Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovana prva potpredsenice Vlade, gospođo Udovički, poštovana gošćo, smatram da ćemo imati veliki problem u ovoj Skupštini ukoliko gospođo Udovički ne prihvatite naš amandman na član 1. Predloga zakona o javnoj svojini.
Samo da podsetim, pošto se malo izgubio trag ovoj našoj raspravi o čemu mi razgovaramo, dakle, mi smo podneli amandman na član 1. kojim se menja član 77. postojećeg Zakona o javnoj svojini, kojim je utvrđen rok od tri godine, od dana stupanja na snagu zakona u kojem AP i jedinice lokalne samouprave podnose zahteve za upis prava javne svojine.
Mi smo smatrali da taj rok koji vi sada produžavate na pet godina, da je suviše dugačak i predložili smo da se član 1. menja i da se svim ovim akterima, koji su propustili vremenski period od tri godine, da ispune svoju obavezu, da im se ostavi samo još tri meseca da to sada nadoknade.
Pazite, mi smatramo sledeće – tri godine je neko potrošio negde za neodgovornost. Neka lica koja se bave nekim javnim poslom ovde, trebalo bi da rade u javnom interesu. Oni nisu prijavili nešto što je trebalo da se prijavi za tri godine i sada Vlada umesto da definiše ko je odgovoran da da i otkaz nekome ko je odgovoran, Vlada predlaže da se rok produži za još dve godine i smatram da Vlada ovakvim predlogom zapravo promoviše neodgovornost.
U obrazloženju Vlade, poštovana gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Bečiću, evo ministarka Udovički je sada izašla, ona je verovatno nezainteresovana za ovu raspravu, jedno vreme se branila ćutanjem, onda je odgovorila na jedan deo pitanja, sada nije ni tu da odgovori na neka dodatna pitanja koja ovde mi imamo i ja mislim da kada ministarka nije tu kada mi raspravljamo o nekom predlogu zakona za koji je ona zadužena da brani, onda je to puna slika nečije neodgovornosti, pre svega, ministarke, onda i Vlade u celini.
Ministarka je nama poslala obrazloženje za odbijanje ovog amandmana. Kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje svrsishodnije, gospođa Udovički je poznata po terminu „svrsishodnost“ „celishodnost“, „prikladnost“, i onda je dodala – s obzirom na to da je AP i jedinicama lokalne samouprave potreban duži rok za prikupljanje podataka i isprava. Pa kakav duži rok?
Zašto onda poštovana gošćo iz ministarstva, pošto ministarke nema, zašto onda ne staje u zakon da se da rok od sto godina, da neko podnosi prijavu koja je predviđena ovim predlogom zakona, dvesta godina, pa da onda niko ne mora o tome da brine.
Pazite, ako mi stalno imamo u zakonu tri godine, pet godina, pa deset godina i stalno to pomeramo, onda se stvara jedan utisak i među tim ljudima koji rade da nema neke posebne obaveze da se pridržavaju rokova i to je ono što ja mislim, i gospodin Živković je ovde sa pravom naglasio, mi moramo ovde da negujemo vladavinu zakona i vladavinu prava, a ne da kršimo vladavinu prava kada god smo u prilici da to da radimo.
Dalje, moram samo da kažem povodom ovog amandmana, gospodin Arsić je ovde komentarišući ovaj amandman rekao da odgovorna lica, ukoliko se prihvati ovaj amandman bi mogla da dobiju otkaz. Gospodine Arsiću, pa šta drugo?
