Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Molim narodne poslanike da provere svoje kartice, da li su registrovane u sistemu.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine? (Da)
Reč ima narodni poslanik dr Sulejman Ugljanin. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, uvažene kolege poslanici želim da pitam, mi smo imali sastanak ovde u Skupštini Srbije sa evropskim komesarom za proširenje Štefanom File 5. maja ove godine.
Sa naše strane su bili predstavnici poslaničkih grupa i predsednica Skupštine na čelu naše delegacije. Evropski komesar za proširenje govoreći o uspostavi vladavine prava, pravne sigurnosti i pravne države dao je veliki značaj rešavanju pitanja manjina kako je on izrazio divljenje da u Srbiji ima veliki broj manjina.
Međutim, evropski komesar naglasio je da neophodno da se sačini ozbiljan program za rešavanje manjinskog pitanja, kako bi se jasno definisao cilj tog programa. Ime nosioca svakog dela programa, da se zna ko nosi taj program, ko vodi taj program, rokove za završetak tog programa, iznos sredstava koji se predviđaju za rešavanje tog programa i iznos koliko je potrebno novca za taj program.
Pitam predsednicu Skupštine koja je predsedavala tim sastankom - šta je do danas učinila Skupština Srbije? Da li je učinila ili je počela da radi taj program za rešavanje Bošnjačkog pitanja u Republici Srbiji?
Što se tiče manjinske poslaničke grupe, grupe SDA Sandžaka i PDD, mi smo spremni da damo puni doprinos u izvedbi programa za Bošnjačku manjinu i za Albansku manjinu. Hvala.

Zahvaljujem.       
Reč ima narodna poslanica dr Ljiljana Kosarić. Izvolite.

Hvala lepo.
Pitanje postavljam Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu prosvete i Ministarstvu rada i socijalne politike. Odnosi se na dodatnu podršku deci i učenicima iz osetljivih grupa, neposrednu i posrednu koja zahteva dodatna finansijska sredstva, a ne sprovodi se na način koji je potreban.
Sa početkom nove školske godine kulminirao je problem postojanja i održivosti personalnih asistenata tj. asistenata koji su angažovani kao pratnja deci za ličnu pomoć. Personalni, lični asistent je neposredna i dodatna podrška deci iz osetljivih grupa koja zahteva dodatna finansijska sredstva kao što je u ostalom i prilagođavanje i nabavka udžbenika, nastavnih sredstava na primer, Brajevo pismo, individualni obrazovni program, angažovanje pedagoškog asistenta.
Sistem je profunkcionisao i činilo se da će se dograđivati, da će biti još bolji, a onda je na jednom sve više lokalnih samouprava ne izmiruje svoje obaveze, pa su roditelji prinuđeni da sami plaćaju personalne asistente. Kako roditelji kažu, tražeći informacije sa svih nivoa došli su do saznanja da niko nije odgovoran, da nema zakona po kome bi lokalna samouprava opredelila sredstva za ovu namenu. Činjenica je da se deci usled socijalne uskraćenosti smetnje u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga pruža dodatna pomoć u obrazovanju, zdravstvu i socijalnoj zaštiti.
To nije volja pojedinca, niti je to volja grupe, to je strateško opredeljenje Srbije. Donet je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja 2009. godine gde je u članu 98. i predviđeno, što je za razliku od ranije velika izmena da svako dete može i mora upisati u prvi razred osnovne škole sa najmanje 6,5, a najviše 7,5 godina ili će roditelji snositi zakonske posledice.
Shodno ovom zakonu donet je i Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku, to je „Službeni glasnik“ broj 63 od 2010. godine. Iza ovog Pravilnika stoje ova sva tri pomenuta ministarstva i oni su učestvovali u radu, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete.
Shodno Pravilniku formirane su inter resorne komisije za procenu potreba dece, ove pomenute dece i što je najvažnije članove komisije imenuje skupštinska jedinica lokalne samouprave na zajednički predlog opštinskih uprava iz oblasti obrazovanja, zdravlja i socijalne zaštite. One su bile u obavezi i to su i uradile da imenuju i koordinatore komisije. To je lice koje je zaposleno u opštini i koje je spona između inter resornih komisija i lokalne samouprave kao i ministarstava i imaju obavezu da šalju izveštaje o radu i drugu dokumentaciju od značaja, čak i kada su problemi u pitanju. Tu su i strateška opredeljenja kako međunarodna tako i naše Republike.
Ono što je važno i što moram istaći jeste da je potrebno razumeti da je proces procene potrebe deteta za roditelje pa i za dete veoma stresan. Zato je neophodno da profesionalci koje vode ovaj proces stvaraju atmosferu uzajamnog poverenja u institucije i poverenja međusobnog, poverenja u konačan cilj, a to je obezbeđenje uslova detetu za razvoj, učenje, i ravnopravno učešće u sistemu zajednice.
Inače, ovaj sistem je uspostavljen i odjednom se dešava da imamo probleme u funkcionisanju. Zato i postavljam pitanja Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu prosvete, Ministarstvu za rad i socijalnu politiku – da li redovno dobijaju izveštaje o radu inter resornih komisija i da li su upoznati sa problemima pružanja dodatne podrške deci i učenicima iz osetljivih grupa i šta će preduzeti u otklanjanju nastalih smetnji? S obzirom na već postojeće zakonske akte, šta je potrebno da bi se privolela lokalna samouprava da ispoštuje obaveze u pružanju podrške deci i učenicima iz osetljivih grupa, tako da se i reši pitanje personalnih i pedagoških asistenata? Hvala vam.

Zahvaljujem.
Za reč se javio narodni poslanik Đorđe Stojšić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, postavio bih pitanje ministru resornom, gospodinu Velimiru Iliću, gospođi Mihajlović i gospodinu Marku Blagojeviću, a vezano za situaciju u Opštini Šid, konkretno mesto Jamena, kao što javnost dobro zna, pogođeno je poplavama koje su zadesile našu zemlju ove godine. Situacija u tom mestu je izuzetno kritična i građani se tamo osećaju zaboravljenim i izdanim od strane države. Niz problema je sa kojima se oni suočavaju i mogućnost da u istoj ulici neko dobije sredstva za obnovu kuća, a neko ne, ne bi trebala da im se dešava, a takođe, ljudi se žale na rešenja koja su dobili. Mesecima ne dobijaju odgovore. Pomoć koja je stizala od raznih donatora, raspoređuje se na vrlo čudne načine u smislu da se dele po rođačkim ili još gore, partijskim aršinima. Ono što je sigurno najkritičnije, jedan deo građana koji ne mogu da obnove svoje kuće, ostati u šatorima, zima se približava i mislim da je to nešto na čega bi Kancelarija koja je osnovana namenski da se bavi ovim pitanjima, morala da se osvrne.
Postoji problem između republičke i pokrajinske vlasti, vezano za sanaciju nastalih šteta u mestu Jamena, s obzirom da, koliko sam ja obavešten, pokrajina ne može da opredeli sredstva, ukoliko bi izvršila trošenje sredstava, za obnovu kuća u Jameni, rečeno je da bi to bilo nenamensko trošenje sredstava, odnosno mogli bi da krivično odgovaraju za tako nešto.
Građani Jamena svakako ne misle da je trenutak da se preko njihovih leđa dogovaraju, pregovaraju, razgovaraju, republička i pokrajinska vlast i nadam se da ovo neće biti samo još jedna situacija u kojoj, kada imamo problem, osnovaćemo agenciju u Beogradu gde će se zaposliti gomila nečijih prijatelja, prija, šurnjaja, partijskih drugova i na tome će se stvar završiti, i ovaj problem mora urgentno da se reši. Hvala.

Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

Moje pitanje je upućeno predsedniku Republike, gospodinu Nikoliću, predsedniku Vlade, gospodinu Vučiću i ministru Gašiću, ministru odbrane a tiče se vojne parade, najavljene za 16. oktobar.
Naime, nesporna je činjenica da treba gajiti sećanja na antifašističku istoriju našeg naroda, međutim, pitanje je način i mere na koji se to radi.
Naime, u toj borbi, učestvovala je i „Crvena armija“. Moje prvo pitanje tiče se vremena održavanja vojne parade. Naime, borbe za oslobođenje Beograda trajale su od 14. do 20. oktobra i 16. oktobra, ni ova zgrada u kojoj sedimo nije bila oslobođena. Velike borbe vodile su se za Trg Republike 17. a Palata Albanije je oslobođena 20, dakle centar grada, uz velike otpore nemačkog okupatora. Dakle, zbog čega 16. oktobar, kada je manji deo Beograda bio tog datuma oslobođen?
Drugo pitanje tiče se načina pripremanja ove vojne parade. Interesuje me, postavljam pitanje, ko je izdao naredbu za vojnu paradu, da li je to učino predsednik Republike kao vrhovni komandant oružanih snaga ili neko drugi i koji dokument o tome svedoči, o toj naredbi?
Drugo pitanje, kada su započete pripreme za ovu vojnu paradu, da li je dovoljno vremena dato Vojsci Srbije za pripremu, a ovo pitam, pre svega iz razloga bezbednosti učesnika vojne parade, jer ta vojna parada se održava na radni dan, to je četvrtak i verovatno će mnogi doći na tu paradu organizovano ili neorganizovano, pa to pitam zbog bezbednosti učesnika, da li je Vojska Srbije imala dovoljno vremena da se pripremi za vojnu paradu i da li će njihova bezbednost i bezbednost učesnika biti ugrožena.
Treće pitanje vezano za ovu vojnu paradu tiče se finansiranja vojne parade. Interesuje me koliko će koštati održavanje ove vojne parade, koliko dinara, da li su u budžetu obezbeđena sredstva za ovu vojnu paradu, imajući u vidu da će to ili tih dana i vojnici po ugovoru koji će učestvovati u toj paradi, biće im smanjene plate, biće smanjene plate i profesorima i policajcima i vozačima i mnogim drugima baš tih dana.
Postavljam pitanje, da li bi, ukoliko bi ova parada bila skromnija, možda plate tih vojnika po ugovoru, možda bile manje smanjene u odnosu na smanjenje koje se predviđa?
Ne znam da li je u budžetu predviđena ta pozicija, ali znam da održavanje parade košta puno.
Naime, rezervoar tenka jeste zapremine 1200 plus 400, dakle 1600 litara. Tenk koji mi imamo troši od 260 do 450 litara. Avioni koje koristimo, zapremina njihovog rezervoara je 4365 litara, a oni od zavisnosti vrste leta, ovaj rezervoar mogu da potroše za nekoliko sati. To su ozbiljne pare, to je ozbiljan novac.
Pitam odakle su ta sredstva obezbeđena i da li je bilo neophodno da se tolika sredstva obezbede?
Sa druge strane, država se zadužuje svakog dana i država koja se zadužuje, ne meri svoju snagu po vojnim paradama, kao što evropske zemlje ne mere svoju snagu po broju održanih i veličini održanih parada, već po standardu građana. Po broju parada i po načinu i veličini parada, svoju snagu mere neke druge zemlje, koje imaju veoma nizak standard građana i veoma ugrožene slobode građana i prilično lošu reputaciju u svetu.
Dakle, molim predsednika Vlade i ministra odbrane da dobijemo odgovore na ova pitanja do početka ove parade.

Pre nego što nastavimo, da li još neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima gospodin Stefanović, šef poslaničke grupe DS.

Poštovane kolege, postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću i predsedniku Vlade gospodinu Vučiću, vezano za nemile događaje koji su se dogodili u nedelju u Beogradu, kao što su svi građani Srbije videli kada je došlo do jednog neželjenog incidenta, kada je brutalno pretučen brat predsednika Vlade gospodin Andrej Vučić.
Dakle, moje pitanje ministru policije i predsedniku Vlade su sledeća. Kako je došlo do ovog incidenta, ko ga je izazvao, šta se zaista i tačno dogodilo da se Skupština obavesti i nadležni odbor, da se obavesti Skupština Srbije i narodni poslanici, ako je moguće, u zakonu predviđenom roku o tome ko je i na koji način dodelio obezbeđenje gospodinu Andreju Vučiću i bratu gradonačelnika gospodinu Malom, da se obavesti Skupština ko je doneo odluku da pripadnici vojne jedinice „Kobre“ u ovoj situaciji vrše neformalno štićenje lica, da li za to postoji odluka, naređenje ili pisani dokument i ako postoji, mi bismo želeli da vidimo?
Takođe, smatramo da je ova, kasnije u medijima, apsolutno masovno prezentovana neželjena situacija dobila svoj epilog u tome da, ili ministar unutrašnjih poslova treba da podnese ostavku ili treba da podnese ostavku ministar odbrane, zato što smatramo da lično obezbeđenje premijera je ustupljeno bez adekvatnog naređenja ili pisanog traga u štićenje brata premijera.
Prema tome, ili ministar unutrašnjih poslova nije radio svoj posao, pa je dozvolio da se ovo dogodi i mi bismo želeli da dobijemo odgovore na ta pitanja, da se ne završi na suspenziji pet pripadnika žandarmerije iz niškog, jer smatramo da ovde mora da se ustanovi i komandna odgovornost i propusti svih koji su doveli do ove situacije.
Dakle, mi ne možemo da prihvatimo stalno medijsko spinovanje ovog događaja bez činjenica koje bi objasnile ovu zaista neželjenu situaciju. Srbija se izlaže jednoj medijskoj lavini koja na neadekvatan način predstavlja događaj o kojem, čini mi se, malo ko bilo šta zna u ovoj zemlji. Ono što znamo je da je naš sugrađanin brutalno pretučen, da ne znamo kako i zašto je došlo do toga, kako je taj incident počeo, da li su zaista se legitimisali, da li je gospodin Andrej Vučić flašom gađao žandarmeriju ili nije i ko je ustupio obezbeđenje tom čoveku i na osnovu kog ovlašćenja i da li je tačno da su pokušali na silu da probiju kordon i da li je tačno da su u tom smislu i oni sami koristili silu i pokazivali oružje. Mi želimo to da čujemo zato što želimo da građani Srbije znaju istinu, a ne zato što nekoga mrzimo, odmah da kažemo to.
Takođe, moje sledeće pitanje se odnosi, ponovo postavljam pitanje gospodinu Marku Blagojeviću i postavljam pitanje predsedniku Vlade, da nas najzad obaveste koliko sredstava je prikupljeno pozivanjem broja 1003, nakon katastrofalnih poplava u maju mesecu, tačno koliko sredstava, gde se ta sredstva nalaze i za šta će biti, tj. za koje namene upotrebljena?
Takođe me interesuje, dakle pitanje na iste adrese, koliko kuća je do sada od pomoći prikupljene u novcu izgrađeno u poplavama zahvaćenim područjima, recimo u Obrenovcu ili Krupnju ili na nekom drugom mestu? Ako nije, kada će tačno biti te kuće izgrađene i zašto nije do sada nijedna kuća izgrađena?
Ono što me takođe interesuje je afera koja se pojavila sa angažovanjem lobističke firme u Velikoj Britaniji. Mi smo videli da je tu bilo nekih nejasnoća. Voleli bismo da nam Vlada odgovori, dakle da nam odgovori nadležni ministar za informisanje, da nam odgovori predsednik Vlade, ko je osoba koja je zaključila sporazum sa britanskom lobističkom firmom i gde se nalazi trag svega toga?
Na kraju pitanje za predsednika Vlade i ministra informisanja i kulture gospodina Tasovca, na koji način i kada će da isprave ogromnu nepravdu koja je ugrožavanje javnog interesa, ugrožavanje informisanja građana, a to je da je očigledno, voljom premijera, ukinuta emisija „Utisak nedelje“ na televiziji B92?