Nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miroslav Markićević, prof. dr Žarko Obradović, Stefana Miladinović, dr Dijana Vukomanović, Meho Omerović, Riza Halimi i Šajip Kamberi.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 5. i 6. dnevnog reda, o Predlogu zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme i o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžir o uzajamnoj razmeni i zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslanika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom zajedničkog načelnoj i jedinstvenog pretresa o predlozima zakona iz tačaka 5. i 6. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača dr Rasima Ljajića, potpredsednika Vlade i ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, i Bratislava Gašića, ministra odbrane, pozvao da sednici prisustvuju i: Zoran Đorđević, državni sekretar u Ministarstvu odbrane, Bojana Todorović, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, pukovnik Milan Konjikovac, zastupa načelnika Uprave za međunarodnu vojnu saradnju u Ministarstvu odbrane, Jasmina Roskić, načelnik odeljenja u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija i Asija Veljović, samostalni savetnik u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama 5. i 6, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: o Predlogu zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme i o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžir o uzajamnoj razmeni i zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da.)
Reč ima ministar odbrane gospodin Bratislav Gašić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, članovi Vlade, potvrđivanjem međunarodnih konvencija i sporazuma iz oblasti zabrane širenja konvencionalnog naoružanja, streljačkog i lakog oružja, kao i oružja za masovno uništenje Republika Srbija je kao članica UN prihvatila i u potpunosti realizuje svoje međunarodne obaveze na ovom planu, pre svega u oblasti poštovanja Rezolucije Saveta bezbednosti UN, preporuka OEBS-a i odluka EU.
Izvozna kontrola je preventivna mera kojom se obezbeđuje da izvezena roba ne bude iskorišćena u svrhu nelegalnih ili nepoželjnih aktivnosti u drugim zemljama i regionima.
Efikasna primena zakona kojima je propisana izvozna kontrola i primena sankcija u slučaju njenog kršenja zahteva poštovanje pravila izvoza propisanih zakonom, kao i angažovanje širokog kruga nacionalnih aktera, uključujući carinu, policiju, obaveštajne i sudske službe.
Predlog zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme je deo seta zakona u oblasti izvozne kontrole, čijim usvajanjem će Republika Srbija u potpunosti usaglasiti svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU.
Prvi takav zakon stupio je na snagu novembra 2013. godine i to je Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 95 od 2013. godine. Materija izvozne kontrole do tada je bila regulisana jednim zakonom, Zakonom o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene, „Službeni glasnik Srbije i Crne Gore“ broj 705 i 805. Donet je 2005. godine u vreme postojanja bivše državne zajednice Srbije i Crne Gore, koji je u značajnoj meri prevaziđen.
Imajući u vidu da u zakonodavstvu EU oblast kontrole izvoza robe dvostruke namene pripada delu zajedničke trgovinske politike, ova oblast je definisana obavezujućim propisima za države članice, među kojima je najznačajnija regulativa 428 iz 2009. godine.
Oblast kontrole izvoza naoružanja i vojne opreme spada u takozvani drugi stub evropskog zakonodavstva. Spoljna politika, odbrana i bezbednost i njeno regulisanje prepušteno je državama članicama, s time što postoje obavezujuće smernice i kriterijumi koji moraju biti primenjeni u nacionalnom zakonodavstvu država članica.
Ovo se pre svega odnosi na kriterijume za izdavanje dozvola koje su propisane takozvanom zajedničkom pozicijom EU.
U tekst Predloga zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme uneti su navedeni kriterijumi zajedničke pozicije, tako da će se njegovim stupanjem na snagu steći uslovi da oni budu primenjeni u zakonodavstvu Republike Srbije.
Predlog navedenog zakona u potpunosti usklađen je sa Ugovorom o trgovini naoružanjem kao prvim dokumentom u ovoj oblasti usvojenim na nivou UN. Ugovor je Republika Srbija potpisala avgusta meseca 2013. godine, a njegova ratifikacija je u toku. Rešenje i standardi predviđeni navedenim ugovorom u potpunosti su ugrađeni u tekst predloženog zakona.
Konačno, ništa manje značajna za donošenje Zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme nije i činjenica da se njegovim usvajanjem i stupanjem na snagu stiču uslovi za prijem Republike Srbije u Vasenarski, aranžman koji predstavlja značajni kredibilan međunarodni kontrolni režim. Naime, Republika Srbija je zahtev za članstvo u režimu podnela je još 2009. godine, ali ni do danas nije primljena. Jedan od najvažnijih uslova za prijem bilo je upravo usvajanje novog zakonodavstva usklađenog sa međunarodnim standardima u oblasti izvozne kontrole.
Predlogom ovog zakona stvaraju se normativne pretpostavke za ispunjavanje osnovnog cilja - uspostavljanje jačeg sistema kontrole i nadzorom u oblasti izvoza, uvoza, transporta i tranzita naoružanja i vojne opreme, kao i pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u vezi sa tom robom, radi ostvarivanja i zaštite odbrambenih, bezbednosnih i spoljno-političkih interesa Republike Srbije i nijednog međunarodnog kredibiliteta, kao i obezbeđenje poštovanja njenih međunarodnih obaveza.
Donošenje novog zakona će doprineti jačanju mehanizma zaštite u izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći, transporta i tranzita, te ograničiti mogućnost neovlašćenih krajnjih korisnika da dođu do nezakonito izvezenih roba, tehnologija i unapredi sistem unutrašnje sigurnosti privrednih subjekata koji obavljaju navedene poslove u oblasti naoružanja i vojne opreme.
Predloženim zakonom se utvrđuje da se izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme, utvrđen Nacionalnim kontrolom listom naoružanja i vojne opreme, vrši na osnovu dozvole. Nacionalni kontrolni list naoružanja i vojne opreme usvaja Vlada Republike Srbije na predlog ministarstva nadležnog za poslove spoljne trgovine. Važeća Nacionalna kontrolna lista robe dvostruke namene usvojene odlukom Vlade jula meseca ove godine, objavljeno u „Službenom glasniku“ 76 iz 2014. godine i u potpunosti je usklađena sa važećom listom ove robe u EU za 2014. godinu, koja je usvojena aprila meseca ove godine.
Najznačajnije novine koje su obuhvaćene predloženim zakonom su sledeće – precizno se uređuje oblast registracija, odnosno uslova i načina za sticanje prava, pravnih lica i preduzetnika za obavljanje poslova, izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći. Utvrđuje se nadležnost Ministarstva i trgovine i turizma i telekomunikacija za vođenje registra lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme. Njime se daje ovlašćenje Ministarstvu za donošenje podzakonskog akta kojim se propisuje način vođenja registra, kao i obrasci zahteva za upisa u registar. Posebni uslovi koje lice koje podnosi zahtev za upis u registar mora da ispuni, a koji su od značaja za zaštitu bezbednosnih i drugih interesa Republike Srbije i uvodi posebna pisana saglasnost podnosioca zahteva za upis u registar, kako bi bio podvrgnut takvoj vrsti provere.
Daje se mogućnost produženja važenja izdate dozvole, do sada je važila godinu dana od dana izdavanja, na rok do okončanja ugovora, a najduže do tri godine. Na taj način se u praksi olakšava privrednim subjektima koji zaključuju dugoročne ugovore za izvoz naoružanja i vojne opreme ili pružaju usluge u inostranstvu.
Propisuje se rok za odlučivanje po zahtevu za izdavanje dozvola i to deset dana od dana dobijanja poslednje saglasnosti organa koji učestvuje u postupku izdavanja dozvole Ministarstva odbrane, MUP, Ministarstvo spoljnih poslova i BIA.
Na ovaj način je izbegnuta mogućnost da se fiksiranjem rokova za izdavanje dozvole podnosilac zahteva eventualno obrati sa zahtevom za naknadu štete, a sa druge strane, ostavlja mogućnost organima u postupku odlučivanja da sve potrebne provere izvrše neopterećeni kratkim rokovima.
Propisuje se obaveza izvoznika, uvoznika, brokera i pružaoca tehničke pomoći da pre započinjanja posla izvoza, uvoza, pružanja brokerskih usluga i pružanja tehničke pomoći utvrdi da li predmet roba ili usluga spada u vojno naoružanje. U skladu sa odredbama ovog zakona predviđa se posebna saglasnost za izvoz tehnologije, odnosno izdavanja dozvole za otpočinjanje pregovora koji uključuju izvoz tehnologije. Naime, u praksi se dešavalo da privredni subjekti ugovore posao kojim se predviđa izvoz tehnologije u oblasti proizvodnje naoružanja i vojne opreme, za koji ne dobiju saglasnost pa dolazi do raskida takvih ugovora, zahteva za nadoknadu štete i drugo.
Precizno se definišu i kriterijumi za odlučivanje po zahtevu za izdavanje dozvola, a predviđena je mogućnost automatskog odbijanja zahteva za izdavanje dozvola po osnovu prva četiri kriterijuma, a na osnovu mišljenja Ministarstva spoljnih poslova, kako i u zakonodavnoj praksi država članica EU.
Predviđa se mogućnost izdavanja dozvola po tzv. posebnoj, skraćenoj proceduri, kada je u pitanju roba koja pripada bezbednosnim ili odbrambenim snagama zemlje, a radi učešća predstavnika te zemlje u multinacionalnim operacijama, na međunarodnim vežbama ili po osnovu obaveze koje proističu iz članstva zemlje u međunarodnim organizacijama ili po osnovu međunarodnih ugovora.
Na isti način se po skraćenoj proceduri predviđa izdavanje dozvola za tzv. nekomercijalni izvoz i uvoz ove robe, na primer, u svrhe učešća na međunarodnim sajmovima, izložbama, kao i robe stečene po osnovu poklona ili nasleđa. Preciznije je uređena situacija kada dozvola prestane da važi, kao i kada se dozvola menja. U zavisnosti od vrste izmene, odnosno da li je u pitanju formalna ili materijalna izmena, dozvola se izdaje po novoj, sprovedenoj redovnoj proceduri ili se dozvola samo menja rešenjem nadležnog ministarstva, bez pribavljanja prethodne saglasnosti organa koji učestvuje u postupku izdavanja dozvola.
Reguliše se slučaj, čest u praksi, kada je dozvola izdata u tzv. izvoznom ograničenju u smislu zabrane ponovnog izvoza robe bez prethodne saglasnosti države porekla ili prodavca robe, kada se radi o robi uvezenoj u Republiku Srbiju, odnosno kada krajnji korisnik robe izvezen iz Republike Srbije zatraži saglasnost za njen ponovni izvoz ili dalju prodaju. U takvim slučajevima predviđeno je da se radi dobijanja saglasnosti sprovede kompletna procedura propisana Zakonom za izdavanje dozvole.
Konačno, novim zakonom se daje mogućnost da privredni subjekat, u većinskom stranom vlasništvu, može da obavlja poslove izvoza, odnosno uvoza naoružanja i vojne opreme. Naime, važećim Zakonom o stranim ulaganjima „Službeni list SRJ“ broj 3 iz 2002. godine i broj 5 iz 2003. godine, propisano je da firma koja je u većinskom stranom vlasništvu ne može obavljati poslove proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme. Ovakva odredba je u velikoj meri prevaziđena i limitirajuća u smislu privlačenja stranih ulagača koji bi investirali u ovu oblast, pa je predloženo njeno ukidanje.
Predviđena je mogućnost izricanja, pored novčanih kazni, i kazni izricanja određenih zaštitnih mera, shodno odredbama novog Zakona o prekršajima, „Službeni glasnik“ Republike Srbije broj 65 iz 2013. godine.
Tekst nacrta zakona je podeljen u sedam delova. Prvi deo sadrži uvodne odredbe. Drugi deo sadrži odredbe o uslovima za vršenje izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme i pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći. Treći deo sadrži odredbe o dozvoli. Četvrti deo sadrži odredbe o transportu i tranzitu naoružanja i vojne opreme. Peti deo sadrži odredbe o nadzoru. Šesti deo sadrži kaznene odredbe. Sedmi deo sadrži prelazne i završne odredbe.
Namenska industrija Srbije ima značajan potencijal za razvoj. Srbija je najveći izvoznik naoružanja i vojne opreme u regionu jugoistočne Evrope. Ovo je utoliko značajnije ako se ima u vidu da su kapaciteti fabrika tzv. namenske industrije gotovo potpuno uništeni tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Ponovo su uspostavljene veze sa tradicionalnim partnerima, pre svega sa Irakom, izvozne snage SAD, koje su do nedavno bile u toj zemlji. S tim u vezi, potrebno je više ulaganja u kapacitete namenske industrije, prevashodno radi poštovanja preuzetih obaveza i ugovorenih rokova isporuke, povećati stepen realizacije sklopljenih poslova. Sadašnji nivo realizacije kreće se od 25 do 30% ugovorenih poslova. Značaj namenske industrije je utoliko veći što ta industrija ostvaruje suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni sa inostranstvom.
Od prihoda ostvarenih izvozom je moguće vršiti modernizaciju vojnih snaga Srbije i ulagati u revitalizaciju postojećih kapaciteta namenske industrije i konačno usmeriti veća sredstva u istraživanje i razvoj naoružanja i vojne opreme.
Od 2005. godine prati se i analizira broj ukupno izdatih dozvola za izvoz, odnosno uvoz kontrolisane robe u ministarstvu nadležnom za poslove spoljne trgovine. Ako posmatramo statistički, konstantno je rastao broj izdatih dozvola za izvoz i uvoz, kao i njihove vrednosti.
Izvoz naoružanja i vojne opreme: u 2005. godini izdate su 274 dozvole u vrednosti od oko 76 miliona američkih dolara, u 2006. godini izdato je 300 dozvola u vrednosti od 346 miliona američkih dolara, u 2007. godini izdate su 372 dozvole u vrednosti od 300 miliona američkih dolara, u 2008. godini izdate su 343 dozvole u vrednosti od 571 miliona dolara, u 2009. godini izdato je 360 dozvola u vrednosti od 467 miliona dolara, u 2010. godini izdato je 348 dozvola u vrednosti od 757 miliona dolara, u 2011. godini izdate su 324 dozvole u vrednosti 369 miliona dolara, u 2012. godini izdato je 366 dozvola u vrednosti od 460 miliona dolara, u 2013. godini izdate su 444 dozvole u vrednosti od 775 miliona dolara, a u 2014. godini za prvih šest meseci izdato je 190 dozvola i nemamo još uvek vrednost u dolarima.
Uvoz naoružanja i vojne opreme: u 2005. godini izdato je 59 dozvola u vrednosti od pet miliona američkih dolara, u 2006. godini izdato je 100 dozvola u vrednosti od 12 miliona američkih dolara, u 2007. godini izdato je 135 dozvola u vrednosti od 57 miliona dolara, u 2008. godini izdato je 176 dozvola u vrednosti od 129 miliona dolara, u 2009. godini izdate su 182 dozvole u vrednosti od 111 miliona dolara, u 2010. godini izdate su 152 dozvole u vrednosti od 79 miliona dolara, u 2011. godini izdato je 148 dozvola u vrednosti od 55 miliona dolara, u 2012. godini izdate su 134 dozvole u vrednosti od 30 miliona američkih dolara, u 2013. godini izdate su 193 dozvole u vrednosti od 54 miliona dolara i u prvih šest meseci 2014. godine izdate su 103 dozvole.
Ako uporedimo podatke o uvozu i izvozu naoružanja, vidi se da je, na primer, 2013. godine izvoz naoružanja i vojne opreme bio gotovo 15 puta veći od uvoza, što znači da je po ovom osnovu ostvaren značajan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa inostranstvom. Napominjem da su sve vrednosti izražene u američkim dolarima proračunato po kursu Narodne banke na dan 31. decembra za godinu za koju se podnose.
Vlada Republike Srbije jednom godišnje usvaja izveštaj o realizaciji spoljnotrgovinskog prometa kontrolisanom robom, a u skladu sa obavezom iz člana 28. Zakona. Poslednji pripremljeni izveštaj za 2012. godinu objavljen je u „Službenom glasniku RS“, broj 75/14 i dostavljen Narodnoj skupštini Republike Srbije radi informisanja.
Do sada su već predstavljeni izveštaji za 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010. i 2011. godinu. Treba napomenuti da se izveštaji naizgled pripremaju i objavljuju sa jednom godinom zakašnjenja, ali je to zbog činjenice što sadrže podatke o realizaciji po izdatim dozvolama, a da se dozvole shodno zakonom izdaju sa rokom važenja od jedne godine.
Prilikom izrade izveštaja poštovane su preporuke EU po pitanju forme i sadržine nacionalnog izveštaja, kako bi bio kompatibilan sa izveštajima EU i upotrebljivu svrhu poređenja sa nacionalnim izveštajima zemalja u regionu i šire.
Otišao sam čak i korak dalje, pa naš izveštaj sadrži podatke o realizaciji koje ne sadrže izveštaji zemalja članica EU. Izveštaj sadrži informacije o nacionalnom zakonodavstvu u oblasti spoljne trgovine kontrolisanom robom, sistemu izvozno-uvozne kontrole, međunarodnoj saradnji i statističkom pregledu podataka o izvozu i uvozu kontrolisane robe.
U aneksima su prikazani podaci o licima koja su upisana u registar lica, a koja mogu da obavljaju spoljnu trgovinu kontrolisanom robom, o izdatim dozvolama i realizaciji izvoza, odnosno uvoza, njihovoj finansijskoj vrednosti, količini i opisu kontrolisane robe prema destinacijama i zemljama krajnjim korisnicima, kao i podacima odbijenih zahteva za izdavanja dozvola. Ukupan broj lica upisanih u registar za obavljanje poslova spoljne trgovine kontrolisanom robom na dan 28. juli 2014. godine je 176.
Ministarstvo vodi sopstvenu bazu podataka o izdatim, oduzetim i realizovanim dozvolama. Baza je zahvaljujući međunarodnim donacijama inovirana, kao i oprema koju zaposleni koriste. Ovo je doprinelo, pored ostalog, i bržem izdavanju dozvola, čemu su sva relevantna ministarstva dala svoj doprinos, pa taj proces sada traje oko 25 dana, a zakonom je propisano 30 dana. Sa daljim unapređenjem baze treba nastaviti u tom smislu, jer imamo konstantni problem sa nedostatkom sredstava.
Značajno je pomenuti da se nacionalne kontrolne liste Republike Srbije usaglašene sa relevantnim listama EU. Nova nacionalna kontrola lista naoružanja i vojne opreme usvojena je u junu 2014. godine, dok je nova nacionalna kontrolna lista dvostruke namene usvojena u februaru 2013. godine i obe su u skladu sa listama koje se nalaze na snazi u EU.
Posebno treba istaći redovne konsultacije sa predstavnicima privrede. Ministarstvo redovno jednom godišnje održava seminar za privredu, koji predstavlja dobru priliku da privrednici razmene iskustva između sebe, kao i sa predstavnicima ministarstva i drugih državnih organa koji učestvuju u postupku izdavanja dozvola i da iznesu svoje probleme i dileme sa kojima se suočavaju prilikom obavljanja poslove spoljne trgovine kontrolisanom robom. Poslednji takav seminar održan je u decembru 2013. godine, i to prilikom je predstavljen nacrt zakona o izvozu – uvozu naoružanja i vojne opreme i razmenjena su mišljenja sa predstavnicima privrede o njegovim predloženim rešenjima.
Izvinjavam se, ja sam pod visokom temperaturom, tako da vas molim za malo razumevanja.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska Narodna Republika Alžir odabrala je Republiku Srbiju za strateškog partnera u obnovi, modernizaciji svoje odbrambene industrije. Dosadašnja saradnja sa Demokratskom Narodnom Republikom Alžir razvijana je prvenstveno kroz vojno-ekonomsku i vojno-obrazovnu saradnju, što će ubuduće biti prioritet uz očekivanje njenog daljeg unapređenje, jer su sveobuhvatnog razvoja.
U skladu sa navedenim, pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžir o uzajamnoj razmeni i zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane, koji je potpisan u Beogradu 12. februara 2014. godine. Sporazum je izrađen u skladu sa Zakonom o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora i u potpunosti je saglasan sa Bečkom konvencijom o ugovorenim pravima.
U navedenom sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžir opredeljuju se osnovni ciljevi i principi na kojima će se zasnivati saradnja u domenu razmene i zaštite tajnih podataka iz oblasti odbrane između vlada Srbije i Alžira, odnosno njihovih nadležnih organa, a u cilju doprinosa razvoja celokupnih bilateralnih odnosa dve države, kao i miru i bezbednosti u svetu.
Prvenstveni cilj predloženog zakona, odnosno zaključenog sporazuma jeste uspostavljanje pravnog okvira koji bi omogućio saradnju ugovornih strana i njihovih nadležnih organa, odnosno Ministarstva odbrane u oblasti razmene i zaštite tajnih odbrambenih podataka, kao i osnovne principe pristupa tajnim podacima, obaveze ugovornih strana, načina prenosa podataka i postupak u slučaju neovlašćenog otkrivanja tajnih podataka. Takođe, sporazum sadrži prelazne i završne odredbe koje se odnose na troškove rešavanja sporova, stupanje na snagu, kao i izmene i dopune sporazuma.
Stupanjem na snagu predloženog zakona bili bi ispunjeni prethodni uslovi za realizaciju potencijalnih oblasti saradnje u narednom periodu, i to u vezi zajedničkih projekata u oblasti naoružanja i vojne opreme, zajedničkog opremanja i modernizacije oružanih snaga, transfera tehnologije i razmeni iskustava, školovanje i usavršavanje oficirskog kadra, školovanje i usavršavanje na postdiplomskim studijama na medicinskom fakultetu VMA, kartografija, školovanje civilnih pilota, modernizacija procesa proizvodnje postojećih fabrika, projektovanje i adaptacija specifičnih podzemnih infrastruktura, izgradnja vojnih bolnica, stambenih objekata i rashladnih skladišta.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu navedeno, predlažem da Narodna skupština izglasa zakon kojim se potvrđuje Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžir o uzajamnoj razmeni i zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane. Još jednom vam se zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem se, ministru Gašiću.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, žao mi je što ste danas došli. Nismo vas očekivali, s obzirom da je ispred Vlade po ovom zakonu bio nadležni ministar gospodin Ljajić i njegovi predstavnici su bili juče i na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove da nam predstave tekst ovog zakona. Negde se i videlo da ovo nije vaša materija, s obzirom da ste pročitali obrazloženje koje stoji u zakonu na kraju, tako da nismo mogli da čujemo ništa više od onoga što smo već znali, spremajući se za današnju sednicu i čitajući predloge zakona koje je Vlada uputila.
Slažemo se da postoji potreba da država Srbija donese jedan ovakav zakon, zato što su zakoni koji su uređivali ovu materiju usvojeni još u vreme zajedničke države sa Crnom Gorom, 2005. godine, kao i to da je jedan uvodni zakon usvojen krajem prošle godine.
Generalno se vidi iz ovog teksta da je on pisan na jedan moderniji način u odnosu na zakone koji se pišu i dostavljaju ovoj Skupštini i jeste usaglašen u najvećoj meri sa međunarodnim pravilima koja regulišu ovu oblast koja je izuzetno kompleksna i važna, pre svega, ono što ste vi rekli, imajući u vidu potencijal namenske industrije u Srbiji i činjenicu da on i danas, iako ostvaruje suficit za budžet, iako možda nije do kraja iskorišćen ceo kapacitet koji ta namenska industrija ima.
Ovaj zakon je predložen nama da raspravljamo po hitnom postupku i interesantna je istorija ovog zakona. Znači, on je bio usvojen u istom ovom obliku od strane prethodne Vlade i negde u decembru mesecu prošle godine dostavljen Skupštini, a onda je, kada je formirana nova Vlada, pošto, naravno, nije stigao na red zbog izbora, krajem aprila povučen iz procedure, sa mnogim drugim zakonima i onda je trebalo tri meseca Vladi da prođe celu proceduru i ponovo ga vrati u Skupštinu, 25. jula, sa oznakom da se raspravlja hitno i sa obrazloženjem zašto je važno da se ovaj zakon usvoji po hitnom postupku.
Skupština Srbije je u ta dva meseca imala nekoliko zasedanja. Kao što znaju koje kolege, mi u tom periodu kada nisu redovna zasedanja radimo po dnevnom redu koji ili predložili Vlada ili grupa od najmanje 84 poslanika i niko za ova dva meseca nije smatrao da je ovo pitanje hitno. Tako je ovaj zakon dočekao početak redovnog zasedanja i dalje sa oznakom hitno i dalje sa obrazloženjem da je to važno za Republiku Srbiju, pa je meni lično čudno kako ta hitnost nije u nekom trenutku nekog zainteresovala da ovaj zakon ranije dođe na dnevni red. Ali, dobro. Dobro je što je danas tu pred nama, dobro je što možemo da govorimo o njemu.
Činjenica je da je ovaj zakon dobra osnova. Ima u njemu nekih stvari za koje mi smatramo da mogu bolje da se definišu i da se možda zato što je neko ko nije u našem pravnom sistemu radio možda završnu redakciju ovog zakona, pa su neke stvari propuštene da se usaglase sa našim zakonodavstvom. Mi smo predložili nekoliko amandmana na ovaj zakon i smatramo da je vrlo važno da se ti amandmani prihvate, kako bi zakon bio kompletniji, bolji i bolje se uklapao u naš zakonski sistem.
Ono što hoću da kažem, vi ste ovde nešto govorili, čitali iz obrazloženja neke brojeve iz godišnjeg izveštaja realizacije spoljno-trgovinskog prometa kontrolisane robe za 2012. godinu. To je poslednji izveštaj, koji je objavljen jula meseca ove godine na sajtu Ministarstva i tu se vidi kome je i koliko dozvola izdato, za koju namenu, za uvoz, izvoz, koja je vrednost robe koja je predviđena. Činjenica je da je taj uvoz u 2012. godini, dozvole su bile izdate za izvoz za 460 miliona dolara, a ostvarene za nekih 153 miliona dolara je samo realizovano, što je manje u odnosu na 2011. godinu za nekih 10 miliona ili 5% u odnosu na realizovano iz 2011. godine. Ali, ono što su nam predstavnici Ministarstva rekli juče na Odboru, i to je dobra vest, da su preliminarni podaci da je 2013. godine duplo u odnosu na 2012. godinu ostvareno ovih izvoza i robe i to je dobro i želimo da se sa tim nastavi. Verujemo da će ovaj zakon tome da doprinese.
Ono što ovaj zakon ne definiše, a verovatno je posledica nekih podzakonskih akata, to je upravo da je ovaj izveštaj javan, da se objavljuje na sajtu Ministarstva. Rekli su i predstavnici Ministarstva spoljne trgovine da će nam i dati neku brošuricu, koja je urađena od neke donacije, gde je štampan ovaj izveštaj. Ali, mi smo predvideli da to ne bude podzakonska materija ili dobra volja samog ministra, nego da se svi ti podaci i izveštaji objavljuju redovno, kao zakonska obaveza na sajtu i zato smatramo da je to jedan od amandmana koji treba da prihvatite.
Ono što građani treba da znaju zašto je ovo važno, navešću jedan primer. Naime, zašto se u svetu insistira da se trgovina i promet ove robe, naoružanja, da se vodi posebna evidencija i sistem dozvola? Imamo jedan primer gde je i Srbija bila uključena, iz 2010. godine. Tada je u Obali Slonovače vođen građanski rat i UN su istraživale poreklo naoružanja koje se koristilo u tom građanskom ratu. Ustanovili su da je najveći deo municije koja se koristila u Obali Slonovače poreklom iz Srbije. Ali, zbog činjenice da je Srbija vodila ovu evidenciju, mogao je da se prati trag tog naoružanja, pa se onda videlo da je to naoružanje legalno izvezeno za Izrael, iz Izraela opet legalno, po proceduri, izvezeno za Burkinu Faso, a onda je tamo nestalo, prijavljeno kao nestalo i pojavilo se na ratištu i u građanskom ratu na Obali Slonovače. Ali, na ovaj način država Srbija nije bila optužena za nelegalnu trgovinu naoružanjem i skinuta je mrlja sa naše države. Zato je važno da imamo procedure koje su postojale i do sada.
Naša poslanička grupa će pre svega aktivno učestvovati kada budemo razgovarali o amandmani. Smatramo da je zakon dobra polazna osnova, da može još da se poboljša amandmanima koje smo predložili mi i neke druge kolege. Ukoliko ti amandmani budu usvojeni, podržaćemo usvajanje ovog zakona na kraju rasprave.
Drugi sporazum je jedan dobar sporazum koji otvara Srbiji mogućnost saradnje sa jednom velikom afričkom državom. Srbija na taj način postaje deo međunarodne bezbednosne zajednice i može svoja iskustva i znanja da ponudi Republici Alžir. Takođe, mislim da je to jedan dobar način da ostvarimo mogućnost da naša privreda, kako namenska industrija, ali i druge grane naše industrije ostvare izvoz u Republiku Alžir i zato ćemo podržati usvajanje ovog sporazuma. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, tri su veoma bitna razloga za donošenje ovog zakona.
Prvi je, kao što je i gospodin Đurišić rekao, je u tome što je ovaj zakon 2005. godine u zajedničkoj državi, pa smo punih devet godina čekali na donošenje novog zakona. Drugi razlog je usaglašavanje naših propisa u ovoj oblasti sa zakonodavstvom EU. Treći, po mom mišljenju najvažniji je stvaranje adekvatnog pravnog okvira koji je neophodan u kontroli i nadzoru naoružanja i koji će pomoći reafirmaciji naše namenske industrije.
Juče je na Odboru za bezbednost i unutrašnje poslove smo konstatovali da je ovo jedan izuzetno dobar zakon. Obradovala nas je činjenica koju su izneli predstavnici Ministarstva trgovine, da će on poslužiti kao osnova za zakone i u zemljama u regionu, uopšte zemljama u kojima nisu do sada doneti ovakvi zakoni.
Takođe, vrlo je važna činjenica da izvoz naše namenske industrije kontinuirano raste sa manjim oscilacijama, da je u periodu od 2005. do 2008. godine izvoz naoružanja u Srbiji povećan za više od tri puta od prethodnog perioda i kao što ste vi, gospodine ministre, naveli da je u 2013. godini izdato 443 dozvole, a za prvih šest meseci ove godine 198. dozvola, ja očekujem da će ovaj zakon biti taj prvi važan i početni korak u daljem povećanju izvoza naše namenske industrije sa ciljem da Srbija zauzme mesto u izvozu naoružanja koje je nekad imala u zajedničkoj državi.
Prokomentarisaću samo nekoliko, po mom mišljenju, važnih odredaba ovog zakona, pre svega član 2. koji predviđa čvršću kontrolu u oblasti izvoza i uvoza i transporta naoružanja. Mislim da je ova odredba veoma važna u aktuelnoj situaciji, pre svega međunarodnoj, kada imamo i krizu u Ukrajini i oružane sukobe i u Ukrajini i na Bliskom istoku i mislim da se na ovaj način ovom odredbom člana 2. smanjuje i mogućnost potencijalnog izvoza terorizma na evropski kontinent, pa samim tim u naš region i našu zemlju.
Vlada Republike Srbije je na osnovu Predloga ovog zakona u članu 4., a na predlog ministarstva nadležnog za poslove spoljne trgovine, nadležna da utvrdi nacionalnu kontrolnu listu naoružanja i vojne opreme, da tu listu stalno dopunjuje i da tu listu usklađuje sa relevantnom listom na nivou EU.
Takođe, po mom mišljenju i mišljenju mojih kolega iz poslaničke grupe NS, vrlo je važan i član 30. i 31. koji na jedan precizan način reguliše transport i tranzit naoružanja. Važno je što je taj transport zakonom razgraničen, odnosno tranzit kopnenim i pomorskim od transporta tranzita vazdušnim putem, precizno su navedena sva dokumenta koja su neophodna za obavljanje ovih aktivnosti i precizno je navedeno i kako se sprovodi pratnja i adekvatno obezbeđenje za izvoz i uvoz ovog naoružanja.
Kada je u pitanju pojačana kontrola države, ona je predviđena članom 16. stavom 1. koja predviđa ukrštanje nadležnosti. Vrlo je važno što u ovom članu nemamo više nikakva diskreciona prava odlučivanja na strani nadležnog ministarstva, nego su ravnopravno uključena i Ministarstva odbrane, unutrašnjih i spoljnih poslova, kao i bezbednosne strukture. Precizno su nabrojane sve situacije koje predstavljaju potencijalni razlog za dobijanje zahteva.
Mi u parlamentu uvek insistiramo na jačanju kontrolne odnosno nadzorne uloge ovog doma. Po mom mišljenju je veoma važno što ovaj zakon predviđa da nadležno ministarstvo podnosi izveštaj Vladi, a Vlada Narodnoj skupštini Republike na godišnjem nivou, što će uticati direktno na neposrednu kontrolu sprovođenja ovog zakona. Mislim da je kontrola sprovođenja zakona sa podzakonskim aktima koje očekujem da će odmah po usvajanju ovog zakona biti precizirana, mislim da je to veoma važno.
Pomenula bih samo još kaznene odredbe u okviru ovog zakona. Mislim da je dobro i to je moj lični stav da uvek budu visoke. Mislim da će se na taj način sprečiti sve zloupotrebe i to je dobro.
Poslanička grupa Nove Srbije će u Danu za glasanje podržati Predlog ovog zakona.
Želela bih samo još u nekoliko rečenica da prokomentarišem Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Alžir o uzajamnoj razmeni i zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane.
U prošlom sazivu kao narodna poslanica sam bila član Grupe prijateljstva sa Republikom Alžir i prilikom nekoliko naših susreta sa ambasadorom Alžira u Republici Srbiji saznala sam nekoliko veoma važnih podataka za ovu državu i zbog građana Srbije ovom prilikom želim da ih iznesem.
Alžir je od 2000. do 2010. godine investirao 600 milijardi dolara u svoju zemlju i uopšte u svetu. Oni su pozajmili MMF kao država 5 milijardi dolara. Godine 2000. Alžir je dugovao 36 milijardi dolara, a 2013. godine Alžir kao država duguje 36 miliona dolara. Mislim da od ove zemlje možemo mnogo da učimo i da u svim oblastima privrednim možemo da unapredimo saradnju.
Poslanička grupa NS će i Predlog ovog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Republike Alžir podržati u Danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Filipovski.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo, uvažene kolege poslanici, počeću svoje izlaganje analizom poslednjeg dela govora gospodina ministra. Objektivno samo taj deo se i čuo. U momentu kada vam je rekao gospodin Bečić da spustite mikrofon tada smo vas čuli. Do tada smo vas pratili vizuelno, a ne audio.
Ono što bih morao da kažem da za laike vaši podaci koje iznosite fenomenalno zvuče i nije sporno da je izdat veliki broj dozvola u vrednosti toj i toj, ali građani bi morali da znaju da je to principu realizacija bude 30, 40 i 50%.
Imajući u vidu da u poslednjih nekoliko godina radimo velike poslove transfera tehnologije i da između ostalog vršimo reeksport određene opreme koja se takođe uvozi u našu zemlju, onda se postavlja pitanje – šta je ustvari naša vojska u poslednje dve godine kupila novo i da li ima ijedno sredstvo koje ćete predsedniku Putinu da pokažete za desetak dana na toj paradi ili ćete se kititi, što bi rekao narod, tuđim perjem? To volite da radite često, pa vas pitam to. Mislim da bi to bilo dobro da saznamo.
Zakon kao i svaki zakon, pretpostavka donošenja svakog zakona je da omogući brže procese i da omogući lakši poslovni ambijent za one koji su zainteresovani. Nažalost, ovaj zakon iako je nasušna potreba, i ako nema dileme da je neophodno da se donese ni na koji način ne ubrzava sistem niti poboljšava kontrolu procesa.
Lično mislim da je ovaj zakon morao da bude mnogo, mnogo, mnogo moderniji, da ima mnogo više fleksibilnosti, da zakon bude jednoznačan, da ne daje mogućnost svakom ministarstvu da se bavi svim mogućim pitanjima i da izlazi iz svoje nadležnosti koje su definisane Zakonom o Vladi i to je nešto o čemu želim da razgovaram i danas, a i sutra kada budemo podnosili amandmane.
Postoji niz stvari za koje smatram da nisu dobro urađene. Žao mi je što ste vi danas ovde, jer verujem da vi niste upoznati u potpunosti sa ovim zakonom, imajući u vidu da vaše ministarstvo nije nosilac ovog zakona, već Ministarstvo za trgovinu, kako god da se zove, ali želim nekoliko stvari da naglasim već sada u ovim uvodnim izlaganjima.
Ako mogu da zamolim predsedavajućeg, pored uživanja u gledanju kolega koji se dovikuju, da ih opomenete, jer zaista je teško govoriti, čak se i ministar nije čuo, a ne ja.
Dakle, mislim da postoji niz stvari koje su loše urađene i koje trebaju ili možemo amandmanski da ih popravimo ukoliko bude sluha i ukoliko budete želeli da prihvatite amandmane.
Pre svega, ovde se navodi jedna stvar koja jeste opšte poznata i to je činjenica koja mora da postoji, a to je uvođenje u registar. Postoje određeni uslovi pod kojima se neko može uvesti u registar trgovaca naoružanja vojnom opremom. Međutim, ono što je ovde definisano u zakonu, tačnije u članu 10. se kaže da ukoliko je neko odbijen da se registruje u tom registratoru automatski gubi pravo da konkuriše u sledeće dve godine. Nisam siguran da je ovo čak i po Ustavu.
Znači, po pravilu znamo da bezbednosne agencije koje će dati svoje mišljenje, to mišljenje ostaje diskreciono, to mišljenje ne može da se saopšti u javnosti, a pretpostavljam da ni lice koje konkuriše da se registruje neće dobiti konačan odgovor. Mi njemu dajemo dve godine šta da uradi? Ako to nešto što je sporno ispravi, i dalje je dve godine u problemu. Smatram da to tako ne treba da bude regulisano. Mi praktično onemogućavamo nekoga da vrši delatnost ili čak onemogućavamo nekoga da radi.
Sama činjenica da agencije na osnovu diskrecionih saznanja mogu nekome da ospore upis u registar govori o tome da postoje mogućnosti korupcije, postoji mogućnost da neko ospori nekom mogućnost da radi. Mislim da je to stvar koja treba da se promeni, da to može da se uradi samo u uslovima dokle god ne otkloni tu smetnju koja se tiče same registracije.
Kao što znate, gospodine ministre, a verujem da znaju i uvažene kolege, najveći poslovi koje trenutno ima naša odbrambena industrija tiču se pre svega transfera tehnologije i znanja. Na pomenuti Alžir koji smo započeli pre nekih četiri ili možda malo više godina, isto tako i Azerbejdžan koji smo započeli pre nešto od više od dve godine, to su poslovi u kojima se vrši transfer tehnologije.
U članu 11. predviđate da niko nema pravo da razgovara sa stranim kupcem zainteresovanim za transfer tehnologiju ukoliko ne dobije odobrenje nadležnog ministarstva ili svih u grupi ministarstava koji su, da tako kažem, zakonski tu zainteresovani. Smatram da je to član koji takođe treba da se briše, da je to jako loše, jer ukoliko imate delegaciju koja dođe iz neke, ajde da tako kažemo, zainteresovane afričke zemlje koja dolazi jednom u pet godina u Srbiju, i ukoliko ta delegacija na licu mesta poželi da započne pregovore o nekom transferu tehnologije, što nije ugovaranje, vi ćete praktično onemogućiti tog pregovarača, ili trgovca, ili čak SDPR, da započne te razgovore dok ne dobije odobrenje, a odobrenje ne mora da dobije u nekom roku, pošto ni to nije jasno definisano, kao i masa drugih stvari jer ne postoje tajminzi na osnovu kojih može trgovac da zna u kom roku će dobiti razne dozvole. To je nešto što mislim da mora da se promeni. To će onemogućiti one koji trenutno rade na velikim poslovima da i u budućnosti mogu da ugovaraju takve poslove.
Podsetiću vas da postoji niz velikih manifestacija vojnih sajmova, sajmova naoružanja, gde se upravo vrše razgovori, a često i pregovori. Ukoliko se naše delegacije pojave na tim sajmovima bez ovlašćenja da pregovaraju o transferu tehnologije neće moći da vode kvalitetne razgovore i to će sigurno onemogućiti dalji napredak naše odbrambene industrije.
Takođe, ono što je veliki problem, to je što se ovoga puta, na to smo predložili čak i amandman, praktično derogira Zakon o Vladi, jer sva ministarstva koja su uključena u taj postupak, a to se vidi u članu 16, odnosno kasnije u članu 17, sva ministarstva koja su uključena u proces izdavanja dozvole mogu da odlučuju praktično o svemu.
Šta to znači? Znači da Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje u procesu izdavanja dozvole daje saglasnost, pre svega treba da daje saglasnost sa aspekta bezbednosti transportnog naoružanja kroz našu državu, može da konstatuje da u tom nekom krajnjem korisniku, u nekoj krajnjoj zemlji ne postoji pozitivan razlog da se izda dozvola i da ne da saglasnost. Ministarstvo spoljnih poslova može da kaže da se ne slažu da se ta tehnologija transferiše, a Ministarstvo odbrane može da kaže da se ne slažu da se ta tehnologija transportuje kroz Srbiju.
Znači, mi smo podneli jedan amandman koji jednoznačno stavlja na znanje koje ministarstvo o čemu odlučuje. Da podsetim, Ministarstvo spoljnih poslova odlučuje o političkom aspektu i odlučuje o tome da li se protiv te zemlje, krajnjeg kupca, primenjuju određene sankcije, da li Evropske unije ili sankcije Ujedinjenih nacija, ili neke možda unilateralne sankcije koje ima Srbija. Ministarstvo odbrane preko svog tehničkog instituta treba da odluči da li ta tehnologija, koja bi trebala da bude sofisticirana, što nažalost u poslednje vreme mi nemamo, može da ugrozi bezbednost naše zemlje ukoliko potencijalni neprijatelj dođe u posed nje. Ministarstvo unutrašnjih poslova treba samo da da saglasnost o vremenu i načinu transporta naoružanja i vojne opreme kroz našu zemlju.
Sada imamo situaciju da se svi pitaju za sve i zato kažem da se praktično Zakon o Vladi, gde je definisano koje ministarstvo šta radi, derogira i time se stvara mogućnost da postoji jedan proces u kome praktično možete zavisiti po svim osnovama od svih ministarstava.
Nakon toga, po dobijanju tih saglasnost, nešto što je moralo da se promeni u ovom zakonu, a postojalo je i u ranijem… Ne očekujem samo da mi odgovorite tako što ćete reći da je u ranijem zakonu bilo tako, jer ja podržavam novi zakon, nemojte imati dilemu nikakvu. Dakle, na kraju, kada se skupe sve saglasnosti, ministarstvo nadležno, ovoga puta za trgovinu, može da se zove spoljnu, nije bitno kakvu, može da ne izda dozvolu. Postavlja se pitanje da li je moguće da u ovoj državi, ako MUP, odbrana, posredno BIA preko MUP-a i spoljni poslovi daju saglasnost, koji je to organ u Ministarstvu trgovine koji može da kaže – mi se ne slažemo? Iz kog interesa? Da li je moguće da su ljudi koji rade u odbrani, MUP-u i spoljnim poslovima toliko neozbiljni da izdaju saglasnost koju će posle da derogira neko u Ministarstvu trgovine? Podsetiću vas da se radi o opremi, o naoružanju i vojnoj opremi, što je nešto što je jako senzitivno i koje treba pre svega da se tiče upravo tih ministarstava.
S druge strane, da ste želeli da ovaj zakon napravite takav da se on ubrza, morao bi da stoji tačno vremenski period kada i u kom vremenskom periodu će se izdavati, odnosno ne izdavati dozvola i isto tako zbog čega eventualno i kako mogu ljudi koji konkurišu da se upišu u registar, kako mogu kada budu prvi put odbijeni da isprave to što je nepoznanica. Znači, ne možemo reći - tako da će oni koji su bezbednosno, da kažem pod uslovom, na neki način neispravni morati da čekaju dve godine, jer dešava se, recimo, da pojedini ljudi budu čak na Rezoluciji UN, da se u međuvremenu skinu, a mi i dalje čekamo da prođu dve godine. Zbog čega bi to tako bilo? Mislim da je to nešto što sprečava adekvatan uvoz, odnosno izvoz naoružanja i vojne opreme, a samim tim i proizvodnju, a samim tim i sve one koji rade u toj proizvodnji.
Mislim da ovaj zakon, ovakav kakav je, nije dobar, nažalost. Taj zakon će vama stvarati probleme, ne nama. Ovaj zakon, uz katastrofalan Zakon o javnim nabavkama, onemogućavaće da se pre svega naše oružane snage kvalitetno opreme. Nije nikakva tajna da je realizacija budžeta za investicije u ovoj godini izuzetno mala i da ćete do kraja godine teško dostići tih 98% ili 99%, koliko bi trebalo da imate da biste mogli da se pohvalite, osim ukoliko ne budete dali neki avansni novac, što isto podržavam, ako se bude i to radilo, ukoliko se daje našim fabrikama. Mislim da je jako loše da „Jumko“ štrajkuje šest meseci, to je nešto što je za mene potpuno neprihvatljivo, kao i da FAP, evo danas čujemo da su sada neki Ukrajinci zainteresovani, imaju kamione koji su fantastični, koje smo kupovali u godinama dokle niste došli na poziciju ministra odbrane, a danas ih ne kupujemo. Mislim da je to nešto jako loše i mislim da bi vi sa tim novcem, pošto ga očigledno ne realizujete, mogli da pokrenete tu proizvodnju i da konačno FAP ponovo radi kao što je radio pre nekoliko godina. Da li je to skromno? U odnosu na bivšu Jugoslaviju je izuzetno skromno, ali u odnosu na mogućnosti koje FAP ima danas, to je nešto što je jako dobro.
Dakle, ja vas pozivam da u danu kada budemo razmatrali amandmane budete fleksibilni, pre svega sa aspekta onih ljudi koji imaju potrebu za ovom trgovinom, mislim i na Ministarstvo odbrane i na MUP, ali s druge strane i na one izvoznike koji treba da izvoze naoružanje i vojnu opremu iz naše zemlje. Podsećam, kao što ste rekli, da je ta industrija 1999. godine potpuno devastirana i dan danas stvara veliki priliv sredstava iz inostranstva, da je preko 90% te industrije okrenuto ka ino-kupcu i to je nešto što bih voleo da porazgovarate i sa ministrom za privredu, imajući u vidu da ta industrija nikada nije dobila subvencije na način na koji dobijaju neke druge industrije, a stvara dodatnu vrednost.
S druge strane, podsećam da se ovaj zakon donosi u vremenu kada su svi sindikati namenskih fabrika, odnosno odbrambene industrije, dali jedno saopštenje i odnose se negativno prema ovom zakonu. Savetujem vas da sednete sa tim ljudima da razgovarate. Ako se svi sindikati slože da je ovaj zakon loš, onda je zaista teško da poslanici mogu da imaju razumevanja u odnosu na ovakav zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Šutanovac.
Reč ima ministar u Vladi, Bratislav Gašić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Prvo, moje izvinjenje što me niste čuli, ali niste mogli da me čujete zato što ste pričali vi sa te strane. Pa, dobro, molim vas, znam da ste vi uvek inspirativni u vašim govorima i ne možete sad da me nadglasate.
Prvo, ne slažem se sa vama da nije moja materija, jer je Ministarstvo odbrane aktivno učestvovalo u izradi ovog zakona i to je jasno. To što ministar Ljajić nije tu, i zbog obaveza nije mogao da bude, mislim da to što sam pročitao uvodni tekst ne znači da nisam uključen u to i da ne mogu da branim ovaj zakon pred vama. Kako ste vi kao bivši ministar odbrane toliko informisani i ja sam sebe morao da informišem. Doduše, vama to i ide zato što ste i zaposleni u takvoj firmi gde radite sa naoružanjem, pa onda možete i da imate više podataka od ostalih narodnih poslanika.
Prvo pitanje vaše je bilo da li ćemo da pokažemo nešto novo. Sačekajte 16, dođite, izađite na Ušće, prošetajte i videćete šta to Vojska Srbija jeste uradila u proteklih dve godine.
Kažete, sindikati namenske industrije. Ja sa sindikatima svih fabrika namenske industrije razgovaram, obilaze se fabrike i jedino jedna fabrika u sistemu namenske industrije koja u ovom trenutku duguje najviše para državi Srbiji, a nastala su dugovanja u periodu od 2000. do 2012. godine i na prvom je mestu ukupnog duga svih preduzeća srpskih, na prvom mestu po veličini duga jeste „Zastava oružje“. I tamo ćemo sledeće nedelje da razgovaramo. I tamo sindikat vodi fabriku, ne vodi ga poslovodstvo, a ostao je taj sindikat i poslovodstvo još iz nekog perioda od 2000. do 2012. godine.
Nije tačno da je transfer tehnologija nastao, kako ga vi vremenski određujete, samo u periodu od pre dve i nešto više, kako ste rekli, i od pre pet godina. Moja zadnja poseta nekim zemljama je upravo rezultirala dolaskom novih ugovora, velikih, pričali smo o jednom od 60 miliona evra koji smo završili sad u ovom periodu.
Što se zakona samog tiče, sve ovo što ste vi sad izneli, pa vi ste to imali i u prethodnom periodu, što vi niste promenili tada? Sve ono što sada kritikujete, što mi želimo, pazite, kažete, evo u članu 16. – rok izdavanja dozvole je 10 dana. Pa, šta je tu problem sad? Šta je tu sad problem? Sad odjednom ni rok nije dobar od 10 dana, a do sad ste imali rok neograničen da nekoga ne, da mu obustavite. Znači, sve to što ste imali, kažete sada imamo situaciju. Pa, zar je niste imali ranije? Mi želimo to ranije. To što vi pričate sada je bio vaš zakon koji ste mogli da izmenite i da donesete da lakše i da Srbija ima bolje rezultate u izvozu naoružanja jer imamo potencijal. Namenska industrija Srbije može da bude pokretač reindustrijalizacije Srbije.
Što ne kupujemo FAP? Pa, zato što smo imali situaciju takvu kakvu jesmo da je bio između privatizacije, čekanja kupca i obustavljanja štrajka i zaustavljenih pruga u Priboju. Drugo, pa i Vojska je, ako ste zaboravili, dužna da raspisuje javne nabavke. Ne možete samo – dajte pare nekome. Možda je to bilo u nekom prethodnom periodu, sada nije.
Što se „Jumka“ tiče, to što štrajkuje 10% ukupnog broja radnika nije štrajk „Jumka“, jer trebate, pošto vidim da imate dovoljno informacija iz samog sistema, i reći ću vam, kao što ste se vi branili od tog izlaska informacija iz jednog jako ozbiljnog i organizovanog sistema, vidim da vi imate dovoljno informacija koje izlaze iz sistema, i vrlo brzo ću da se potrudim da ti isti više ne budu deo tog sistema koji daju te informacije.
Molim vas samo da završim ovu rečenicu. Znači, što se „Jumka“ tiče, „Jumko“ je dobio 360 miliona od Vojske Srbije ove godine, dobiće i dodatni ugovor onog trenutka kada kvalitet koji treba i standard koji traži Vojska Srbija može da ispoštuje. Tada ćemo da krenemo dalje, ali to nema veze nikakve sa radnicima, nikakve veze sa štrajkovima, nikakve veze nema sa time što ste vi malo pre pričali, a odnosi se na ovaj zakon. Ovaj zakon samo može da pomogne da mi imamo bolje i kvalitetnije rezultate u izvozu vojnog naoružanja i opreme. Naravno, omogućiće i nama da ono što nam je prodato u periodu od 2000. do 2012. godine sva oprema i naoružanje koje smo imali, a po zadatku je bilo da mora da se skloni, da ćemo moći sada u narednom periodu moći i da modernizujemo Vojsku Srbije.