Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju taj famozan rok od tri meseca, odnosno do 31.12.2014. godine, možemo da raspravljamo i uvek smo spremni da raspravljamo o rokovima, ali nismo spremni kada neko vidi trun u tuđem oku, a ne vidi balvan u svom. To je malo problematično. Pogotovo što smo mi mnogo kredita u periodu do 2012. godine uzimali od međunarodnih organizacija radi unapređenja državne uprave. Kredite smo potrošili, a od državne uprave jedino što smo unapredili jeste toliki broj zaposlenih da ne znamo koliko ih ima. Evo, ni dan danas precizno ne možemo da kažemo koliko ima zaposlenih, iako i prethodni ministar finansija i sadašnji ministar nadležan za te poslove pokušavaju da izvuku tačan broj. Zato što su formirani fantomski organi za koje niko ne zna, čak ni predsednik Vlade, ni ministar. To je nasleđeno. Muke su da otkrijemo koji su takvi, preko trezora, preko poslovnih banaka, da vidimo ko odakle prima platu. To je iz tih kredita došlo.
Kada pričamo o poštovanju Ustava, ja se sećam kad je jedan Ustav jako grubo narušen. Zvao se Ustav Savezne Republike Jugoslavije. Izgovor je bio tada koalicionog partnera iz DOS-a, jednog poslanika ovde iz DSS-a, koji je rekao – zašto mi da poštujemo Ustav, kada se on ne poštuje u Crnoj Gori? Pa ste doneli u to vreme Ustav, odnosno Povelju o Državnoj zajednici. Mi naš Ustav poštujemo. Na teritoriji AP Kosovo i Metohija trenutno ne vršimo vlast i trenutno se nalazi pod zaštitom UN, u skladu sa Rezolucijom 1244. Tako da, nemojte u tom delu da spominjete Vladu. To smo prihvatili tako kako jeste 1999. godine i to ne možemo za sad sami da promenimo, niti da utičemo na to.
Problem jeste što, i to je govoreno i više puta rečeno, naša državna uprava, naš državni aparat nije efikasan. Jako je teško to dovesti u red. Mnoge su, da kažem, organizacione celine u državnoj upravi pokidane. Kontinuitet rada organa je pokidan, zato što su sa ulice dovođeni ljudi da rade u državnoj administraciji, koji ne znaju ništa. Ćata, to je za nekog nešto uvredljivo, a ja tu reč kad izgovaram, izgovaram je sa poštovanjem, zato što taj ćata radi za državu, bez obzira ko je na vlasti. Takvi su izbacivani posle 5. oktobra iz ove zgrade i iz one dole u Kralja Milana. Stolovi su im izbacivani na hodniku da rade. Iz kancelarija su isterivani. U kućice za lift su ih stavljali da im budu kancelarije. Zato sada imamo takvu državnu upravu.
Hoćete da kažete da nije tačno? Možemo imena da spominjemo. Slično se dešavalo i po lokalnim samoupravama. Apsolutno isto. Uvek sam se borio, kao i neki čovek koji dolazi sa nekog lokala, iz nekog grada, da kada dođe do promene vlasti ćati koji radi svoj posao ne sme dlaka s glave da fali i baš me briga koje je njegovo političko opredeljenje. Svi koji su radili, bar dok sam se ja pitao, zadržali su svoja radna mesta. Načelnik Odeljenja za privredu, finansije i društvene delatnosti, tada iz G 17 2004. godine, ostao je do penzije tu. Niko ga nije promenio, ali je problem tamo gde su menjani zbog politike. Ko je to radio? Oni koji sada najviše kritikuju ovaj zakon.
Prihvatamo svoj deo odgovornosti što smo bili mekog srca da neradnike ne rasteramo iz lokalnih samouprava, koji su zapošljavani po političkoj liniji. To je naša odgovornost, ali je mnogo veća odgovornost onih koji su ih dovodili. Rešavanje ovog problema je bilo moguće na dva načina, ili ovaj koji je predložila Vlada Republike Srbije, ili onaj drugi, da sve koji su odgovorni za ovo najurimo sa posla. Ali, tada nemojte nas da pitate da li su oni politički podobni ili nepodobni, prihvatite i vi svoj deo odgovornosti za jedan ovakav zakon.
