odluci koja je doneta po zahtevu za davanje odobrenja za bavljenje plaćenom delatnošću.
Takođe, rešeno je i pitanje imuniteta lica koja na osnovu ovog sporazuma zasnivaju radni odnos. Naime, lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu, a koja zasnuju radni odnos u skladu sa ovim sporazumom i koja uživaju imunitet jurisdikcije države prijema, prema Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima ili Bečkoj konvenciji o konzularnim odnosima, neće uživati imunitet od građanskog i upravnog sudstva u vezi sa svim pitanjima koja proističu iz tako zasnovanog radnog odnosa. Na ovaj način stvara se izuzeće u odnosu na odredbe navedenih konvencija.
U pogledu imuniteta od krivičnog sudstva predviđeno je da će se država imenovanja odreći imuniteta od krivičnog sudstva u ime člana porodice pratioca u slučaju postojanja optužbe da je dotično lice izvršilo krivično delo tokom bavljenja plaćenom delatnošću, osim u slučajevima kada smatra da takvo odricanje može biti suprotno njenim interesima.
Ako ne dođe do odricanja od krivičnog imuniteta kada država prijema smatra da se radio ozbiljnoj stvari, ona može zatražiti od zemlje iz koje potiče taj član porodice pratilac da se od navedenog imuniteta odrekne.
Lica koja bi na osnovu ovog sporazuma zasnovala radni odnos potpadala bi pod režim socijalnog osiguranja zemlje prijema u vezi sa svim pitanjima koja se tiču njegovog zaposlenja u toj državi.
On bi takođe bio u obavezi da u državi prijema plaća sve poreze na prihod ostvaren na osnovu posla koji obavlja u skladu sa ovim sporazumom.
Do sada zaključeni ugovori. Republika Srbija je do sada potpisala ovaj sporazum sa osam drugih država i to sa Kanadom 2004. godine, Amerikom 2006. godine, Holandijom 2010. godine, Španijom 2010. godine, Belgijom 2010. godine, Argentinom 2012. godine, Slovenijom 2012. godine, Izraelom 2012. godine, Turskom 2013. godine, Izraelom ponovo 2013. godine i Makedonijom 2013. godine. Sa Albanijom, Portugalom, Nemačkom, Rumunijom, Brazilom, Finskom, Italijom i Australijom pregovori radi zaključivanja ovog sporazuma su u toku.
Tačka 21. Evropski centar za srednjoročne prognoze vremena i Evropska međuvladina stručna organizacija uspostavljena na osnovu Konvencije potpisane 10. oktobra 1973. godine. Sačinjavaju je 20 država Evrope, punopravnih članica, 14 država pridruženih članica i sedam međunarodnih organizacija. Prilikom osnivanja Centra, pored zemalja članica EU, učestvovala je i SFRJ.
Zakon o ratifikaciji Konvencije o osnivanju usvojena je decembra 1974. godine. Međutim, u vreme sankcija članstvo naše države je suspendovano, pa je od 2002. godine pokrenuta procedura za ponovno pristupanje naše zemlje ovoj međunarodnoj organizaciji.
Sporazum o saradnji između Vlade SRJ i Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena SR Jugoslavije je potpisan 13. decembra 2002. godine u Beogradu. Narodna skupština Republike Srbije 5. maja 2010. godine je ratifikovala ovaj sporazum.
Osnovni zadatak Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena je da za potrebe operativnih funkcija nacionalnih hidrometeoroloških službi država članica obezbeđuje operativne, računarsko-komunikacione veze i pristup svim hemisverskim i globalnim meteorološkim podacima i analitičko prognostičkim produktima neophodnim za izradu vremenskih i klimatskih prognoza i upozorenje o atmosferskim nepogodama i katastrofama.
Numeričke prognoze vremena Evropskog centra za srednjoročnu prognozu vremena su osnova za razvoj sistema operativne izrade prognoze vremena, hidrometeoroloških službi, za potrebe brojnih korisnika iz sektora poljoprivrede, elektroprivrede, saobraćaja, vodoprivrede, vojske i najšire javnosti.
Zahvaljujući operativnom korišćenju produkata numeričke prognoze vremena i satelitskih meteoroloških podataka RHMZ je razvio elektronski sistem rane najave i upozorenja na opasne meteorološke pojave, tzv. meteoalarm za jedinstvenu teritoriju Republike Srbije i obezbedio punopravno članstvo Republike Srbije u sistemu meteoalarma EU.
S obzirom na značaj Evropskog centra za srednjoročnu prognozu vremena, RHMZ je u januaru 2013. godine inicirao pristupanje punopravnog članstva, čime Srbija stiče pravo odlučivanja o strateški važnim pitanjima razvoja centra, koji direktno koincidira sa strateškim planovima razvoja meteorološke struke u Republici Srbiji.
Osim pomenutog, punopravnim članstvom stičemo pravo pristupa i korišćenja kompjuterskih resursa centra, što će značajno poboljšati izrade različitih vremenskih prognoza i upozorenja za Republiku Srbiju i omogućiti značajniji i obimniji kvalitet istraživanja iz područja meteorologije.
Upravo ove godine je potvrđeno efikasno funkcionisanje hidrometeorološkog sistema, rane najave i upozorenja, koji je blagovremeno izdao upozorenje o pojavi ekstremnih količina padavina sa posledicama pojave poplava katastrofalnih razmera koje su u maju ove godine zahvatile teritoriju naše zemlje i okolnih zemalja.
Imajući u vidu napred izneto, predlažem da se u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije Zakon o potvrđivanju originalne Konvencije iz 1975. godine o osnivanju Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena, originalnog Protokola o priviletijama i imunitetima Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena, Protokola o izmenama Konvencije o osnivanju Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena i Protokol o privilegijama i imunitetu Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena donesu po hitnom postupku.
Tačka 22. sporazum o saradnji veterinarske medicine sa drugim državama omogućavaju i regulišu zvaničnu saradnju državnog organa nadležnog za poslove veterinarstva u Republici Srbiji i nadležnih državnih organa za veterinarstvo drugih država. Zvanična saradnja sa drugim nadležnim organima omogućava saradnju, razmenu informacija, usaglašavanje standarda u proizvodnji i kontroli, kao i uspostavljanje procedura veterinarske dokumentacije potrebne za pristup proizvoda životinjskog porekla na tržište država potpisnica.
Sporazum sa Azerbejdžanom je veoma važan, posebno imajući u vidu velike potencijale tržišta za robu poreklom iz Srbije. Važno je imati u vidu činjenicu da je pre parafiranja sporazuma bilateralno usaglašen na tehničkom nivou, pa izmene ne bi trebalo da menjaju takve usaglašene tehničke detalje u sporazumu.
Tačka 23. Donošenje ovog zakona neophodno je radi podrške jačanju kapaciteta Agencije za osiguranje depozita, kako bi se omogućilo da izvršava svoje obaveze u pogledu osiguranja depozita i rešavanja problematičnih banaka, kako bi se služila kao centralni deo sigurnosne mreže finansijskog sektora.
Članom 3. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu „Službeni glasnik RS“ br.110/13 predviđeno je da Republika Srbija može da se zaduži kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj u iznosu od 200 miliona američkih dolara, radi podrške Agenciji za osiguranje depozita.
Prema Zakonu o osiguranju depozita „Službeni glasnik RS“ br.61/05, 116/08 i 91/010 Agencija radi zaštite depozita i očuvanja finansijske stabilnosti u Republici Srbiji osigurava depozite do visine osiguranog iznosa do 50 hiljada evra po deponentu i radi obezbeđenja tih sredstava osnovan je poseban fond – Fond za osiguranje depozita.
Sistem osiguranja depozita je efikasan ukoliko je Fond za osiguranje
depozita sposoban da raspoloživim finansijskim resursima zaštiti depozit u pomenutom opsegu i lako reši problem u bankama koje su troškovno neefikasne.
U skladu sa tim, stepen poverenja u bankarski sistem održava sistem efikasnog osiguranja depozita. S obzirom da su sredstva Fonda za osiguranje depozita nakon rešavanja problema sa kojima su se suočili u svom poslovanju Nova Agrobanka i Razvojna banka Vojvodine potrošena, sistem osiguranja depozita zahteva podršku.
Uslovi ovog zajma za projekat podrške Agenciji za osiguranje depozita su sledeći. Republika Srbija uzima zajam pod uslovima Međunarodne banke za obnovu i razvoj u iznosu od 145.300.000 evra. Originalan iznos zajma od 200 miliona američkih dolara konvertovan je u evre, a iznos zajma u evrima je određen na osnovu kursnog odnosa između američkog dolara i evra na dan 31. decembar 2013. godine, poslednji dan meseca koji prethodi mesecu u kome se održavaju pregovori.
Predloženi uslovi zajma su: period trajanja zajma 18 godina, grejs period pet godina, kamatna stopa je šestomesečni euribor, plus promenljiva kamatna marža, koja trenutno iznosi 0,27%. Pristupna naknada koja se plaća banci iznosi 0,25% od iznosa zajma. Republika Srbija će vratiti kredit u 26 uzastopnih polugodišnjih rata svakog 15. aprila i 15. oktobra svake godine, počevši od 15. aprila 2019. godine.
Tačka 25. Ovu odluku je potrebno doneti po hitnom postupku u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine, „Službeni glasnik RS“ br.20/12 prečišćeni tekst, s obzirom da se ovim izmenama vrši usaglašavanje finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2014. godinu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, „Službeni glasnik RS“ br.110/13.
U ovom delu, kao i program raspodele i korišćenja sredstava dotacija organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja iz budžeta Republike Srbije, koji je usvojen zaključkom Vlade 05 broj 401-1698/14 od 22. februara 2014. godine.
Finansijskim planom Nacionalne službe za 2014. godinu, na koji je Narodna skupština Republike Srbije dala saglasnost 13. decembra 2013. godine za isplatu posebne novčane naknade zaposlenima kojima nedostaje do pet godina do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, predviđena su sredstva u iznosu od 1.667.900 dinara.
Međutim, s obzirom da su naknadne analize pokazale da se sve veći broj zaposlenih prijavljuje za ovu vrstu posebne novčane naknade, amandmanom na Zakon o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu iznos sredstava za te namene se povećava, tako da je Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu i u programu rasporeda i korišćenja sredstava dotacija i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja iz budžeta Republike Srbije od 22. februara 2014. godine utvrđena sredstva u visini od 2.423.250 dinara.
S obzirom da je za mesečnu isplatu potrebno oko 200 hiljada dinara i kako bi se izbegla kašnjenja u isplati i eventualni drugi problemi koji bi mogli nastati usled zastoja u isplati, predložene su navedene izmene finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2014. godinu. Zahvaljujem.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Anamarija Viček.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je jedan set zakona o raznim sporazumima koje će poslanici SVM u danu za glasanje podržati.
Sada bih da govorim o jednom koji je od izuzetnog značaja za mađarsku nacionalnu zajednicu, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Mađarske o socijalnoj sigurnosti.
Da se podsetimo, Sporazum o socijalnoj sigurnosti između Mađarske i Republike Srbije je postojao i do sada. Od 1958 godine je na snazi Konvencija između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Mađarske o uređenju pitanja socijalnog osiguranja njihovih državljana. Želela bih da istaknem da je nakon nekoliko krugova pregovora 29. novembra 2013. godine potpisan Sporazum između Republike Srbije i Mađarske o socijalnom osiguranju i taj predlog zakona je već pre izbora nove vlade bio u skupštinskoj proceduri, a da napomenemo, sporazum je od strane Mađarske već i ratifikovan na sednici mađarskog parlamenta, koji je održan 16. i 17. decembra 2013. godine.
Pošto sporazum stupa na snagu prvog dana trećeg meseca po isteku, u kome bude dostavljeno poslednje obaveštenje o potvrđivanju, u ovom slučaju naše, bilo bi poželjno da se što pre potvrdi i sa naše strane, kako bi i srpski, a i mađarski državljani ostvarili svoja prava.
Ovo je jedan sveobuhvatni sporazum koji uređuje oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite, povrede na radu i profesionalne bolesti, materinstva i osiguranja za slučaj nezaposlenosti.
Pozdravljamo činjenicu da su pri izradi sporazuma uzeti u obzir i standardi koji su predviđeni uredbom EU koja uređuje socijalnu sigurnost radnika migranata, kao i vrlo osetljivo pitanje, a to je da su obe strane, i ona koja dostavlja podatke i ona koja ih prima, dužne da dostavljene lične podatke zaštite od neovlašćenog pristupa, promene i objavljivanja.
Jedna od programskih težnji SVM je da se stvore takvi uslovi u Srbiji da bi se migranti, koji su vojvođanski Mađari u emigraciji, vratili u Srbiju i upravo ovaj sporazum je jedan od značajnih delova tih paketa. Prema rezultatima popisa stanovništva 2012. godine je bilo za 40.000 manje Mađara u Srbiji, nego 2002. godine. Tome, naravno, ima više uzroka, kao što su i nizak natalitet, što je veoma karakteristično, nažalost, za celu Republiku Srbiju, ali i obimne emigracije vojvođanskih Mađara, pre svega u Mađarsku, zbog nastavka obrazovanja i zapošljavanja.
Ovo je bitno za mađarsku nacionalnu manjinu na teritoriji Vojvodine, gde je po poslednjem popisu stanovništva 13% stanovništva činila mađarska nacionalna zajednica.
Ovaj sporazum daje mogućnost državljanima Srbije, koji su izvesno vreme radili i u Mađarskoj i u Srbiji, da na tri načina ostvare pravo na penziju, to jest neposrednu isplatu davanja. Naime, čl. 22. i 23. regulisano je da se pravo na davanja može steći na ta tri načina. Prvo je samostalno davanje, što znači da lice koje je bilo zaposleno u jednoj od dve države, dovoljno dugo vremena u toj državi, steklo pravo na penziju i druga država priznaje to pravo. Druga varijante je srazmerno davanje, što znači da ako lice nije bilo osigurano dovoljno dugo u jednoj od država, može se dodati, sabrati radni staž u drugoj državi, ali da nema poklapanja. Treći način sticanja prava davanja je ako pored spomenutog sabiranja nisu ispunjeni uslovi za sticanje prava davanja, onda se uzimaju u obzir i periodi osiguranja navršenih u trećim državama sa kojima strane ugovornice imaju zaključene sporazume o socijalnom osiguranju.
Volela bih još da istaknem član 37. koji se odnosi na oslobađanje ili smanjenje taksi za pismene podneske ili dokumenta koja se prilažu zbog primene pravnih propisa, kao i član 38. koji se odnosi na upotrebu jezika.
U Predlogu zakona stoji da nadležni organi koji učestvuju u sprovođenju ovog sporazuma u međusobnoj komunikaciji, a i u komunikaciji sa zainteresovanim licima i njihovim predstavnicima, mogu koristiti službeni jezik svoje države i ne mogu se odbiti podnesci ili dokumenti zato što su sačinjeni na službenom jeziku druge strane ugovornice. To je značajno, jer se na ovaj način građani ne opterećuju dodatnim troškovima koji bi bili potrebni za overeni prevod dokumenata.
Sa pravnog gledišta, odnosno iz ugla suda, je značajno da se u skladu sa ovim sporazumom izvršne odluke sudova, kao i izvršne odluke i isprave nadležnih organa ili nosilaca o doprinosima i drugim potraživanjima iz socijalnog osiguranja, priznaju u drugoj državi, drugoj strani ugovornici. Eventualni sporovi u vezi tumačenja i primene ovog sporazuma rešavaju se sporazumno. Nadležni organi strane ugovornica, a u slučaju da aktuelni problem nije moguće rešiti mirnim putem, rešava se diplomatskim putem.
Želim da istaknem i pohvalim saradnju dva fonda za socijalno osiguranje u poslednje dve godine. Naime, obe strane i Fond za socijalno osiguranje u Mađarskoj i Fond za socijalno osiguranje u Srbiji su predvideli savetodavne dane, dva puta godišnje, i to u maju i novembru, za lica koja su radila i bila osigurana i u Mađarskoj i u Srbiji ili u jednoj od dveju država. Na tim savetodavnim danima su prisutni stručnjaci iz oba fonda. Znači, lica koja su zainteresovana mogu da dobiju informacije iz prve ruke, što se tiče osiguranja iz obe države.
Da sumiram, poslanička grupa SVM smatra da je ovaj sporazum izuzetno bitan i podržaćemo ga u Danu za glasanje, kao i ostale sporazume koji su na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Kosanić. Izvolite.

Poštovani ministre sa saradnicima, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički jedinstveni pretres više predloga zakona o potvrđivanju sporazuma i odluka. Na samom početku reći ću da će poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržati ove predloge zakona, prvenstveno što svaki sporazum otvara širom vrata za saradnju u drugim oblastima, da kažem, od vitalnog značaja za Republiku Srbiju.
Nesumnjivo, na samom početku, svaki ovaj sporazum ima težinu i važnost, ali moje izlaganje biće fokusirano na Predlog odluke o upotrebi i učešću pripadnika Vojske Srbije u mirovnim operacijama UN i EU u Centralnoafričkoj Republici i Predlog zakona o potvrđivanju bezbednosnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine.
Kao što sam rekao, prvo ću govoriti o predlogu i upotrebi i učešću pripadnika Vojske Srbije u mirovnim operacijama UN i EU u Centralnoafričkoj Republici. Predlog odluke je upućen na usvajanje po hitnom postupku zbog zahteva EU i UN za što hitnije upućivanje medicinskog osoblja na teren, što je svakako od ključnog značaja za stvaranje uslova za dostizanje i održavanje pune operativne sposobnosti multinacionalnih operacija i prestanak sukoba u Centralnoafričkoj Republici.
Pre nego što krenem da govorim o samom predlogu zakona, šta za nas znače ove mirovne operacije koje obavlja Republika Srbija? Prvo, angažovanje pripadnika Vojske Srbije i drugi snaga u multinacionalnim operacijama pod okriljem EU i UN, Republika Srbija jasno pokazuje da je aktivan činilac u očuvanju mira i bezbednosti u svetu. Sa druge strane, angažovanjem u mirovnim operacijama pruža se čvrst dokaz potvrdi kontinuiteta u spoljnoj politici Republike Srbije, a koja se zalaže za rešavanje mirnim putem svih sporova, poštovanje međunarodnog prava i drugih opšte prihvaćenih normi u međunarodnim odnosima, kao i jačanje uloga i kapaciteta međunarodne zajednice.
To je svakako važan element spoljne politike Republike Srbije, koji doprinosi da Republika Srbija u odnosu sa državama članicama EU i UN tretira kao ravnopravan partner. Imajući u vidu da je u svetu sve veći broj kriznih žarišta i oružanih konflikata, multinacionalne operacije dobijaju sve veći značaj. Trenutno u multinacionalnim operacijama, pod okriljem UN i EU, angažovano je 214 pripadnika Vojske Srbije. Isto tako, Vojska Srbija preduzima mere za povećanje u multinacionalnim operacijama. Tome u prilog ide i činjenica da je samo prošle godine u tim operacijama angažovan broj pripadnika Vojske Srbije koji je gotovo jednak ukupnom broju angažovanih pripadnika Vojske Srbije u prethodnih 11 godina.
Još jedna važna stvar koju ću napomenuti jeste važnost činjenice, daje poseban pečat mirovnim operacijama Vojske Srbije, to uvek volim da istaknem, da žene čine čak 7% pomoćnog osoblja u mirovnim misijama u kojima učestvuje Republika Srbija. Mislim da je to veoma važna činjenica za nas.
Vraćajući se na Predlog odluke, treba reći da je reč o dve mirovne misije. Jedna je pod okriljem UN, a druga je pod okriljem EU. Srbija bi u njima mogla da učestvuje sa najviše 75 štabnih oficira i članova medicinskog osoblja. Mandat operacije će trajati šest meseci nakon dostizanja pune operativne sposobnosti. Nije izvesno da će u nekom daljem periodu biti produživana. Vojska Srbije do sada nije učestvovala u mirovnoj operaciji pod okriljem UN u Centralnoafričkoj Republici. Treba reći da je političko bezbednosna situacija u ovoj državi izuzetno, izuzetno složena.
Karakteriše je sukob na etičkoj i verskoj osnovi, zatim veliki broj raseljenih lica, neuspešno uspostavljanje vlasti na teritoriji čitave države i pretnje podeli države. Zaista sve se čini u cilju sprečavanja sukoba i uspostavljanja stabilnosti u ovoj državi. Pripadnici naše vojske raspolažu adekvatno obučenim ljudstvom za učestvovanje u multinacionalnim operacijama i plan da se angažuju, kao što sam i ranije rekao, najviše sa 75 štabnih oficira i članova medicinskog osoblja. Ono što je najvažnije, u danu za glasanje, što se tiče ove odluke, poslanička grupa JS podržaće ovaj predlog zakona.
Drugo, o čemu bih danas govorio je Predlog zakona o utvrđivanju bezbednosnog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH. Poslanička grupa JS glasaće za ovaj bezbednosni sporazuma, jer praktično ovim sporazumom dve države regulišu saradnju između ministara unutrašnjih poslova i službi bezbednosti, a isto tako stvaraju se uslovi za saradnju u oblasti namenske industrije obe države. Praktično, ovim bezbednosnim sporazumom Republika Srbija pokazuje spremnost da unapredi bilateralnu saradnju sa BiH u sektoru bezbednosti, zaključivanje Sporazuma, kojim će biti obezbeđena i razmena i zaštita tajnih podataka.
Isto tako, stvaraju se uslovi za delovanje protiv izazova i pretnji koje se odnose, ne samo na Srbiju, već i predstavljaju globalne izazove, rizike i pretnje, zatim saradnju u zajedničkim obukama, angažovanju u multinacionalnim operacijama, upravljanjem krizama i upravljanjem granicom. Ovim bezbednosnim sporazumom se svakako postiže efekat veće sigurnosti za naše građane i istovremeno stvara se jasna poruka svima koji su sa druge strane zakona da im bilo kakve granice neće pomoći u obavljanju kriminalnim delatnosti.
Na samom kraju, poslanička grupa JS podržaće, kako ova dva predloga zakona o kojima sam govorio, tako i sve ostale predloge zakona iz ovog zajedničkog jedinstvenog pretresa. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, gospodo iz najmanje osam ministarstva i brojnih državnih institucija, prvo želim da kažem nekoliko reči oko načina na koji današnju raspravu vodimo.
Na predlog kolege Babića, spojili smo 18 tačaka dnevnog reda, po Poslovniku. Tada nismo mogli da reagujemo i to radimo danas, 18 tačaka dnevnog reda nalazi se pred nama. One nemaju gotovo nikakve veze jedna sa drugom. Ovo je materijal za tih 18 tačaka, po ovim zakonima, koji su gotovo svi podneti za raspravu po hitnom postupku. Ovlašćeno je bilo osam ministara da učestvuje u raspravi. Gospodin Selaković – četiri zakona, gospodin Dačić – tri, gospodin Ljajić – dva, gospođa Zorana Mihajlović – dva, gospodin Vulin – jedan, Dušan Vujović – jedan, ministarka Bogosavljević – dva zakona i jedini prisutan gospodin Gašić je bio ovlašćen za dva zakona danas.
Neposredno pred početak predsednik Vlade ga je ovlastio da predstavlja Vladu u raspravi o svih ovih 18 predloga zakona i on je to uradio. Četrdeset sedam i po minuta je govorio o svim zakonima, iako ništa to je jedan napredak kada imamo ove objedinjene rasprave, vrlo često se desi da predstavnik predlagača i ne spomene sve zakone. Tako na početku ovog zasedanja, ministar Verbić u svom izlaganju, recimo, nije govorio uopšte o programu – Horizont 2020 koji se tog istog dana i glasao.
Pitanje, na koji način i da li možemo da vodimo kvalitetnu raspravu ako je ovde samo ministar Gašić? Kažem, dva zakona originalno je on bio ovlašćen pred Skupštinom da predstavlja, ove druge zakone neki drugi ministri.
Probaću u ovih 20 minuta, koliko imam na raspolaganju, da kažem nekoliko reči o nekoliko zakona. Moju prvu sumnju, kada smo videli ovakvo objedinjavanje bilo je da ovim nešto hoće da se sakrije, kada spojite nespojivo, verovatno je bila želja da se o nečemu ne razgovara. Ne znam da li je to, recimo Odluka o izmenama i dopunama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje 2014. koji nikakve veze nema sa međunarodnim bezbednosnim sporazumima, ili sa Odlukom o upućivanju pripadnika Vojske Srbije u mirovne misije ili sa Predlogom zakona o potvrđivanju Sporazuma Vlade Republike Srbije i Švajcarskog federalnog saveta.
Pročitao sam sve ove predloge zakona i sporazume i imam nekoliko stvari koje želim da kažem u toku današnje rasprave. Zanimljivo mi je bilo i ministar je to pročitao, vezano za Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o prevozu putnika i stvari u međunarodnom drumskom saobraćaju. Ministar je pročitao kako je, a to se nalazi u obrazloženju za hitan postupak, kako je 9. septembra 2013. godine, biće sutra godinu dana, naša ambasada obavestila Vladu da je nemačka strana 29. avgusta 2013. godine završila propisani postupak prilagođavanja i uvođenja u pravni sistem ovog sporazuma. Dakle, ovaj sporazum je potpisan 23. maja 2013. godine, Nemačka je to završila 29. avgusta, za tri meseca, a nama treba godinu i tri meseca da isti taj sporazum uvedemo u pravni sistem Republike Srbije.
Onda se čudimo kada kancelarka Nemačke kaže kako ovde na Balkanu se stvari menjaju brzinom puža. Evo vam dokaz za brzinu puža. Nama treba godinu dana više da jedan međunarodni sporazum uvedemo u pravni sistem Republike Srbije. Ko je za to kriv? Opozicija, građani Srbije ili Vlada koja je vladala i 2013. i ove godine? Nemojte da se ljutite kada čujete ocene, nego pokušajte da ubrzate rad na ispunjavanju međunarodnih obaveza. S te strane u opoziciji, u svoje, a i u ime naše poslaničke grupe ćete imati pruženu ruku i saradnju.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma Vlada Republike Srbije i Švajcarskog federalnog saveta, tu je jedna lepa stvar koja će obradovati borce za LGBT prava u Republici Srbiji, pošto se ovim zakonom u naš pravni sistem uvodi pored pojma supružnik kao član porodice i stalni partner sa kojim postoji veza slična braku prema zvaničnoj evidenciji jednoj od ugovorenih strana. Pošto mi nemamo tako nešto u našem zakonodavstvu, a Švajcarska ima, sada ćemo na određeni način to i mati i u Republici Srbiji, možda je to putokaz na koji način će se stvari u Republici Srbiji odvijati.
Interesantan je i Predlog odluke o davanju saglasnosti za izmene i dopune finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2014. godinu. Interesantno je prvo što za predlog ove odluke niko nije ovlašćen ispred Vlade, niko nije bio do danas. Tu je sada gospodin Gašić pa nam može objasniti zašto NSZ kada je predložila svoj finansijski plan Skupštini za 2014. godinu, koji je usvojen u decembru prošle godine, zašto je predvidela samo milijardu i 667 miliona dinara? Kada ste govorili tu ste neke hiljade izgubili. Onda je programom rasporeda i korišćenja sredstava dotacije i organizacije obaveznog osiguranja iz budžeta Republike Srbije 22. februara 2014. godine, dakle samo dva meseca posle toga, utvrđeno je da ova sredstva, a radi se o sredstvima posebna novčana naknada nezaposlenima kojima nedostaje pet godina do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, za 2014. godinu je planirano 2.423.250.000 dinara.
Cela suština ove odluke je da se sada radi ispravka ovog finansijskog plana i da dodatnih 755 miliona se predviđa da se prebaci sa razdela Ministarstva rada, Nacionalnoj službi za zapošljavanje koja je, ne znam kada, shvatila da će joj ove godine trebati 200 miliona dinara trebati mesečno da plaća ove naknade, a ne nekih 150, koliko je mislila da će joj trebati krajem prošle godine, i da ne bi došlo do zastoja u isplatama, jer je praktično celokupan budžet za ovu godinu predviđen već isplaćen, mora da se izvrši ova izmena i dopuna finansijskog plana.
Naravno, ovo bi bila tema za raspravu po jednoj tački dnevnog reda. Da govorimo na šta se sve troše pare u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Da postavimo pitanje - zašto su rashodi, na šta se potroši 287 miliona za tekuće popravke i održavanja ili, na materijal 148 miliona ili na neke druge stvari? Ali, nažalost, ovo je jedna od 18 tačaka, a i nemamo vremena da raspravljamo o svim ovim pitanjima vezano za ovu tačku dnevnog reda.
Takođe, imamo i među ovim sporazumima, koji počinju sa sporazumima o razmeni tajnih podataka i raznim drugim, i jedan zajam od 200 miliona dolara, odnosno 145,3 miliona evra. Mislim da svaki put kada razgovaramo o zaduživanju građana RS koji će morati da plate ovaj iznos, treba da vodimo raspravu uz prisustvo ministra i da čujemo na koji način će te pare biti potrošene, da li će država Srbija moći da vraća ovaj dug od 15. aprila 2019. godine, kako je predviđeno ovim zakonom, i na koji način će se povećati zaduženje RS koja je već sada na rekordnom nivou.
Možda jedina tačka o kojoj ministar prisutan danas može da pruži konkretne odgovore, jer ne verujem da može da nam da konkretne podatke o tome na koji način će potvrđivanje sporazuma između Vlade RS i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u oblasti poljoprivrede, kakve će to pozitivne efekte imati na spoljnotrgovinsku razmenu i na neke eventualno dodatne prihode u RS, je tačka koja je vrlo važna i mislim da zaslužuje naravno pojedinačnu raspravu, a to je Predlog Odluke o upotrebi i učešću pripadnika Vojske Srbije u mirovnoj misiji UN u Centralno-Afričkoj Republici i EU u Centralno-Afričkoj Republici.
Mi smo danas čuli da je Odbor prihvatio i predstavnik predlagača takođe prihvatio amandman gospodina Babića, gde se rok od osam dana od dana objavljivanja skraćuje, da zakon počinje da stupa na snagu danom objavljivanja, zato što je planirano da se prvi vojnici u okviru ove mirovne misije upute u Centralnoafričkoj Republici već septembra meseca, znači, bukvalno ovih dana. Uvek smo podržavali učešće pripadnika Vojske Srbije i MUP-a u međunarodnim misijama i da je to važno za imidž RS, da nam to omogućava da budemo kredibilan partner, i otvara nam mnoga druga vrata koja treba da dovedu do većeg ekonomskog razvoja i boljeg života građana Srbije, ali mislim da uvek treba da imamo na umu da ljude koje šaljemo tamo, ne šaljemo ih na nikakav izlet, šaljemo ih na opasna trusna područja i da će njihovi životi biti izloženi riziku.
U samom obrazloženju ove odluke kaže se da je situacija izuzetno složena, da je karakteriše sukob na etničkoj i verskoj osnovi, veliki broj raseljenih lica, neuspeh uspostavljanja vlasti na čitavoj teritoriji države i pretnja podele države.
Prvo bih zamolio ministra oko jedne nedoumice. Ovde u ovom predlogu zakona stoji da će RS uputiti do 75 svojih pripadnika u ove dve misije, a ministar je obrazlažući rekao - 68 medicinskog osoblja u Misiju UN, šest u Misiju EU, dva štabska oficira i dva vojna posmatrača. To je u zbiru 78. Nije neka razlika, ali radi se o troje ljudi i evo da vidimo, da li je 78 ili 75, i kojom dinamikom će oni biti upućivani u Centralnoafričku Republiku, i takođe, ja sam postavio ministru pitanje na sednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove o tome ko će biti zadužen za bezbednost, s obzirom da pripadnici Vojske RS će ići tamo, ići će iz medicinskog osoblja, verovatno neće biti pod naoružanjem i neko drugi će se starati o njihovoj bezbednosti. Koja je to zemlja, da li je to taj Nemački kontigent u okviru kojeg će biti naše snage? Voleo bi da čujemo od ministra, možda već i naredne godine, ukoliko on bude u prilici da ih obiđe, i izveštaj o tome kakvo je stanje na terenu. Znamo da je ministar pre nekoliko dana i obišao naše vojnike u Libanu i mislim da je to dobro, i ukoliko se ova misija ostvari u ovom punom obimu od preko 70 ljudi, mislim da će to biti treća misija po brojnosti Vojske RS i mislim da je izuzetno važno da pokažemo brigu o tim ljudima koje šaljemo u jednu daleku, i sasvim sigurno, opasnu zemlju.
Na kraju, ja se samo nadam da ova praksa spajanja nespojivog se neće ponavljati. Mogu da razumem želju da se ovo zasedanje što pre završi, jer postoji jedna delegacija ili više delegacija Narodne skupštine RS koje treba da odu u važne posete u daleke zemlje, ali mislim da to nije razlog da se uspostavlja jedna loša praksa.
Nemojte da, kada sledeći put, ako ga bude, kažete – pa evo, desilo se jednom pa sad može da se dešava svaki put. Ovakve stvari ne bi smele da se dešavaju u praksi parlamenta Srbije. Ne možemo da kvalitetno raspravljamo o 18 međunarodnih sporazuma, koji prvo nisu 18 međunarodnih sporazuma. Među ovim tačkama ima stvari koje nisu međunarodni sporazumi, izuzetno važnih tačaka. Nešto sam o tome govorio. Znači, osam ministara je bilo predviđeno da obrazlaže ove predloge zakona, tu je samo gospodin Gašić i ja vas molim da ovo bude prvi i poslednji put da u parlamentu na ovaj način raspravljamo o ovako važnim stvarima.
Hvala.

Zahvaljujem.
Nije ovo bilo prvi put u parlamentarnoj praksi da se spaja, kako ste vi rekli, nespojivo, nego je to bila praksa, a možemo da je izmenimo u budućnosti da se ipak grupišu na drugi način. Vi ste dugo poslanik, i ja sam, pa znamo da je to ustaljena praksa već godinama, bez obzira ko je predsedavajući i ko je većina, a ko je manjina.
Ovo zbog javnosti da nemaju pogrešan utisak da je to nešto novo i prvi put.
Reč ima ministar Gašić. Izvolite.
Ministar je tražio da odgovori. Da li se slažete?
Izvolite ministre.

Gospodine Đurišiću, zahvaljujem na ovim pitanjima. Jako sam ponosan danas da sam mogao mojih toliko kolega da zamenim zajedno sa njihovim pomoćnicima, državnim sekretarima, koji su ovde zajedno sa mnom da mi pomognu da vam odgovorim na sva ova vaša pitanja. Ovo pokazuje samo jedno veliko jedinstvo Vlade, da Vlada Srbije funkcioniše kao veliki tim.
Moje kolege su danas imale bitnija, važnija posla. Naravno, jedan broj njih je otišao i sa premijerom Vučićem na jedno važno, jako važno putovanje u zemlju koja je jedna od vodećih svetskih sila. Sa ponosom sam njihove zakone danas branio ovde i probaću da vam odgovorim na sva pitanja i nadam se da će ceo tim koji je danas ovde pred vama uspeti da odgonetne sve probleme i sve ono što vam nije jasno.
Prvo, pričate da sam pročitao u milionima. Da, tačno je, ali morate da znate da knjigovodstvena evidencija u bilansima se vodi u hiljadama dinara. Znači, one tri nule se uvek skinu, pa je zato i pročitano tako. Ništa tu greška nije bila.
Što se tiče zajma, kasnije ću, verujem da će i drugi šefovi poslaničkih grupa da postave ta pitanja i vrlo rado ću da odgovorim oko ovih 200 miliona dolara koje imamo. Nemojte da zaboravite samo da smo imali jednu Razvojnu banku Vojvodine i sve ono što se dešavalo u njoj, da smo imali novu Agrobanku, gde su uz pomoć nekih prethodnih vlada mnogi tajkuni se jako obogatili i ostavili na cedilu na hiljade građana Srbije, na hiljade malih i srednjih preduzeća Republike Srbije. Ovo je samo pomoć da isplatimo ono što je u nekim prethodnim godinama potpisano od nekih vlada, kada je i napravljena ta Agencija za osiguranje depozita, da bi mogli te ljude da obeštetimo. Jasno je predviđeno, imamo ovde, ako budete želeli, mogu posle svima vama da pročitam, i od NBS za šta su tačno ta sredstva namenjena i na koji način će biti potrošena.
Što se tiče ugovora sa SR Nemačkom, Predlog zakona i zašto tek sada dolazi. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SR Nemačke o prevozu putnika i stvari u međunarodnom drumskom saobraćaju je poslat u skupštinsku proceduru u oktobru 2013. godine, znači odmah nakon potvrđivanja od strane Vlade SR Nemačke, neposredno posle toga, nakon prikupljanja mišljenja relevantnih i svih ostalih institucija. Nakon raspuštanja prethodnog saziva Skupštine svi predlozi zakona su povučeni iz procedure i bilo je neophodno ponovo ponoviti proceduru nakon formiranja ove nove Vlade.
Toliko, pa ću ponovo posle, vezano za mirovne operacije i za sve ostalo o čemu pričamo. Hvala.