Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 114 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sednici sledeći narodni poslanici: prof. dr Žarko Obradović, Đorđe Milićević, dr Dijana Vukomanović, Miroslav Markićević, Gordana Čomić, Meho Omerović i Branko Đurović.
Poštovani narodni poslanici, pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini za upražnjena poslanička mesta, kako bi omogućili njihovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručena vam je Odluka Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnih poslanika, radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, uručen vam je Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnim poslanicima, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnim poslanicima: Branki Janković, Draganu Polovini i Goranu Mladenoviću, izabranim sa izborne liste „Aleksandar Vučić – Budućnost u koju verujemo, SNS, Socijaldemokratska partija Srbije, Nova Srbija, SPO i Pokret socijalista.“
Na osnovu Odluke Republičke izborne komisije i Izveštaja i predloga Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima: Branki Janković, Draganu Polovini i Goranu Mladenoviću.
Čestitam narodnim poslanicima na izboru.
Poštovani narodni poslanici, molim vas da saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini, pristupite polaganju zakletve.
(Predsedavajući čita tekst zakletve, a narodni poslanik ponavlja.)
"ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI".
Zahvaljujem.
Molim narodne poslanike da pristupe potpisivanju teksta zakletve.
Dozvolite mi da vam poželim uspešan rad u tekućem mandatnom periodu.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima prve tačke dnevnog reda – PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O JAVNOJ SVOJINI.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom pretresa u pojedinostima o predlozima zakona iz tač. 1. i 2. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Kori Udovički, potpredsednika Vlade i ministra državne uprave i lokalne samouprave, Željka Sertića, ministra privrede i dr Dušana Vujovića, ministra finansija, pozvao da sednici prisustvuju i: Radmila Jagodić, pomoćnik ministra finansija, Irina Stevanović Gavrović, pomoćnik ministra finansija, dr Predrag Đukić, koordinator u sistemu finansiranja zdravstvene zaštite, dr Tatjana Bajić-Živić, direktor Projekta razvoja zdravstva Srbije i Jelena Parezanović, savetnik za medije potpredsednika Vlade i ministra državne uprave i lokalne samouprave.
Primili ste amandmane koje su na predlog zakona podneli narodni poslanici: Vesna Martinović, Borislav Stefanović, dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dazdarević, Enis Imamović, Riza Halimi, Šaip Kamberi, Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, Goran Bogdanović, akademik Ninoslav Stojadinović, Slobodan Homen, Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije , republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović i Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Vesna Martinović.

Zahvaljujem se. Dakle, predloženim izmenama Zakona o javnoj svojini, predviđeno je da se dosadašnji rok od 3 godine, zameni rokom od 5 godina, za upis javne svojine. I ovom prilikom moram da ponovim da mi praktično imamo predlog izmena, a da nismo čuli šta su uzroci i razlozi zbog kojih dosadašnji rok od 3 godine, nije ispoštovan.
Da li je pitanje u tome da nema dovoljno zaposlenih ljudi u državnoj administraciji, u šta čisto sumnjam, ali me ni to ne bi čudilo, s obzirom da Vlada, ni posle dve godine, evo, baš prema rečima gospođe Udovički, potpredsednice Vlade, ne zna još uvek tačan broj zaposlenih u državnoj administraciji i ja onda mogu samo da zamislim koliko je za Vladu, kada je teško da prebroji sve zaposlene u državnoj administraciji…
Predsedavajući, izvinjavam se, da li možete samo malo da se potrudite da obezbedite red i mir u sali, molim vas.

Molim narodne poslanike da omoguće gospođi Martinović da izloži svoje obrazloženje amandmana.

Hvala vam. Verujem da za Vladu za koju je teško da precizno prebroji zaposlene u državnoj administraciji vrlo veliki problem da čita listove nepokretnosti, sabira hektare i are i vrši upis javne svojine, ali želim da čujem šta je razlog da se rok od 3 godine produžava na 5 godina? Ako nemamo uzroke zbog kojih dosadašnji rok od 3 godine nije poštovan, ja ne vidim garanciju da će ni rok od 5 godina biti ispoštovan.
Moje pitanje je šta zapravo rade zaposleni u javnim preduzećima, u imovinsko-pravnim službama javnih preduzeća, da li je moguće da tamo sada rade samo menadžeri, a ne diplomirani pravnici i da li je moguće da su svi diplomirani pravnici prešli u notare, pa sada nema ko da se bavi pitanjem javne svojine?

Gospođo Martinović, da li ćete koristiti vreme poslaničke grupe, pošto vam je vreme isteklo?

Da, naravno.
Dakle, zbog toga što nisu utvrđeni pravi razlozi nepoštovanja roka od tri godine, smatram nepotrebnim njegovo produžavanje. Nije samo pitanje roka u ovom slučaju problem. Problem je očigledno stručnost ljudi koji na tim poslovima treba da rade, sama procedura koja je očigledno komplikovana i vrlo složena. Mislim da produženjem roka od pet godina ne dobijamo ništa, s obzirom na to da ne znamo šta su razlozi i mislim da ni rok od 10 godina ne bi bio dovoljan da se javna svojina upiše.
Kažem, ne čudi me zbog toga što Vlada nije u stanju ni svoje zaposlene da prebroji, a kamoli da utvrdi šta od imovine pripada Republici Srbiji, šta pokrajini, šta lokalnim samoupravama, šta javnim preduzećima.
Hvala, ukoliko se uopšte išta čulo od ovoga što sam rekla.

Zahvaljujem gospođo Martinović.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dazdarević, Enis Imamović, Riza Halimi i Šaip Kamberi.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Sabina Dazdarević.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, članom 1. Predloga zakona predloženi rok od pet godina u kojem AP i jedinice lokalne samouprave podnose zahteve za upis prava svojine nije dovoljno dugačak, jer veliki broj opština i gradova nije izvršio ovu obavezu, pa je potrebno rok produžiti za bar godinu dana, kako je našim amandmanom predloženo.
Naime, u prethodnom roku od tri godine, koji ističe 6. oktobra ove godine, čak ni 30% javne svojine nije prebačeno iz vlasništva države u vlasništvo lokalne samouprave. Stoga, produženje roka od samo dve godine nije dovoljno da se započeti proces završi.
Takođe, postoji problem centralizovanih katastarskih službi, kao što je npr. slučaj sa katastarom u Sjenici gde ima hiljade nezavršenih predmeta. Razlog za ovo što je potrebno da neko iz neke druge katastarske jedinice potpiše dokumenta za koja ne bi bilo potrebno da se produžuju rokovi za njihovo kompletiranje ukoliko bi se organizaciona struktura ove, a i mnogih drugih službi u Srbiji, decentralizovala i svela na veći broj manjih samostalnih upravnih jedinica.
Ovakva neefikasnost katastarskih službi takođe sprečava sprovođenje nekih drugih zakona kao što je npr. Zakon o vraćanju pašnjaka i utrina lokalnim samoupravama, gde su lokalnim samoupravama ruke vezane kada je u pitanju sprovođenje njihovih planova koji su za dobrobit građana.
S obzirom na politiku moje stranke, Stranke demokratske akcije Sandžaka, koja se snažno zalaže za pridruživanje Srbije EU, decentralizacija katastarskih službi u Srbiji je takođe potrebna da bi se što brže, a u okviru novopredloženih rokova, napravio digitalni katastarski plan, tj. da lista nepokretnosti ne bude samo tehnički nego i pravni dokument, te u tom smislu ovaj rok je potrebno produžiti za još godinu dana, da bi se uporedo ispunio i ovaj cilj koji imamo kao zemlja koja je buduća članica EU. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, Goran Bogdanović, akademik Ninoslav Stojadinović i Slobodan Homen.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Poštovana potpredsednice Vlade, kolege poslanici, suština našeg amandmana je na član 1. i na član 2. je da se rok predložen ovim zakonom za produženje od pet godina smanji na četiri godine, odnosno da se lokalnim samoupravama i AP u članu 1. taj rok produži za još godinu dana, a ne još dve, kako je Vlada predložila.
Ono što je bila naša namera i što nismo mogli da čujemo u načelnoj raspravi od potpredsednice Vlade, da čujemo razlog zbog čega u roku koji postoji, znači već tri godine, AP, lokalne samouprave i javna preduzeća nisu iskoristile rok od tri godine i završile ovaj posao?
Na kraju rasprave, pre dva dana, potpredsednica Vlade nam je dala obrazloženje da nije postojao državni organ koji prati sprovođenje ovog zakona i nekih drugih zakona, da sada kada imamo Upravu za javne politike, da će sada i postojati državni organ koji će to da radi, ali da to nismo mogli da očekujemo da ispuni sva očekivanja u prethodna četiri meseca, s tim što to već postoji pet meseci, koliko ima, da je ova vlada izabrana.
Mene zanima, koliko je meseci ili godina potrebno toj upravi da počne da radi, da ispunjava ono što je bila namera kada je ona osnovana sa 37 stalno zaposlenih lica? Naše je mišljenje da je rok dodatni od godinu dana primereniji od predložene dve godine, zato što su lokalne samouprave, autonomne pokrajine, javna preduzeća imali dovoljno vremena da se pripreme, da počnu radnje iako eventualno to nisu do sada obavili. Smatramo da je godinu dana vrlo primeren rok, pogotovo ako pogledamo da će za godinu dana od ovog trenutka krenuti praktično predizborna kampanja, biće pola godine do lokalnih izbora, a onda pola godine i od održavanja tih lokalnih izbora, ta poslednja godina, teško da će se neko u lokalnim samoupravama baviti bilo čime, osim pitanjem izbora.
Naravno, Vlada nije prihvatila ovaj amandman, nismo ni očekivali, ali mi je stvarno zanimljivo obrazloženje i ja mislim da ćemo mi početi da pravimo arhivu ovih obrazloženja Vlade na odbijene amandmane, jer mislim da to treba sačuvati i onda predstaviti građanima, javnosti, pošto građani i javnost obično nemaju priliku da čuju i pročitaju šta se nalazi u obrazloženjima kada Vlada odbije neki amandman.
Vlada je odbila naš amandman sa sledećim obrazloženjem – amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje svrsishodnije, s obzirom na to da je autonomnoj pokrajini, jedinicama lokalne samouprave potreban duži rok za pribavljanje dokaza, isprava koje se podnose uz zahtev za upis prava javne svojine na nepokretnostima.
Ono što je zanimljivo, to je da praktično na isti amandman na član 2, gde sam takođe predlagao skraćenje roka sa pet na četiri godine, Vlada daje sledeće obrazloženje – amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje celishodnije, s obzirom na to da je javnim preduzećima, društvenim kapitalima i njihovim zavisnim društvima potreban duži rok za prikupljanje dokaza isprava koje se podnose uz zahtev za upis prava svojine. Znači, jednom je svrsishodnije, drugi put je celishodnije i ja bih voleo da mi neko objasni tu razliku. Koja je razlika između svrsishodnije i celishodnije, jer je to jedini argument, reč svrsishodnije odnosno celishodnije? Nikakav drugi argument osim te reči koja se razlikuje od slučaja do slučaja na istom primeru.
Ne znam više na koga da apelujem da ovakva obrazloženja ne dobijamo, da ne dobijamo ovakve predloge zakona gde se kaže – neko nije nešto u nekom roku uradio. Onda kada mi kažemo – ko je to, koliko to subjekata nije uradio, mi ne možemo da dobijemo konkretan odgovor.
Mi nismo hteli da predložimo, glasaćemo naravno protiv ovog zakona, bez obzira na čuveni argument Vlade koja dođe ovde sa zakonom dan-dva pre isteka roka ili dan-dva pošto istekne rok za određene stvari predviđenih zakonom. Šta ako se ovaj zakon ne usvoji? Imamo sada Upravu za javne politike, ona bi trebala da prati kada ističu neki rokovi po nekim zakonima i ja želim da verujem da će ta uprava paliti lampice na vreme, da ako negde neki rok ističe da će davati Vladi signal da treba nešto da se uradi, ne obavezno da se rok produži, nego da nešto se uradi i da se posao završi na vreme. Ako baš ne može i dođe ovde zakon kojim se produžava rok, da mi čujemo ko to nije uradio taj posao, zbog čega, da li su to neki objektivni ili neki drugi razlozi i ako postoje neki drugi, a ne objektivni razlozi, da li neko snosi odgovornost za to što nije uradio svoj deo posla.
Cela ova današnja rasprava i ovi zakoni se svode na to da rok ističe 6, da mi danas treba ovo da usvojimo, da će ovo stupiti na snagu onog dana kada bude objavljeno u „Službenom glasniku“, što takođe je protivno i Ustavu i našem pravnom poretku i mi. Naravno ne možemo da glasamo za ovakve zakone. Nismo nikad ni glasali i nećemo ni u budućnosti glasati. Hvala.