Uvaženi ministre Gašiću, mislim da je, što bi se reklo, jutro pametnije od večeri. Vama sada nije dobro, ne bi da vas zadržavamo mnogo, ali mi smo podneli određeni broj amandmana i ja vas molim da te amandmane dobro prostudirate. Mislim da ovaj loš zakon može da se izvede na bolji put. Mislim da ovaj zakon kako je predložen neće pomoći ni srpskoj odbrambenoj industriji, niti slobodnoj privredi koja treba da ostvaruje određene prihode od nje, a još manje će pomoći upravo oružanim snagama koje vi vodite.
Način na koji je zakon koncipiran ukazuje da postoji disperzija vlasti u Srbiji, da postoji želja administracije pre svega, pošto se time ministri ne bave, za one koji ne znaju to, to nije posao kojim se bave ministri, ja se bar nisam bavio, ne znam za vas, da se kontrolišu procesi koji mogu da uspore privredni razvoj Srbije. Moja želja i želja poslaničke grupe DS je da se to ne desi, da se stvari jasno definišu od početka do kraja, da ne moraju da se čitaju svi zakoni koji postoje u Srbije ne bi li neko mogao da dođe do svojih prava.
S druge strane, da ne derogiramo one ljude koji možda danas sticajem okolnosti ne mogu da registruju svoju firmu u registrator, ali već sutra mogu to da isprave, a po vama moraju da čekaju pune dve godine da bi se ponovo pojavili. To su privredna društva koja dolaze tu pre svega da bi napravile posao. Taj posao je za one radnike koji su i danas u problemu. Slušao sam danas da je fantastična situacija i u „Krušiku“ i u „Zastavi“ i svugde. Ja vam čestitam. Sticajem okolnosti, s tim ljudima sam u kontaktu skoro svakodnevno i daleko je to od fantastičnog, daleko je to od dobrog. Ono što je još lošije jeste što je silazna putanja, ali treba malo vremena da se i to shvati.
Nadam se da ćemo sutra imati diskusiju u kojoj nećemo pričati ko je služio vojsku, a ko nije. Mislim da ste, gospodine Bečiću, dužni da opomenete gospodina Marijana Rističevića da ne radi to, jer ja sticajem okolnosti znam ko ovde nije služio vojsku. Mislim da to nije bila tema nijednog trenutka…
